Djevica Marija-Velika Gospa 15.08

Član
Učlanjen(a)
15.10.2010
Poruka
572
Amin, neka se vrate na te diskusije i sami uvere u to.

Pa ti si stvarno prolupao Laodikejac,kad te JUrka vec kritikuje koji je i postavio temu adventisti,zar ateist i to vidi ko ste i sta ste vi adventisti a ne mi Pravoslavci da ne vidimo koja ste vi laz.Niko nezna Subotare kao sto ih znaju Pravoslavci,katolici vi ste prosto prevara,izmisljena crkva koja zaradjuje velike pare na racun vernika,imate skole,bolnice gde se vrsi abortus-ubistvo dece,radite razne operacije na telu sto jasno ukazuje da ste "Materijalisti"prodajete tablete ko na pijaci,a ne molite se Bogu za isceljenje!

Da je svama Bog vi bi cinili ono sto su cinili Apostoli,zasto ti ne odgovara Mrsavkic?jer ti je reko istinu da pravi prproci cine cuda,i zmija da ih ujede nece umreti,a vi adventisti ne mozete ni muvu da izlecite pa vam zato i ne odgovara celiteljstvo koje su apostoli imali.Pardon vi mozete da kasapite hirurgiom,abortom no da iscelite NE!

Pozdrav.
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Insinuacije.

Cuda nisu merilo, ali ona se desavaju u Adventizmu, mnostvo isceljenja na molitvu, ja sam ga licno doziveo, kao i moji bliznji za koje sam se molio.

Sto se tice ritualnog igranja sa zmijama u rukama u Pentakostalizmu, to je po meni neprimereno ponasanje, jer rec Bozja kaze "NE ISKUSAVAJ GOSPODA BOGA SVOJEGA" a Pentakostalci na taj nacin upravo iskusavaju boga da li ce da ucini cudo.
Sotona je Iskusavao Isusa da skoci sa stene u ponor i ucini cudo da ga Bog sacuva od smrti koja bi ga dole zadesila.
Ja sam gledao jednu emisiju o tome, gde postoji svedocanstvo ljudi unutar Pentakostalne crkve koji su ostali bez prstiju zbog ujeda zmije.

Ovom prilikom evo nesto slicno u prilozenim video materijalima.







Ostalo sto si napisao i ne treba komentarisati, jer tako moze da pise samo covek koji ima mrznju prema drugima koji ne razmisljaju kao on.

Ja ti zelim da istinu upoznas i da predas celo bice Gospodu koji je za tebe polozio svoj zivot.

Pozdrav
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
19.07.2010
Poruka
1.691
Insinuacije.

Cuda nisu merilo, ali ona se desavaju u Adventizmu, mnostvo isceljenja na molitvu, ja sam ga licno doziveo, kao i moji bliznji za koje sam se molio.

Sto se tice ritualnog igranja sa zmijama u rukama u Pentakostalizmu, to je po meni neprimereno ponasanje, jer rec Bozja kaze "NE ISKUSAVAJ GOSPODA BOGA SVOJEGA" a Pentakostalci na taj nacin upravo iskusavaju boga da li ce da ucini cudo.
Sotona je Iskusavao Isusa da skoci sa stene u ponor i ucini cudo da ga Bog sacuva od smrti koja bi ga dole zadesila.
Ja sam gledao jednu emisiju o tome, gde postoji svedocanstvo ljudi unutar Pentakostalne crkve koji su ostali bez prstiju zbog ujeda zmije.

Ovom prilikom evo nesto slicno u prilozenim video materijalima.







Ostalo sto si napisao i ne treba komentarisati, jer tako moze da pise samo covek koji ima mrznju prema drugima koji ne razmisljaju kao on.

Ja ti zelim da istinu upoznas i da predas celo bice Gospodu koji je za tebe polozio svoj zivot.

Pozdrav
iskušavanje sigurno nije volja Božja. slažem se sa ovim.
 
Član
Učlanjen(a)
11.05.2011
Poruka
1.251
Pitam se zašto si otvorio ovu temu? Samo da vrijeđaš i govoriš o nečemu što ne poznaješ? Protestanti ne znaju ništa o Mariji osim što im i Ona služi za još jedan napad na katolike. I tako vi već stoljećima, a mi ćemo i dalje štovati našu Nebesku majku i slatko vam se smijati.:blum3:
Zato vam i je tako što ste odbacili Mariju, Misu, sakramente, učiteljstvo crkve...

Mislim da je bilo dosta zafrkancije, nepreciznosti, svojevoljnih napisa i uvreda...Koja je to papska crkva? Mi smo katolici i naša crkva se zove Katolička Crkva (po novom pravopisu piše se velikim slovom).
Sve drugo...taj dugački tekst na engleskom, (zar to dopušta Pravilnik?) ah, ne vrijedi komentara...

Ali, ako si ozbiljan sugovornik, izvoli, čitaj katolički odgovor:

Marijino Uzdignuće na nebo


Dogma o Marijinom Uzdignuću na nebo veli da je na završetku njenog zemaljskog života Marija bila uzdignuta, dušom i tijelom, u nebo, slično kao što su to bili Enoh, Ilija i možda neki drugi koji su bili prije nje. Jako je bitno razumjeti što Uzdignuće nije. Neki misle da katolici vjeruju da je Marija "uzašla" u nebo. To nije točno. Krist je vlastitom snagom uzašao na nebo. Marija je uzdignuta ili uzeta na nebo od Boga. Nije to napravila nekom vlastitom moći.

Crkva nije nikad službeno proglasila je li ona prije toga umrla ili ne, a sama vjerodostojnost dogme nije ugrožena time ako je ona nije umrla, ali postoji sveopći neslužbeni konsenzus da je zaista umrla. Papa Pio XII, u Munificentissimus Deus (1950), proglasio je da je Marija, "nakon završetka svojeg zemaljskog života" (valja primijetiti da se ne govori se ništa o njenoj smrti), "bila uzdignuta dušom i tijelu u Slavu nebesku."

Evanđelist Matej sugerira mogućnost tjelesnog uzdignuća prije Drugog Dolaska: ".. grobovi [se] otvoriše i tjelesa mnogih svetih preminulih uskrsnuše te iziđoše iz grobova nakon njegova uskrsnuća, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima."(Mt 27,52-53). Jesu li ovi svi starozavjetni sveci umrli i treba ih ponovo pokopati? Nema zapisa o tome, ali su rani crkveni pisci zapisali da su uzdignuti na nebo, ili barem u privremeno stanje mira i sreće nazvano "raj", gdje su pravednici starozavjetnog doba boravili do Kristovog uskrsnuća (usp. Lk 16,22 23,43; Heb 11,1-40; 1Pet 4,6), nakon čega su uvedeni u vječno nebesko blaženstvo.


Nedostatak posmrtnih ostataka

Za Marijino uzdignuće postoji ono što možemo nazvati negativnim povijesnim dokazom. Može se lako pokazati da su od samih početaka kršćani davali počasti svecima uključujući tu i one i kojima znamo malo ili ništa. Gradovi su jagmili za čast da budu posljednja počivališta najpoznatijih svetaca. Grobovi sv. Petra i Pavla su, primjerice, u Rimu gdje je Petrov grob odmah pod velikim oltarom u Bazilici sv. Petra u Rimu. Kosti mučenika iz Koloseuma bi se brzo sakupile i očuvale – ovo je čest primjer u životopisima onih koji su dali svoje živote za vjeru.

Poznato je da je Marija završila svoj zemaljski život u Jeruzalemu, ili možda u Efezu. Ipak, nijedan od tih gradova niti bilo koji drugi nije tvrdio da posjeduje njene posmrtne ostatke iako postoje tvrdnje o postojanju njenog (privremenog) groba. Zašto nijedan grad ne tvrdi da posjeduje Marijine kosti? Očigledno zato je nisu postojale kosti i ljudi su to znali. Dakle imamo Mariju, vjerojatno najpovlašteniju i najsvetiju među svim svecima, a nemamo nijednog zapisa o tome da se negdje časte njeni tjelesni ostaci.

Dopuna dogme o Bezgrešnom Začeću

Tijekom stoljeća, oci i naučitelji Crkve često govore često govore o podobnosti Marijinog izabranja za uzdignuće u cijeloj teološkoj slici. Teološke teme koje se pritom razmatraju uključuju Marijinu oslobođenost od grijeha, njeno Božansko majčinstvo, njeno trajno djevičanstvo, i – najbitnije – njeno prisajedinjenje sa otkupiteljskim Kristovim djelom.

Dogma se posebice čini sukladnom kad se razmotri čast koja je bila dana Zavjetnom Kovčegu. On je sadržavao manu (kruh s neba), kamene ploče sa Deset Zapovijedi i Aronov štap (simbol Izrealovog velikog svećenstva). Zbog vrijednosti koje je sadržavao bio je napravljen od nepropadljivog drva. Psalam 132,8 veli, "Ustani, o Jahve, pođi k svom počivalištu, ti i Kovčeg sile tvoje!". Ako je ovom kovčegu bila dana takva čast, koliko više od propadljivosti treba biti očuvana Marija, jer ona je novozavjetni kovčeg – koja je nosila pravi kruh s Neba, Riječ Božju i velikog svećenika Novog Zavjeta, Isusa Krista.

Neki tvrde da novozavjetni kovčeg nije Marija, nego Kristovo tijelo. Čak i da je tako, vrijedi spomenuti da 1Ljet 15,14 bilježi da se osobe koje su nosile kovčeg moraju posvetiti. Ne bi bilo svrhe da se posvećuju ljudi koji nose kovčeg a da nije posvećena utroba koja je nosila Boga samog! Naposljetku, mudrost se "ne nastanjuje se u tijelu grijehu podložnu" (Mudr 1:4 NAB).
Ipak je mnogo više toga u pitanju nego samo podobnost. Naposljetku, ako je Marija bezgrešno začeta, slijedi da ne bi trebala trpjeti propadanje u grobu, koje je posljedica grijeha (Post 3, 17 19)

Marijina suradnja

Marija je slobodno i aktivno sudjelovala na jedinstveni način u Božjem planu spasenja (Lk 1,38; Gal 4,4). Kao bilo koja majka, nikad nije bila odvojena od patnji svog Sina (Lk 2:35), a pismo obećava onima kojima dijele Kristove patnje da će biti dionici njegove slave (Rim 8,17). Kako je trpjela posebno unutrašnje mučeništvo, prikladno je da joj Isus da posebnu čast.
Svi kršćani vjeruju da će jednog dana biti uskrsnuti u proslavljenom tijelu a onda uzdignuti i očišćeni od svakog grijeha biti s Isusom zauvijek (1 Sol 4,17; Otk 21,27). Kao prva osoba koja je rekla "da" na dobru vijest o Isusu (Lk 1,38), Marija je na određen način prototip kršćanina i kao takva prva primila blagoslov koji ćemo jednog dana imati.


Samo Biblija?

Pošto dogme o Marijinom Bezgrešnom Začeću i Uzdignuću na nebo nisu izričito navedene u Svetom Pismu, fundamentalisti zaključuju da su s toga neistinite. Ovdje, dakako, ulazimo u potpuno drugo područje - pitanje sola scriptura odnosno protestantsko "Samo Biblija". U ovom odjeljku nema mjesta za obraditi tu temu. Recimo samo da ako je stajalište Katoličke Crkve istinito, onda je koncept sola scriptura pogrešan..
Ne postoji nikakav problem da Crkva službeno proglašava neko učenje koje nije izričito u Svetom Pismu sve dok to nije u nesuglasju sa samim Svetim Pismom.
Katoličku Crkvu je opunomoćio Krist da uči sve narode i da ih uči nepogrešivo – vođena, kako je obećao, Svetim Duhom sve do kraja svijeta (Iv 14,26 16,13). Sama činjenica da Crkva naučava da je nešto nepogrešivo istinito jamstvo je da je to istinito (usp. Mt 28,18.20, Lk 10,16, 1Tim 3,15).




Laodikeja, ti po starom, priče, priče, price....ali, bez ijednog dokaza. Dosadno, brate.



IZABELETA,
OTKUDA TO DA JE VASA CRKVA TEK 1950 GODINE OBJAVILA DOGMU O MARIJINOM UZNESENJU AN NEBU?
ZASTO TO NIJE PRE OBJAVLJENO?
 
Član
Učlanjen(a)
25.12.2012
Poruka
1.901
ma kakva marija??
kip je idol, i to je zabranjeno prema drugoj Božjoj zapovijedi
nema tu filozofije

jedino je Isus Krist dostojan obožavanja i klanjanja,
kao i naš Bog Jehova

idolopoklonstvo je težak zločin u oćima Boga i Krista
 
Član
Učlanjen(a)
31.12.2011
Poruka
1.534
Mariju mozemo postovati kao majku Isusovog tela koje je rodila,jer je blagoslovljena medju svim zenama,ali u vidu gipsanog kipa-statue i ja se neslazem jer je to idolopokonizam,pa cak i kad samog Isusa obozavaju u vidu statue.

Pozdrav od Gere.
 
Član
Učlanjen(a)
06.05.2012
Poruka
2.380
IZABELETA,
OTKUDA TO DA JE VASA CRKVA TEK 1950 GODINE OBJAVILA DOGMU O MARIJINOM UZNESENJU AN NEBU?
ZASTO TO NIJE PRE OBJAVLJENO?

Kako si, Mika? :al:
Iskreno rečeno, ne znam, ali, ono što znam jest da je to vjerovanje bilo prisutno kroz povijest.
Čini mi se da i pravoslavci to vjeruju, iako nemaju dogmu.


Teologija nas uči da je Marijino uznesenje dušom i tijelom na nebo kruna njezina bogomajčinstva, vječnog djevičanstva i bezgrješnog začeća. Nauk o Marijinu uznesenju na nebo po završetku njezina zemaljskoga života proglasio je člankom vjere 1. studenoga 1950. papa Pio XII. Iako je ta dogma proglašena tek u novije vrijeme, njoj prethodi duga tradicija, stara gotovo kao i sama Crkva.

Sveti Epifanije u četvrtom stoljeću prvi je istočni otac koji govori izričito o Marijinu uznesenju na nebo. On piše: "Kako je moguće da Marija svojim tijelom ne posjeduje nebesko kraljevstvo, ona koja nije učinila u tijelu nikakvo ružno djelo, već je ostala bezgrješna?" Prema njemu razlozi bi Marijinom uznesenju na nebo i u tijelu bili u njezinoj potpunoj bezgrješnosti. Na njoj se prvoj i u punini ispunilo šesto blaženstvo: "Blago onima koji su čista srca jer će Boga gledati!" (Mt 5,8).

Sveti Grgur Turonski († 593) prvi je zapadni crkveni pisac koji izričito govori o Marijinu uznesenju na nebo.
Sveti Modest, jeruzalemski patrijarh († 634), uči izričito ovo: "U nebesku ložnicu ulazi ona koja postade preslavna zaručnica hipostatske unije dviju naravi u Kristu… Zbog toga je Marija, budući preslavna majka Krista Spasitelja, našega Boga koji je davalac života i besmrtnosti, oživljena od njega samoga, sudionica s njime kroz sve vjekove u neraspadljivosti, a on ju je probudio iz groba i uzeo k sebi onako kako on jedini zna."
Sveti German, carigradski patrijarh († 733), u prilog Marijina uznesenja navodi ove razloge: "Kako bi smrt mogla progutati onu, uistinu preblaženu, koja je slušala Božju riječ, bez požude i sudjelovanja muža začela osobu Božje Riječi, rodivši je bez boli te koja se posve sjedinila s Bogom? Kako bi raspadljivost mogla zahvatiti ono tijelo od kojeg je došao život? Te se stvari protive i potpuno su tuđe duši i tijelu koje nosijaše Boga...
"
Sveti Ivan Damaščanin († 749) ostavio nam je tri govora o usnuću BD Marije, a koja su pod dogmatskim vidom izuzetno važna. U drugome od njih kaže: "I tako je presveto tijelo položeno u veoma lijep i bogat grob, a odande nakon tri dana odneseno u nebeske šatore.
"
Sveti Bernard († 1153) u svom govoru o uznesenju kaže: "Djevica, uzlazeći danas slavna na nebo, bez sumnje umnožava obilno užitke građana.Možemo misliti kakva je bila njihova slava kad su zaslužili čuti njezin glas, vidjeti lice te uživati blaženu prisutnost?"

Sveti Toma Akvinski († 1274)
naučava: "Zbog grijeha su čovjeku bila dana tri prokletstva… Od trećeg je bila netaknuta Blažena Djevica, jer je s tijelom bila uznesena na nebo."

Sv. Antun Padovanski († 1231) kaže: "Gospodin je uskrsnuo kad je uzašao s desne Oca. Uskrsnula je i škrinja njegova posvećenja, kad je na ovaj dan Djevica Majka bila uznesena u vječnu ložnicu…"
Od XIII. stoljeća pa dalje čitava je kršćanska tradicija jednodušna u vjerovanju u Marijino uznesenje na nebo dušom i tijelom.
Papa Benedikt XIV. u XVIII. stoljeću, raspravljajući o blagdanima Majke Božje, piše: "Tkogod se potrudi da prouči stare dokumente, u kojima se ovaj blagdan naziva usnuće, naći će ovaj odgovor: usnuće je i uznesenje jedna te ista stvar."

Teolog kardinal Newman
piše ovako: "Marija je otajstvena ruža, a to znači tajanstvena i sakrivena, jer to označuje pojam 'rosa mystica'. Zašto na zemlji ne čujemo da bi Marijan grob bio ovdje ili ondje, meta hodočašća, niti se označavaju i izlažu - kao u slučaju svetaca - Marijine relikvije? Ako pak postoji koje tijelo - prije svakog drugog dostojno da mu bude posvećena naročita pažnja - onda bi to bilo upravo tijelo naše Gospe. Zašto je Marija uvijek bila tako sakrivena ruža? Zar je lako prihvatljivo da bi oni koji su bili tako puni poštovanja i brige za tjelesa svetaca i mučenika, zanemarili nju, Kraljicu mučenika i Kraljicu svetaca, samu Majku našega Gospodina? To je nemoguće. Zašto je ona, dakle, ruža tako sakrivena? Razlog je u sebi jasan: njezino je sveto tijelo na nebu: ono je dignuto sa zemlje." Istini za volju, u Newmanovo tumačenje valja unijeti neke neznatne ispravke koji njegov nauk u biti ne mijenjaju. Na brdu Sionu u Jeruzalemu nalazi se crkva Marijina usnuća iz novijeg doba, gdje je Marija, prema predaji, usnula u Gospodinu. Nedaleko pak od Getsemanija nalazi se njezin grob, danas crkva u rukama pravoslavaca. Dakako da je i prema pravoslavnoj i katoličkoj predaji taj grob prazan jer je Marija, ne samo dušom, već i tijelom uznesena na nebo. II. vatikanski sabor u osmom poglavlju Uredbe o Crkvi doslovno navodi riječi dogmatske bule o Marijinu uznesenju Pija XII.: "Napokon je Bezgrješna Djevica, sačuvana čista od svake ljage istočnoga grijeha, ispunivši tijek zemaljskog života, s dušom i tijelom bila uznesena u nebesku slavu." A zatim izriče kristološku svrhovitost te Marijine povlastice ovim riječima: "Ona je od Gospodina bila uzvišena sa svojim Sinom, Gospodarom gospodar i pobjednikom nad grijehom i smrću."

O. Karlo Balić: "Krist, pobjednik grijeha i smrti, zadobiva u Mariji najveću od svojih pobjeda izuzimajući je od grijeha i dajući joj unaprijed - tj. prije općeg uskrsnuća tjelesa - proslavu u duši i tijelu. Time je Marija, uzeta na nebo, jamstvo budućeg uskrsnuća i proslave svih onih koji vjeruju u Krista, a zbog toga isti motiv nade i utjehe za Božji narod u očekivanju parusije."

O tome nam govori i II. vatikanski sabor. "Međutim, Isusova Majka, kao što je, tijelom i dušom već proslavljena na nebu, slika i početak Crkve kakva ima biti u budućnosti, tako i na ovoj zemlji, dok ne dođe dan Gospodnji, svijetli putujućem Božjem narodu kao znak pouzdane nade i utjehe" (Svjetlo naroda, br. 68).

O. Karlo Balić misli da nauk i dogma o Marijinu uznesenju baca svjetlo i na teologiju o posljednjim stvarima, ukoliko će u Kristu i po Kristu doći do konačne i savršene proslave čitavog čovjeka i svega stvorenja, kad dođu nova zemlja i nova nebesa. Slaveći ovu veliku Marijinu svetkovinu, kao uostalom i druge njezine blagdane i spomendane, možemo se s pravom pitati: a kakve veze Marija ima s današnjim svijetom, što mu ona može dati?
Belgijski kardinal Marty piše: "Današnjem je svijetu potreban susret s licem njegova Spasitelja i licem njegove Majke. Svijet je sit ideologija i filozofija koje, kakav god bio njihov prilog, ne odgovaraju ipak na njegovu životnu potrebu, na njegova bitna pitanja: koji je konačno posljednji smisao čovjekove avanture i moga života ovdje na zemlji? [to se nalazi s onu stranu smrti, makar se ona po volji umjetno odgađa? Eto, u tome se nalazi čovjekov istinski nemir i o čemu se čovječanstvo pita. Na ta nam je pitanja po svaku cijenu potreban odgovor. Nije dosta samo umnožavati sredstva za život i unapređivati tehniku; čovjek ima još dublju potrebu da zna razlog zašto živi."

Na pitanje zašto danas opada marijanska pobožnost u Crkvi Karl Rahner je odgovorio: "Odviše kršćana, kakva god bila njihova religiozna pripadnost, ima težnju da od kršćanstva učini ideologiju, apstrakciju. A apstrakcijama nije potrebna majka."

Ono što Marija nudi svijetu danas jest živa i konkretna stvarnost Spasitelja svijeta u njegovu utjelovljenju. Ona nas tjera na vjeru u Krista, ali ne onakvoga kakvim ga katkad i nesvjesno zamišljamo, kao biće koje je djelomično Bog i djelomično čovjek, već kao biće koje je potpuno božansko i potpuno ljudsko. Marija je čuvarica stvarnosti utjelovljenja. Neprestano nam poručuje: "Učinite sve što vam Isus kaže!





 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
jedino je Isus Krist dostojan obožavanja i klanjanja,
kao i naš Bog Jehova

Само када би ти још поверовао да је Он тај Бог ЈХВХ, онда би имао велику радост, јер тек онда човек може да поштује и обожава Сина као што Оца поштује. Не можеш унижавати Сина ако Га је сам Отац поставио да буде једнак. То нису отац и син људски да их можеш делити и поредити. То је један једини Бог који се објавио у телу и то што се родило се зове Син Божији, никако није неко ново биће, тј. да имамо два Бога (Оца и Сина). Већ имамо једног јединог који се показао у виду савршеног Човека - Месије, једног јединог који нас учи и који нам сведочи о истини у виду Духа Светога.

Ако размишљаш световно (земаљски), онда тешко можеш разумети ДУХОВНИ СВЕТ, јер световно размишљање је материјално размишљање и чулима се расуђује и пресуђује. Духовни свет се не може опипати прстима, али се може срцем и умом (новим). Јер синови Божији нису више од крви и меса (телесни), већ од Духа (духовни), иако су и даље у телу.


11. К својима дође, и своји Га не примише.
12. А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
13. Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога. (Јован 1)



15. Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!
16. Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.
17. А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо. (Римљанима 8)



Зато и телесни закон који је дат Мојсију (од истог Бога који се објавио у телу) постаје духовни - урезан у срцу. Јер корен греха је у помисли, завршетак и печат греха је у телесном извршавању. Бог је (Исус Христос) сасекао грех у корену, чистећи наше мисли и помисли, чистећи наше срце. Јер ти се можеш уздржавати од крађе и прељубе да "држиш 10 заповести", али то не значи да ти је срце измењено и да не мислиш о крађи и прељуби. Неко живи просечно и сиромашно у материјалном смислу, али су му мисли увек усмерене како ће доћи до великих пара и материјалног богатства. Такав човек служи мамону (новцу), јер само се материјаном добитку нада, никако духовном напретку.


Зато ви као и фарисеји не можете схватити који је то ДРУГИ ДАН ако није субота, зато се суботе слепо држите јер тако записа Мојсије. Зато и не разумете како невидљиво поста видљиво.

Отуда и иконе и фреске, да опишу догађаје и сачувају успомене на свеце Божије. Јер сигуран сам да ти имаш (као и сви на планети) фотографије својих ближњих. Имаш слике свог детињства, својих пријатеља. Чему то служи? Да пробуди успомене и да те подсети шта је раније било, да пробуди неке раније догађаје. Не значи да та фотографија има неку моћ осим моћи да сети на нешто. Ти се тој фотографији не клањаш као да је лажни измишљени бог (идол), већ понекад и пољубиш фотографију на којој ти је дете или драга особа, као да љубиш ту особу.

На жалост, неки верују и понашају се као да кипови и иконе имају Духа у себи, а Дух није материја. Зато се и клањају и обраћају твари, а не Господу на Небесима. Танка је линија у питању, али је јасна за оне којима не треба да опипају телесно, већ у духу живе.


22. А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;
23. Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.
24. Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
25. Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
26. И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
27. Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;
28. Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
29. Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом. (Дела 17)

Дакле, Божанство није материја, али сам Бог се објави у материји. Видеше људи својим очима Оца нашег небеског јер дође у виду Човека који је Син Божији. Јер ко виде Исуса Христоса, тај виде и Оца кога нико никада није видео. Зато се Отац наш небески показа анђелима, да могу и они да виде Творца свога. Зато је то једна од великих тајни (побожности), да се Бог у телу јави. Не може се делити Син од Оца јер је то недељиво. Недељиво је због везивног ткива духовног, а то је Дух Свети Божији кога ти оспораваш, а многи говоре да је безлична сила, проста. А једино се хула на Духа Светога не прашта. Јер Дух Свети када се показа у виду голуба, показа и Трећу ипостас Бога нашега, да буде објављена заједница Оца и Сина, да свет призна и прихвати Сина као Бога који дође да донесе Спасење. Јер Дух Свети је Онај који све држи у заједници нераскидивој, и Његова воља је да сви буду једнако у Сину, као што су Син у Оцу и Отац у Сину. Јер када смо сви једнако у Сину, ми смо тада и у Оцу једно. Јер један је Отац наш небески који нам кроз Сина и Духа Свога дарова заједницу и Спасење.

Син и Дух Свети на Њему.jpg
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
31.12.2011
Poruka
1.534
Jevanđelje arhangela Gavrila




Luka, 1, 24-28. Zač. 3.


Sunce se ogleda u čistoj vodi, i nebo u čistom srcu.
Mnogo domova ima Bog Duh Sveti u ovoj prostranoj vasioni, ali čisto srce čovečje dom je Njegove najveće radosti. Ovo je upravo Njegov dom, sve ostalo su samo Njegove radionice.
Nikad čovečje srce ne može biti prazno; ono je vazda ispunjeno: ili adom, ili svetom, ili Bogom. Sadržina srca zavisi od čistote srca.
Nekada je srce čovečje bilo ispunjeno samo Bogom; ogledalo - samo za krasotu Božju, harfa - samo za hvalu Boga. Nekada je ono uistinu bilo u ruci Božjoj, i stajalo je van opasnosti; no kada ga je čovek po bezumlju uzeo u svoje ruke, zverovi mnogi napali su na srce čovečje, i od tada je nastalo ono što posmatrano iznutra naziva se robovanjem srca čovečjeg, i što posmatrano spolja naziva se istorijom sveta.
Nemoćan da drži sam svoje srce rukama svojim, čovek ga je naslanjao na bića i na stvari okolo sebe. No našto je god čovek naslonio srce svoje, od toga se srce čovečje uprljalo i ranilo.
O, jadno srce ljudsko, svojino mnogih nezakonitih gospodara, bisere među svinjama! Kako si otvrdlo od duga robovanja, i kako si potamnelo od teške tame! Sam je Bog morao sići, da te oslobodi od ropstva, da te spase od tame, da te izleči od grehovne prikaze i da te ponovo uzme u Svoje ruke.
Silazak Boga među ljude je najneustrašivije delo Božje ljubavi, Božjeg čovekoljublja, najradosnija vest za čiste i najneverovatniji događaj za nečiste srcem.
Kao stub od plamena u najgušćem mraku, takav je silazak Boga među ljude. A povest ovoga Božjeg silaska među ljude počinje sa angelom i devojkom, sa razgovorom između nebesne čistote i zemaljske čistote.
Kad nečisto srce razgovara s nečistim srcem, to je rat. Kad nečisto srce razgovara s čistim srcem, i to je rat. Samo kad čisto srce razgovara s čistim srcem, onda je to radost mir i - čudo.


Arhangel Gavril prvi je blagovesnik spasenja ljudskog, ili čuda Božjeg; jer spasenja ljudskog ne bi bilo bez čuda Božjeg. Prečista Deva Marija prva je čula tu blagovest, i prva od ljudskih bića ustreptala od straha i radosti. U njenom čistom srcu nebo se ogledalo, kao sunce u čistoj vodi; pod njeno srce imao je da položi glavu Svoju i obuče se u telo Gospod, Stvoritelj novog i Obnovitelj staroga sveta.

O tome govori današnje jevanđelje.
U one dane zače Jelisaveta žena Zaharijina, i tajaše se pet meseci govoreći: tako mi učini Gospod u dane ove u koje smotri da skine sramotu moju među ljudima. U koje dane? U one dane, koji prethode velikom danu Rođenja Gospoda Isusa. Egda pride končina ljeta, kada se sustigoše sva velika proročanstva u ispunjenju, kada se navrši rok, prorečen Danilom, kada nestade kneza od kolena Judina, kada nemoćni rod ljudski uzdisaše zajedno sa nemoćnom prirodom oko sebe očekujući spasenje ne više od čoveka niti od prirode nego od Boga jedinoga, u to vreme zače Jelisaveta žena Zaharijina. No šta ima starica Jelisaveta, žena Zaharijina i nerotkinja, zajedničko sa spasenjem roda ljudskoga? Ima zajedničko to, što će ona roditi Preteču Spasiteljeva, koji će kao vojnik napred ići i objavljivati dolazak Vojskovođe. Starica nerotkinja mogla je roditi samo glasnika spasenja no ne i Spasitelja. Ona je verna slika staroga sveta, koji je bio sastareo i besplodan, bez roda i ploda, gladan i žedan; slika sasušenoga sveta, koji je kao prestarelo i sasušeno drvo još mogao nekim čudom i ozeleneti, i objaviti proleće, no nikako i plod dati.



U ono vreme, kao i u sva vremena, žena nerotkinja osećala se pod sramotom stideći se i Boga i ljudi i sebe. Našto brak, ako supruzi nemaju dece? I Raj može za bezdetne da postane mestom iskušenja i propasti a kamo li zemlja. Bezdetne supruge najviše jede stid jedno od drugoga. Jedno drugome oni izgledaju kao zelene smokve bez ploda, i u dnu svoje duše bojažljivo i neizrazivo osećaju prokletstvo na sebi. I što je najgorče - kao i u naše dane - jedno drugo obično podozreva u pohoti i nečistoći, i oboje smatraju svoj brak, hteli ne hteli, ozakonjenom pohotljivošću i nečistotom, naročito još ako ne znaju za Boga i ne osećaju prst Božji na sebi. Za to su bezdetni brakovi kratka veka i još kraće sreće. Jer ništa u svetu ne razočarava ljude više od besplodne želje, već zadovoljene i prezadovoljene. Prvobitna zapovest Božja: rađajte se i množite se (Post. 1, 28), teži kao planina nad besplodnim supruzima, ma je oni čak i ne znali. Ma je oni i ne znali razumom, kroz učenje, moraju je znati srcem, kroz osećanje jer je utisnuta kao neizgladljivi pečat na svaku dušu ljudsku, kao i sve osnovne zapovesti Božje. O tugovanju besplodnih supruga dovoljno se zna kako iz Svetoga Pisma tako i iz svakodnevnog iskustva sviju naroda i sviju vremena.


Ali čudom u te čudesne dane Jelisaveta zače u svoje stare dane. Kako to može biti? pitaju se oni, koji lete čulima po površini stvari kao po ledu nad jezerom, prepunim sile i života. Oni koji i sami dušom osećaju i jezikom priznaju, da se ovaj svet ne može drugčija spasti nego čudom Božjim, obično, kada čudo Božje dođe, vrte glavom i odriču čudo pitajući se: kako to može biti? Kad ne bi postojao živi i svemoćni Bog, onda ništa ne bi moglo biti, ništa postojati, ništa se uopšte desiti. Niti bi tada mogla roditi rotkinja ni nerotkinja. Ali kad postoji živi i svemoćni Bog, onda je sve moguće, tim pre što Boga ne vežu zakoni prirode, koje On nije dao da veže Sebe nego druge, niti da ograniči Svoju moć nego da učini neophodnom Svoju milost. Isto kao jedna sprava, koju je čovek napravio svojom rukom, što ne ograničava slobodu čoveka, da radi ovako ili onako, kroz nju ili mimo nje, isto tako ni Bogom stvoreni svet sa svojim zakonim ustrojstvom ne ograničava slobodu Boga da radi ovako ili onako, shodno Svome milosrđu i ljudskim potrebama. Valjda oni, koji rađaju, rađaju svojom silom a ne Božjom! Bog je naročito surevnjiv na život, te ga deli kako On hoće; začinje se život gde On hoće i ne začinje gde On neće. Otuda i biva, da ponekad mladi supruzi pri svim ispunjenim prirodnim zakonima nemaju dece, a ponekad opet stari supruzi mimo prirodnih zakona imaju dece. Živi Bog je jedini gospodar života, te nad onim, nad čim On jedini gospodari, nemaju sile ni priroda ni prirodni zakoni, a još manje gatari i vračari, kojima se nerotkinje često za pomoć obraćaju ne znajući da su gatari i vračari služitelji ne svetle božanske sile no tamne sile demonske.


Čovek očekuje čudo od Boga, a kad čudo dođe on ne veruje u njega. Priroda je postala drvetom iskušenja za čoveka. Sakriven zbog svoje golotinje pod senku prirode čovek bi i hteo da ga Bog poseti i boji se Božje posete. Kad ga Bog ne poseti, on se žali, a kad ga poseti, on odriče. Kao što je u Raju Adam bio stavljen između dva drveta: života i poznanja, tako je potomstvo Adamovo stavljeno opet između dva drveta: Boga, kao Drveta Života, i prirode, kao drveta poznanja. Da se i sad, kao i onda, oproba sloboda čovekova, njegova poslušnost i njegovo smirenje. Da se okuša mudrost čovekova. Da se okuša srce čovekovo. Da se okuša volja čovekova. Jer da nema iskušenja, ne bi bilo slobode. A da nema slobode, ne bi bilo ljudi kao ljudi, no bilo bi u svetu samo dve vrste stenja: nepokretnog stenja i pokretnog stenja.


Sve ove proste i jasne istine, koje ne znaju duše sa zemaljskim razumom i koje one ne mogu znati zbog pomračenosti duhovnog vida grehom, znala je jedna prosta no pobožna starica, Jelisaveta. Zato se ona i ne začudi, kad zatrudne u starim danima, nego odmah izađe sa gotovim i jedinim razumnim objašnjenjem svoje nevremene trudnoće: tako mi učini Gospod u dane ove. A zašto? Ona još i ne zna, niti po smirenosti svojoj sme da pomisli, kako će redak i veliki biti plod utrobe njene. Ona ne zna za lavovsku ulogu u istoriji ljudskog spasenja, koju će imati da odigra njen sin: Prorok, Preteča i Krstitelj. Niti ona zna duboke smerove Božje, sračunate do kraja vremena, niti još proniče u to, kako Bog bešumno izvodi te smerove kroz sluge i sluškinje svoje, bešumno i lagano, ali bez prepona i zadržavanja. Ona zna samo jedan skroman i dirljiv razlog Božjeg blagovolenja prema njoj: tako mi učini Gospod u dane ove, veli ona, da skine sramotu moju među ljudima. Čudo Božije ona protumači kao znak Božje milosti prema njoj. I to je pravilno, no nije sve. Da je to čudo ona protumačila kao znak Božje milosti prema vascelom starom svetu, koji je bio besplodan, onda bi rekla sve. Gle, tim čudom Bog je pripremao jedno veće čudo, kojim je hteo da skine sramotu pred angelima sa celoga besplodnoga roda ljudskog.
A u šesti mesec poslan bi angel Gavril od Boga u grad Galilejski, po imenu Nazaret, devojci obručenoj mužu, po imenu Josif, iz doma Davidova, i devojci ime Marija. Ovde se misli na šesti mesec trudnoće Jelisavetine, ili na šesti mesec začeća Jovana Preteče. Zašto baš u šesti mesec? Zašto ne u treći, ili peti, ili sedmi? Zato što je stvaranje čoveka bilo u šesti dan, posle sve stvorene prirode. Hristos je Obnovitelj sve tvari. On dolazi kao novi Stvoritelj i kao Novi Čovek. U Njemu je sve novo. U ovome novom stvaranju Jovan je preteča Hristu onako od prilike kao što je u prvom Božjem stvaranju sva priroda bila preteča starome Adamu. Jovan predstavlja pred Hristom Gospodom svu zemaljsku tvar ukupno sa starim čovekom, samo u njemu pokajanim. U ime čovečjeg roda on će ići pred Gospodom kao pokajnik i propovednik pokajanja. Još ovaj šesti mesec, u koji se mladenac Jovan zaigra u utrobi matere svoje, odgovara šestom periodu vremena, u kome se Spasitelj rodio, i šestom pečatu iz Otkrovenja Jovanova (6, 12).


U šesti mesec, dakle, poslan bi angel Gavril. U velikoj drami prvoga stvaranja pojavljuju se angeli na prvom mestu: u početku stvori Bog nebo i zemlju (Post. 1, 1). Pod nebom se razumeju angeli u svima stupnjevima nebesne jerarhije. Pa evo, i na samom početku velike drame novog stvaranja pojavljuju se opet prvo angeli. Angel je kroz usta proroka Danila odredio vreme, kad će se roditi Car nad carevima; angel je kroz usta proroka Isaije i drugih proroka, izrekao način, kako će se On roditi, angel je objavio prvosvešteniku Zahariji rođenje Preteče; angel objavljuje sada rođenje samoga Bogočoveka. Kada se pak Bogočovek bude rodio, angeli će horovima pevati nad vitlejemskom pećinom. Svako stvaranje Bogu je radost, jer Bog ništa ne radi po nuždi i moranju, kako to uče neke mračne filosofije i neznabožačke basnoslovne religije. Svako stvaranje Bogu je radost, i tu Svoju radost Bog voli da podeli s nekim. Jer radost u čistoti i od ljubavi jedina je stvar na nebu i na zemlji, koja se deljenjem ne umanjuje nego povećava, ako bi uopšte smelo biti reči o povećavanju radosti od ljubavi kod Boga, praistočnika i radosti ljubavi. Zato stvorivši angele u prvom stvaranju, Bog ih odmah uzima u saradnju na daljem poslu svome. Stvorivši Adama, on ga odmah uzima u saradnju u upravljanju Rajem i svima stvorenjima u Raju. Isto tako i pri Novom Stvaranju: pred Hristom, Novim Čovekom, idu angeli; u strojenju Svoga Carstva Gospod odmah uzima u saradnju apostole, potom i druge osobe, koje Njemu sarađuju ne samo dok su na zemlji, u zemaljskom životu, nego i posle svoje telesne smrti. U tu Svoju saradnju Gospod i do dana današnjega uzima svetitelje, mučenike i ostale, koji su se toga udostojavali i udostojavaJu. No, kome bi poslan veliki arhangel Gavril? ("Poslan bi vojnik, da objavi carsku tajnu, tajnu, koja se verom poznaje a ljubopitstvom ne nahodi; tajnu, kojoj se treba klanjati a ne čovečjim razumom meriti; tajnu, koja se da protumačiti božanskim razumom a ne čovečanskim." Zlatoust: Beseda na Blagovesti.)



Devojci obručenoj mužu, po imenu Josif iz doma Davidova. Veliki arhangel Božji javlja se devojci, jer kroz devojku, čistu prečistu, treba da prođe i dođe Početnik novoga sveta, Novoga Stvaranja. Novi svet treba da bude sama čednost i čistota, nasuprot starome, istrulelome svetu, koji je postao nečistim zbog svoje uporne neposlušnosti prema Tvorcu svome. Devojka treba da posluži kao kapija, kroz koju će Spasitelj sveta ući u svet kao u Svoju radionicu i Svoj dom; devojka a ne žena, jer žena, ma kako bila uzvišena duhom, vezana je za stari svet i staro stvorenje, budući vezana za svoga muža, te nije slobodna od svetskih želja i svetske pristrasnosti. Zato ne žena no devojka, čista prečista, savršeno predana samo Bogu i srcem svojim odvojena od ovoga sveta. Takva devojka je telesno izrasla u truležnom svetu, kao krin na đubrištu, no nedodirnuta od truleži sveta.


Ta izabrana devojka bila je obručena Josifu, rođaku svome. Zašto je bila obručena? Promisao Božji tako je uredio, da bi je sačuvao od podsmeha demona i ljudi. Da nije bila obručena, pa rodila, ko bi od ljudi mogao poverovati, da Sin njen nije nezakonito rođen? I koji bi je zemaljski sudija u tom slučaju poštedeo od strogosti zakona? Promisao Božji nije hteo, da navodi bedu na izbranicu Svoju niti teško iskušenje na ljude, zato je tako ustrojio, da prikrije Devu i njeno rođenje pod vidom obručenja. ("Kad sam Hristos mnogo što šta iz početka prikrivaše, nazivajući sebe sinom čovečjim i ne otkrivajući svuda javno svoju jednakost sa Ocem, što se čudiš što i ovo prikri, pripremajući neku divnu i veliku tajnu?" Zlatoust: Bes. na Mateja.)



Zašto je čoveku ime baš Josif? Da podseti na divnoga i celomudrenoga Josifa, koji je u strašno pokvarenom Egiptu očuvao svoju telesnu i duševnu čistotu, te da se i time olakša vernima savest u verovanju, da je plod devičke utrobe Bogomaterine u istini od Duha Božjega a ne od zemaljskog strasnog čoveka.


I ušavši k njoj angel reče: raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama. Novo stvaranje radost je Bogu i ljudima; zato ono i počinje s blagovešću: raduj se! Tom rečju otvara se drama novoga stvaranja. To je prva, početna reč, koja se čula čim se zavesa velike tajne počela podizati. Gavril naziva Devu Mariju blagodatnom zato što je duša njena kao hram bila ispunjena životvornim darovima Duha Svetoga, nebeskim mirisom i nebeskom čistotom. Neblagodatni su oni, čije su duše zatvorene prema Bogu a otvorene jedino prema zemlji, te mirišu zemljom, grehom i smrću. Blagoslovena si ti među ženama. S kim je Gospod, s tim je i blagoslov. Odsustvo Gospoda, odsustvo je i blagoslova. Udaljenost Boga od čoveka jeste prokletstvo, blizina Boga čoveku jeste blagoslov. Naravno, jasno je iz pojma o čovekoljublju Božjem, da se Bog nikada ne bi udaljio od čoveka, da se prvo čovek nije udaljio od Boga. Dolazak Gospoda Hrista u svet pokazuje to bezgranično Božje čovekoljublje. I ako je čovek prouzrokovao razdaljinu između sebe i Boga, ipak evo Bog se prvi približuje čoveku, da premosti tu razdaljinu. Žena je prva stvorila ambis između čoveka i Boga. Evo, žena biva i most nad ambisom. Eva je prva pala u greh, i to u svetlome Raju, gde ju je sve zadržavalo od greha; Marija je prva pobedila sva iskušenja, i to u tamnome svetu, gde sve vuče u greh. Zato je slabovoljna Eva i rodila, kao prvi svoj plod na zemlji, bratoubicu Kaina, dok je junakinja Marija rodila Junaka nad junacima, koji je izveo iz tamnice greha i smrti bratoubilački rod ljudski, rod neposlušne i nečiste Eve.
A ona videvši (arhangela) smuti se od reči njegove i pomisli: kakav bi ovo bio pozdrav"?



Kao dete! Marija i jeste pravo dete. Gospod je rekao: ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećeše ući u carstvo nebesno (Mat. 18, 3; 19, 14). Ovaj svet strasti i strasnosti brzo stari čoveka. Naše je detinjstvo vrlo kratko, i u modernom vremenu ono biva i bivaće sve kraće i kraće. Ko se može povratiti i biti još jedanput dete? Marija je bila i ostala celog svog života dete, po čednosti i naivnosti, po strahu i poslušnosti prema Bogu. Nije li ona ušla u carstvo Sina svoga još i pre Njegove propovedi o carstvu? Gle, carstvo je Božje bilo unutra u njoj (Lk. 17, 21)! Kao dete ona se i uplašila od pojave angela; kao dete i pomislila: kakav bi ovo bio pozdrav? Ničega izveštačenoga, ni uvijenoga, ni pozorišnoga nema kod nje, no sve detinjski prosto, čedno, jasno i naivno.
Veliki Gavril, koji je prisustvovao stvaranju čoveka u početku vremena, i koji ima moć da prozire skroz duše ljudske, gledao je burne pomisli Prečiste Deve jasnije no mi što možemo da gledamo tela. On vide, dakle, smućenost njene duše i pohita da je umiri umilnim rečima


Ne boj se Marija! jer si našla milost u Boga.
Ne boj se, dete! Ne boj se, blagodatna kćeri Božja! Ne boj se, najblagoslovenija od svih smrtnih, jer će blagoslov Božji sići kroza Te na sav rod ljudski! Ne boj se, jer si našla milost u Boga. (Bogoduhnoveni Andreja Kritski ulazeći u misao velikog arhangela ovako objašnjava blagovest Presvetoj Devi: "Ne boj se, Marija! Ti si obrela blagodat u Boga, blagodat koju nije primila Sara, koju nije osetila Reveka; obrela si blagodat, koje se nije udostojila ni slavna Ana, ni Fenana, njena suparnica. Jer mada su one postale majkama, ipak su u beščadstvu izgubile devstvo, a Ti postajući Materom zadržavaš i devstvo Svoje nepovređeno. I tako, ne boj se; Ti si obrela blagodat Božju - blagodat, koju osim Tebe niko od večnosti nije obreo". Beseda na Blagovesti.) Ove poslednje reči govore protiv tvrđenja nekih zapadnih bogoslova odnosno tzv. "neporočnog začeća", naime, kao da je Deva Marija začeta i rođena od svojih roditelja bez senke greha Adamova i odgovornosti za taj greh. Kad bi tako bilo, zašto bi arhangel rekao: našla si milost u Boga?Milost Božju, koja uključuje pojam opraštanja, nalazi onaj, kome je ta milost prvo nužna, a drugo onaj, ko je traži. Ne, nego je Presveta Deva uložila herojski trud na uzvišenju svoje duše ka Bogu, i na tom putu uzvišenja srela ju je Božja milost.

Pošto je umirio devičku dušu Marijinu, sada joj krilati vesnik Božji isporučuje glavnu poruku neba:
I evo začećeš u utrobi, i rodićeš sina, i nadeni mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida, oca njegova, i zacariće se u domu Jakovljevu va vek, i carstvu njegovu neće biti kraja. Božji vesnik govori jasno do pojedinosti. Začećeš u utrobi, to jest u telu. Kao što ovaj izraz upotrebljuje i Psalmist: i duh prav obnovi vo utrobje mojej (Psal. 50). Ovim naglašavanjem u utrobi arhangel kao da želi unapred da predohrani protiv zabludnog učenja jeretika doketa, kao da Hristos tobož nije imao stvarno telo, niti da je bio stvarno rođen, niti da je bio stvaran telesan čovek, nego kao da je tobož bio samo jedan prizrak telesnog čoveka.

Ime Isus, ili Jošua - po jevrejskom - takođe je značajno. Takvo je ime nosio sin Navinov, koji je uveo narod izrailjski u zemlju obećanu, preobražavajući tako ulogu i delo Isusa Spasitelja, koji je uveo rod ljudski u Jednu istinsku i besmrtnu zemlju obećanu, u carstvo nebesno.

Sve ostalo što saopštava arhangel, sračunato je na to, da uveri Devu, da će njen sin biti očekivani Mesija. Da će On biti Sin Najvišega, da će dobiti od Boga presto Davidov i da će se zacariti u domu Jakovljevu va vek - sve je to u svesti svakoga Izrailjca, a tim pre u svesti duhovno vaspitane Deve Marije, dovođeno u vezu jedino sa očekivanim Mesijom. Arhangel ne govori Devi sve o Gospodu Isusu, no samo ono što je njoj kao proročanstvo poznato i pojmljivo iz Svetoga Pisma.On joj ne govori o svetskoj i svečovečanskoj ulozi Isusovoj, o Njemu kao Spasitelju svih naroda i plemena, niti kao Osnivaču duhovnoga carstva, niti kao Sudiji svih živih i mrtvih, a još manje o Njemu kao Slovu Božjem, kao jednoj od tri večne ipostasi Svete Trojice. Da joj je to rekao, još više bi je smutio. Ona nije sveznajuća, pored svoje čednosti i čistote. I ona će imati mnogo da se uči od svoga Sina u toku i vremena i večnosti, da sluša i čuva u srcu svome sve reči Njegove (Luka 2, 51; Jov. 2, 4). Arhangel se drži tačno ramova izrailjskog poimanja. On govori u organskoj vezi sve ono što se nalazi rasejano po prorocima i što ona zna (Is. 9, 6-8; 10, 16; 11, 1; Jerem. 25, 5; 30, 9; Jezek. 34, 24; Osija 3, 5; Mihej 5, 4; Psal. 132, 11; Danil 2, 44; i dr.). "Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje ne će odstupiti: od poroda Tvojega posadiću na prestolu tvojemu (Ps. 132, 11). Gospod posla Reč Jakovu, i ona pade u Izrailju (Is. 9, 8.).
Čuvši ovu poruku neba Deva Marija, u svojoj detinjoj čednosti i naivnosti pita čudnog Posetioca: Kako će biti to kad ja ne znam muža?(Dobro zapita ona angela: "kako je to moguće?" jer ona je ranije čitala, kako je rečeno, da će devojka začeti, ali nije čitala kakvim će načinom začeti. - Amvrosije). Ove reči ne izražavaju njeno neverovanje glasu arhangela nego samo njenu detinjsku čednost i naivnost. Šta bi neko od vas rekao na sličnu poruku najneobičnijeg gosta od svih gostiju? Ono što bi vam prvo palo na um pri treperenju srca vašeg, je l' te? No Deva Marija nije rekla nešto izlišno. Ako je njeno pitanje, pretpostavimo, izlišno za nju, ono nije izlišno za nas. Radi nas njen blagodatni duh postavlja jedno pitanje, koje bi postavili svakako svi mi, budući pod teretom prirodnog zakona. Za rođenje treba muž; - gde je muž? Tako bi pitali svi mi, udaljeni od slobode, koja se raduje svemoći Božjoj, a prignječeni navikom na silu prirode. Zato je nužno bilo, zbog nas, da Deva postavi ovo pitanje, te da mi čujemo odgovor Božjeg poslanika. Šta odgovara Gavril?
Duh sveti doći će na Tebe i sila najvišega oseniće te, zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji. I eto Jelisaveta tvoja tetka, i ona zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njojzi koju zovu nerotkinjom, jer u Boga sve je moguće što reče.
Potpun i potpuno zadovoljavajući odgovor. Bog idježe hoščet pobježdajetsja estestva čin. Priroda i prirodni zakoni su kao i da nisu kad živi Bog sprovodi Svoju volju i Svoje ustrojstvo ljudskog spasenja. "Blagodat se ne potčinjava zakonu prirode" - veli Grigorije Neokesarijski. (I Slovo na Blagovesti). Duh je ono što oživljava (Jov. 6, 63), posvedočio je sam Obnovitelj sve tvari, Gospod Isus. Duh oživljava posredno ili neposredno. Neposredno Duh Božji je davao život u Raju, pre greha. I reče Bog - i bi tako! Posle greha Duh daje život posredno, kroz stvorene duše i stvorena tela. To posredno dejstvo Duha i nazivamo mi prirodom i prirodnim zakonom. No Duh Božji ima Sebi rezervisano pravo i neograničenu moć, da daje život i neposredno, sve prema Svojoj volji a shodno Božjem ustrojstvu spasenja ljudskoga. No i pri posrednom davanju života Duh je i začetnik i vlasnik života. Priroda, ovakva kakva je, samo je jedna sen, jedan zastor, kroz koji Duh dejstvuje. No i u slučajevima posrednosti ima stupnjeva, jer Duh dejstvuje više posredno i manje posredno. Takvi su slučajevi kod rotkinja i kod nerotkinja. Posredan, no manje posredan, Jeste slučaj i sa starom Jelisavetom, kao što je bio slučaj i sa majkom Isakovom, Samsonovom i Samuilovom. Jer začeće kod starih žena ne može se ipak nazvati neposrednim dejstvom Duha, pošto su sve rotkinje i nerotkinje od Eve pa nadalje pričasnice greha, vezane sa ovim svetom željama i pohotama, više ili manje. Jedino začeće pri neposrednom naitiju, ili dejstvu Duha Života jeste začeće Prečiste Devojke Marije. U svoj istoriji stvaranja od Adama do Hrista takvoga slučaja nije bilo. Takav je samo jedan slučaj u vremenu, i samo jedan u večnosti. Oba se odnose na Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista.
Jer u Boga je sve moguće što reče. To znači, da svaka reč Božja ispunjava se uvek u potpunosti. Još kroz nadahnutog Isaiju proroka Bog je pustio reč: gle, devojki će začeti i roditi sina (Is. 7, 14). Pa evo to se i zbiva. Od kad svet postoji za Boga se može samo jedno reći. Bog reče - i bi tako! Reči su Gospodnje reči čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno (Ps. 12, 6).
Deva Marija nije posumnjala u reči Gospodnje, objavljene joj arhangelom. Jer da je posumnjala, kao što je sveštenik Zaharija posumnjao, i ona bi bila kažnjena kao što je i Zaharija bio kažnjen. I mada su dosta slična pitanja, koja upućuju angelu i Zaharija i Marija, ipak su srca njihova sasvim različna. A Bog gleda na srca ljudi. Dva sasvim različna srca mogu iskazati slične reči.
Saslušavši objašnjenje Božjeg vesnika najsmirenija od smirenih devojaka zaključuje svoj razgovor s arhangelom umilnim rečima:
Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči Tvojoj: Ona ne kaže: evo sluškinje tvoje, arhangele, nego veli sluškinje Gospodnje, jer zna, da je arhangel samo isporučitelj volje Božje, i da je i on, mada velemoćan i besmrtan, samo sluga Boga živoga. S druge strane opet ona ne kaže: neka mi bude po reči Gospodnjoj - nego po reči tvojoj, da time ukaže čast besmrtniku i vođi čitave vojske besmrtnika. I jedna i druga misao pak izražava najgotoviju poslušnost i najpotpuniju smirenost. Ovakav mudar odgovor moglo je dati samo srce preispunjeno čistotom, jer u takvo se srce prava mudrost najradije i uliva. U času svoga iskušenja u Raju Eva je bila trenutno zaboravila ovakav jezik. Jer u času njenoga kušanja ona je poklonila pažnju rečima Satane, i njeno se srce trenutno onečistilo, a zbog nečistoće i mudrost iz njega udaljila. Od gordosti i neposlušnosti onečistilo se srce Evino i pomračio um njen; od gordosti i neposlušnosti naspram Boga propao je stari svet, onakazio se rod ljudski, unesrećila sva stvorena tvar. Na smirenju i poslušnosti ima se zidati novi svet. Neopisivo je smirenje i poslušnost Presvete Bogomajke, nju će samo njen Sin, Spasitelj i Obnovitelj svekolike tvari, prevazići Svojim beskrajnim smirenjem i poslušnošću.
Najzad, krilati vesnik početka našega spasenja uzlete u višnji svet, među svoje besmrtne drugove. A njegova blagovest ne bi samo reč, no kao i svaka Božja reč - delo. Bog reče - i bi tako. Nikad jedan vesnik nije doneo radosniju vest zemlji, prokletoj zbog svog otuđenja od Boga i svoga saveza sa mračnim Satanom, nego li što je to učinio lučezarni i divni arhangel Gavril. Koja usta da ga ne slave, i koje srce da mu ne blagodari!
Nikad nikakva bistra voda nije bila tako čisto ogledalo sunca kao što je Prečista Deva Marija bila ogledalo čistote. ("O, čistoto, što radost stvaraš srcu i dušu pretvaraš u nebo! O, čistoto, dobra imovino, neoskvrnjena zverovima! O, čistoto, što prebivaš u dušama krotkih i smirenih, i što ove činiš Božjim ljudima! O, čistoto, što cvetaš kao cvet posred duše i tela, i sav dom ispunjavaš mirisom!" Jefrem Sirin: O čistoti). I jutarnja zora, iz koje se rađa sunce, zastidela bi se od čistote Deve Marije, iz koje se rodi Besmrtno Sunce, Hristos Spas naš. Koje koleno da joj se ne pokloni, i koja usta da joj ne uskliknu: raduj se, blagodatna! Raduj se zoro spasenja ljudskoga! Raduj se časnija od heruvima i slavnija od serafima! Slava neka je Sinu Tvome, Gospodu Isusu Hristu, sa Ocem i Duhom Svetim, Trojici jednobitnoj i nerazdelnoj, kroza sve vreme i svu večnost. Amin.

Izvor/svetosavlje.

A vi koji pljujete po Sv Mariji cuvajte se dobro od Gospoda!

Pozdrav od
Gere.

 
Član
Učlanjen(a)
11.03.2013
Poruka
98
Poštovani Didgeridoo .Sa samim pokretanjem ovake teme niste razmišljali tuđim vjerskim osjećajima.Zatebe djevica Marija još leži u grobu.Ja vjerujem daje uznešena na nebo.Kao štoje uznešen .HENOK Henok je hodio s Bogom, potom iščeznu; Bog ga uze.Zatebe smo svi naivci koji jojse klanjamo. Sjetimo se da je Isus Krist vrlo dobar Sin i neće dopustiti da vrijeđamo i prezremo njegovu Presvetu Majku. Tijekom mnogih stoljeća Crkvene povijesti zapisali smo jasno svjedočanstvo koje, strašnim kaznama koje zapadaju one koji napadnu čast njegove Presvete Majke, pokazuje kako je naš Gospodin Isus Krist uvijek branio čast svoje Majke.« Jase nisam ni hvalila da nešto znam. Aipak mislim da odvas nemoram učit .štoje to Protestantizam.Protestantizam je općenit naziv za sva kršćanska vjerska učenja koja su se odijelila od katolicizma nakon reformacije u 16. stoljeću. Ako nisi znao .Katolička Crkva najveća je kršćanska vjerska zajednica. Ašto vi pričate o pederima i EU tome uopće nezanima

Poštovani Didgeridoo


Oh, zahvaljujem gospodična ili gospođo, što ste li već. :)


Sa samim pokretanjem ovake teme niste razmišljali tuđim vjerskim osjećajima.Zatebe djevica Marija još leži u grobu.Ja vjerujem daje uznešena na nebo


Poštovana Antonija, žao mi je ako sam vas uvrijedio :) znam da istina boli. Ali što ćemo pisati laži i laskati ženama tj. o ženskastoj religiji RKC (zašto ženska? Jer štuju ženu Mariju u vidu kipova i krunica), pišemo Istinu kako jest. Kršćani nisu od svijeta pa tako niti ne podliježu ulizivanju i klanjanju svijetu. Ne samo za mene već za sve kršćane. Ta vjerna i iskrena žena preko koje je Isus tjelesno došao na Zemlju, čeka "spavajući" Drugi Dolazak Isusa kada će biti podignuta iz groba u život vječni. Zajedno da svim pravednicima od početka svijeta. Nigdje nema zapisa u Bibliji da je Marija uzašla ne Nebo kao i Henok.

Protestantizam.Protestantizam je općenit naziv za sva kršćanska vjerska učenja koja su se odijelila od katolicizma nakon reformacije u 16. stoljeću. Ako nisi znao .Katolička Crkva najveća je kršćanska vjerska zajednica. Ašto vi pričate o pederima i EU tome uopće nezanima


Kršćani se nisu od nikoga odjelili. samo su na poziv Boga (čitaj knjigu Otkrivenje o sedam palih crkava, odnosno perioda) izlazili iz tih palih crkava. A RKC je još više od 1000 godina što je pala. O čemu mi pričamo!?
Pravo kažeš RIMOkatolička crkva je navječa religija/sekta na svijetu. Ali što to znači? Biblija uči večina vodi u propast. Ne povodi se za večinom. I dalje Isus govori svojima "Stado moje malo" A vi ste VELIKI!!! I još Isus kaže - hoće li uopće naći vjeru na Zemlji. Kada se vrati. Što ti to govori?
A o pederima i Eu, znam da te ne zanima. Kao što te isto tako ne zanima, što u tvojoj sekti, o sorry crkvi ima pedera na sve strane. Topla braća i vjera to kak to ide jedno s drugim, ne? A da je bilo i prije pedera u RKC o tome je pisao dr. Alberto Rivera. Kako nije htio uzvratiti toplu ljubav svome bratu u samostanu pa dobio batina.

Pozdrav
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top