А шта данас у Србији предстаља изношење хране на гробље? Изношење хране за задушнице?
Печени прасићи за Божић?
Зашто се Црква не бори против тога, ако су то пагански обичаји?
Postoje razliciti obicaji za praznike.
Recimo "kolo za dusu, spremanje hrane i jedenje i ostavljanje na groblju.. itd, i sve to predstavlja zrtvu za mrtve.
Ja ne znam zasto se ne bori, sigurno je da svesno prave kompromis, bez da ljudima otvoreno kazu istinu, sto zahteva i licnu zrtvu i odricanje od necega sto je duboko u praksi crkve i naroda.
Recimo, kada je Sveti Sava u svoje vreme video u narodu mnostvo ovih paganskih obicaja, on je svesno napravio kompromis i ostavio narod da cini po starom, samo je u to umesao biblijske elemente, sto je bilo pogresno.
И колико је апостола било, 12 или више? Јер и ту постоје различита тумачења, да је нпр. Јуду Искариотског заменио (апостол) Павле.
Дакле, или их је било 12, или их није било 12 (тј. било их је више).
Ако тог податка не може да се дође до егзактног броја, већ се полази да је ДВАНАЕСТ, па се сво остало размишљање и закључивање подређује том да се дође до броја 12.
Bilo ih je 12, s time da je Juda izdao Hrista za 30 srebrnjaka, i kada je video da su Isusa uhvatili - otisao je i obesio se.
Nakon Hristovog vaskrsenja i vaznesenja apostoli su izabrali jednog ucenika po imenu Matej koji je bio svedok svih dogadjaja, da zauzme Judino mesto.
"I u dane one ustavši Petar između učenika reče (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):
Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;
Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.
On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova.
I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.
Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladičanstvo njegovo da primi drugi.
Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako među nas uđe i iziđe Gospod Isus,
Počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.
I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija.
I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao,
Da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje.
I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga među jedanaest apostola" ( Dela apostolska 1. 15 - 26 )
Шта тек причати о суштини учења које је у првим вековима претрпело бројна реторичка тумачења и грешке у преписивању.
Biblijski spis su tokom istorije dozivljavali mnoge prepise, tako da danas postoji oko 2000 fragmenata biblijskih rukopisa i prepisa, koji kada se uprede su takoreci identicni.
Kao i kod svih antičkih spisa, i od biblijskih su nam ostali samo rukopisi prepisa, a ne autografi (pisani autorovom rukom). Važno je da znamo da su mnoga antička dela izgubljena (neka se samo spominju, a neka ni to), dok su se ostala dela sačuvala u svega nekoliko rukopisa, koji su nastali više od hiljadu godina nakon izvornog dokumenta. Stoga nije preterano reći da je Biblija, naročito Novi zavet, najsačuvaniji antički spis.
Jevrejski rukopisi Starog zaveta
Qumranski rukopisi
Sve do 1947. godine najstariji rukopis Staroga zaveta bio je tzv. Nash papirus iz 1. v. p. n. e. koji je sadržao Dekalog i 5.Mojsijevu. 6,4-5 (tzv. šema – “čuj”). Tada je grupa beduina slučajno našla u pećinama blizu Mrtvog mora, kod Wadi Qumrana, brojne rukopise sačuvane u glinenim posudama. Oni su pripadali Esenima, nastanjenim u stambenom sklopu Khirbet Qumran, koji je uništen tokom prvog judejsko-rimskog rata (66-73 n.e.).
Osim brojnih spisa same sekte, nađeni su i rukopisi (čak i u više primeraka) praktično svih starozavetnih knjiga, osim Jestire. Qumranski svici pisani su kvadratnim pismom kojim su se služili Jevreji nakon vavilonskog ropstva (osim Levitske knjige pisane pred-ropskim pismom). Uopšteno se prihvata da su ovi rukopisi nastali u periodu od 3. v.p.n.e. do 1. v.n.e.
Masoretski spisi
Masoreti (od masora, što znači predaja) jesu jevrejski srednjevekovni prepisivači. Bili su krajnje pedantni i nisu nipošto menjali tekst, ali su na margine stavljali verziju koju su smatrali ispravnijom. Oni su prvi izmislili znake za samoglasnike i naglaske. Ispod Božjeg imena YHWH (hWhy), koje se verovatno izgovaralo Jahve, stavljali su samoglasnike za Adonai (Gospod), što je hrišćane navelo da Božje ime čitaju kao Jehova. Masoreti su imali detaljna pravila prepisivanja, koja su propisivala čak i dužinu reda i kolone, kao i boju mastila. Na kraju svake biblijske knjige stajao je broj reči i središnja reč knjige. Najstariji sačuvani masoretski rukopis je Petoknjižje iz IX veka. Ostali najpoznatiji kodeksi su Lenjingradski, Oksfordski i Alpski - svi iz X. vijeka. Pronalaskom Kumranskih spisa masoretski su rukopisi znatno dobili na verodostojnosti, jer je utvrđeno da se tokom više od deset vekova tekst nije bitno izmenio.
Samarjansko Petoknjižje
Samarjani su narod koji je nastao mešanjem bliskoistočnih naroda dovedenih u Palestinu nakon pada Severnog carstva (722. g.p.n.e.) s ostacima Izraelaca. Vremenom su prihvatili religiju Izraelaca starosedelaca, ali su od celokupnog Starog zaveta prihvatali samo Petoknjižje. I u njemu su unosili izmene kako bi potvrdili svoj inat izraelskoj religiji. Posebno je to vidljivo po doslednom zamenjivanju gore Sion (kod Jerusalima) gorom Garizim. Najstariji samarjanski rukopis potiče tek iz XII v.n.e.
Grčki rukopisi Novog zaveta
Najstariji rukopisi Novog zaveta pisani su velikim slovima (tzv. majuskule ili unicijali), bez interpunkcije i odvajanja reči. Najznačajniji novozavetni rukopisi jesu papirusi i unicijali pisani na pergamentu.
Papirusi
Poznato ih je 97, a najstarijim se smatra P52, koji se zove Papirus Rylands (po biblioteci u kojoj se čuva). Sadrži Jovan 18,31-33.37-38., nađen je u Egiptu i nastao je oko 125. g.n.e., dakle najverovatnije svega tridesetak godina nakon originala, što je jedinstven slučaj u istoriji antičkih rukopisa. Papirus P66 potiče iz oko 200.g. i sadrži Jovan 1,1-14,26. Takođe su značajni i tzv. Papirusi Čester Biti iz trećeg veka, koji sadrže ostatke Jevanđelja, Dela i poslanica.
Unicijalni kodeksi
Obično se označavaju sa 01, 02, itd. ali se prvi kodeksi označavaju s A, B, C, itd. Najpoznatiji je tzv. Codex Sinaiticus (oznaka heb. alef - )), koji je pronašao nemački istraživač Tišndorf u samostanu Sv. Katarine na Sinaju (1844-1859). Rukopis potiče iz IV. veka, sadrži pola Starog zaveta i celi Novi zavet. Bio je čuvan u Petrogradu, a 1933. prodat je za 100 hiljada funti Britanskom muzeju. Drugi poznati unicijal jeste Codex Vaticanus, takođe iz IV. veka, iz kojega je nestao tekst od Jev. 9,14 do kraja NZ. Ukupno je sačuvano 300 unicijala.
Ostali grčki rukopisi
- minuskule – nazvani zato što su pisani malim slovima. Najraniji su iz IX vijeka, ali mogu biti značajni zbog starosti rukopisa s kojega su prepisivani.
- lekcionari – delovi Novoga zaveta koji su se koristili u liturgiji. Imaju sličnu vrednost minuskulama.
- citati crkvenih otaca - sačuvani u njihovim knjigama, takođe po vrednosti zaostaju za papirusima i unicijalima.
У моралном смислу и по питању духовних поука, Библија је добра за читање и анализу, али у смислу диховног напредовања једино је исправно имати живог учитеља који је довољно просвећен и духовно освешћен да вас може упутити на прави пут.
Istina, covek u proucavanju biblijskih spisa mora poznavati hermenautiku - princip po kome se tumace biblijski spisi, a to je na prvom mestu u kontekstu ili celini, gde se uporedjuju razlicite biblijske knjige i tekstovi, i u njima samima se pronalazi tumacenje pojmova.
Takodje, mora se poznavati istorijski i literarni kontekst da bi se videlo o cemu jedan recimo prorocki ili bilo koji drugi tekst govori, ko ga je napisao i kojim stilom pisanja, zasto, i kome je on upucen.
Ovo je uglavnom slucaj kada se radi o pojedinim biblijskim knjigama kao sto su knjiga proroka Danila i otkrivenje - koje su vecim delom napisane simbolicnim jezikom.
Ovo nije preduslov za duhovno napredovanje, jer spoznati i razumeti samu poruku spasenja moze i malo dete, jer je ona razumljiva i najneukijem coveku.
На жалост, већина садашњег свештенства и владика у Србији је далеко од тога, али на срећу има монаха који су далеко од материјалне грамзивости и који су заиста духовно толико свесни толико да нас могу упутити на исправан пут и дати нам савете кад дођемо у наизглед безизласну ситуацију.
Ako smo dovoljno iskreni da spoznamo istinu, i jos ako se molimo Bogu za to - on nas nece napustiti da lutamo u odnosu na istinu, vec ce nam pomoci da tu istinu pronadjemo.
Ako imas vremena pogledaj jednu moju licnu stranicu koja je napravljena u tom cilju, da se ljudi upoznaju sa osnovnim istinama biblije.
Videces kako je sve to jednostavno kada covek izbaci filozofiju, i istinu predstavi onako kako je ona i napisana - jednostavnim jezikom.
Internet stranica "velikeistinebiblije.blogspot"
Pozdrav!
