Dijabetes

[Golden red]

Koja je pravilna ishrana za dijabetičare?





Biranjem zdrave ishrane možete smanjiti rizik od stvaranja dijabetesa ili njegovih komplikacija. Saznajte sve o vezi između ishrane i dijabetesa.



Za mnoge ljude koji se ne osećaju dobro, poseta lekaru može dijagnostifikovati i rešiti problem. Jednostavno, zar ne?
Ali neke bolesti mogu biti pritajeni predatori, pokazujući nekoliko ili nijedan znak, koji treba da vas upozori da vam je pomoć neophodna. Jedna takva bolest je dijabetes.
Ne samo da dijabetes pogađa mnoge stanovnike, nego veći broj stanovništva ni ne zna da ga ima.

Šta je dijabetes?
Kako se hrana svari, razlaže se na glukozu (još poznatu kao šećer), koja stvara energiju i snagu našim ćelijama. Insulin, hormon kojeg stvara pankreas, transportuje glukozu iz krvi u ostale čelije tela. Međutim, ako ne postoji dovoljno insulina ili insulin ne radi kako treba, onda glukoza ostaje u krvnim sudovima uzrokujući da se nivo šećera u krvi poveća.
Postoje tri glavna tipa dijabetesa: tip1, tip 2 i gestacijski dijabetes. Tip 1 je kada pankreas nije više u mogućnosti da stvara insulin i obično je ovaj slučaj karakterističan za decu, tinejdžere i mlađu populaciju. Gestacijski dijabetes se obično pojavljuje pred kraj trudnoće i obično nestaje posle porođaja.
Najčešći oblik dijabetesa je tip 2. Faktori rizika su prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost, roditelj ili rođeni brat/sestra sa dijabetesom, gestacijski dijabetes ili rizik kod žena koje su rodile bebe teže od 4000 grama, visok krvni pritisak, smanjen “dobar” holesterol ili visok nivo triglicerida. Pogledajte koji su simptomi dijabetesa najčešći.

Zašto je dijabetes opasan?
Kada slabo kontrolisani dijabetes uzrokuje niži ili viši nivo glukoze u krvi, osećaćete se loše. Dijabetes koji je slabo kontrolisan tokom vremena može dovesti do komplikacija koje utiču na celo telo. Problemi se mogu javiti svugde, od oka, bubrega, nerava do reproduktivnih organa, krvnih sudova i desni. Ali, najozbiljniji problem su oboljenja srca i rizik od šloga.

Kakvu ulogu ishrana ima?
Ishrana može ili da utiče na dijabetes ili da ga spreči, a sve zavisi od sposobnosti organizma da razgradi glukozu. Trebali biste izbegavati hranu koja povećava nivo šećera u krvi i nivo holesterola, kao što je prerađenu hrana, hrana bogata zasićenim mastima i hrana sa dodatkom šećera i raznih sirupa.
Prerađena hrana, kao i hrana bogata mastima i šećerom, ne samo da će ometati balans između glukoze i insulina, rezultirajući u upalnim procesima, već će doprineti jednom od faktora rizika, prekomerna telesna težina.
Ugljeni hidrati, takođe, moraju biti pod nadzorom. Dok su oni neophodni da bi omogućili gorivo organizmu, neki ugljeni hidrati čine nivo glukoze višim nego ostali. Glikemijski index (GI) meri koliko namirnice koje sadrže ugljene hidrate podižu nivo glukoze u krvi. Sušen grašak ili pasulj, mahunarke, sve ne zrnasto povrće, integralni hleb i ceralije imaju nizak GI.

Šta je zdrava ishrana?
Jedite razumne porcije da biste izbegli prekomernu težinu i uključite voće i povrće (ograničite sokove na jednu čašu dnevno); koristite integralne žitarice, a ne obrađene; više ribe nego mesa, pasulj, mahunarke i tečno ulje. Ograničite zasićene masti i visoko kalorijske grickalice i dezerte kao što su čips, kolači, sladoled.
30 minuta vežbajte više puta nedeljno i izgubićete 5-10% telesne mase, ako ste gojazni. Ovo je takođe, ključni faktor za sprečavanje rizika od tipa 2 dijabetesa.
Na kraju, ako osećate sledeće simptome: česta mokrenja, ekstremnu žeđ ili glad, veliki gubitak težine, umor, zamagljen vid ili česte infekcije, trebali biste posetiti lekara koji će proveriti šećer u krvi. Sa velikom pažnjom i akcentom na zdrav način života, dijabetes može da se drži pod kontrolom.





Izvor: Lepota&Zdravlje

 

[belja91]

Kamilje mleko pomaže dijabetičarima

Kamilje mleko pomaže dijabetičarima

Indijski naučnici su otkrili da konzumiranje kamiljeg mleka može da pomogne dijabetičarima, prenosi portal Vitamini.

Klinička studija u kojoj su učestvovala 24 dijabetičara je pokazala da redovni unos kamiljeg mleka može da smanji potrebu za insulinom kod dijabetičara tipa 1.

Polovina ispitanika se pridržavala uobičajenih smernica kod dijabetesa koje uključuju ishranu, telesne vežbe i primenu insulina, dok su ostali uz uobičajene smernice konzumirali i kamilje mleko.

U grupi koja je pila kamilje mleko, svi dijabetičari su snizili nivo šećera u krvi, a čak troje njih više nije imalo potrebu za uzimanjem insulina.

B92

 

[PYC]

To je radosna vijest za Srbe dijabetičare. Možda sad krenu uzgajat kamile. Samo jedino što nisu u članku spomenuli a ja mislim da je vrlo važno... jel mlijeko od jednogrbe il od dvogrbe kamile?

 

[crvendac_011]

Mnogo okidača za dijabetes

Mnogo okidača za dijabetes

Profesor dr Dragan Zdravković, endokrinolog, o porastu šećerne bolesti kod dece i mogućim uzrocima ove sve masovnije pojave: "Tačan uzrok dijabetesa tipa 1 još nije poznat, a sumnja se da su krive virusne infekcije, imunološke reakcije i, naravno, genetika"


Profesor dr Dragan Zdravković / Foto V. Danilov

ZA poslednjih dvadeset godina, broj dece kod kojih je otkriven dijabetes tip 1 gotovo se udvostručio. Među njima sve više ima mališana predškolskog uzrasta, i sve češće i dece mlađe od dve godine.
Godišnje se, samo u Institutu za majku i dete zbrine oko 70 dece sa novootkrivenom bolešću, a trećina njih stigne u stanju ketoacidoze, koje je opasno po život: sa povraćanjem, bolovima u trbuhu, otežanim disanjem, malaksalošću i poremećajem svesti.

Tačan uzrok dijabetesa tip 1 još nije poznat, iako su sprovedena mnoga obimna istraživanja, kaže u intervjuu "Novostima" profesor dr Dragan Zdravković iz Službe za endokrinologiju, u ovoj ustanovi. - Ono što sa sigurnošću može da se kaže jeste da takvo povećanje učestalosti ne može da se pripiše promenama genetskih činilaca, jer za to je potrebno stotine hiljada godina. Zna se pouzdano da je u pitanju imunološki mehanizam.

* Da li je način života doveo do poremećaja u tom mehanizmu?
- Primećeno je da porast broja obolele dece raste sa razvojem civilizacije, promenama u fizičkoj aktivnosti i promenom ishrane. Ali, to nije tako usko povezano sa ovim tipom dijabetesa, kao što je to slučaj sa tipom 2. Ranije, na primer, nije bilo gojazne dece sa dijabetesom tip 1, a sada već, u predškolskom uzrastu imamo decu koja su gojazna i imaju šećernu bolest tip 1.

* Postoje li neke pretpostavke šta je mogući uzrok nastanka bolesti?
- Neki naučnici uzrok porasta dijabetesa pripisuju virusnim infekcijama. Ali nijedna virusna infekcija ne dovodi sigurno do, recimo, oboljenja pankreasa, u kojem se luči insulin, pa da to bude razlog pojave dijabetesa. Takođe, neke raširene virusne infekcije, poput koksakija, svako dete preleži bez problema, ali neka deca posle preležane infekcije dobiju dijabetes.

* To znači da se genetika kao jedini uzrok isključuje?
- Postoje neki genetski pokazatelji koji utiču na imunološku reakciju organizma. U suštini, može da se kaže da je uzrok bolesti sadejstvo činilaca spoljašnje sredine koji se lakše "primaju" kod osoba sa genetskom predispozicijom. Mada, ima mnogo ljudi koji imaju oba faktora ali nikad ne obole od dijabetesa. Dakle, još nije utvrđeno šta je okidač.

* Koji su to rani simptomi koji "otkrivaju" bolest?
- Simptomi su uvek tipični, obilno pijenje vode, često mokrenje velike količine, bleda mokraće. Deca se često bude noću da bi pila vodu i mokrila. Mada, ovi simptomi mogu da budu pogrešno protumačeni, i da roditelji ne prepoznaju bolest, ali lekari vrlo brzo mogu da uspostave dijagnozu. Kod male dece ta faza traje nešto kraće nego kod starije, ali retko traje kraće od nekoliko nedelja, najviše nekoliko meseci.



* Da li može da se otkrije da će dete da dobije bolest pre nego što se pojave prvi simptomi? - Kod dece sa dijabetesom mogu da se otkriju različita antitela koja su upravljena prema različitim komponentama pankreasnih beta ćelija. Ta antitela se čak mogu dokazati i kod bolesnika koji će tek kasnije, za nekoliko meseci ili godina, da razviju dijabetes. Ali, šta je razlog da se ta antitela tako ponašaju, još se ne zna.

* Da li je insulin jedini lek za obolele od dijabetesa tipa 1?
- Insulin je glavni lek, ali nije dovoljan. Sa insulinom se počinje čim se bolest otkrije, i to je osnovna terapije do kraja života. Osim insulina, veoma su važni ishrana i fizička aktivnost.

* Mnogi roditelji, da bi izbegli "bockanje" dece injekcijama insulina, na svoju ruku počinju da ih leče alternativnim metodama. Da li to, iz stručnog ugla, može da se toleriše?
- Ti alternativni načini lečenja ne mogu da zamene insulin. Oni imaju neki uticaj na poboljšanje glikemijske kontrole u fazi dok rezerve insulina u organizmu još nisu iscrpljene. Čajevi, na premer, koji postoje na tržištu za snižavanje šećera, mogu da budu korisni. Ali, s druge strane, oni mogu i previše da spuste nivo šećera. Lekar koji leči dete mora da bude upoznat sa tim, da bi uskladio osnovnu terapiju.

* Da li insulinska terapija može da izleči bolest?
- Ne treba roditeljima ulivati nadu da može da dođe do izlečenja. Terapija insulinom i druge mere treba da obezbede poželjan stepen dobre glikemijske kontrole.

* Koliko često treba da se kontroliše šećer?
- Šećer se meri najmanje od tri do četiri puta dnevno. To je olakšano jer postoje lancete za uzimanje uzorka koje su automatske i prave gotovo bezbolan ubod. Postoje jasni parametri koliki šećer treba da bude ujutru, pre obroka, koliki između obroka, i koliko je najviše dozvoljeno da poraste posle obroka. Kod mlađeg deteta se tolerišu i nešto viši nivoi šećera u krvi, jer kod njih postoji i veći rizik od hipoglikemije, odnosno pada šećera.

* Kako treba da se hrane mališani sa dijabetesom?
- Ishrana treba da bude uravnotežena, da sadrži sve hranljive sastojke, ugljene hidrate, belančevine i masti, i ona se po sastavu i energetskom unosu ne razlikuje od ishrane zdrave dece.

* Ipak, oni imaju neka ograničenja?
- Jedno ograničenje je kod uzimanja šećera i skroba. Ako unose veliku količinu šećera, onda će doći do naglog skoka šećera u krvi, a ako uzimaju veliku količinu skroba, onda će šećer da raste, ali sporije. Insulinska terapija se prilagođava sadržaju ugljenih hidrata u ishrani.

* Da li su ta deca "hendikepirana" u smislu fizičke aktivnosti?
- Ne. Čak se i preporučuje svakodnevna fizička aktivnost. Što je redovnija aktivnost, to će biti bolja regulacija šećera u krvi. Jedino treba da vodi računa koliko traje ta fizička aktivnost da bi se doza insulina i količina hrane tome prilagodile. Tako, dečak sa dijabetesom koji trenira fudbal dva sata, nakon jednog sata mora da uzme dodatni obrok.

* Koliko dugo bolest može da traje bez poznatih komplikacija koje dijabetes donosi?
- Hronične komplikacije, popuštanje funkcije bubrega i slabljenje vida, ne pojave se kod svakog dijabetičara. One se razviju kod 30 do 50 odsto bolesnika, i to nakon petnaestak godina od nastanka bolesti. Oni koji lošije kontrolišu šećer imaće češće komplikacije.

OD OCA SE VIŠE NASLEĐUJE

* Koliko je često dijabetes nasledna pojava?
- Za razliku od dijabetesa tipa 2, kod koga postoji jasna porodična pojava, samo deset odsto dece sa dijabetesom tip 1 ima nekog člana porodice sa ovim tipom šećerne bolesti. Takođe, ako prvo dete oboli od tipa 1, verovatnoća da će drugo dete oboleti je svega od dva do tri odsto. Ili, ako majka ima dijabetes, njeno dete ima svega dva odsto šanse da ga dobije. Dok, od oca koji ima ovu bolest, ima šest odsto šanse da je nasledi.

KAD PREĐE 11

* Da li povišen šećer može da se pokaže u krvi, nakon obroka, recimo, a da dete nema dijabetes?
- Šećer je posle obroka uvek nešto veći, ali organizam odmah izluči insulin. Šećer nikada ne raste preko određene granice. Postoje kriterijumi i za nivo šećera posle obroka. Ako on poraste preko 7,8 milimola, onda je u pitanju poremećaj telerancije na glukozu. Dijagnoza dijabetesa postoji ako se nađe da je šećer u krvi preko 11 milimola, u najmanje dva uzorka, ali dete uz to mora da ima i glikozuriju i ketonuriju, odnosno prisustvo šećera i ketonskih tela u urinu.

Izvor: Večernje novosti

 

[sendi]

Brzi unos hrane izaziva dijabetes

[h=1]Brzi unos hrane izaziva dijabetes[/h] Izvor: Tanjug


Brza konzumacija hrane može dovesti do povećanja rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, sugeriše istraživanje sprovedeno u Litvaniji.

Joshua Rappeneker / Flickr.com

​

U novu studiju su bila uključena 234 ispitanika sa dijabetesom tipa 2 i 468 zdravih osoba iz kontrolne grupe. Utvrđeno je da su učesnici istraživanja koji su brže jeli imali prosečno 2,5 puta veći rizik za prisutnost dijabetesa tipa 2 i uz to imali veći indeks telesne mase.

Istraživanje sprovedeno na Novom Zelandu sugeriše da osobe koje brže jedu imaju veće šanse za "prikupljanje" suvišnih kilograma. Časopis "Journal of the American Dietetic Association" dodaje da su ispitanice koje su brže jele unosile veće količine hrane pre nego što bi nastupio osećaj sitosti.

U studiji sprovedenoj na Univerzitetu Otago učestvovalo je oko 1.600 žena starosti od 40 do 50 godina.

U proseku su ispitanice koje su najsporije jele imale najmanji indeks telesne mase, dok je indeks telesne mase bio prosečno šest odsto veći kod žena koje su najbrže jele.

 

[Golden red]

Hrom važan za dijabetičare






Mineral u metabolizmu učestvuje kao specijalizovani neproteinski organski molekul i pomaže da se glukoza pretvori u energiju, sintetiše masne kiseline i holesterol


Hroma ima u pilećem mesu, a najviše u brokoliju


Hrom je jedan od esencijalnih elemenata, koji se unosi isključivo hranom, jer ga ljudski organizam ne proizvodi.

Ovaj mineral je važan jer u metabolizmu učestvuje kao specijalizovani neproteinski organski molekul i pomaže da se glukoza pretvori u energiju, sintetiše masne kiseline i holesterol.

Štiti od dijabetesa tako što reguliše nivo šećera u krvi.

Kod pacijenata zavisnih od insulina može da smanji potrebu za lekovima, jer povećava efikasnost insulina u razlaganju glukoze do ugljenih hidrata čak sto puta.

Kod osoba sa graničnim vrednostima šećera u krvi, može da spreči da postanu insulin zavisni, dok kod onih kojima je nivo šećera pao, pomaže da se on normalizuje.

Posebno je važno da se hrom nadoknađuje kod pacijenata koji se hrane intravenski. Ukoliko ga dobiju u dovoljnoj količini pre terapije, lakše mogu da se vrate uobičajenom načinu ishrane.

Međutim, ovaj mineral ima i svoje loše strane. Kada se prekomerno unosi sa hranom ili postoji preterana izloženost njegovom delovanju iz životne sredine, može da postane otrovan.

Nalazi se u mesu, pivskom kvascu i pivu, vinu, ječmu, pšeničnim pahuljicama, kao i u piletini, ljuskarima, jezgrastom voću i pečurkama. Ipak, najviše ga ima u brokoliju, čak pet puta više nego u drugim namirnicama.










Izvor: Novosti

 

[sendi]

Novi lekovi protiv dijabetesa?

[h=1]Novi lekovi protiv dijabetesa?
[/h] Izvor: Tanjug



Na konferenciji Američke asocijacije za dijabetes, koja se ovih dana održava u Filadelfiji, predstavljeno je nekoliko novih lekova za tu bolest i insulinskih produkata.

​

Do pre desetak godina se relativno mali broj farmaceutskih kompanija bavio proizvodnjom lekova za dijabetes, ali s obzirom na to da se broj obolelih stalno povećava, sve je veće i interesovanje farmaceuta za ovo tržište, prenosi AP.

Procenjuje se da u SAD trenutno ima oko 26 miliona dijabetičara, kao i još desetine miliona u zapadnoevropskim zemljama, Kini i Indiji.

I dijabetes tipa 1, tzv. "juvenalni", jer se javlja kod dece i mladih osoba, i dijabetes tipa 2, koji se najčešće javlja u odrasloj populaciji usled gojaznosti i sedećeg načina života, mogu da izazovu preranu smrt i razorne komplikacije - slepilo, amputaciju udova, šlog, oboljenje bubrega i srčane bolesti.

Prošle godine su u SAD po prvi put troškovi za lekove protiv dijabetesa među osiguranim pacijentima bili viši od troškova za lekove protiv povišenog holesterola.

"Danska kompanija Novo nordisk je na pomenutom skupu predstavila rezultate jednogodišnje studije na 1.030 pacijenata svog leka degludek, koji predstavlja 'ultra dugo delujući insulin', namenjen osobama obolelim od dijabetesa tipa 2.

"Degludek" smanjuje za 36 odsto pojavu niskog nivoa šećera u krvi tokom noći, kada je ta anomalija najopasnija, a takođe znatno redukuje i tešku hipoglikemiju.

S obzitrom da je "degludek" aktivan u organizmu duže od standardna 24 časa, pacijenti mogu da održe poželjan nivo šećera u krvi čak i ako ga ne uzimaju svakog dana u isto vreme.

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je trebalo da do 29. juna odluči da li da dotični lek odobri za tržište SAD, ali je potom taj rok produžen do 29.oktobra,kako bi se dobilo više vremena da se analiziraju dostavljeni podaci.

Firma "Džonson i Džonson" je predstavila rezultate pet studija kasne faze svog leka "kanagliflozin", koji pripada novoj klasi medikamenata protiv dijabetesa, poznatoj pod nazivom "inhibitori SGLT2". Oni doprinose većem izbacivanju glokoze urinom.

Osim što redukuje dugoročne nivoe šećera u krvi (tzv. A1C nivoe), "kanagliflozin" pomaže da pacoijenti u znatno većoj meri smanje kilažu nego "januvia", lek kompanije "Merk" ili "amaril", lek firme "Sanofi".

Partner kompanije "Eli Lili", nemačka firma "Beringer ingelhajm" je predstavio rezultate dve studije srednje faze svog kratko delujućeg insulina "LY2605541", koji daje dobre rezultate i kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2, kako na planu smanjenja šećera u krvi, tako i na planu slabljenja..

Ovaj lek, međutim, mora da prođe i kasnu fazu testiranja pre nego što se bude moglo tražiti njegovo odobrenje za tržište.

Na konferenciji u Filadelfiji predstavljen je i eksperimentalni flaster za bezbolno davanje insulina, kao i dva uređaja u ranoj fazi razvoja, koja bi trebalo da funkcionišu kao veštački pankreasi, koji bi konstantno kontrolisali nivo šećera u krvi i određivali trenutak kad insulinska pumpa treba da ispusti ovaj hormon u krv pacijenta.

 

[063384483]

Ima li ko iskustva da je ;;JOGOM GLEDANJA U SUNCE,,postigo povoljne rezultate ,,dobre,,rezultate u ovoj bolesti -dijabetesu.????

 

[crvendac_011]

Ishrana dijabetičara: U tanjiru svega po malo

Ishrana dijabetičara: U tanjiru svega po malo

Dr Vlade Veličković o pravilima vezanim za ishranu i aktivnost kojih bi trebalo da se pridržavaju kako bi smanjili komplikacije


Dijabetičari treba da jedu češće - pet do šest pravilno raspoređenih obroka

OD kada su u većini domova zdravlja u Srbiji ukinuta savetovališta za dijabetes, oko 630.000 obolelih teže se bore sa bolešću. Jer, saveti i informacije o šećernoj bolesti, naročito oni praktični - kako da se živi sa dijabetesom, nisu lako dostupni. Odgovore na mnoga pitanja i dileme, pacijenti sad mogu da nađu u knjizi „Praktična dijabetologija“ dr Vlada Veličkovića, predsednika Saveza društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti.
Kroz praktičan vodič, dr Veličković upućuje pacijente kako pravilno da doziraju i daju insulin, kako da se hrane, održavaju higijenu, kojim sportom i koliko da se bave. Veliko poglavlje knjige čini ishrana dijabetičara, jer kad se otkrije šećerna bolest, prvo pitanje koje pacijenti postavljaju je: Šta smem da jedem?

- Način ishrane ne traži spartanska odricanja, glad ni stroge režime u ishrani koji će da iscrpljuju organizam - kaže dr Veličković u intervjuu za „Novosti“.



Kako treba da se hrane oboleli od dijabetesa?

- Ne postoji kuhinja za dijabetičare, već je nužna samo preraspodela određenih namirnica po količini i vrsti. Organizam treba da bude snabdeven optimalnim unosom svih hranljivih materija, ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode. Dijabetičari treba da jedu češće - pet do šest pravilno raspoređenih obroka. Nesumnjivo veliki značaj u ishrani imaju složeni ugljeni hidrati, odnosno dijetna vlakna jer značajno pomažu u regulaciji šećerne bolesti.

Iz kojih namirnica se najbolje dobijaju dijetna vlakna i zašto su toliko važna u ishrani dijabetičara?

- Vezivanjem vode, dijetna vlakna bubre stvarajući zaštitnu mrežu koja smanjuje upijanje masti, belančevina i šećera iz creva. Tako se snižava nivo šećera u krvi, odnosno nema velikih skokova šećera posle obroka. Dijabetičari treba da jedu raženi i crni hleb i proju, kao i peciva od integralnog brašna, a da izbegavaju beli hleb i belo brašno. Zatim, da jedu voće sa korom, jer, recimo, neoljuštena jabuka ima dva i po puta više dijetnih vlakana od oljuštene. Mnogi ne znaju ni da u korenu kupusa ima više dijetnih vlakana nego u listu, a osim boranije i graška, pacijenti mogu povremeno da jedu čorbast, ne mnogo gust, beli pasulj uz nemasno meso i bez jake zaprške.

Stariji dijabetičari često pate od poremećaja pražnjenja creva. Kako da reše taj problem?

- Mogu, na primer, jednu užinu da zamene obrokom od ovsenih pahuljica i kiselog mleka. Takođe, pomaže i kompot od jabuka, suvih šljiva i smokava, a zatvor se sprečava i ako se jednom sedmično jede kačamak. Povremeno, u jelovnik mogu da ubace i kuvani mladi kukuruz ili kuvanu pšenicu.

Smeju li dijabetičari da jedu med?

- Smeju, ali oprezno. Med remeti dobru regulaciju šećera u krvi, pa ga treba uzimati samo ako je šećerna bolest dobro regulisana. Najbolje je uzimati svetlije medove kao što je bagremov, jer sadrže više fruktoze od glukoze, pa imaju manji glikemijski indeks od drugih vrsta meda.

A, šta je sa jajima i mesom?

- Sedmično mogu da pojedu dva kokošija jajeta, kuvana, poširana, u čorbama, musakama, pitama. Kajgana može, ali ako odstrane jedno žumance, dok su pržena dozvoljena ako se ukloni masnoća. To važi i za meso, a preporučuju se goveđe, teleće, jagnjeće i meso od peradi. Sa piletine treba odstraniti kožicu i masnoće. Najmanje dva puta sedmično dijabetičari treba da jedu ribu, najbolje oslić i skušu jer imaju malo masnoća, a preporučuje se i rečni šaran, do kilograma, jer je posniji od krupnijih primeraka.

Koje napitke mogu da piju?

- Limunadu, paradajz sok, sok od pomorandže ili grejpfruta. Kisela voda je možda najprikladnije piće, a dozvoljeni su i kafa, čaj ili kakao bez dodatka šećera.

Koje fizičke aktivnosti su najpogodnije za dijabetičare?

- Aerobne vežbe su odlične za osobe sa dijabetesom jer zapošljavaju veće grupe mišića, ali ubrzavaju puls i disanje. To su šetnja, lagano trčanje, vožnja bicikla, plivanje. Za početak treba vežbati tri puta sedmično po pola sata. Za vreme treninga treba povremeno piti gutljaj do dva vode, i obavezno nositi torbicu sa sokom, čokoladom ili šećerom. Po mogućstvu poneti i aparat za merenje šećera jer intenzivna fizička aktivnost može da izazove hipoglikemiju, odnosno pad šećera.

Kako treba da reaguju kad im padne šećer?

- Hipoglikemije se češće dešavaju pacijentima obolelim od dijabetesa tipa 1, ali mogu da se jave i kod starijih osoba koje su na terapiji tabletama. Ako šećer padne do 3,8 srce počinje da lupa, zenice se šire, koža je bleda, počinje znojenje i podrhtavanje mišića. Tada treba odmah prekinuti fizički rad i uzeti parče čokolade, voćni sok ili čašu vode zaslađenu sa dve do tri kašičice šećera ili meda. Nakon toga pojesti sendvič sa jogurtom ili šoljom mleka.

Da li su zaslađivači potpuno bezbedni za dijabetičare?

- Odlike prirodnih zaslađivača, „fruktoze“ i „manitola“, su da sporije dižu šećer. Oni imaju energetsku vrednost kao beli šećer pa ih treba uzimati ograničeno, 30 do 40 grama dnevno, u više obroka. Uslov za korišćenje fruktoze je dobro regulisana bolest, dok oni koji su gojazni ili imaju loše kontrolisan šećer treba da uzimaju veštačke zaslađivače.

Dijabetsko stopalo je česta posledica bolesti. Može li da se spreči?

- Dobra kontrola šećerne bolesti je svakako glavni faktor koji će da spreči pojavu dijabetskog stopala. Važno je da se prestane sa pušenjem i da se redovno pregledaju stopala. Stopala treba čuvati od povreda, obavezno nositi čarape i leti. Žene bi trebalo da nose najlon čarape sa silikonskim vrhovima. Ako se zimi desi da noge promrznu ne treba ih naglo zagrevati. Dok su stopala još zdrava treba raditi vežbe za jačanje mišića i poboljšanje prokrvljenosti.

MERE BEZ UBODA

KOLIKO su pouzdani aparati koji mere šećer iz kože, bez uboda? - Glukovoč aparati su veoma pouzdani, iako ne mere šećer iz krvi, i ne zahtevaju ubod. Veoma su komforni, nose se na ruci i mere šećer automatski na svakih dvadeset minuta. Ovaj aparat ima samo jednu manu, veoma je skup i trenutno nije za masovnu upotrebu.

ZUBI BRŽE PROPADAJU

Mogu li se sprečiti problemi sa zubima, koji su česti kod dijabetičara? - Upalne promene na mekim tkivima su česte kod obolelih od šećerne bolesti, i zbog toga rane teže zarastaju, što može da bude problematično kod hirurških intervencija i vađenja zuba. Međutim, ako je dijabetes dobro regulisan ovakve intervencije obično prolaze bez problema. Zato je važno dobro održavati higijenu usta i zuba.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Dijabetičari treba da jedu mahunarke

Dijabetičari treba da jedu mahunarke

Šoljica graška dnevno može da pomogne osobama s dijabetesom tipa dva da kontrolišu koncentraciju šećera u krvi i smanje rizik od srčanih i moždanih udara, pokazalo je kanadsko istraživanje objavljeno u časopisu Archives od Internal Medicine.


Guliver/Getty images

Naučnici su utvrdili da u poređenju s ishranom integralnim žitaricama, ishrana malim količinama graška dovodi do blagog pada koncentracije šećera u krvi kao i krvnog pritiska i koncentracije holesterola u krvi.

Posle tri meseca na ishrani koja uključuje grašak, procena desetogodišnjeg rizika za bolesti srca i krvnih sudova pala je kod učesnika istraživanja s 10,7 na 9,6 odsto.

"Mahunarke su dobar izvor proteina, a belančevine ublažavaju podizanje koncentracije šećera u krvi i smanjuju krvni pritisak", kazao je Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu koji je vodio istraživanje.

Portal "Pliva" prenosi da se mahunarke poput graška preporučuju dijabetičarima zbog niskog glikemijskog indeksa jer posle njih nema naglog skoka koncentracije šećera u krvi.

Dženkins kaže da su rezultati ishrane mahunarkama kod dijabetičara impresivni jer se upoređivalo s ishranom integralnim žitaricama koja se smatra zdravom hranom.

Kod ishrane integralnim žitaricama nije uočen pad krvnog pritiska kao kod ishrane mahunarkama, zaključili su naučnici.

(Tanjug)