đubrenje voćaka

[Nostradamus]

Kako uzorci površinskog sloja zemljišta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici, treba uzeti uzorke sa površinskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemljišta (30-45cm dubine). Takođe bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili povećana njenim dodavanjem. Na ovakvim mestima pH vrednost i količina hranljivih materija se često značajno razlikuju.
Uzimanje uzoraka u već uspostavljenim zasadima. S obzirom da većina višegodišnjih voćaka ima dubok korenov sistem, čak iako analize pokazuju nezadovoljavajući sadržaj mineralnih materija u zemljištu, biljke obično mogu da usvoje dovoljne količine najvećeg broja hranljivih materija. U ovakvim uslovima, biljke neće odreagovati na dodatno đubrenje, i ono će predstavljati nepotreban trošak. U nekim drugim situacijama, može se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu količinu hranljivih materija čak iako ih u zdravici ima dovoljno. Stoga se pri praćenju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemljišta.

 

[Nostradamus]

U već uspostavljenim voćnjacima i vinogradima, analiza zemljišta je najbolji način za posmatranje njegove pH vrednosti. Zemljišna pH vrednost u velikoj meri utiče na dostupnost hranljivih materija biljkama, i nedostaci mnogih od njih mogu se izbeći ako se pH održava izmedu 6.0 i 7.0. Nedostaci ili suvišci hranljivih materija češće se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica.
Niska pH vrednost može biti prirodna osobina zemljišta ili posledica stalne primene kiselih azotnih đubriva. U starijim voćnjacima pH je niža zbog primene đubriva kisele reakcije.

 

[Nostradamus]

Količine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno, pa je preporučljivo vršiti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina, kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Uzorke treba uzimati iz međurednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. Sa delova voćnjaka na kojima su drugačiji tipovi zemljišta ili koji su na različit način izluženi ili đubreni treba uzeti posebne uzorke. Sa površine veće od 10 ari ne bi trebalo uzimati više od jednog uzorka, a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba.

 

[Nostradamus]

ANALIZA TKIVA
Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti voćaka hranom. Kako bi se izbegli poremećaji u sadržaju hranljivih materija, treba obavljati analize biljnog tkiva koje će omogućiti lakšu identifikaciju simptoma i pružiti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Već prisutni simptomi poremećaja sadržaja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene, što može dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Kako bi se na vreme sprečili nedostaci hranljivih materija, pre nego što dođe do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva.

 

[Nostradamus]

Kako bi se odredio najbolji način za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva, ponekad je neophodno izvršiti i analizu zemljišta. Na primer, nedostatak Mg može biti posledica niske pH vrednosti zemljišta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Ako je pH vrednost previše niska, savetuje se unošenje krečnjaka, a visoka koncentracija ca može se smanjiti unošenjem magnezijum sulfata u zemljište.

 

[Nostradamus]

Analize biljnog tkiva su od najveće koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Mlade zasade treba uzorkovati češće, pošto se sadržaj hranljivih materija u njima mnogo brže menja. Njihov sadržaj u starijim zasadima se takođe menja, ali postepeno, pa nije potrebno vršiti analize tako često. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i težine roda. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogućiće najbolji uvid u promene i potencijalne poremećaje u sadržaju hranljivih materija.

 

[Nostradamus]

ĐUBRIVA
Đubriva su supstance koje sadrže hranljive elemente. Kada se odlučuje koje će se đubrivo primeniti, najviše pažnje treba obratiti na sadržaj određenog minerala i na cenu. Treba uzeti u obzir i reakciju zemljišta (kisela ili bazna), način rukovanja, uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom đubrivu nalaze.
Đubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i, ako se ne koriste i ne čuvaju na pravilan način mogu predstavljati opasnost po domaće životinje, ljude i životnu sredinu. Treba nabavljati samo neophodne količine i izbegavati skladištenje velihih količina đubriva.

 

[Nostradamus]

Azotna đubriva
Biljke se obično snabdevaju azotom godišnje i na tržištu se mogu pronaći različita đubriva sa ovim elementom. Ona sadrže azot u obliku nitrata, amonijuma ili njihove kombinacije. Nitrati se ne vezuju čvrsto za zemljišne čestice, pa su podložni ispiranju, dok se amonijum zadržava na česticama zemljišta i teže se ispira. Tokom zime češće se đubri nitratnim nego amonijumovim đubrivima. Većina voćnih vrsta lakše usvaja nitrate od amonijuma, ali kada temperatura zemljišta poraste i koren postane aktivan, amonijum se u zemljištu transformiše u nitrate. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna đubriva skoro podjednako efikasna.

 

[Nostradamus]

Urea sadrži visoku koncentraciju azota (46%), lako se primenjuje, a cena je pristupačna. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije krečnjaka od 1.8, što znači da će biti potrebno oko 816 g krečnjaka za neutralizaciju kiselosti iz svake količine od 454 g uree koja se unese u zemljište. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prolećnom vremenu, jer ako đubrivo ostane na površini zemljišta po toplom vremenu, deo azota može se izgubiti isparavanjem. Urea može sadržati i različite količine nusproizvoda, koji u velikim koncentracijama može oštetiti mlada stabla, pogotovo na peskovitom zemljištu.

 

[Nostradamus]

Amonijum nitrat je još jedan izvor azota i sadrži oko 32% ovog elementa. Isto kao i urea, ima kiselu reakciju i traži oko 816 g krečnjaka za neutralizaciju svakih 453,6 g azota primenjenog preko ovog đubriva. Ovo đubrivo sadrži nitratni azot, koji je odmah dostupan biljkama, i amonijacni azot koji se zadržava u zemljištu i sporije postaje dostupan biljkama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime, odnosno pre nego što temperatura zemljišta poraste u proleće i koren postane aktivan, ispiranjem se može izgubiti velika količina nitratnog azota.