- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.016
Gorak ukus šećera
Gorak ukus šećera
Dijabetičari zbog komplikacija osnovne bolesti imaju gotovo dva puta veći rizik od prerane smrti
PROCENJUJE se da u Srbiji oko 630.000 ljudi ima dijabetes, a polovina njih i ne zna da ima ovu bolest. To znači da je više od 300.000 obolelih pod dodatnim rizikom od komplikacija koje ova bolest izaziva obično posle više godina lečenja, a naročito kod pacijenata kojima bolest nije na vreme dijagnostikovana.
Dijabetes povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja kao što su angina pektoris, infarkt, šlog, periferna vaskularna oboljenja, srčana slabost... To su, inače, i najčešći uzroci umiranja osoba sa dijabetesom.
Bolesti bubrega (nefropatija) su među glavnim uzrocima terminalne bubrežne slabosti koja zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega. Oboljenja oka (retinopatija) mogu da uzrokuju oštećenje vida, a dijabetes je najčešći uzrok slepila odraslih, koje se javlja kod više od 50 na 100.000 dijabetičara godišnje. Oštećenja živaca (neuropatija) može da dovede do utrnulosti, rana na stopalima, infekcija, pa čak i amputacija.
Zbog svih ovih komplikacija, oboleli od dijabetesa imaju skoro dva puta veći rizik od prerane smrti od osoba koje nemaju dijabetes. A, za prevenciju mnogih komplikacije dovoljna je samo kontrola nivoa šećera u krvi.
Retinopatija
Oko 85 odsto dijabetičara ima promene na očnom dnu uzrokovane dijabetesom. Javlja se kod dijabetesa tip 1 posle pet i više godina od početka bolesti, a kod dijabetesa tip 2 u svim fazama bolesti. Faktori rizika za dijabetesnu retinopatiju su hipertenzija, trudnoća, oboljenje bubrega, povišene masnoće u krvi, gojaznost, pušenje, anemija i genetski faktori. Presudno je, ipak, trajanje samog oboljenja i metabolička kontrola.
- Dijabetesna retinopatija je posledica promena na krvnim sudovima očnog dna, tj. retine - objašnjava asistent dr Dijana Risimić, oftalmolog Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije. - Dugotrajne povišene vrednosti šećera u krvi oštećuju zidove krvnih sudova, koji propuštaju i krvare. Vremenom dolazi do zapušenja kapilara retine što je praćeno ishemijom, tj. nedostatkom kiseonika. Ovakva retina je „gladna“, pati, što predstavlja stimulans za rast novih kapilara i fibroznog (ožiljnog) tkiva. Novi krvni sudovi su krhki, pa lako dolazi do krvarenja u oku i propadanja tkiva retine. Tako nastaju ireverzibilne promene u oku koje vode ka slepilu.
Kada se jave prve promena na retini, bolesnik nema nikakve tegobe. Slabljenje vida praćeno zamućenjem i otežanim čitanjem se javlja tek kada promene zahvate tačku jasnog vida, žutu mrlju (makulu). Terapija ima ograničene mogućnosti i vidna oštrina se izuzetno retko vraća na prethodni nivo. Ipak, na vreme sprovedena terapija sprečava trajni gubitak vida za 60-70 odsto. U pojedinim slučajevima, pre pojave najtežih komplikacija praćenih povišenim očnim pritiskom i krvarenjem u oku, bolesnik nema nikakve tegobe, da bi iznenada došlo do potpunog gubitka vida.
Nefropatija
Javlja se kod 20 do 40 odsto pacijenata sa ovom bolešću. Češće pogađa obolele od tipa 1 dijabetesa, obično se razvije posle pet do 15 godina trajanja bolesti i uglavnom je udružena sa dijabetesnom retinopatijom.
- Najraniji znak dijabetesne nefropatije je pojačano izlučivanje albumina urinom (30-300 mg dnevno) - kaže profesor dr Rajko Hrvačević, nefrolog, konsultant Poliklinike „Intertim“. - Kada se bolest prepozna u ovoj fazi primenom ACE inhibitora ili blokatora angiotenzinskih receptora može da se zaustavi dalje oštećenje bubrega. U kasnijem toku razvija se manifestna nefropatija koja podrazumeva stalno prisustvo proteina u urinu (više od 500 mg dnevno) sa pratećim otocima tela i pojavu bubrežne insuficijencije.
Ova faza bolesti se uvek završava dijalizom ili transplantacijom, a primenom odgovarajućih terapijskih mera tok bolesti može samo da se uspori. Pacijente sa dijabetesnom nefropatijom treba upozoriti da ne uzimaju lekove koji su toksični za bubrege, u koje pre svega spadaju nesteroidni antireumatici (diklofen, brufen i sl.) i aminoglikozidni antireumatici.
Neuropatija
Javlja se već u prvim godinama dijabetesa kod oko pet do deset odsto obolelih, a nakon 20 godina trajanja bolesti ona je prisutna kod više od 60 odsto pacijenata. Smatra se da trenutno u Srbiji ovu komplikaciju ima više od 300.000 dijabetičara. Uzroci su brojni i obuhvataju pre svega različite metaboličke faktore, kao što su povišena vrednost glikemije i masnoća u krvi, nedovoljna prokrvljenost nerava usled izmena na zidu krvnih sudova koji ih ishranjuju, kao i oštećeni mehanizmi obnavljanja nervnih vlakana.
- Najčešća neuropatija koja prati dijabetes je distalna, simetrična, predominantno senzitivna polineuropatija, sa oštećenjem senzibiliteta na stopalima, kasnije potkolenicama i šakama - ističe profesor dr Dragana Lavrnić, neurolog Klinike za neurologiju KCS. - Značajan problem kod ove neuropatije može da predstavlja izražen bolni sindrom koji se sreće kod oko 30 odsto obolelih i dovodi do anksioznosti, depresivnosti i poremećaja sna. Važno je znati da dijabetesna polineuropatija može da zahvati predominantno i autonomna nervna vlakna, kada može postojati samo oštećenje funkcije različitih organa, na primer srca, želuca ili creva, mokraćne bešike ili seksualnih funkcija, a bez senzitivnih ili motornih smetnji.
DIJABETESNO STOPALO
Dijabetesno stopalo je najčešći razlog za bolničko lečenje obolelih od dijabetesa. Rizik od gubitka ekstremiteta u grupi obolelih od šećerne bolesti je oko jedan odsto godišnje. Računa se da se u svetu uradi godišnje oko milion amputacija, a svakih trideset sekundi se uradi takozvana velika amputacija ekstremiteta zbog dijabetesom uzrokovane gangrene stopala. - Dijabetesno stopalo je očekivana komplikacija dijabetesa posle 10 i više godina trajanja bolesti - kaže dr Nenad Jakovljević, vaskularni hirurg Klinike za vaskularne bolesti KCS. - Procenjuje se da će se tokom života kod svakog četvrtog dijabetičara pojaviti rana na stopalu. Ona omogućava ulazak mikroorganizama koji mogu da izazovu infekcije.
Izvor: Večernje novosti
Gorak ukus šećera
Dijabetičari zbog komplikacija osnovne bolesti imaju gotovo dva puta veći rizik od prerane smrti
PROCENJUJE se da u Srbiji oko 630.000 ljudi ima dijabetes, a polovina njih i ne zna da ima ovu bolest. To znači da je više od 300.000 obolelih pod dodatnim rizikom od komplikacija koje ova bolest izaziva obično posle više godina lečenja, a naročito kod pacijenata kojima bolest nije na vreme dijagnostikovana.
Dijabetes povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja kao što su angina pektoris, infarkt, šlog, periferna vaskularna oboljenja, srčana slabost... To su, inače, i najčešći uzroci umiranja osoba sa dijabetesom.
Bolesti bubrega (nefropatija) su među glavnim uzrocima terminalne bubrežne slabosti koja zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega. Oboljenja oka (retinopatija) mogu da uzrokuju oštećenje vida, a dijabetes je najčešći uzrok slepila odraslih, koje se javlja kod više od 50 na 100.000 dijabetičara godišnje. Oštećenja živaca (neuropatija) može da dovede do utrnulosti, rana na stopalima, infekcija, pa čak i amputacija.
Zbog svih ovih komplikacija, oboleli od dijabetesa imaju skoro dva puta veći rizik od prerane smrti od osoba koje nemaju dijabetes. A, za prevenciju mnogih komplikacije dovoljna je samo kontrola nivoa šećera u krvi.
Retinopatija
Oko 85 odsto dijabetičara ima promene na očnom dnu uzrokovane dijabetesom. Javlja se kod dijabetesa tip 1 posle pet i više godina od početka bolesti, a kod dijabetesa tip 2 u svim fazama bolesti. Faktori rizika za dijabetesnu retinopatiju su hipertenzija, trudnoća, oboljenje bubrega, povišene masnoće u krvi, gojaznost, pušenje, anemija i genetski faktori. Presudno je, ipak, trajanje samog oboljenja i metabolička kontrola.
- Dijabetesna retinopatija je posledica promena na krvnim sudovima očnog dna, tj. retine - objašnjava asistent dr Dijana Risimić, oftalmolog Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije. - Dugotrajne povišene vrednosti šećera u krvi oštećuju zidove krvnih sudova, koji propuštaju i krvare. Vremenom dolazi do zapušenja kapilara retine što je praćeno ishemijom, tj. nedostatkom kiseonika. Ovakva retina je „gladna“, pati, što predstavlja stimulans za rast novih kapilara i fibroznog (ožiljnog) tkiva. Novi krvni sudovi su krhki, pa lako dolazi do krvarenja u oku i propadanja tkiva retine. Tako nastaju ireverzibilne promene u oku koje vode ka slepilu.
Kada se jave prve promena na retini, bolesnik nema nikakve tegobe. Slabljenje vida praćeno zamućenjem i otežanim čitanjem se javlja tek kada promene zahvate tačku jasnog vida, žutu mrlju (makulu). Terapija ima ograničene mogućnosti i vidna oštrina se izuzetno retko vraća na prethodni nivo. Ipak, na vreme sprovedena terapija sprečava trajni gubitak vida za 60-70 odsto. U pojedinim slučajevima, pre pojave najtežih komplikacija praćenih povišenim očnim pritiskom i krvarenjem u oku, bolesnik nema nikakve tegobe, da bi iznenada došlo do potpunog gubitka vida.
Nefropatija
Javlja se kod 20 do 40 odsto pacijenata sa ovom bolešću. Češće pogađa obolele od tipa 1 dijabetesa, obično se razvije posle pet do 15 godina trajanja bolesti i uglavnom je udružena sa dijabetesnom retinopatijom.
- Najraniji znak dijabetesne nefropatije je pojačano izlučivanje albumina urinom (30-300 mg dnevno) - kaže profesor dr Rajko Hrvačević, nefrolog, konsultant Poliklinike „Intertim“. - Kada se bolest prepozna u ovoj fazi primenom ACE inhibitora ili blokatora angiotenzinskih receptora može da se zaustavi dalje oštećenje bubrega. U kasnijem toku razvija se manifestna nefropatija koja podrazumeva stalno prisustvo proteina u urinu (više od 500 mg dnevno) sa pratećim otocima tela i pojavu bubrežne insuficijencije.
Ova faza bolesti se uvek završava dijalizom ili transplantacijom, a primenom odgovarajućih terapijskih mera tok bolesti može samo da se uspori. Pacijente sa dijabetesnom nefropatijom treba upozoriti da ne uzimaju lekove koji su toksični za bubrege, u koje pre svega spadaju nesteroidni antireumatici (diklofen, brufen i sl.) i aminoglikozidni antireumatici.
Neuropatija
Javlja se već u prvim godinama dijabetesa kod oko pet do deset odsto obolelih, a nakon 20 godina trajanja bolesti ona je prisutna kod više od 60 odsto pacijenata. Smatra se da trenutno u Srbiji ovu komplikaciju ima više od 300.000 dijabetičara. Uzroci su brojni i obuhvataju pre svega različite metaboličke faktore, kao što su povišena vrednost glikemije i masnoća u krvi, nedovoljna prokrvljenost nerava usled izmena na zidu krvnih sudova koji ih ishranjuju, kao i oštećeni mehanizmi obnavljanja nervnih vlakana.
- Najčešća neuropatija koja prati dijabetes je distalna, simetrična, predominantno senzitivna polineuropatija, sa oštećenjem senzibiliteta na stopalima, kasnije potkolenicama i šakama - ističe profesor dr Dragana Lavrnić, neurolog Klinike za neurologiju KCS. - Značajan problem kod ove neuropatije može da predstavlja izražen bolni sindrom koji se sreće kod oko 30 odsto obolelih i dovodi do anksioznosti, depresivnosti i poremećaja sna. Važno je znati da dijabetesna polineuropatija može da zahvati predominantno i autonomna nervna vlakna, kada može postojati samo oštećenje funkcije različitih organa, na primer srca, želuca ili creva, mokraćne bešike ili seksualnih funkcija, a bez senzitivnih ili motornih smetnji.
DIJABETESNO STOPALO
Dijabetesno stopalo je najčešći razlog za bolničko lečenje obolelih od dijabetesa. Rizik od gubitka ekstremiteta u grupi obolelih od šećerne bolesti je oko jedan odsto godišnje. Računa se da se u svetu uradi godišnje oko milion amputacija, a svakih trideset sekundi se uradi takozvana velika amputacija ekstremiteta zbog dijabetesom uzrokovane gangrene stopala. - Dijabetesno stopalo je očekivana komplikacija dijabetesa posle 10 i više godina trajanja bolesti - kaže dr Nenad Jakovljević, vaskularni hirurg Klinike za vaskularne bolesti KCS. - Procenjuje se da će se tokom života kod svakog četvrtog dijabetičara pojaviti rana na stopalu. Ona omogućava ulazak mikroorganizama koji mogu da izazovu infekcije.
Izvor: Večernje novosti