Dijabetes

[crvendac_011]

Gorak ukus šećera

Gorak ukus šećera

Dijabetičari zbog komplikacija osnovne bolesti imaju gotovo dva puta veći rizik od prerane smrti



PROCENJUJE se da u Srbiji oko 630.000 ljudi ima dijabetes, a polovina njih i ne zna da ima ovu bolest. To znači da je više od 300.000 obolelih pod dodatnim rizikom od komplikacija koje ova bolest izaziva obično posle više godina lečenja, a naročito kod pacijenata kojima bolest nije na vreme dijagnostikovana.
Dijabetes povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja kao što su angina pektoris, infarkt, šlog, periferna vaskularna oboljenja, srčana slabost... To su, inače, i najčešći uzroci umiranja osoba sa dijabetesom.

Bolesti bubrega (nefropatija) su među glavnim uzrocima terminalne bubrežne slabosti koja zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega. Oboljenja oka (retinopatija) mogu da uzrokuju oštećenje vida, a dijabetes je najčešći uzrok slepila odraslih, koje se javlja kod više od 50 na 100.000 dijabetičara godišnje. Oštećenja živaca (neuropatija) može da dovede do utrnulosti, rana na stopalima, infekcija, pa čak i amputacija.
Zbog svih ovih komplikacija, oboleli od dijabetesa imaju skoro dva puta veći rizik od prerane smrti od osoba koje nemaju dijabetes. A, za prevenciju mnogih komplikacije dovoljna je samo kontrola nivoa šećera u krvi.

Retinopatija

Oko 85 odsto dijabetičara ima promene na očnom dnu uzrokovane dijabetesom. Javlja se kod dijabetesa tip 1 posle pet i više godina od početka bolesti, a kod dijabetesa tip 2 u svim fazama bolesti. Faktori rizika za dijabetesnu retinopatiju su hipertenzija, trudnoća, oboljenje bubrega, povišene masnoće u krvi, gojaznost, pušenje, anemija i genetski faktori. Presudno je, ipak, trajanje samog oboljenja i metabolička kontrola.
- Dijabetesna retinopatija je posledica promena na krvnim sudovima očnog dna, tj. retine - objašnjava asistent dr Dijana Risimić, oftalmolog Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije. - Dugotrajne povišene vrednosti šećera u krvi oštećuju zidove krvnih sudova, koji propuštaju i krvare. Vremenom dolazi do zapušenja kapilara retine što je praćeno ishemijom, tj. nedostatkom kiseonika. Ovakva retina je „gladna“, pati, što predstavlja stimulans za rast novih kapilara i fibroznog (ožiljnog) tkiva. Novi krvni sudovi su krhki, pa lako dolazi do krvarenja u oku i propadanja tkiva retine. Tako nastaju ireverzibilne promene u oku koje vode ka slepilu.
Kada se jave prve promena na retini, bolesnik nema nikakve tegobe. Slabljenje vida praćeno zamućenjem i otežanim čitanjem se javlja tek kada promene zahvate tačku jasnog vida, žutu mrlju (makulu). Terapija ima ograničene mogućnosti i vidna oštrina se izuzetno retko vraća na prethodni nivo. Ipak, na vreme sprovedena terapija sprečava trajni gubitak vida za 60-70 odsto. U pojedinim slučajevima, pre pojave najtežih komplikacija praćenih povišenim očnim pritiskom i krvarenjem u oku, bolesnik nema nikakve tegobe, da bi iznenada došlo do potpunog gubitka vida.

Nefropatija

Javlja se kod 20 do 40 odsto pacijenata sa ovom bolešću. Češće pogađa obolele od tipa 1 dijabetesa, obično se razvije posle pet do 15 godina trajanja bolesti i uglavnom je udružena sa dijabetesnom retinopatijom.
- Najraniji znak dijabetesne nefropatije je pojačano izlučivanje albumina urinom (30-300 mg dnevno) - kaže profesor dr Rajko Hrvačević, nefrolog, konsultant Poliklinike „Intertim“. - Kada se bolest prepozna u ovoj fazi primenom ACE inhibitora ili blokatora angiotenzinskih receptora može da se zaustavi dalje oštećenje bubrega. U kasnijem toku razvija se manifestna nefropatija koja podrazumeva stalno prisustvo proteina u urinu (više od 500 mg dnevno) sa pratećim otocima tela i pojavu bubrežne insuficijencije.
Ova faza bolesti se uvek završava dijalizom ili transplantacijom, a primenom odgovarajućih terapijskih mera tok bolesti može samo da se uspori. Pacijente sa dijabetesnom nefropatijom treba upozoriti da ne uzimaju lekove koji su toksični za bubrege, u koje pre svega spadaju nesteroidni antireumatici (diklofen, brufen i sl.) i aminoglikozidni antireumatici.

Neuropatija

Javlja se već u prvim godinama dijabetesa kod oko pet do deset odsto obolelih, a nakon 20 godina trajanja bolesti ona je prisutna kod više od 60 odsto pacijenata. Smatra se da trenutno u Srbiji ovu komplikaciju ima više od 300.000 dijabetičara. Uzroci su brojni i obuhvataju pre svega različite metaboličke faktore, kao što su povišena vrednost glikemije i masnoća u krvi, nedovoljna prokrvljenost nerava usled izmena na zidu krvnih sudova koji ih ishranjuju, kao i oštećeni mehanizmi obnavljanja nervnih vlakana.
- Najčešća neuropatija koja prati dijabetes je distalna, simetrična, predominantno senzitivna polineuropatija, sa oštećenjem senzibiliteta na stopalima, kasnije potkolenicama i šakama - ističe profesor dr Dragana Lavrnić, neurolog Klinike za neurologiju KCS. - Značajan problem kod ove neuropatije može da predstavlja izražen bolni sindrom koji se sreće kod oko 30 odsto obolelih i dovodi do anksioznosti, depresivnosti i poremećaja sna. Važno je znati da dijabetesna polineuropatija može da zahvati predominantno i autonomna nervna vlakna, kada može postojati samo oštećenje funkcije različitih organa, na primer srca, želuca ili creva, mokraćne bešike ili seksualnih funkcija, a bez senzitivnih ili motornih smetnji.

DIJABETESNO STOPALO

Dijabetesno stopalo je najčešći razlog za bolničko lečenje obolelih od dijabetesa. Rizik od gubitka ekstremiteta u grupi obolelih od šećerne bolesti je oko jedan odsto godišnje. Računa se da se u svetu uradi godišnje oko milion amputacija, a svakih trideset sekundi se uradi takozvana velika amputacija ekstremiteta zbog dijabetesom uzrokovane gangrene stopala. - Dijabetesno stopalo je očekivana komplikacija dijabetesa posle 10 i više godina trajanja bolesti - kaže dr Nenad Jakovljević, vaskularni hirurg Klinike za vaskularne bolesti KCS. - Procenjuje se da će se tokom života kod svakog četvrtog dijabetičara pojaviti rana na stopalu. Ona omogućava ulazak mikroorganizama koji mogu da izazovu infekcije.

Izvor: Večernje novosti

 

[alexandra78]

uzaaaaaaaas..., dobila sam dijabet tip 1pre par meseci kao posledicu akutnog pankreatita i sepse, virusna infekcija..., bas sam neodgovorna bila, ne?

 

[crvendac_011]

Da li je voće loše za dijabetičare?

Da li je voće loše za dijabetičare?

Većina ljudi smatra da je voće neizostavan deo zdrave ishrane, međutim, za osobe koje boluju od dijabetesa priča je drugačija. Ipak, nova studija objavljena u časopisu Nutrition Journal mogla bi da pruži neke smernice pošto su istraživači otkrili da smanjena konzumacija voća ne pomaže dijabetičarima.



Većina ljudi smatra da je konzumacija voća neizostavna u zdravoj ishrani, međutim, kada su osobe koje pate od dijabetesa u pitanju, stvari stoje malo drugačije.

Da li bi voće trebalo da se svede na minimum ili ga treba ibegavati u potpunosti zbog toga što sadrži šećer ili vlakna i druge nutrijente?

Zbog nedostatka istraživanja i nejedinstvenih saveta, još nema jasnog odgovora.

Ipak, nova studija objavljena u časopisu “Nutrition Journal” mogla bi da nam pruži neke smernice: studija je otkrila da smanjena konzumacija voća ne pomaže dijabetičarima.

Istraživači su tokom istraživanja okupili 63 osobe sa prekomernom težinom i dijabetesom tipa 2. Svi su ispitanici na raspolaganju imali lekarsku pomoć i savete nutricionista, uključujući i savete za smanjenje unosa kalorija.

Međutim, neke od učesnika naučnici su nasumice izabrali sa zadatkom da smanje unos voća, dok je druga grupa jela najmanje dva voćna obroka dnevno.

Cilj je bio da se istraži uticaj takvih režima na glikolizovani hemoglobin koji pokazuje nivo šećera u krvi tokom određenog vremenskog razdoblja.

Prva grupa je dnevno konzumirala oko 135 grama voća, što je približno jednako jednoj pomorandži ili banani, dok je druga grupa konzumirala 320 grama.

Nakon 12 nedelja, ispitanici u obe grupe izgubili su na telesnoj težini i smanjili su obim struka, ali oni koji su jeli više voća imali su i bolje rezultate, dok među grupama nije bilo značajnih razlika u rezultatima merenja nivoa šećera u krvi.

“Uzimajući u obzir brojne moguće pogodnosti koje nam pruža voće, preporučujemo da oboleli od dijabetesa tipa 2 ne smanjuju unos voća”, izjavili su autori istraživanja ali su i napomenuli da ovi rezultati nisu konačni i da je potrebno sprovesti još istraživanja.

Izvor: T portal

 

[alexandra78]

sramota je da ovako nesto pomislis a kamoli napises..., konkretno, ja sam dobila grip, u letnjem periodu, misleci da je alergija, "pregurala" ga na nogama, virus mi "pretrcao" preko pankreasa, izazvao pankreatit, zavrsila sa sepsom, provela mesec i po dana u soku u UC-u i kao posledica.dijabet... bas sam neodgovorna i sebicna bila..., pri tom, 22 godine treniram rukomet, zavrsila sam dva fakulteta, radim po 16 sati dnevno, ma, lenstina!!! izvinjavam se sebi bliskim ljudima sto sam se razbolela i sto ih ugrozavam svojim pen-om 4 puta dnevno, to je zbilja cilj kome sam tezila...

 

[crvendac_011]

sramota je da ovako nesto pomislis a kamoli napises..., konkretno, ja sam dobila grip, u letnjem periodu, misleci da je alergija, "pregurala" ga na nogama, virus mi "pretrcao" preko pankreasa, izazvao pankreatit, zavrsila sa sepsom, provela mesec i po dana u soku u UC-u i kao posledica.dijabet... bas sam neodgovorna i sebicna bila..., pri tom, 22 godine treniram rukomet, zavrsila sam dva fakulteta, radim po 16 sati dnevno, ma, lenstina!!! izvinjavam se sebi bliskim ljudima sto sam se razbolela i sto ih ugrozavam svojim pen-om 4 puta dnevno, to je zbilja cilj kome sam tezila...

Ne znam kome se obraćate i šta hoćete da kažete. Ko Vas je uvredio?
Ako je upućeno meni, ja ništa od toga nisam napisala, kao što vidite, svaki tekst ima izvor odakle je preuzet. Ništa nije postavljeno zlonamerno, štaviše, postavljeno je da bi nekome pomoglo. Ako nije uspelo da pomogne, žao mi je, izvinjavam se.

 

[ivanica81ns]

BIO konopljino ulje kod osoba sa dijabetesom podržava zdravo funkcionisanje nerava i pomaže u sprečavanju njihovog daljeg oboljenja. Na primer periferna neuropatija, utrnulost, bol, peckanje, groznica, nedostatak osećaja u nogama i još mnogo toga.

 

[crvendac_011]

Prirodni lek za šećernu bolest – kako se leči šećerna bolest dijabetes tipa 1 i 2
Šećerna bolest ili dijabetes tipa 1 i 2 se može kontrolisati i lečiti prirodnim putem. Prirodni lek za šećernu bolest i terapija
KAKO SE LEČI ŠEĆERNA BOLEST (dijabetes)

Posle infarkta srca i raka, dijabetes je narasprostranjenija bolest današnjice. Kod mnogih ljudi, a naročito dece, prekomerne količine nezdrave hrane predstavljaju najčešći uzrok ovog oboljenja. Znači, od bolesti gušterače, a samim tim i od dijabetesa, ne pate samo odrasli nego, nažalost, i mnoga deca. To za njih znači da moraju da budu po strani od svih radosti dečjeg doba, da drže strogu dijetu, dvaput dnevno da ubrizgavaju insulin i da već kao deca s jednom nogom budu u grobu. Mnoge bolesti današnjice pokazuju da imati visoki životni standard ne predstavlja uvek prednost. Korpu sa hlebom moramo da držimo tamo gde nam neće stalno biti pred očima, a delikatese da izbegavamo. Pre praznika koji traju dva ili više dana, možemo videti ljude koji namirnice kupuju u tolikim količinama kao da treba.nahraniti čitav puk.
Sada ću svim dijabetičarima pokušati da ukažem na lekove koji podstiču rad gušterače, a time ujedno leče i uzrok nastanka šećerne bolesti. Veliki švajcarski prirodnjak paroh Kincle kaže: „Šećerna bolest prilično brzo može da se izleči upotrebom sledećih biljaka: 3 dela zečje stope (Geum urbanum), po jedan deo lista kupine i borovnice, 3 dela žute steže (Ro1epŠa aigea), 2 dela suvih zelenih mahuna pasulja. „Sa četvrt litre vode popariti punu malu kašiku ove mešavine i tri minuta ostaviti da odstoji; dnevna količina je 1,5 do 2 litre. Lekovito dejstvo lista borovnice zavisi od načina skupljanja. On sme da se skuplja samo pre nego što plod sazre. List borovnice, ukoliko se bere u pravo vreme, predstavlja klinički provereno sredstvo protiv šećerne bolesti. Smatra se dokazanim da mirtilin, koji se nalazi u listu borovnice pre nego što njen plod sazre, ne samo da smanjuje izlučivanje šećera nego može sasvim da izleči bolest. Zato se mirtilin iz lista borovnice s pravom naziva „biljnim insulinom“. Uprkos ovim izvanrednim osobinama, lečenje čajem od lista borovnice ne sme se sprovoditi bez lekarske kontrole.

Za snižavanje nivoa šećera u krvi preporučuje se i celer. Stari narodni lek je i rasol od sirovog kiselog kupusa, kao i sveža mrkva, koju treba jesti svakoga dana. U iste svrhe može da posluže crni i beli luk, kada se stave na hleb.

Još jedan narodni lek: četiri velike kašike lista borovnice (list ubran pre nego što plod sazre!) pristavi se u dve litre hladne vode, pa se napola skuva. Pije se po jedna šolja triput dnevno. I kopriva izvanredno utiče na gušteraču i svojim dejstvom snižava nivo šećera u krvi. Uzima se ekstrakt koprive, koji se može kupiti u apotekama, drogerijama i bio-radnjama.

S obzirom na to da korenom iđirota mogu da se izleče sva oboljenja gušterače, on pomaže i kod šećerne bolesti. Preko noći se u šolju hladne vode stavi ravna mala kašika korena iđirota, ujutro se lako ugreje, zatim procedi i pije po jedan gutljaj pre i posle jela, što je ukupno šest gutljaja dnevno. Svih ovih šest gutljaja čaja od korena iđirota veoma prijaju dijabetičaru.

Čaj od lista i izdanaka zove takođe može da se preporuči obolelima od šećerne bolesti. Zova spada među najstarije lekovite biljke koje se upotrebljavaju u narodnoj medicini.

Maslačak se na livadama i njivama bere u rano proleće, čim nikne.Treba ga odseći do korena, dobro oprati i upotrebiti kao prvu prolećnu salatu. Postoji maslačak sa sokom karakterističnim za zelenu travu i, druga vrsta, sa žućkastim mlečnim sokom. Ovaj drugi je prijatnijeg ukusa i topljiviji. U proleće, dijabetičari bi svakodnevno, u podne i uveče, trebalo da jedu ovu salatu. A onda, kada je krajem aprila i početkom maja maslačak u punom cvatu, za svakog dijabetičara je vreme da otpočne četvoronedeljnu kuru za snižavanje nivoa šećera u krvi. Stabljiku treba brati zajedno sa cvetom, oprati, i tek posle pranja odbaciti cvet. Ako dijabetičar jede 10 do 15 stabljika maslačka dnevno, može računati na potpuno normalizovanje nivoa šećera. U početku, stabljike imaju nagorak ukus, ali on kasnije nestaje.

Bela imela takođe pozitivno utiče na gušteraču, te stalnom upotrebom čaja od ove biljke postepeno nestaje uzrok nastanka šećerne bolesti. Imela se preko noći drži potopljena u hladnoj vodi. U početku, potrebna je količina od tri šolje hladne vode i tri pune male kašike imele. Posle nekoliko nedelja, dovoljne su dve šolje, a nakon izvesnog vremena, jedna sa jednom kašičicom imele. U jednom razdoblju proleća, kada za dijabetičare ima i drugog svežeg povrća, čaj od imele uopšte ne treba piti. Ovu lekovitu biljku treba skupljati od početka oktobra do početka decembra, u aprilu i maju, jer je samo tada lekovita.

Najlekovitija je ona koja raste na hrastu i na topoli, ali su delotvorne i imele sa jela i sa voćaka. Stabljiku i cvet iseći nasitno. Bele bobice imele se ne smeju upotrebiti za čaj!

Pošto i naš mnogo hvaljen šveden biter pozitivno utiče na gušteraču, pa čak je može i izlečiti, dijabetičari treba da koriste i ove kapi. Uzimaju se tri puta na dan – po jedna puna mala kašika, s malo biljnog čaja. Zbog njihovogdubinskogdelovanja, poželjno jejednom mesečno upotrebiti ih i za oblog, koji se na gušterači drži četiri sata.

Koren vodopije dijabetičari mogu da koriste kao odlično dijetalno povrće. On se, slično endiviji, dobro opere pod mlazom vode, jer se time ublažava gorčina njegovog ukusa. Uostalom, čaj od cvetova i stabljika vodopije daje dobre rezultate i kod gojaznosti. Za mršavljenje, dnevno piti dve šolje ovoga čaja.
I isceđeni sok svežeg krastavca utiče na snižavanje nivoa šećera u krvi, pa se i on preporučuje dijabetičarima.

Crni koren takođe spada među izvanredno dijetalno povrće, isto kao i špargla. Zbog neznatne količine ugljenih hidrata, ovo povrće je idealna dijetalna hrana za dijabetičare. Može se pripremati s dosta masti i prezle a da to bolesniku ne naškodi. Crni koren se za upotrebu u kuhinji gaji u povrtnjaku i nije identičan sa gavezom, koji je poznat i pod ovim nazivom.

Zeleni praziluk je veoma dobar za dijabetičare. Treba ga jesti svakoga dana za večeru, sitno isečenog sve do vrhova perja, na hlebu. Salatu od praziluka poželjno je služiti i uz ručak.

Napitak veoma prijatnog ukusa može se pripremiti na sledeći način: 500 g praziluka, sitno isečenog sve do zelenih vrhova, preliti sa 0,7 l suvog belog vina, poklopiti i ostaviti da stoji 24 sata. Posle toga procediti i usuti u bocu, pa ujutro i uveče piti po jedan gutljaj. Čvrsti -ostaci mogu da se jedu namazani na hleb.

Jedan lekar – praktičar iz Austrije pomogao je dijabetičaru sledećim receptom: tri velike glavice belog luka izgnječiti i staviti u litarsku bocu, nasuti prirodne rakije od žita i ostaviti da odstoji 10 do 14 dana. Svakoga jutra, pre doručka, uzeti jednu malu kašiku ovoga vina.

Aprila 1977. pozvala me je telefonom jedna žena iz Beča i ispričala mi da već 30 godina boluje od dijabetesa. Molila me je da joj pomognem. Savetovala sam joj da se leči na upravo opisani način, lekovitim biljkama. Postupila je tačno po mojim uputstvima iz brošure. Radosna, početkom avgusta, obavestila meje da je laboratorijskim analizama utvrđeno da joj je nivo šećera u krvi normalan. Krajem septembra 1977. držala sam predavanje u parohiji Hazenlajten (Hasenleiten) u Beču. Za vreme predavanja, za reč se javila ova žena: „Unazad 30 godina bolovala sam od šećerne bolesti. Sledila sam uputstva gospođe Treben i od avgusta su mi vrednosti šećera u krvi normalne.“ Od prisutnih je dobila buran aplauz.

Jedna poznanica iz mesta Gundelfingen (Gundelfingen) u Bavarskoj, piše: „Moj prijatelj je godinama bolovao od dijabetesa i svakodnevno je morao da prima injekcije. Čajevima i biljkama iz Vaše Brošure uspeo je da snizi nivo šećera u krvi. I dalje je, razume se, pod lekarskom kontrolom. Lekar je bio iznenađen kada je video da je mom prijatelju pao šećer.“

Vrednost šećera u krvi kodjednog inženjera iz Beča bila je 280. Držao se uputstava navedenih u „Božjoj apoteci“. Pri lekarskoj kontroli, utvrđeno je da je šećer pao na 130.

Upotreba svih ovih lekovitih biljaka i dijetalnog povrća kruniše se uspehom samo ako se pacijent istovremeno pridržava i dijete koja mu je propisana.

Diabetes, dijabetes, bolest koja se odlikuje izlučivanjem velikih količina mokraće. Ovaj naziv najčešće je upotrebljavan umesto d. mellitus; alimentarni d., dijabetes usled nedovoljnog metabolizma ugljenih hidrata unetih hranom; bronzani d., v. cirrhosis; florizinski d., d. izazvan davanjem florizina, koji prouzrokuje poremećaj funkcije bubrega, usled čega nastaje izlučivanje šećera; d. innocens, glikozurija bez oboljenja pankreasa; d. insipidus, ogromno lučenje mokraće (do 15 lit.) u kojoj nema šećera. Prouzrokovan je oboljenjem zadnjeg režnja hipofize ili diencefalona. Simptomi su polidipsija i poliurija; jatrogeni d., vrlo česta pojava kao posledica velike upotrebe kortizona i njegovih derivata (kortizonski ili hormonski d.);

Diabetes mellitus, šećerna bolest. Poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, najčešće usled nedovoljnog lučenja insulina zbog oboljenja endokrinog pankreasa (pankreasni d.) ili hiperfunkcije kore nadbubrežnih žlezda (nadbubrežni d.). Simptomi su: hiperglikemija, glikozurija, poliurija, polidipsija i polifagija. U težim slučajevima postoje i poremećaj metabolizma masti, povišenje nivoa holesterola u krvi, acidoza i dijabetesna koma; promene na drugim organima zavise od stepena poremećaja metabolizma, a javljaju se na bubrezima, sitnim krvnim sudovima, jetri, srčanom mišiću, nervnom sistemu i drugim organima i tkivima; neurogeni d., glikozurija nastala usled nekog oboljenja nervnog sistema; pankreasni d., v. d. mellitus; renalni d., glikozurija bez hiperglikemije usled poremećenog rada bubrega; d. spermaticus, žitka i tečna sperma. Sin. hidrospermija; (seksotropija), šećerna bolest važi kao izrazito androtropna bolest. Pre 20. god. dijabetes napada polove bez obzira na stepen vangenitalne uobličenosti, verovatno pod uticajem genetičkih faktora. Ali od tog uzrasta, još više od 30. god. a najviše posle 40. god., šećerna bolest napada hiperandroidne muškarce i androidne žene.

Izvor: Odlomak Kako se leči Šećerna bolest iz knjige Zdravlje iz Božije apoteke – Marija Treben

 

[crvendac_011]

Alfa-lipoinska kiselina protiv dijabetesa

Alfa-lipoinska kiselina je univerzalni antioksidans koji se bori sa šećernom bolešću, a istraživanja su potvrdila efikasnost i kod pojedinih oblika raka. Regeneriše periferne nerve

Antioksidansi, a naročito alfa-lipoinska kiselina mogu značajno da pomognu obolelima od dijabetesa i zaštite ih od dodatnih ozbiljnih komplikacija. Ovo u razgovoru za „Život plus” ističe profesor dr Katarina Lalić iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.


Naša sagovornica objašnjava da alfa-lipoinska kiselina štiti ćelije od negativnog uticaja slobodnih radikala, ali i istovremeno pomaže delovanju drugih antioksidanasa, kao što su vitamin C i E, kao i glutation.


- Pomaže i u metabolizmu glukoze, odnosno šećera, poboljšava memoriju, generalno neutrališe slobodne radikale i na taj način štiti druge važne sisteme u organizmu. U značajnoj meri smanjuje oksidaciju lošeg holesterola koji učestvuje u procesu nastanka ateroskleroze. Alfa-lipoinska kiselina ima jedinstvenu osobinu da je rastvorljiva i u mastima i u vodi. Na taj način njen put je u potpunosti olakšan do svake ćelije organizma. Drugi antioksidansi nemaju ovu osobinu, pa je tako vitamin C rastvorljiv samo u vodi, a vitamin E isključivo u mastima.


Kod kojih bolesti se alfa-lipoinska kiselina primenjuje kao terapija?


- Najčešća primena je kod pacijenata sa dijabetesom, a posebno kod obolelih sa komplikacijama na perifernim nervima, odnosno kod dijabetesne polineuropatije. Dosadašnja istraživanja potvrdila su uspeh terapije i kod pacijenata sa drugim neurološkim bolestima, kod pojedinih oblika karcinoma, oboljenja jetre, ateroskleroze, pa čak i kod katarakte i glaukoma. Ipak, ova istraživanja nisu obuhvatila dovoljan broj ispitanika, nema ni dovoljno urađenih studija, pa pozitivni efektni ne mogu da se potvrde sa apsolutnom sigurnošću.


Na koji način pomaže terapija ovim antioksidansom?

- U nastanku većine navedenih bolesti dokazano je da bar jednim delom patološku ulogu imaju slobodni radikali. A suština poboljšanja leži u podizanju odbrambene sposobnosti organizma, i to podizanjem nivoa antioksidansnih supstanci. U tom cilju, alfa lipoinska kiselina predstavlja pravi izbor. Da je tako, u najvećem broju slučajeva do sada je potvrđeno kod pacijenata sa dijabetesnom polineuropatijom, gde je, zbog neregulisanog dijabetesa, došlo do oštećenja omotača perifernih nerava. Upravo kod dijabetesne polineuropatije pokazalo se da alfa-lipoinska kiselina značajno može da pomogne u ublažavanju simptoma i usporavanja daljeg napredovanja bolesti.

Koliki je stepen umanjenosti simptoma?

- Dijabetesna polineuropatija je izuzetno ozbiljna i za pacijenta neprijatna komplikacija. Praćena je bolom u nogama, sa osećajem trnjenja i peckanja. Na kraju mogu da se jave i smetnje u hodu, pa čak i teže neurološke komplikacije. Dosadašnja iskustva su pokazala da se primenom alfa-lipoinske kiseline mogu značajno smanjiti svi navedeni simptomi. Međutim, da bi se postigao željeni efekat neophodno je istovremeno korigovati neregulisani dijabetes i dovesti vrednosti šećera u krvi na zadovoljavajući nivo. Ispitivanja su pokazala da ovaj antioksidans u značajnoj meri regeneriše periferne nerve poboljšavajući stanje njihovog omotača, stradalog upravo zbog visokih vrednosti šećera u krvi. Ukoliko se sa obolelim postupa na pravilan način, a on uradi sve što se od njega očekuje, poboljšanje se ispoljava već nakon dve do tri nedelje. Za brži oporavak daje se suplement alfa-lipoinske kiseline intravenski. Ako se uzimaju kapsule, pozitivan efekat terapije može da se očekuje posle osam nedelja.

Da li je alfa-lipoinska kiselina primarni lek ili se uzima u kombinaciji sa drugom vrstom terapije?
- Kao suplement može da se koristi i u kombinaciji sa drugim specifičnim lekovima, među kojima su, pre svih, lekovi za terapiju neuropatskog bola. A s obzirom na to da alfa-lipoinska kiselina može dovesti do sniženja nivoa šećera u krvi, dijabetičari bi trebalo češće da kontrolišu glikemiju i u dogovoru sa lekarom eventualno da koriguju dozu lekova za dijabetes. Alfa-lipoinska kiselina ima izuzetno malo neželjenih efekata i ispoljava retke interakcije, odnosno međusobno potiranje sa drugim lekovima. Ipak, savetuje se da se pacijenti koji uzimaju veći broj lekova, a pogotovo citostatike, uvek konsultuju sa svojim lekarom oko primene alfa-lipoinske kiseline - zaključuje Katarina Lalić.

ENERGIJA IZ GLUKOZE

Alfa-lipoinska kiselina je sastavni deo svake ćelije ljudskog organizma, naglašava Katarina Lalić.

- U vrlo malim količinama može da se nađe i u pojedinim namirnicama, kao što su spanać, brokoli, grašak, pivski kvasac, mekinje, pirinač. Ovaj antioksidans je neophodan za stvaranje energije iz glukoze koja se nalazi unutar te iste ćelije. Pri proizvodnji energije u složenim metaboličkim procesima stvaraju se i raspadni produkti poznati kao slobodni ili kiseonički radikali. Ovi raspadni produkti mogu da oštete važne sisteme u ćelijama - kaže naša sagovornica.

PREGLED STOPALA

Osobe sa dijabetesom trebalo bi da svakodnevno pregledaju stopala. Lekaru je važno da prijave svaku promenu u vidu crvenila, posekotine ili uboda, koja se pojavila danas, a nije postojala juče. Jer, samo blagovremenim reagovanjem i dobrom preventivom može da se smanji rizik od eventualne amputacije, koja je u ovim slučajevima izuzetno visoka i kreće se oko 85 procenata. Uz to, čak kod svake šeste osobe sa dijabetesom javljaju se čirevi na stopalu, koji su uz nastanak gangrene i posledične amputacije, važni uzroci smrtnosti i invaliditeta.

REDOVNA KONTROLA

Dijabetičari koji redovno kontrolišu nivo šećera u krvi imaju manji rizik i za srčane, kao i druge komplikacije, ustanovili su stručnjaci sa oksfordskog univerziteta. Njihovi zaključci su utemeljeni na desetogodišnjem praćenju 4.209 pacijenata, kojima je dijabetes tip 2 dijagnostikovan neposredno pre početka istraživanja. Intenzivna kontrola ovih pacijenata uslovila je i manji rizik za razvoj poteškoća sa vidom i oštećenjem bubrega, koji su, inače, vrlo česta pojava kod obolelih.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Veštački pankreas za obolele od dijabetesa

Ekipa stručnjaka iz Strazbura napravila je veštački pankreas čija će klinička ispitivanja na ljudima početi za godinu i po dana, saopšteno je u Strazburu.

Sa veštačkim pankreasom dijabetičari više neće morati da svaki čas mere nivo šećera



Pakreas izgleda kao veoma tanak disk s polupropustljivim zidovima od ćelija embriona. Do sada je uspešno testiran na laboratorijskim miševima. Veštački pankreas je lučio normalni nivo insulina.

Sada se ispitivanja sprovode na svinjama, a prvo presađivanje tog organa ne bi bilo pre kraja 2015. i početka 2016. godine.

Klinička ispitivanja, koje je finansira Evropska komisija s 5,5 miliona evra, sprovodiće se u univerzitetskoj bolnici u Monpeljeu i na univerzitetu u Oksfordu.

"Cilj veštačkog pankreasa je da pacijent koji boluje od dijabetesa više ne razmišlja o svojoj bolesti i ne meri stalno nivo glukoze u krvi", izjavila je šefica laboratorije Evropskog centra za istraživanje dijabetesa Severin Sigrist.

Veštački pankreas je projekat star više od 20 godina i osmišljen je u bolnici Strazbura na čelu s Mišelom Penžeom.

Prema podacima UN, 350 miliona ljudi boluje od dijabetesa širom sveta, a više od 30 miliona je zavisno od insulinske terapije. Dijabetes predstavlja poremećaj nivoa glukoze u krvi do kojeg dolazi kada žlezda pankreas potpuno ili delimičcno prestane da luči hormon insulin.

Izvor: Beta

 

[maja_jevtic]

Dijabetes odgovoran za rak pankreasa
| Novosti.rs
Za nastanak karcinoma pankreasa mogao bi u dobroj meri biti odgovoran dijabetes, ističu naučnici Univerziteta iz Melburna.

Beta/AP Photo/Jenny Kane
Za nastanak karcinoma pankreasa mogao bi u dobroj meri biti odgovoran dijabetes, ističu naučnici Univerziteta iz Melburna. Obavljajući istraživanja ustanovili su da oboleli od šećerne bolesti imaju čak sedam puta veći rizik za nastanak ove vrste karcinoma, i to već u prvoj godini od dijagnostikovanja dijabetesa.

Inače se zna da promene u organizmu povezane sa dijabetesom tip 2 mogu podstaći rast ćelija gušterače i dovesti do određenih oštećenja, zbog čega i nastaje karcinom.

S druge strane, karcinom gušterače može da nastane i zbog nekih drugih razloga, a da se u tom trenutku pojave određene supstance koje utiču na insulin i šećer u krvi, uslovljavajući na taj način nastanak dijabetesa.

Zapravo, veza ove dve bolesti je obostrano uzročno-posledična i na svoj način specifična, pa stoga na svaku od njih treba usmeriti punu pažnju, pogotovo što je rak pankreasa među najsmrtonosnijima.

Petogodišnje preživljavanje obolelih je manje od jednog procenta, jer se bolest najčešće otkriva u kasnoj fazi, naglašavaju australijski stručnjaci.