Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Terapijom i zdravim životnim navikama šećerna bolest može da se drži pod kontrolom. Najbolji lek je pravilna ishrana
U Srbiji oko 630.000 ljudi ima dijabetes
OKO 630.000 ljudi, ili 8,4 odsto ukupne populacije u Srbiji, ima dijabetes. Od tog broja, 78.000 obolelih je na terapiji insulinom, a 552.000 uzima tablete za smanjenje šećera u krvi. Stručnjaci upozoravaju da dijabetes ima razmere pandemije, a među obolelima je sve više žena starijih od 40 godina i dece. Ova bolest može da dovede do teških posledice po zdravlje, ali redovnom terapijom, odgovarajućom ishranom i fizičkom aktivnošću, može da se drži pod kontrolom.
- Pravilna ishrana za dijabetičare je lek broj jedan, pa tek onda dolaze fizička aktivnost i lekovi - kaže za „Novosti“ dr Danijela Karamarković, internista, specijalista ishrane. Zašto je i kada hrana lek? Zato što kao i svaki lek mora da ima svoju dozu, sastav i vreme uzimanja. Osobe obolele od šećerne bolesti moraju da imaju tri glavna obroka i dve užine dnevno. Treba da jedu integraln hleb, jer on sporije podiže šećer u krvi, a dobra zamena za hleb su i integralni pirinač, makarone, i krompir koji treba povremeno uzimati. Savetuje se, takođe, konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda - dve porcije dnevno, ali je najbolje da to bude jogurt sa malim procentom masti, ili jedna porcija mladog sira.
- Na jelovniku treba da budu zastupljene sve vrste posnog mesa, očišćenog od vidljivih masti pre kuvanja - objašnjava naša sagovornica, inače vođa projekta „Hrana - lek u dijabetesu“ koji se primenjuje u Specijalnoj bolnici „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, gde se dijabetičari upućuju na rehabilitaciju. - Kuvanje je najzdraviji način pripremanja hrane, i zato je najbolje jesti posno kuvano meso, nikako prženo ili pohovano. Dr Karamarković kaže da za deset dana u „Merkuru“, gde se jelovnik priprema po najnovijim preporukama američke asocijacije za dijabetes, pacijent izgubi oko 700 grama telesne mase uz redovnu fizičku aktivnost i pravilan režim ishrane. A, kod 70 odsto se poboljša glikoregulacija. Dijabetičari bi trebalo da izbegavaju suvomesnate proizvode, a unose više povrća i voća. Jedino povrće koje sadrži šećer su mahunarke, cvekla i šargarepa, zato njih treba jesti umereno, ne više od jedne kutlače. Preporučuje se pun tanjir salate, kao i tvrdo voće, koje treba uzimati kao voćnu užinu. Pravilo zdrave ishrane kad je količina u pitanju je pojesti pun tanjir i nikada ne dosipati hranu. - Nije tačno da dijabetičari ne smeju da jedu čokoladu i kolače - kaže dr Karamarković. - Čokolada može da se jede u količini od 20 grama jednom ili dva puta nedeljno. Mogu da se zaslade i kolačima, ali onim integralnim. Cilj pravilne ishrane je da sa što manjom dozom leka ili insulina imamo idealni nivo šećera u krvi, a nekada je za to, na početku bolesti, dovoljna samo pravilna ishrana. Profesor dr Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za šećernu bolest, kaže da je lečenje šećerne bolesti veoma zahtevno i da pacijent mora biti edukovan na odgovarajući način. Po njegovom mišljenju, uprkos rastućem trendu i sve većim troškovima lečenja, dijabetesu se ne pridaje pažnje koliko je potrebno. Delimično zbog toga što oni koji imaju dijabetes tip 2 nisu ni svesni da ga imaju i ne traže pomoć sve dok se simptomi ne ustale. A, delom i zbog toga što se dijabetes ne beleži kao uzrok smrti u slučajevima gde je glavni uzrok smrti bila jedna od tipičnih komplikacija dijabetesa kao što su srčani i moždani udar ili insuficijencija bubrega. Direktor Specijalne bolnice „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji dr Dejan Stanojević kaže da je svim osobama koje boluju od dijabetesa omogućen desetodnevni boravak u toj ustanovi jednom u četiri godine o trošku RFZO: - Da bi osiguranici mogli da iskoriste pravo na besplatno lečenje u „Merkuru“ potrebno je da od izabranog lekara uzmu uput za stacionarnu produženu rehabilitaciju. Sa tim uputom se javljaju nadležnoj lekarskoj komisiji u RFZO, a potom kontaktiraju Specijalnu bolnicu „Merkur“ kako bi saznali datum dolaska. Boravak u „Merkuru“ obuhvata edukaciju, pravilan način ishrane, fizičku aktivnost, eventualno uključivanje tretmana u hiperbaričnoj komori da bi se prevenirale komplikacije ove podmukle i opasne bolesti.
Skinuti sa insulina Do sada je program u bolnici „Merkur“ koristilo 35.759 osiguranika RFZO - od toga 33.152 insulin zavisnih i 2.607 osoba obolelih od dijabetesa na terapiji tabletama. Rezultati su, kažu lekari, zavidni: kod 3,24 odsto pacijenata je isključena insulinska terapija, kod 70 odsto poboljšana glikoregulacija, a kod jedne četvrtine korigovana doza insulina.
Dijabetes tipa 1 Osobe sa dijabetesom tipa 1 mogu imati neprimetne rane simptome koji se obično javljaju iznenada. Simptomi dijabetesa tipa 1 uključuju: - Povećana žeđ;
- Česta mokrenja;
- Konstantna glad;
- Zamagljen vid;
- Umor, ili stalan osećaj zamora.
Dijabetes tipa 2 Dijabetes tipa 2 se može pojaviti bez ikakvog simptoma, ili se simptomi mogu razviti postupno. Simptomi dijabetesa tipa 2 uključuju: - Česte gljivične infekcije;
- Veoma sporo zarastanje rana, čireva;
- Mučnina;
- Umor, ili stalan osećaj zamora;
- Povećana žeđ;
- Česta mokrenja;
- Gubitak kilograma;
- Zamagljen vid.
[h=1]Dijabetsko stopalo često u Srbiji[/h]Svakih 30 sekundi u svetu se uradi amputacija noge zbog gangrene stopala izazvane šećernom bolešću, procena je Svetske zdravstvene organizacije. Dijabetesno stopalo je jedna od najtežih komplikacija šećerne bolesti a u Srbiji broj ovakvih bolesnika raste jer nema kvalitetne prevencije i edukacije obolelih.
Dijabetesno stopalo je skup oštećenja na kostima i mekim tkivima stopala koja nastaju kao posledica šećerne bolesti. Čak četvrtina obolelih doživi neki oblik ove teške komplikacije
"Pre nekoliko godina pojavila se rana na malom prstiju. To je bila jedna rana kao žulj." kaže jedna pacijentkinja.
"Pre šest godina sam dobio sećernu bolest. Pre nekoliko meseci sam primetio da sam dobio tromb a pre mesec dana sam bio u ovoj bolnici i odstranili su mi deo prstiju." kaže pacijent.
Dijabetesno stopalo nastaje kao posledica oštećenja nerava, propadanja krvnih sudova, a sve to neretko prati i infekcija. Problemi su najčešće udruženi pa je lečenje složeno i zahteva učešće lekara različitih specijalnosti. Infekcija je poseban problem jer se kod dijabetičara razvija naglo, gotovo preko noći.
Lazar Davidović, vaskularni hirurg, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS za B92 objašnjava: "Pacijentu koji ima oštećenje cirkulacije, napravi se bajpas ili nekakva druga procedura kojom ce se cirkulacija popraviti a on ipak nažalost izgubi nogu zbog toga sto se ne može iskontrolisati infekcija. Običan zulj recimo ili opekotina može da izazove infekciju koja za 24 sata ugrozi ponekada ne samo čitavu nogu pacijentu već mu ugrozi i život."
Dijabetesno stopalo se uspešnije leči kod obolelih kod kojih nema oštećenja cirkulacije. Ako je cirkulacija oštećena, što se pacijent ranije javi lekaru veće su šanse da se amputacija izbegne. Kontrolni pregled ultrazvukom je pouzdan. Napredovalo je i lečenje.
"Relativna novost je da se danas primenjuje dilatacija, proširivanje potkoleničnih krvnih sudova, što je do pre pet-šest godina bilo nemoguće jer sada za to postoje neophodni uređaji odnosno specijalno dizajnirani kateteri i baloni koji se koriste. To je veoma važno zato što su kod pacijenata sa dijabetesom veoma česti i najčešće oštećeni upravo ti potkoleni krvni sudovi." dodaje dr Davidović.
U Srbiji još uvek nisu obnovljena savetovališta za obolele od dijabetesa i edukacija nedostaje. A važna mera prevencije za sve dijabetičare je redovna higijena stopala i šira obuća.
Ukoliko manja oštećenja stopala već postoje lekari preporučuju upotrebu posebnih ortopedskih uložaka koji se mogu naći u većini apoteka ali i u nekim specijalizovanim prodavnicama.
[h=2]Vežbama protiv dijabetesa[/h]Aerobne vežbe, odnosno vežbe u prirodi, kao i vežbe snage pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi, tvrde istraživači Univerziteta u Kalgariju i Otavi u Kanadi
Vežbe pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi
Aerobne vežbe, odnosno vežbe u prirodi, kao i vežbe snage pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi, tvrde istraživači Univerziteta u Kalgariju i Otavi u Kanadi. Ovo je posebno važno za dijabetičare, koji boluju od dijabetesa tipa 2, koji je, ako se izuzme nasledni momenat, najčešće povezan sa gojaznošću i nedovoljnim kretanjem.
Da bi potvrdili svoje pretpostavke istraživači su angažovali 250 dugogodišnjih dijabetičara između 39. i 70. godina. Posle samo tri meseca vežbanja po 45 minuta nedeljno, pokazalo se da su opasnosti i rizici od različitih bolesti drastično smanjeni. Kombinovanjem šetnji i dizanja tegova, odnosno razvlačenja opruga, umanjena je opasnost od srčanih oboljenja i moždanog udara za petinu. S druge strane, rizik za oboljevanje očiju i bubrega umanjen je između 25 do 40 procenata!
"Ovakvi rezultati dobijeni su zato što aerobne vežbe sagorevaju kalorije i poboljšavaju ceo kardiovaskularni sistem, od srca do ćelija. Istovremeno, vežbe snage čine mišiće jačim i osetljivijim na insulin", istakao je Lari Deb, nekadašnji predsednik Američke asocijacije dijabetičara, dodajući da su vežbe generalno zdravije, a u ovom slučaju još mogu da umanje nivo šećera, isto kao i bilo koja druga pilula.
Homeopatska medicina, vid holističkog lečenja, posmatra svaku bolest kao ispoljavanje oslabljene vitalne snage osobe. Još je Haneman, tražeći homeopatske lekove za određene hronične bolesti, uveo miazmatsku teoriju (”miasma”- zagađenje), daleke 1826. godine, gde je izložio svoje viđenje da svi simptomi bolesti, zapravo, u pozadini imaju tri različite mijazme: ”psoru”, ”sifilis” i ”sikozis”. Homeopatski lekari su mišljenja da je u pozadini dijabetesa psora sa sikotičkom primesom, tzv. kombinacija koju u homeopatiji nazivaju tuberkularnom mijazmom. Shodno tome se i homeopatski lekovi, koji uspešno leče bolesti sa tuberkularnim mijazmom u pozadini, koriste za lečenje dijabetesa.
Homeopatija nudi svoju opciju u tretmanu insulin-nezavisnog dijabetesa tj. dijabetes melitus tip 2, uzimajući u obzir sve simptome, kao i konstituciju pojedinca.
Neki od najčešće upotrebljivanih homeopatskih lekova, koji olakšavaju menadžment bolesti i sprečavaju njenu progresiju, a koji se koriste uz prepisanu konvencionalnu terapiju radi njenog postepenog smanjenja, u kliničkoj praksi uključuju:
Acetnu kiselinu: Lek je namenjen osobama sa dijabetesom koji su ”ispijeni” i slabi, imaju snažan osećaj žeđi, obilno mokre bledi urin, a prisutna je povišena osetljivost na hladnoću.
Argentum Metallicum: Od koristi kod postepenog slabljenja pacijenta, obilnog mokrenja gustog urina slatkastog mirisa i vidnog oticanja zglobova.
Arsenicum Album: Kod izrazite iscrpljenosti, uznemirenosti, noćnog pogoršanja simptoma. Urin je belančevinast i oskudan, a prisutna neutoljiva žeđ.
Cephalandra Indica (Tinktura): Kod dijabetičara koji imaju snažnu žeđ i potrebu za ispijanjem velike količine tečnosti. Koža je suva, sa čirevima, uz osećaj svraba.
Insulin 3X, 6X: Koristi se u tretmanu dijabetesa te za lečenje čireva i različite kožne manifestacije. Šećer u urinu se izuzetno dobro kontroliše na ovaj način. (drV.F.Bejker).
Mnogo pre otkrića insulina, pariski dr Pjer Žuse sačinio je pankreasni sok na bazi glicerina koji je zatim davao u dozama od 10 do 20 kapi dnevno, rastvorenih u vodi, što se pokazalo od velikog značaja za tretman dijabetesa.
Natrum Phosphoricum 6X Izuzetno efikasan lek za stanja u organizmu, nastala kao posledica previsokih vrednosti šećera u organizmu.
Phosphoricum Acidum: Često odavanje obilnog vodeno-mlečnog urina. Pre mokrenja pacijent se oseća neuobičajeno uznemireno, a učestalost mokrenja je pojačana noću. Odličan lek kod onih koji su anksiozni ili apatični, a čije su mentalne i fizičke performanse oslabljene. Izuzetno efikasan u ranom stadijumu dijabetesa.
Phosphorus: Iznenadna iznurenost, navala znojenja, kao i lako krvarenje iz malih rana. Utrnutost ekstremiteta. Iznenadna suvoća usta i fizički nemir. Kako je ovo lek dubinskog dejstva, ne treba ga učestalo davati.
Syzygium Jambolanum: Cenjeni homeopata Berike je bio mišljenja da nema nijednog leka u homeopatskom repertoaru koji uspešnije umanjuje vrednosti šećera u urinu, od ovog. Ovaj lek je efikasan i kod dijabetičnih rana koje ne zaceljuju.
Uranium Nitricum: Primetno slabljenje sa tendencijom opšteg zadržavanja vode u organizmu.
Bryonia: Nijedan lek kao Bryonia ne ”prepoznaje” prve simptome jetrenih poremećaja kakav je suvoća usta, ujedno i jednog od prvih znakova dijabetesa. Postojan je osećaj gorčine u ustima, osoba je iscrpljena i bezvoljna, ali žeđ ne mora biti jako izražena, kao ni apetit. Određeni vitamini, minerali i prirodni nutrijenti takođe imaju važnu ulogu u kontroli i prevenciji dijabetesa:
Magnezijum – Manjak magnezijuma je čest kod osoba sa dijabetesom. Magnezijum koristi sistemima enzima i održavanju PH ravnoteže u organizmu te prevenira određene komplikacije nastale kao posledica bolesti, kao što su retinopatija i bolesti srca. Izvori: žitarice, orasi, soja, povrće tamno-zelenih listova.
Vitamin B6 – Vitamin neophodan da magnezijum uđe u ćelije i bude pravilno iskorišćen. Izvori: krompir, kvasac, zeleno povrće.
Mangan – Manjak takođe prisutan kod dijabetičara. Mangan pomaže u oporavku pankreasa i važan je faktor kod metabolisanja šećera u telu. Izvor: mekinje, voće, kakao, čaj.
Vitamin C – Pomaže zdravlju krvnih sudova i imunosistemu, a izuzetno je važan jer upravo insulin olakšava prenošenje C vitamina, pa su dijabetičari u rizičnoj grupi te moraju misliti na dovoljno unošenje ovog vitamina.
Vitamin E – Za bolju cirkulaciju i aktivnost insulina. Prevenira nastanak dugotrajnih komplikacija bolesti.
Cink – Manjak cinka se vezuje za dijabetes. Izvori: soja, klice, suncokretovo seme, spanać, leguminoze.
Omega-3 – Smanjuje trigliceride i nadoknađuje manjak esencijalnih masnih kiselina, karakterističan za dijabetičare.
Vitamin B12 – U prevenciji dijabetičke neuropatije. Dodatni izvori: morski plodovi, alge.
Koenzim Q10 – Stimuliše produkovanje insulina. Dodatni izvori: riba, žitarice, pirinač, leguminoze, brokoli. Neke od korisnih prirodnih terapija protiv dijabetesa:
Terapija bojama, preko celog tela: širenje zelene boje u trajanju od pola sata, žute u trajanju od 15 minuta - dva puta dnevno.
Hidroterapija: Topla kupka važna za održavanje čistoće i potrebno zagrevanje pacijenata.
Terapija helatima: U svrhu dekontaminacije organizma i preveniranja komplikacija povezanih sa dijabetesom.
Refleksologija: Rad na refleksnim tačkama, smeštenim na rukama i stopalima, koje odgovaraju jetri i pankreasu, kao i pituitarnoj žlezdi te adrenalnim žlezdama. Nežna masaža celog tela, dva puta dnevno, u trajanju od 5 minuta.
Pritiskanje sledećih tačaka dva puta dnevno, svaku od u trajanju od nekoliko minuta:
2-pituitarna žlezda, 30 veliki mozak, 4-mali mozak , 20- adrenalna žlezda, 21-bubreg, 22-pankreas (ovu tačku pet minuta) i 24-jetra.
[h=2]Poremećaj sna povećava rizik od dijabetesa[/h]Poremećaj sna povećava rizik od nastanka dijabetesa, zašta je odgovoran gen koji igra ključnu ulogu u uspostavljanju biološkog časovnika kod čoveka
PARIZ - Poremećaj sna povećava rizik od nastanka dijabetesa, zašta je odgovoran gen koji igra ključnu ulogu u uspostavljanju biološkog časovnika kod čoveka, otkrio je francusko-britanski tim instituta "Paster" iz Lila i londonskog kraljevskog univerziteta.
Ova mešovita grupa naučnika već nekoliko godina raspolaže saznanjem da loš san povećava opasnost od veoma rasprostranjene šećerne boleste od koje na svakih deset sekundi obole po dve osobe u svetu, ali do sada se nije znalo zbog čega je to tako.
Naučnici su nedovno otkrili da ključnu ulogu u dijabetesu posebno tipu 2 od kojeg boluje 90 odsto obolelih od ove bolesti ima gen koji je odgovoran za sinhronizaciju biološkog časovnika čoveka.
U studiji objavljenoj u naučnoj reviji "Priroda nasleđa" ističe se da bi ovo otkriće moglo da pomogne u pronalaženju novih lekova protiv ove bolesti metabolizma.
Naučnici su pre svega ispitivali receptor hormona melatonina, koji proizvodi žlezda sa unutrašnjim lučenjem epifiza u slučaju pomanjkanja svetlosti.
''Melatonin, tzv. hormon noći, igra ulogu `čuvara` biloškog sata, koji se sinhronizuje sa večernjim ciklusom. Uspeli smo da izdvojimo gen MT2, koji upravlja sintezom ovog receptora kod 7.600 dijabetičara i zdravih osoba. Pronašli smo 40 retkih mutacija koje menjaju proteticku strukturu receptora melatonina koji se nalaze u pankreasu i mozgu. Među tim mutacijama, 14 njih je dovelo do nefukcionalnosti tog receptora'' , objašnjava vođa naučnog tima profesor Frogel.
Nosioci te vrste mutacija koja ih cini neosetljivim na melatonin šest puta su izloženiji riziku da obole od šećerne bolesti nego osobe kod kojih nisu uočene promene. Takva promena, ipak, dovodi samo u jedan do dva odsto slučajeva do razvoja dijabetesa tipa 2 kod koga veliku ulogu igra nasleđe, naglašavaju stručnjaci.
U terapeutske svrhe mogli bi se testirati lekovi koji aktiviraju obolele receptore kao što su lekovi koji se koriste već u lecenju zimske depresije. Ali, prilikom upotrebe takve vrste lekova potrebne su mere opreza.
Od dijabetesa tipa 2 obolelo je više od 300 miliona ljudi u svetu, a u narednom periodu ta cifra bi se mogla udvostručiti s obzirom na epidemiju gojaznosti i savremeni način života kome je svojstveno nedovoljno kretenje i konzumiranje hrane bogate mastima i glukozom, navodi se u časopisu.
Prevalenca diabetesa tipa 2 je usko povezana sa pojavom gojaznosti. Prava epidemija gojaznosti koja je prisutna širom sveta posebno u visoko industrijalizovanim zemljama i zemljama u razvoju predstavlja jedan od najznačajnijih faktora nastanka dijabetesa. Prema procenama danas u svetu preko 170 miliona ljudi boluje od šećerne bolesti, a do 2025. taj broj će se više nego udvostručiti. Srednja učestalost dijabetesa iznosi 2-5%, najmanja je u seoskim područjima Kine (ispod 1%), a najveća među Pima Indijancima u Severnoj Americi (oko 50%). O učestalosti dijabetesa u našoj zemlji nema pouzdanih podataka, ali se pretpostavlja da ona iznosi oko 3%, pri čemu je najveća u Vojvodini. Oko 90% svih obolelih od dijabetesa čine oboleli od dijabetesa tipa 2.
Na porast učestalosti diabetesa najveći uticaj ima »savremeni, zapadnjački« način života, koji se karakteriše povećanim unosom kalorija i masti u ishrani, gojaznošću, sedaternim načinom života (smanjena fizička aktivnost), »stresni život«, lošim navikama (pušenje) itd. dijabetesa utiče. Različita učestalost dijabetesa među polovima se upravo objašnjava i različitim stepenom fizičke aktivnosti i navikama u ishrani među polovima. Na nastanak ovog oblika dijabetesa značajnu ulogu igra i genska, odnosno rasna predispozicija (Pima Indijanci).
Incidenca dijabetesa je najveća u periodu od 65.-74. godine.
Uzrok nastanka
Smanjena osetljivost na insulin prisutna je u najvećem broju obolelih sa tipom 2 dijabetesa nezavisno od telesne težine i povezuje se sa nekoliko faktora: genetskim faktorom (još nedefinisanim), koji vremenom (starenjem) dobija na značenju, sedeternim načinom života, abdominalnom visceralnom gojaznošću i td.Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa: gojazni i negojazni tip 2 dijabetičari.
Gojazni tip 2 dijabetes. Prevalenca gojaznosti varira među različitim rasama, kontinentima, kulturama, stepenu ekonomskog razvoja. Oko 70% osoba u SAD i Evropi sa novootkrivenim dijabetesom je gojazno, dok je taj broj u Kini i Japanu duplo manji. Ovi pacijenti pokazuju smanjenu osetljivost na dejstvo insulina što posebno kolerila sa abdominalnom gojaznošću. Distendirani adipociti, jetra i mišićne ćelije ovih osoba su rezistentni na skladištenje dodatnog glikogena i triglicerida u svojim depoima. Često je prisutna hiperplazija beta ćelija tako da je prisutan normalni ili pojačani insulinski odgovor na glikozu u ranoj fazi bolesti. Kasnije dolazi do smanjene sekrecije beta ćelija. Glavni uzrok rezistencije na insulin u ciljnim tkivima gojaznih osoba je postreceptorski defekt u insulinskom dejstvu. Kao posledica nastaje hiperinsulinizam koji dalje produbljuje rezistenciju »down« regulacijom insulinskih receptora. Kada se javi hiperglikemija specifični glukozni transporter – protein takođe doprinosi rezistenciji.
Sindrom insulinske rezistencije (sindrom X). Kada se u tipu 2 dijabetesa javi insulinska rezistencija smatra se da dijabetes predstavlja samo jedan deo metaboličkog sindroma. Njegova udruženost sa hiperglikemijom, hiperinsulinemijom, dislipidemijom i hipertenzijom dovodi do koronarne bolesti i šloga. Poremećeno dejstvo insulina dovodi do hiperglikemije koja uzrokuje hiperinsulinemiju. Hiperinsulinemija ne može korigovati hiperglikemiju i tp 2 dijabetesa postaje manifestan. Velika količina insulina povećava retenciju tubula bubrega dovodeći do hipertenzije. Povećava se VLDL produkcija u jetri dovodeći do hipertrigliceridemije i posledično do smanjenja nivoa HDL holesterola, što je takođe povezano sa hiperinsulinemijom. Visoki nivoi insulina mogu stimulisati ćelijsku proliferaciju endotelnog i vaskularnog glatkog mišića – hormonskim dejstvom na receptore faktora rasta – uslovljavajući aterosklerozu. Trombi u ateromatoznim sudovima predstavljaju veći rizik u sindromu insulinske rezistencije jer je već prisutna udruženost sa povećanim PAI-1 (inhibitor plazminogen aktivatora 1), cirkulišućim faktorom koji produkuju adipociti omentuma i visceralnog tkiva da inhibiše razgradnju masti. Ovi procesi su dokazano prisutni ali tačan mehanizam njihovog uzajamnog dejstva još uvek predstavlja predmet spekulacije.
Negojazni tip 2 dijabetes. Oko 30% tip 2 dijabetičara je negojazno, mada njihov procenat varira u zavisnosti od ranije navedenih faktora. U ovih bolesnika veći problem predstavlja smanjena sekrecija insulina, ali se takođe može utvrditi i insulinska rezistencija na postreceptorskom nivou.
Razvojem biotehnologije različite genetske abnormalnosti su nađene u ovoj podgrupi dijabetičara.
Faktori rizika
Faktori rizika za tip 2 dijabetesa 1. Porodič 2. na anamneza o tipu 2 dijabetesa (roditelj, jedan blizanac) 3. Gojaznost (³ 20% od poželjne telesne težine ili BMI ³ 27 kg/m2) 4. Starost ³ 45 godina 5. Ranije utvrđen sindrom intolerancije glikoze (IGT) ili sindrom gubitka normalne glikemija našte (IFG) 6. Podaci o gestacijskom dijabetesu ili podaci da je žena rodila dete teže od 4 kg
Simptomi
Klasični simptomi kao što su poliurija žeđ, pomućenje vida, parestezije i slabost su manifestacije hiperglikemije i hiperosmotske diureze i prisutne su u oba tipa dijabetesa, dakle i u tipu 2 dijabetesa, ali retko u početku bolesti. Većine pacijenata sa tipom 2 dijabetesa ima podmukli početak blesti, koji može biti asimtomatski godinama, posebno u gojaznih gde se bolest najčešće otkriva slučajno prilkom rutinskih analiza ili u toku akcija detekcije šećerne bolesti. Hronične infekcije kože, usne duplje, generalizovani pruritus, gljivični vulvovaginitis u žena i balanitis u muškaraca mogu ukazivati na postojanje dijabetesa. Negojazni pacijenti sa blagom formom dijabetesa nemaju karakterističan fizikalni nalaz u vreme otkrivanja dijabetesa. Gojazni dijabetičari imaju različute tipove gojaznosti, ali je dokazano da je sa gojaznošću posebno udružen centralni tip gojaznosti (»visceralni, muški, androidni tip gojaznosti, oblika jabuke«) sa povećanim obimom struka (>88cm užena i >102cm u muškaraca), uz gojaznost i ostatka gornjeg dela tela (grudi, vrat, lice), za razliku od ginekoidnog tipa gjaznosti (»ženski tip, kruška, centrifugalni tip). Pored udruženosti sa dijabetesom, verovatno preko insulinske rezistencije, centralna gojaznost je udružena i sa hipertenzijom, dislpidemijom i koronarnom bolešću.
Prevencija
Dijabetes tip 2 ima jaku familijarnu osnovu i bar 40% od rođaka obolelog od dijabetesa tip 2 dobiće ovu bolest u toku života. Blizanac obolelog gotovo sigurno (90%).dobija dijabetes. Ipak tačna identifikacija broja i lokacije gena još uvek nije utvrđena, mada je sigurno da nije potpuno isti u različitim populacijama. Identifikacija bi omogućila sprovođenje intenzivnih preventivnih mera uz modifikaciju faktora spoljašnje sredine u osoba sa rizikom za tip 2 dijabetesa. Lista dijabetogenih faktora je u stalnom porastu. Gojaznost, manjak fizičke aktivnosti, starost i tzv. "moderni" način života, ostaju najvažniji faktori. Govori se o "Coca Colo(nizaciji)" nekih društava i dijabetes naziva "zapadnim ubicom" Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da prelazak na "moderni, zapadni" način života (sedaternost, ishrana sa puno kalorija, šećera i saturisanih masti), predisponira razvoj poremećaja metabolizma glikoze i dijabetesa. Oko 75-80% pacijenta sa tip 2 dijabetesom je bilo, ili je gojazno. Broj osoba sa prekomernom težinom i gojaznih osoba je u stalnom porastu. Najbolja mera za težinu (masu), je indeks mase tela (IMT), koji predstavlja odnos težine (kg) i visine na kvadrat (m2 ). Normalna težina podrazumeva IMT od 20-25, povećana uhranjenost 26-30 i gojaznost IMT>30 kg/m2. Od 1991, broj gojaznih Amerikanaca je porastao za blizu 60%. Oko 31% muškaraca i 35% žena je sa prekomernom težinom. Među crnkinjama gojaznost dostiže i do 50%. Ukupna količina telesnih masti i njihova distribucija su od značaja. Centralna (ili abdominalna) gojaznost predstavlja nezavisan faktor rizika. Izgleda da opšta gojaznost utiče na insulinsku sekreciju, a abdominalna na rezistenciju. Intraabdominalno masno tkivo pokazuje veliki stepen lipolize, što rezultira povećanim portalnim i perifernim nivoom slobodnih masnih kiselina, i dovodi do hepatične i mišićne rezistencije. Dijeta sa puno masti, malo složenih ugljenih hidrata i malo dijetnih vlakana predisponira gojaznost i/ili dijabetes. Najveća incidenca osoba sa prekomernom težinom. je u dobnoj grupi od 50-70 godina, sa 52% žena i 42% muškaraca. U dobnoj grupi od 29-70 godina, 34% su sa prekomernom težinom, a i oko 20% tinejdzera ima težinu iznad normalne. Ironično, u SAD preko 58 milina osoba je sa viškom težine, što je gotovo indentično sa brojem Amerikanaca koji svakodnevno jedu u jednom od 160.000 restorana za brzu hranu u SAD. Prevencija lekovima. U više studija je ispitivan, i ispituje se efekat odre|enih lekova u prevenciji dijabetesa tip 2. Cilj je povećati senzitivnost insulina uz smanjenje insulinske rezistencije. Ranija Ispitivanja preparata sulfonilureje, akarboze i drugih do sada nije dao očekivane rezultate. Najnoviji Dosadašnji rezultati primene pojedinih medikamenata su pokazala preventivno dejstvo metformina i orlistata. Uloga metformina u prevenciji dijabetesa tip 2 ispitivana ju DPP studiji. Osobe u metforminskoj grupi dobijale su metformin 850 mg, dva puta dnevno, a u kontrolnoj dobijali su placebo, pri čemu su obe grupe bile na standardnoj dijeti i fizičkoj aktivnosti. Terapija metforminom smanjila je rizik za nastanak dijabetesa za 31% (29vs22%). Metformin je bio efikasan i u muškaraca i žena, ali znatno manji efekt je postignut starijih osoba i u onih sa manjim viškom telesne težine. Tačan mehanizam dejstva metformina na insulinsku reziztenciju nije potpuno poznat, ali je u najnovijim istrživanjima ukazano na moguće dejstvo insulina smanjenjem aktivnosti plazmatskog ćelijskog antigena -PC-1, koji je povišen u osoba sa insulinskom rezistencijom. DPP studijom je bilo predvi|eno i ispitivanje troglitazona (pojačivača dejstva insulina), ali je tretman troglitazonom prekinut 1998 zbog moguće hepatotoksičnosti. Na potencijalnu ulogu ACE-inhibitora ramiprila ukazano je u HOPE studiji. U toku praćenja od 4,5 godine od 2837 bolesnika na ramiprilu 3.6% je razvilo dijabetes, dok je u placebo grupi (2883) taj broj bio veći i iznosio je 5,4%. Ova hipoteza zahteva dalja ispitivanja.
Našla sam članak koji može da Vam bude zanimljiv, obeležiću Vam crvenom bojom pasus koji treba da pročitate, ali mislim da bi bilo pametno da se u vezi sa tim posavetujete sa svojim lekarom.
Kada su simptomi dijabetesa zabrinjavajući
Simptomi dijabetesa su često suptilni. Rani simptomi dijabetesa, posebice tipa 2, mogu biti suptilni ili naizgled bezopasni, ako ih uopće ima. Možete imati dijabetes mjesecima ili čak godina i ne imati nikakve simptome dijabetesa.
Razumijevanje mogućih simptoma dijabetesa može dovesti do rane dijagnoze i liječenja. Ako imate bilo koji od sljedećih znakova i simptoma dijabetesa, posjetite liječnika.
Pretjerana žeđ i učestalo mokrenje
Pretjerana žeđ i učestalo mokrenje su klasični znakovi i simptomi dijabetesa.
Kada imate dijabetes, višak šećera (glukoze) se nakuplja u krvi. Vaši bubrezi su prisiljeni raditi pojačano kako bi filtrirali i apsorbirali višak šećera. Ako bubrezi to ne mogu pratiti, višak šećera se izlučuje putem mokraće uz tekućine iz tkiva. To aktivira češće mokrenje, što može dovesti do dehidracije. Pijenje više tekućine da ugasimo žeđ, dovodi i do češćeg mokrenja.
Umor
Možete osjećati umor. Mnogi čimbenici mogu pridonijeti tome. Oni uključuju dehidraciju od učestalog mokrenja i nesposobnost tijela da funkcionira ispravno, jer manje može koristiti šećer za energetske potrebe.
Gubitak težine
Fluktuacije težine također spadaju pod moguće znakove i simptome dijabetesa. Kada gubite šećer kroz često mokrenje, možete izgubiti kalorije. U isto vrijeme, dijabetes može zadržati šećer iz hrane podalje od stanica što dovodi do stalne gladi. Ukupan učinak je potencijalno brzo mršavljenje, pogotovo ako imate dijabetes tipa 1.
Zamagljen vid
Simptomi dijabetesa ponekad mogu uključivati probleme s vidom. Visoka razina šećera u krvi povlači tekućine iz tkiva, uključujući i oči. To utječe na sposobnost da se usredotočite.
Ukoliko se ne liječi, dijabetes može izazvati oštećenje očiju. Za većinu ljudi, ove rane promjene ne uzrokuju smetnje vida. Međutim, ako se ove promjene ne otkriju i dalje napreduju, one mogu dovesti do gubitka vida i sljepoće. Sporo zacjeljivanje rana ili česte infekcije
Liječnici i osobe s dijabetesom su primijetili da su infekcije češće, ako imate dijabetes. Istraživanja, međutim, nisu pokazala da li je to posve točno, niti zašto. Moguće je da zbog visoke razine šećera u krvi oslabi prirodno zacjeljivanje rana i sposobnost za borbu protiv infekcija. Za žene, infekcije mjehura i vaginalne infekcije su osobito česte. Trnci u rukama i nogama
Višak šećera u krvi može dovesti do oštećenja živaca. Možete primijetiti trnce i gubitak osjeta u rukama i nogama, kao i bolno pečenje u rukama, nogama i stopalima.
Crveni, otečeni, osjetljivi desni
Dijabetes može oslabiti sposobnost za borbu protiv mikroba, čime se povećava rizik od infekcije desni i kostiju koje drže zube na mjestu. Desni se mogu povući, zubi mogu postati labavi, ili može doći do upale i gnojenja desni, naročito ako imate infekcije desni prije nego što se dijabetes razvije.
Ako primijetite bilo kakve moguće znakove ili simptome dijabetesa, obratite se svom liječniku. Što se ranije stanje dijagnosticira, liječenje može prije započeti. Dijabetes je ozbiljno stanje. No, možete upravljati dijabetesom i imati aktivan, zdrav život.
