Da li ste za ulazak Srbije u EU?

[PYC]

Moja zamlja "krvi, meda i međeda" nije ispunila ni jedan uslov za početak pristupnih pregovora za ulazak u "Dom za vješanje", tako bar kažu ovi iz Doma. Naša delegacija za pritupne pregovore nije valjda znala čitat "mapu puta". . . zabasali negdje u šumu. . . jedva ih našli poslije dva mjeseca. A mi smo možda najspremniji od svih zemalja Zapadnog Balkana. Ovih dana čitam šta se traži od Grčke i kontam u sebi; "pa mi smo to davno ispunili, niko nije mor'o da traži. Plate i penzije skresane davno, za trinaestu platu čuli tek kad je krenulo ovo u Grčkoj. . . naši slave kad doguraju do 4-5 plata godišnje, sve što se moglo otpustit davno otpustili, uspješnom tranzicijom sve privatizovali tako da sad ništa ne radi. . . baš kako sad traže od Grka. Uspješno se i dalje zadužujemo. . . ama baš sve smo uradili kako treba tako da ne bi ni osjetili neku razliku sutra da uđemo.
Nije da se 'falim al' smo spremni, al' ono. . . baš spremni.

 

[veve]

Ni za, ni protiv, ne vidim ni neke koristi a ni štete uđemo li ili ne.

 

[ivana52]

Ja sam protiv

 

[popkg]

Da,jer ulazak u EU je jedini način da se uredi ova država i ovaj narod dovede u red.Ulazak ne odgovara kriminalcima,nesposobnim političarima,tajkunima,neradnicima,lopovima jer se to ne može raditi u uređenoj državi.Nažalost,oni varaju narod i pričaju mu kako to neće biti dobro za narod ( za koji se oni mnogo brinu????). Ulazak u EU je dobar za svakog poštenog,sposobnog i radnog čoveka, ne toliko što će nam Evropa nešto dati već zato što će nas dovesti u red i to ne zbog nas već zbog sebe.Bilo bi mnogo bolje kad bismo našu situaciju sami uredili ali sam siguran da to nećemo nikada moći jer mi ne znamo šta hoćemo a ne možemo se više dogovoriti ni oko najobičnijih stvari.
Popkg

 

[Maja78]

[TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Šta je EU donela Hrvatskoj

Piše: Dejan Mirović
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] sreda, 12. septembar 2012.
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] U vreme letnjih godišnjih odmora 2012. godine hrvatska vlada je objavila da će prodati najveće osiguravajuće društvo "Kroacija osiguranje" i jedinu preostalu banku u državnom vlasništvu "Hrvatsku poštansku banku".[1] Takođe, u septembru 2012. postalo je jasno da hrvatska vlada namerava da proda i Luku Rijeka i deo hrvatskih železnica (kao i da ustupi koncesiju na već izgrađene autoputeve). Nešto ranije, u martu 2012. godine, objavljeno je da je najstarije brodogradilište na istočnom Jadranu ''Kraljevici'', osnovano još 1729. godine, odlukom Vlade Hrvatske otišlo u stečaj (u ovom brodogradilištu je samo od 1946. do 2006. godine izgrađeno preko 200 brodova).[2]
Dakle, manje od godinu dana pre planiranog stupanja u EU (1. jul 2013), ili jedanaest godina nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Hrvatska se suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima koji su je naterali da prodaje (ili da zatvara) preduzeća i finansijske organizacije u državnom vlasništvu.
Ili, na kraju takozvanog evropskog puta Hrvatske, koji je faktički započet još 1999. godine kada je Evropska komisija predložila stvaranje Procesa za stabilizaciju i pridruživanje zemalja jugoistočne Evrope (i nakon što je iste godine usalaglašen Pakt stabilnosti koji važi za isti region), Hrvatska se suočila sa ozbiljnim ekonomskim problemima.

​

Tačnije, Hrvatska je već 2001. godine potpisala SSP sa EU (sledeće godine je na snagu stupio Privremeni trgovinski sporazum). Godine 2003. Hrvatska je uručila Briselu odgovore na Upitnik EK. Godine 2004. godine dobila je status kandidata za članstvo u EU kao i datum za početak pregovora o članstvu.[3] (Ili, može se tvrditi da je Hrvatska već pre 8 godina dobila ono što je Srbiji danas najvažniji državni i politički cilj).

Takođe, godine 2005. Hrvatska je otpočela pregovore sa EU u vezi sa 35 pravnih oblasti. Istovremeno, započet je proces analitičkog usklađivanja hrvatskih zakona sa pravom EU (ili screening, koji je završen 2006. godine). Konačno, pristupni pregovori između EU i Hrvatske su završeni 2011. godine (poslednje oblasti o kojima su vođeni pregovori su bile 8, 23, 33 i 35, ili tržišna konkurencija , budžetska pitanja, pravosuđe i takozvana ostala pitanja).

Na kraju, godine 2011. Hrvatska je potpisala Ugovor o pristupanju sa EU. Dakle, u roku od oko 10 godina Hrvatska je prešla čitav takozvani EU put. Od pristupanja Paktu za stabilnost, preko potpisivanja SSP-a, do zaključivanja Ugovora o pristupanju sa EU. Međutim, takav napredak u EU integracijama nije pratio i sličan proces u ekonomiji. Naprotiv, brojni ekonomski (ali i drugi) pokazatelji pokazuju da se u tom periodu desilo upravo suprotno.
Na primer,sledeća tabela pokazuje rast siromaštva u Hrvatskoj nakon pristupanja Procesu stabilizacije i priduživanja EU 1999. godine.
Rast siromaštva/ populacija ispod granice siromaštva u Hrvatskoj pre i posle pristupanja Procesu stabilizacije i priduživanja EU;
[4]

[TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U procentima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 1999.[/TD]
[TD] 4 %[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2009.[/TD]
[TD] 18%[/TD]
[/TR]
[/TABLE]






Dakle, siromaštvo u Hrvatskoj se nije smanjivalo (u deceniji u kojoj je Hrvatska zabeležila formalan napredak u evropskim integracijama). Naprotiv, što je Hrvatska bila bliže EU, to je sve veći broj stanovnika živeo ispod granice siromaštva.
Takođe, takozvani evropski put je Hrvatskoj doneo i rast spoljnog duga. Posebno je to bilo očigledno nakon potpisivanja SSP-a i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. Tačnije, od 2001. godine kada je Hrvatska potpisala SSP sa EU (EZ) spoljni dug ove države je porastao za nekoliko puta nastavio je da raste i nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU 2004. godine.
Rast spoljnog duga Hrvatske u periodu od potpisivanja SSP do zaključivanja Ugovora o pristupanju sa EU;


[TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U milijardama dolara[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2001.[/TD]
[TD] 11[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 66[/TD]
[/TR]
[/TABLE]






Takođe, ukidanje (i smanjivanje) carina u trgovini sa EU nakon potpisivanja SSP-a i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma dovelo je do velikog rasta spoljnotrgovinskog deficita u Hrvatskoj.
Rast spoljnotrgovinskog deficita Hrvatske u američkim dolarima od potpisivanja SSP-a do zaključivanja Ugovora o pristupanju sa EU;

[TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U milijardama dolara[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2001.[/TD]
[TD] 3,9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 8,2[/TD]
[/TR]
[/TABLE]






Slično tome, u prethodno analiziranom periodu je porastao i budžetski deficit Hrvatske. Ili, sa 400 miliona dolara u 2001. godini, na 3,7 milijardi dolara u 2011. godini. Dakle, nakon potpisivanja SSP-a i dobijanja statusa kandidata za EU (i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma) hrvatski budžetski deficit se povećao za nekoliko puta. Sledeća tabela to pokazuje.
Rast budžetskog deficita Hrvatske u američkim dolarima od potpisivanja SSP-a do zaključivanja Ugovora o pristupanju sa EU;

[TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U dolarima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2001.[/TD]
[TD] 400 miliona[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 3,7 milijardi[/TD]
[/TR]
[/TABLE]






Takođe, 2012. godine je u hrvatskim medijima izneta procena analitičara Hrvatske narodne banke da će nakon ulaska u EU doći do pada carinskih prihoda od oko 70 do 100 miliona evra . Istovremeno, za oko 100 miliona evra će biti manji prihodi od hrvatskog izvoza u zemlje CEFTA. Analitičari HNB procenjuju i da će porasti uvoz poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku u vrednosti od oko 300 miliona evra u 2013. godini (i da će taj rast biti nastavljen i u 2014. godini) .

Takođe, pre očekivanog stupanja u EU Hrvatska se suočava sa još jednim velikim problemom. Evropska komisija traži rasprodaju (ili ukidanje) hrvatskih brodogradilišta pre 1. jula 2013. Tu činjenicu je potvrdila i hrvatski ministar nadležna za evropske integracije Vesna Pusić. Ona je prilikom svoje posete Austriji 2012. godine priznala: "Hrvatska planira u idućih nekoliko mjeseci riješiti problem državnih brodgradilišta kako bi riješila jednu od glavnih prepreka s kojim se suočava uoči pristupanja EU''.[5]

Tačnije, ispunjavanje (očekivano) zahteva EK će dovesti do skoro potpune propasti hrvatskih brodogradilišta. Pored već pomenutog ''Kraljevici'' koje je otišlo u stečaj nakon skoro 300 godina rada, Vlada Hrvatske je 2012. godine odlučila da proda i ''Brodosplit'' (prodaja se vrši pod nadzorom EK, inače radi se o najvećem hrvatskom brodogradilištu), ''Brodotrogir'' , riječki '' 3. maj ''(2.500 zaposlenih), čak i pulski ''Uljanik'' koji je jedini relativno dobro poslovao od hrvatskih brodogradilišta. O kakvom se velikom (ekonomsko /socijalnom) udaru na hrvatsku privredu radi pokazuje činjenica da je 2010. godine u hrvatskim brodogradilištima (i povezanim preduzećima) radilo oko 50.000 zaposlenih.[6]

Takođe, ako hrvatska vlada ne proda brodogradilišta ili ne ispuni na drugi način (stečaj) zahtev EU, tada će do 1. jula 2013. godine sama brodogradilišta morati da vrate 10 milijardi kuna ili oko 1,3 milijarde evra (toliko su prema procenama EK navodno dobila iz budžeta od 2006. godine). Naravno, to je apsurdan i nerealan zahtev ako se zna u kakvom su stanju hrvatska brodogradilišta (upravo zbog ispunjavanja zahteva EK).
Tačnije, rasprodaja (gašenje) hrvatskih brodogradilišta je osnovni uslov za pozitivan izveštaj EK o spremnosti Hrvatske za članstvo u EU. Od tog izveštaja EK zavisi i ratifikacija Ugovora o pristupanju Hrvatske EU.

Preciznije, Britanija i Holandija neće ratifikovati Ugovor o pristupanju Hrvatske EU ako ova država ne ispuni zahteve u vezi sa svojim brodogradilištima.

Ili, evropske zemlje poput Britanije ili Holandije koje su vodeće na kontinentu u brodogradnji, faktički traže da Hrvatska ugasi svoju brodogradnju pre ulaska u EU 1. jula 2013. godine.
Više nego jasno za svakog neutralnog i nepristrasnog posmatrača koji prati širenje EU na istok. Radi se o već viđenom postepenom gašenju potencijalne (i jeftinije) konkurencije. Ili o deindustrijalizaciji koja se sprovodi (u okviru takozvanih pregovora o članstvu) pod nadzorom EK.

---

[1] Tportal.hr i ''Novosti''7.9.2012.
[2] Brodogradiliste Kraljevica
[3] Vidi preciznu hronologiju odnosa Hrvatska –EU od 1999. do 2011. na sajtu Ministrastva vanjskih i europskih poslova ; MVEP
[4] Cia.govhttps://www.cia.gov/library/publications
[5] Vijesti/Novi list izjava Pusićeve objavljena 30 marta 2012.
[6] Vidi više DW Privatizacija brodogradilišta na rubu propasti
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Maja78]

Šta je ulazak u EU doneo Sloveniji?

Piše: Dejan Mirović

​

​

Početkom avgusta 2012. godine bonitetna agencija „Mudis” snizila je kreditni rejting Slovenije za tri stepena[1]. Mediji iz Evropske unije tim povodom opisali su Sloveniju kao „novog evropskog bolesnika”, ili „ekonomskog pacijenta” (poput Grčke), kome treba hitno „lečenje”[2]. Slovenački poslovni dnevni list Fajens bio je još oštriji:
„Slovenački kreditni rejting tone poput kamena, životni standard opada, a ljudi su primorani da prodaju imovinu kako bi izmirili račune.”[3]

Nekoliko dana kasnije, „Mudis” je snizila i kreditni rejting državnog operatera „Telekom Slovenija”. Sedmog avgusta cene goriva u toj zemlji porasle su do rekordnog nivoa.[4]

Takođe, posle ovakvih odluka kreditne agencije „Mudis”, postalo je jasno da će Slovenija morati da spasava „Novu ljubljansku banku”, Novu kreditnu banku „Maribor” i „Abanku”. Za to će joj biti neophodna pomoć iz Evropske unije, u visini od osam do 12 milijardi evra, slično kao u slučaju Grčke, a i nekih drugih zemalja EU.

Kako je nekada najrazvijenija jugoslovenska republika, sa BDP-om koji se, pre ulaska u EU, mogao upoređivati sa srednjoevropskim zemljama (oko 70 odsto proseka BDP-a iz 2004. godine) došla u takvu situaciju? I kako je nekada „uzoran evropski đak” postao „loša vest” za evrozonu, što tvrde mediji u Nemačkoj?[5]

Odgovori su ponovo povezani sa evropskim integracijama Slovenije. Naime, nekada moćnu slovenačku ekonomiju u nezavidan položaj dovelo je upravo ispunjavanje ekonomskih zahteva Evropske komisije.
Republika Slovenija podnela je zahtev za prijem u EU 10. juna 1996. godine. Sledeća tabela pokazuje rast njenog spoljnog duga u razdoblju nakon podnošenja tog zahteva.
Zaduživanje Republike Slovenije pre ulaska u EU u periodu 2000–2003. godina u milijardama dolara[6]

[TABLE="class: easy-table-creator tablesorter, width: 100%"]
[TR]
[TD]Godina[/TD]
[TD]2000.[/TD]
[TD]2003.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Iznos zaduženja[/TD]
[TD]6,2[/TD]
[TD]11,3[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Dakle, prosečan stanovnik Slovenije je već 2003. (godinu dana pre ulaska u EU) dugovao oko 5.600 dolara, dok je dug stanovnika državne zajednice Srbije i Crne Gore u tom periodu bio je nekoliko puta manji.
Negativni trendovi u slovenačkoj ekonomiji nastavljaju se i posle ulaska zemlje u EU 2004. Drugim rečima, oni postoje i u takozvanim srećnim, pretkriznim godinama. Slovenija se sve više zadužuje, skoro neshvatljivom brzinom, čak i u vremenskom rasponu od 2004. do 2007. – iako u tom trenutku u Evropskoj uniji nije bilo recesije.
Sledeća tabela pokazuje zaduživanje Slovenije nakon ulaska u EU u periodu od 2004. do 2007. godine.
Zaduživanje Republike Slovenije nakon ulaska u EU (u pretkriznom periodu) 2004–2007. u milijardama dolara

[TABLE="class: easy-table-creator tablesorter, width: 100%"]
[TR]
[TD]Godina[/TD]
[TD]2004.[/TD]
[TD]2007.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Iznos zaduženja[/TD]
[TD]14,6[/TD]
[TD]40,7[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Dakle, i u takozvanim „srećnim” pretkriznim vremenima Evropske unije slovenački dug premašio je neverovatnih 25 milijardi dolara!
Sličan trend nastavlja se i po izbijanju ekonomske krize 2008. godine. Slovenija kao članica EU nastavlja da se zadužuje.
Zaduživanje Republike Slovenije nakon ulaska u EU (u kriznom periodu) 2008–2011. godine u milijardama dolara

[TABLE="class: easy-table-creator tablesorter, width: 100%"]
[TR]
[TD]Godina[/TD]
[TD]2008.[/TD]
[TD]2011.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Iznos zaduženja[/TD]
[TD]53,3[/TD]
[TD]61[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Dakle, činjenica je da spoljni dug Republike Slovenije raste neprestano od trenutka kada se ova država opredelila za „evropski put”, bez obzira na to da li u EU vlada recesija ili ne.
„Evropski put” doneo je Sloveniji i rast nezaposlenosti. Na primer, godinu dana posle podnošenja zahteva za članstvo u EU 1997, stopa nezaposlenosti u Sloveniji iznosila je 7,1 odsto. Međutim, sedam godina nakon učlanjenja u EU – 2011. godine – stopa nezaposlenosti porasla je na 11,8 procenata. Dakle, ulazak Slovenije u EU ne donosi joj samo rast spoljnog duga, već i rast nezaposlenosti – a ne pad, kako se u Srbiji tvrdi.
Rast nezaposlenosti u Republici Sloveniji pre i posle ulaska u EU:

[TABLE="class: easy-table-creator tablesorter, width: 100%"]
[TR]
[TD]Godina[/TD]
[TD]1997.[/TD]
[TD]2011.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Stopa nezaposlenosti u %[/TD]
[TD]7,1[/TD]
[TD]11,8[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Nakon ulaska u Uniju, raste i spoljnotrgovinski deficit Republike Slovenije. Godine 2002, spoljnotrgovinski deficit iznosio je manje od milijarde dolara (650 miliona), što je, uzgred, bio sasvim solidan ekonomski rezultat kada se uporedi s drugim istočnoevropskim zemljama u tom razdoblju. Ali posredi je bio rezultat koji je generisala razmena s bivšim jugoslovenskim republikama. U razmeni s bivšim jugoslovenskim republikama suficit Slovenije iznosio je 2001. godine oko milijardu dolara.[7] (Iste godine deficit Slovenije u trgovini sa zemljama EU bio je oko milijarde dolara.) Međutim, po ulasku u EU, spoljnotrgovinski deficit zemlje ubrzano raste i u 2011. godini već dostiže dve milijarde dolara.
Spoljnotrgovinski deficit Slovenije pre i posle ulaska u EU u dolarima

[TABLE="class: easy-table-creator tablesorter, width: 100%"]
[TR]
[TD]Godina[/TD]
[TD]2003.[/TD]
[TD]2011.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Spoljnotrgovinski deficit[/TD]
[TD]650 miliona dolara[/TD]
[TD]2 milijarde dolara[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





U tom, prethodno navedenom kontekstu sve većeg spoljnotrgovinskog deficita, interesantno je da nakon ulaska u EU 2004. u Republici Sloveniji raste čak i uvoz struje. Sledeća tabela to pokazuje.
Uvoz struje u Sloveniji pre i posle ulaska u EU

[TABLE="class: easy-table-creator tablesorter, width: 100%"]
[TR]
[TD]Godina[/TD]
[TD]1999.[/TD]
[TD]2009.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]u kilovat-satima (kwh)[/TD]
[TD]645 miliona[/TD]
[TD]3 milijarde[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Uz ovakve negativne pokazatelje, rasprodaju se slovenačka preduzeća. Tačnije, Evropska komisija otvoreno, kao i u Srbiji, protežira firme iz bogatih članica EU prilikom prodaje slovenačkog kapitala. Primer prodaje najveće ljubljanske pivare „Union” to jasno pokazuje. Slovenački proizvođač „Laško” iz Celja hteo je da kupi pivaru u Ljubljani, ali je Brisel to osujetio, navodno zbog sprečavanja monopola. Nešto kasnije, Brisel je prisilio slovenačkog premijera da otpusti šefa Fonda za restituciju i na taj način jednoj belgijskoj firmi oslobodi put za investiranje u pivaru „Union”, kojoj pripada i poznati pogon za proizvodnju mineralne vode „Radenska”. Takođe, nama poznati francuski „Lafarž” 2002. godine uvećao je broj svojih akcija u cementari Trbovlje sa 23 na 62 odsto. (Slično tome, u 2000. preuzeo je 10 slovenačkih firmi, u 2001. – 15, a samo u prvoj polovini 2002. jedanaest preduzeća.)[8]

Interesantno, taj proces zaduživanja i rasprodaje u Sloveniji pratio je, kao i u Srbiji danas, skoro apsolutni politički proevropski konsenzus. Gorazd Drevenšek iz Nove stranke objašnjavao je takav proevropski konsenzus slovenačke političke elite kao posledicu „obične korupcije”[9] jer je u Briselu otvoreno 400-500 radnih mesta za činovnike koji treba da vode proces proširenja EU na Sloveniju.

Takođe – slično kao u Srbiji danas – proces zaduživanja i rasprodaje pratilo je i „proevropsko” informisanje i usvajanje „evropskih” zakona. Na primer, zakon koji je u Sloveniji važio od 1994. do 2001. propisivao je da stranci mogu posedovati najviše trećinu medija. Sa ulaskom u EU 2004. godine, ova odredba je ukinuta, navodno zbog „ravnopravnog položaja” svih na zajedničkom tržištu Evropske unije. U praksi je ta primena evropskih zakona značila da su tri najveće medijske kuće u Sloveniji „Delo”, „Večer” i „Dnevnik” prešle u vlasništvo stranaca.[10]

Ipak, i tada, pre stupanja u Evropsku uniju, u Sloveniji je bilo nekoliko usamljenih glasova koji su izražavali sumnju u ispravnost „bezalternativnog” puta. Na primer, najpoznatiji slovenački ekonomista Jože Mencinger smatrao je da širenje EU ne donosi pozitivne ekonomske efekte domaćoj privredi:
„Proširenje na istok donosi ogroman procep između najrazvijenijih i manje razvijenih zemalja (…) Opšta je pretpostavka da novi članovi moraju biti dovedeni na isti nivo, ali to ni u kom slučaju nije sigurno. Njihov prosečan godišnji rast do sada je manji od udela njihovih budžetskih deficita u bruto proizvodu zemlje.”[11]

Sledeća tabela pokazuje istinitost ovih mudrih upozorenja, izrečenih uoči pristupanja Slovenije Evropskoj uniji. Tačnije, nakon pristupanja EU, slovenački budžetski deficit uvećao se nekoliko puta. Nikakva stopa rasta BDP ne može sakriti tu činjenicu.[12]
Budžetski deficit Slovenije pre i posle ulaska u EU

[TABLE="class: easy-table-creator tablesorter, width: 100%"]
[TR]
[TD]Godina[/TD]
[TD]2003.[/TD]
[TD]2011.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Budžetski deficit[/TD]
[TD]600 miliona dolara[/TD]
[TD]2,2 milijarde dolara[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Da li će slovenački primer biti poučan za Srbiju? Hoće li Srbija uspeti da izbegne negativne tendencije na „evropskom putu”, koje su Sloveniju u avgustu 2012. dovele u nezavidan položaj, skoro na ivicu bankrota? Ne znamo. Ali jedno je sigurno: Srbija se danas u ekonomskom smislu nalazi u mnogo težem položaju nego Slovenija na početku svojih evropskih integracija. Zato će joj biti mnogo teže ako ponovi slovenački scenario.

[1] Novosti 3. avgust 2012.
[2] Dojče vele/Tanjug 4-5. avgust 2012. Bonitetska kuća „Mudis” ponovo je smanjila ocenu kreditnog rejtinga Slovenije za tri stepena, sa A2 na BAA2. Takođe, Dojče vele podseća da je kuća „Mudis” Sloveniji najavila mogućnost daljeg smanjenja ocene. Kao glavni razlog, navedeni su problematični krediti slovenačkih banaka u milijardskom iznosu, za koje su sada odgovorni poreski obveznici.
[3] „Slovenija van kontrole”, prema Tanjugu/Privredni pregled, 7. avgust 2012. U tekstu se navodi da Sloveniju čeka teška jesen.
[4] Privredni pregled, 8. avgust 2012.
[5] Vidi na primer: //www.b92.net/biz/vesti/region, 22. april 2012.
[6] Cia.gov
[7] H. Hofbauer, Proširenje EU na istok, „Filip Višnjić”, Beograd, 2004. str. 157.
[8] Isto, str. 160 i E. Vukadin, Ekonomska politika, „Dosije”, Beograd, 2007. str. 241.
[9] H. Hofbauer, Proširenje EU na istok, „Filip Višnjić”, Beograd, 2004. str. 153.
[10] Privredni pregled, 8. mart 2005.
[11] NIN, 6. maj 2004. – Đ. Dimitrijević.
[12] Posebna je tema šta pokazuje makroekonomski podatak kao što je onaj o bruto društvenom proizvodu – ako se zna da u BDP ulazi i poslovanje stranih firmi i banaka na domaćoj teritoriji.

 

[Maja78]

[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading"] Šta je EU donela Bugarskoj[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]




Piše: Dejan Mirović

Bugarska je desetak godina ''ispred'' Srbije na takozvanom putu ka EU integracijama. Sofija je još 1993. godine potpisla Sporazum o pridruživanju (European Union Association Agreement ili ugovor ekvivalentan SSP-u između Srbije i EU od 2008.) sa Evropskom zajednicom. Godine 2000. Bugarska je dobila status kandidata za EU (Srbija tek 2012). Godine 2004. Sofija počinje pregovore o članstvu sa EU (Srbija još uvek nema čak ni datum za otpočinjanje pregovora, koji je očigledno uslovljen statusom Kosova i Metohije). Konačno, 2007. godine Bugarska postaje članica EU. Šta je tih 10 godina ''prednosti'' u odnosu na Srbiju donelo Bugarskoj u ekonomskom i društvenom smislu?

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije i Unije poslodavaca, bugarski državljani u proteklim godinama masovno dolaze u Srbiju da rade kao nadničari na poljima, konobari i građevinski radnici.[1]

Na primer, jedan od tih nadničara je bio i Dimitar Maničev, mladić od 36 godina. On je 2012. godine radio na jednoj njivi u Mrčajevcima zajedno sa grupom svojih sunarodnika. Na pitanje novinara zašto se prihvatio tog teškog posla van svoje zemlje, mladić iz EU je odgovorio: ''Nema veze što smo u Evropskoj uniji, nama je isti đavo. Kod kuće nema posla. I da ima cene su nemačke a plate bugarske. Da mi je dobro, ne bih dolazio u Mrčajevce da vadim krompir''.[2]

Istovremeno, iako je Bugarska već 5 godina članica EU, u Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji, Austriji , Holandiji. Luksemburgu, Belgiji, Irskoj i Malti, od bugarskih radnika se zahteva da imaju radne dozvole. Dakle, za Bugare u tim zemljama ne važe poznate i decenijama glorifikovane ''četiri velike slobode'' EU. Ili, za Bugare ne važi član 45 stav 1-2 Ugovora o funkcionisanju EU (drugi deo Lisabonskog ugovora) u kojem se navodi: ''Slobodno kretanje radnika je osigurano unutar Unije... Ono obuhvata ukidanje svake diskriminacije, zasnovane na državljanstvu, između radnika država članica u pogledu zapošljavanja, nagrađivanja i drugih uslova rada''.

Takođe, umesto da nakon pristupanja EU opada broj siromašnih u Bugarskoj, dešava se upravo suprotno. Tačnije, u proteklih 10 godina značajno raste broj siromašnih građana u Bugarskoj. Sledeća tabela to pokazuje.

Populacija ispod granice siromaštva u Bugarskoj pre i posle stupanja u EU.[3]

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U procentima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2002.[/TD]
[TD] 13,4[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2008.[/TD]
[TD="width: 271"] 21[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Posebno je zabrinjavajući podatak o padu broja stanovnika Bugarske u protekloj deceniji. Tačnije, u deceniji kada je Bugarska dobila kandidaturu za članstvo u EU, zatim i otpočela pregovore o članstvu i konačno, kada je postala članica EU, izgubila je oko 700.000 stanovnika (ili oko 10 % ukupnog stanovništva). Naravno, strahoviti pad broja stanovnika u periodu od 10 godina se može objasniti i emigracijom Bugara na Zapad (gde rade slabo plaćene poslove, pre svega u Italiji i Španiji). Ali, i negativnom stopom nataliteta i lošim društvenim i ekonomskim uslovima nakon ulaska Bugarske u EU.
Preciznije, podatak o gubljenju skoro 10% stanovništva samo u jednoj deceniji, pokazuju i da bi stopa nezaposlenosti (koja je takođe skoro dvocifrena) bila još veće da nema iseljavanja iz Bugarske. Tačnije, nekoliko stotina hiljada Bugara radi u Italiji, Španiji i drugim zemljama EU. (Uglavnom se radi o građevinskim radnicima i bolničarima za negu starijih osoba priznaju i izvori bliski EU.) [4]
Sledeća tabela pokazuje pad broja stanovnika u Bugarskoj pre i posle stupanja u EU[5]

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U milionima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2001.[/TD]
[TD] 7,7[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2012.[/TD]
[TD="width: 271"] 7[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Takođe, u toj istoj, (''evropskoj'') deceniji u periodu od 2001-2011, za nekoliko puta je porastao spoljni dug Bugarske. Godine 2000. on je bio približan dugu Srbije. Međutim, već 2011. godine je bio veći od spoljnog duga Srbije.
Rast spoljnog duga Bugarske pre i posle stupanja u EU;

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U milijardama dolara[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2000.[/TD]
[TD] 10.4[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD="width: 271"] 46.8[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Ovakav vrtoglavi rast spoljnog duga Bugarske (verovatno i dužnička kriza u susednoj Grčkoj i zemljama južne Evrope članicma EU poput Španije i Italije) jeste naterala Sofiju da odustane od pristupanja evrozoni 2012. godine. Sa druge strane, u srpskoj političkoj i stručnoj javnosti nema rasprave na temu da li je evro kao valuta dobar za istočnu Evropu i nove članice. Ili, nijedan srpski ministar ili većinski deo javnosti i elite i ne pomišlja da iznese stav sličan onome koji je izneo bugarski ministar finasija Simeon Đankov:'' Promenili smo mišljenje, kao i javnost.Trenutno ne vidim nikakvu korist od uslaska u evrozonu''. [6]

​

Takođe, skoro bezuslovna orijentacija ka tržitu EU i Nemačkoj kao glavnom spoljnotrgovinskom partneru (umesto kao u ranijem periodu ka Ruskoj Federaciji) jeste dovela i do rasta spoljnotrgovinskog deficita Bugarske. Sledeća tabela to pokazuje.
Rast spoljnotrgovinskog deficita Bugarske u američkim dolarima pre i posle stupanja u EU;

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U milijardama dolara[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2000.[/TD]
[TD] 1,1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD="width: 271"] 2[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Takođe, porastao je i bugarski budžetski deficit u periodu 2000-2011. godine. Preciznije, u tom periodu budžetski deficit je porastao za preko 15 puta.
Rast budžetskog deficita Bugarske u američkim dolarima pre i posle stupanja u EU;

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U dolarima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2000.[/TD]
[TD] 70 miliona[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD="width: 271"] 1,1 milijardi[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Da bi ekonomska situacija bila još teža u Bugarskoj, nakon stupanja u EU 2007. godine ova zemlja nije dobila ni obećana sredstva od Brisela. Opravdanja za takvo postupanje Brisela su razna. (I menjaju se iz godine u godinu.) Na primer, iako je 2007. godine uspešno okončala razgovore o stupanju u EU (jedna od tema pregovora o članstvu je bila i borba protiv korupcije) Bugarskoj su već sledeće 2008. godine blokirana sredstva u visini od 500 miliona evra. Opravdanje za takav postupak je bila nedovoljna ''borba'' protiv korupcije u Bugarskoj. Ali, kako ta korupcija u bugarskom državnom aparatu nije bila uočena od strane Brisela samo godinu dana ranije, kada je Bugarska stupila (uz veliko slavlje i obećanja) u EU?

​

U istom (jednostranom kontekstu, Brisel je i u junu 2010. godine blokirao 106 miliona evra novca namenjenih za program ''Ribarstvo'' koji je trebalo da traje do 2013. godine. Opravdanje je tada bilo nađeno u ''neažurnosti činovnika ''u Sofiji.[7]

Konačno, u izveštaju o Bugarskoj koji je u julu 2012. godine uradila komisija francuskog Senata za evropske poslove iznosi se (kada je reč o evropskim fondovima), da je Bugarska je iskoristila samo 19% svih sredstava koja su joj obećana za period 2007-2013. godine (radi se o sumi od 6,9 milijardi evra).[8] Dakle, od obećanih od strane Brisela 6,9 milijardi evra, Bugarska će nakon uslaska u EU do 2013. godine dobiti samo oko 1,3 milijardi evra (ako se nastavi sadašnji trend u relacijama između Sofije i Brisela).
Ili, u proseku, umesto obećanih 1,3 milijarde godišnje, Bugarska će moći da računa u praksi, na realnih oko 250 miliona evra. Naravno, u ovu kalkulaciju nije unet iznos sredstava koji će biti (faktički) dodeljeni konsultatima i firmama iz EU koji rade na teritoriji Bugarske. Ako bi se uračunala i ta sredstva, onda bi taj iznos od 250 miliona ''realnih ''sredstava iz EU bio još manji.

---

[1] B92

[2] ''Politika'' od 8.oktobra 2012. prema Balkan magazin. Dmitar Maničev iz zemlje članice EU ističe i da pored povoljnih prirodnih uslova za poljporivredu u Bugarskoj, on nema nikakve šanse kao proizvođač:'' Selo mi je u ravnici, rađaju paprike i paradajz, ali nemam kome da prodam, ili nemam računicu da gajim Kad u proleće posejem lubenice, na leto dovezu iz Grčke i Turske u Plovdiv i prodaju za za pet dinara''.

[3] Cia.gov
[4] EU prioriteti | EurActiv Srbija29.12. 2011.Oni šalju oko 700 milona evra godišnje u Bugarsku, i to je verovatno osnov za čuvanje socijalnog mira.

[5] Cia.gov

[6] Kurir april 2012

[7] Tanjug 22.6. 2010.

[8] EurActiv 29. 12. 2011

 

[Maja78]

Šta je EU donela Makedoniji

Piše: Dejan Mirović

nedelja, 02. septembar 2012.

Krajem avgusta 2012. godine makedonski ministar inostranih poslova Nikola Popevski je izjavio da će Skoplje odbaciti izveštaj Evropske komisije ako u njemu ne bude korišćen pridev ''makedonski''.[1]
Ovako oštro reagovanje makedonskih zvaničnika pokazuje da nisu rešeni svi problemi u odnosima između Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i EU.

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija je u aprilu 2001. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (''prva od zemalja u regionu'' kako se često isticalo od strane zvaničnika u Skoplju). Godine 2005, Makedonija je dobila status kandidata za članstvo u EU (ali kao i Srbija, bez otpočinjana pregovora). Šta je tih 7 godina ''prednosti'' na evropskom putu donelo Makedoniji u ekonomskom i pravnom smislu?

Stopa nezaposlenosti u Makedoniji je još uvek veća nego u Srbiji. Godine 2011. ona je iznosila skoro neverovatnih 31.4% [2].

Takođe, u periodu nakon potpisivanja SSP 2001. i dobijanja kandidature za članstvo u EU 2005. povećao se i broj ljudi koji žive ispod linije siromaštva u Makedoniji. Sledeća tabela to pokazuje.
Rast siromaštva/ populacija ispod granice siromaštva u Makedoniji pre i posle dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU;[3]

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U procentima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2001.[/TD]
[TD] 24[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2010.[/TD]
[TD] 30,9[/TD]
[/TR]
[/TABLE]






Takozvani evropski put Makedoniji je doneo i rast spoljnog duga nakon potpisivanja SSP-a i dobijanja kandidature za EU. Tačnije, od 2001. godine kada je Makedonija potpisala SSP sa EU(EZ) spoljni dug ove države je porastao za nekoliko puta (nastavio je da raste i nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU 2005 godine).

Rast spoljnog duga Makedonije u milijardama dolara u pre i posle dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU;

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U milijardama dolara[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2001.[/TD]
[TD] 1,3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 6,2[/TD]
[/TR]
[/TABLE]






Industrijska proizvodnja u Makedoniji je još uvek na skoro istom nivou kao 2001. godine.Takođe, čak ni proizvodnja struje u Makedoniji još uvek ne može da dostigne nivo pre potpisivanja SSP sa EU (Ova pojava je inače slična onoj koja je zadesila susednu Bugarsku na EU putu) .
Proizvodnja struje u Makedoniji pre i posle dobijanja statusa kandidata


[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U milijardama kilovat-sati (kWh)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 1999.[/TD]
[TD] 6,3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2006.[/TD]
[TD] 5,9[/TD]
[/TR]
[/TABLE]








Takođe, ukidanje i smanjivanje carina u trgovini sa EU nakon potpisivanja SSP-a i Prelaznog trgovinskog sporazuma je dovelo do porasta spoljnotrgovinskog deficita Makedonije. (Prelazni trgovinski sporazum između EZ i Makedonije je stupio na snagu u junu 2001. godine, dakle , nije bilo ''zamrzavanja'' ili jednostrane primene, kao u slučaju Srbije). Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma je dovela i do promene na listi vodećih spoljnotrgovinskih partnera. Nemačka je postala glavni spoljnotrgovinski partner Makedonije. Tako je istisnula Srbiju i Rusiju koje su bile glavni partneri u spoljnoj trgovini Makedonije. Na primer, godine 2000. na tržište SRJ plasirano je 25% makedonskog izvoza. Godine 2005. 22, 5 %. Dakle, SRJ i SCG su bile glavno izvozno tržište za Makedoniju pre dobijanja kandidature za članstvo u EU i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.

​

Međutim, već 2011. godine Nemačka je na prvom mestu sa 28,5 % kao glavno izvozno tržište makedonske privrede.

Sličan proces se dešavao i kada se radi o uvozu. Godine 2005. iz Rusije je dolazilo 13,5 % od ukupne uvezene robe. Ali, nakon dobijanja kandidature i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, Nemačka je preuzela prvo mesto na ovoj listi. Ili, već godine 2011. iz Nemačke je uvezeno 13,1%. ukupnog uvoza Makedonije .

Sledeća tabela pokazuje te tendencije. Ili rast spoljnotrgovinskog deficita koji je pratio ''evropski put'' Makedonije (i izbijanje Nemačke na prvo mesto spoljnotrgovinskih partnera).
Rast spoljnotrgovinskog deficita Makedonije u američkim dolarima pre i posle dobijanja kandidature za EU i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U dolarima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2001.[/TD]
[TD] 3oo miliona[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 2,6 milijarde[/TD]
[/TR]
[/TABLE]






U prethodno analiziranom periodu je porastao i budžetski deficit Makedonije. Ili, sa 100 miliona dolara u 2001. godini, budžetski deficit dostigao je 245 miliona dolara u 2011. godini. Dakle, nakon dobijanja statusa kandidata za EU i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, makedonski budžetski deficit se povećao za nekoliko puta . Sledeća tabela to pokazuje.
Rast budžetskog deficita Makedonije u američkim dolarima pre i posle dobijanja kandidature za EU i primene Prelaznog trgovinskog sporazuma

[TABLE]
[TR]
[TD] Godina[/TD]
[TD] U dolarima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2001.[/TD]
[TD] 100 miliona[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 245 miliona[/TD]
[/TR]
[/TABLE]






Takođe, makedonsku nezavidnu ekonomsku situaciju nije izmenila ni činjenica da je ova zemlja još od decembra 2000. godine uključena u program /fond pomoći CARDS. (Makedonija se uključila u program /fond pomoći CARDS za period 2000-2006). Ovaj program /fond pomoći je bio prethodnica IPA fonda. IPA fondu je Makedonija pristupila 2007. godine. Preciznije, Makedoniji je kao zemlji kandidatu za EU bilo obećano oko 500 miliona evra iz IPA fonda u periodu od 2007-2013. U prvoj godini oko 58 miliona evra, zatim 70 miliona evra, 2009. godine oko 80, prošle godine 92 miliona, a za 2011. i 2012. godinu oko 100 miliona evra. Međutim, ta ukupno obećana (ne i realizovana u potpunosti) suma je još uvek manja od jednogodišnjeg spoljnotrgovinskog deficita Makedonije.

U pravnom smislu, Makedonija je (slično kao i Srbija posle nje) dopustila da proces usvajanja prava EU u praksi vodi Evropska komisija, iako u SSP-u piše da se radi o procesu zasnovanom na dogovoru dve strane potpisnice. Makedonski državni eksperti za pregovaranje sa EU poput mr Malinke Ristevske-Jordanove, priznaju tu činjenicu: ''Državama u Procesu stabilizacije i pridruživanja ostaje da preko mehanizma dijaloga, uspostavljenim sporazumom, izlože svoje argumente i reše eventualne sporove. U stvarnosti, ocena Evropske komisije se prihvata...'' priznaje makedonski državni funkcioner dominantnu ulogu EK .[4] (Takođe, makedonski ekperti za EU pravo zapažaju da je takav način nametanja zakona od strane EK već uobičajen u istočnoj Evropi: ''Takav je bio slučaj i sa implementacijom Europa ugovora sa državama centralne i istočne Evrope'').

Ili, kao što to navode makedonski eksperti za pravo EU Evropska komisija je (kao i u Srbiji) skoro sama određivala zakonsku regulativu pre svega u oblastima javnih nabavki, državne pomoći, prava konkurencije.
Takođe, u pravnom smislu, Makedonija je predala (nekoliko godina pre Srbije) u februaru 2005. godine, odgovore na Upitnik Evropske komisije (treba se setiti euforije koja je izazvana u Srbiji povodom tog u suštini,tehničko/pravnog čina). Konačno, krajem 2009. godine usvojen je i Nacionalni progam za primenu evropskog prava za 2010. godinu. Dakle, Makedonija je mnogo pre Srbije postupila u skladu sa zahtevima EK u oblasti evropskog prava.

Ipak, treba istaći da je čak je i Makedonija u procesu primene evropskog prava pokazala više odlučnosti i principjelnosti od Srbije. Ona je (formalno) odredila da ne može biti direktne primene EU prava u Makedoniji. Nažalost, ništa slično ne postoji u Srbiji.

Takođe, u političkom smislu, Makedonija je slično kao i Srbija (dolazak misije EULEKS-a) prihvatila da na njenoj teritoriji od marta 2003. godine deluje vojna misija EU ''Konkordija''. Vojnu misiju EU ''Konkordija'' je zamenila policijska misija EU pod nazivom ''Proksima''. Međutim, ni ti veliki politički i pravni ustupci nisu promenili lošu ekonomsku situaciju u Makedoniji.

Takođe, godine 2009. Slovenac Zoran Taler je (slično kao i njegov zemljak Jelko Kacin za Srbiju) imenovan za izvestioca Evropskog parlamenta za Makedoniju.

Konačno, Makedonija (slično kao i Srbija) u odnosima sa EU ima spoljnopolitički problem koji joj ne dozvoljava (već 7 godina) da započne pregovore o članstvu. To je spor sa jednom (jedinom) članicom EU (Grčkom) oko imena države. Sa druge strane, Srbija ima mnogo veći spoljnopolitički problem u odnosima sa 22 zemlje EU. One (što je opšte poznato) smatraju da je južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija samostalna država.

U tom kontekstu, nije teško predvideti da će Srbija na takozvanom EU putu imati još veće probleme i izazove nego BJR Makedonija. U pravno,političkom i u ekonomskom smislu.

---

[1] 24online.mk Pre svega se misli na jezik ali i na obeležja nacionalnog indentiteta , spor oko izostavljanja prideva ''makedonski'' u izveštajima EK traje već dve godine .

[2] Cia.gov

[3] isto

[4]Ristevska–Jordanova M. ''Harmonizacija sa pravom EU i implemnatacija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – iskustva Republike Makedonije'', zbornik ''Harmonizacija zakonodavstva Republike Srbije sa pravom Evropske unije'', priredili Dimitrijević D., i Miljuš B., Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010. str. 55-93 i 210-215

 

[Maja78]

Шта је ЕУ донела Румунији Дејан Мировић Извор: НСПМ 16. децембар 2012 Румунија је 1993. године потписала Споразум о придруживању (Европски споразум или Europe Agreement) са ЕУ. Године 1995. је поднела кандидатуру за чланство у ЕУ. Првог јануара 2007. године Румунија је постала чланица ЕУ (или, за пар недеља се навршава 6 година од када је Румунија постала чланица ЕУ и две деценије од када је отпочела придруживање ЕУ). У том периоду (1993-2012.) Румунија није напредовала у већини економских и друштвених показатеља, напротив. Следећа табела показује пад броја становника од око два милиона у ''европском'' периоду Румуније од 1993-2011. године. Пад броја становника Румуније у периоду 1993-2011. године ; [1] [/COLOR][TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] ] Година[/TD]
[TD] У милионима[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 1993.[/TD]
[TD] 23[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 21[/TD]
[/TR]
[/TABLE]




Да се не ради само о емиграцији становништва у западну Европу, показују и подаци о просечном животном веку мушкарца у Румунији. Тачније, здравствена заштита и услови живота Румуна су очигледно такође погоршани (иако би било логично да се продужава животни век јер медицина напредује) у периоду 1993-2012. Животни век је у 1993. години износио 71, а у 2012. години (након скоро 6 година чланства) је опао у односу на 1993.[2]

Такозвани европски пут Румуније је донео и раст спољног дуга након потписивања Споразума о придруживању. Тачније, од 1993. до 2005. спољни дуг ове државе је порастао за неколико пута. Године 1993. спољни дуг је износио само четири милијарде долара, а две године пре уласка у ЕУ дуг је (2005. године) достигао скоро 10 пута већу суму од око 35 милијарди долара.​

​

Раст спољног дуга Румуније у милијардама долара након потписивања Споразума о стабилизацији и добијања кандидатуре за ЕУ и почетка преговора о чланству, у периоду 1993-2005. [/COLOR][TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Година[/TD]
[TD] У милијардама долара[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 1993[/TD]
[TD] 4[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2005.[/TD]
[TD] 35[/TD]
[/TR]
[/TABLE]




Спољни дуг Румуније је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, уочи ступања у ЕУ, 31. децембра 2006. године је износио 42 милијарде долара. Пет година касније (у децембру 2011) спољни дуг Румуније достигао је 3 пута већу суму, од 127 милијарди долара. Раст спољног дуга Румуније у милијардама долара пре и после уласка у ЕУ у периоду 2006-2011. [/COLOR][TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Година[/TD]
[TD] У милијардама долара[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2006[/TD]
[TD] 42[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 127[/TD]
[/TR]
[/TABLE]




Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и спољнотрговински дефицит ове земље. Укидање царина у трговини са ЕУ је довело у неповољан положај румунску привреду. Последица је велико повећање спољнотрговинског дефицита. Раст спољнотрговинског дефицита Румуније у америчким доларима пре и после уласка у ЕУ [TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Година[/TD]
[TD] У милијардама долара[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2004.[/TD]
[TD] 5[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 11[/TD]
[/TR]
[/TABLE]




Након уласка Румуније у ЕУ порастао је и буџетски дефицит ове државе. Тачније, огромни издаци за отплату спољног дуга директно су се одразили и на буџетски дефицит. Раст буџетског дефицита Румуније у америчким доларима пре и после уласка у ЕУ [TABLE="class: MsoNormalTable"]
[TR]
[TD] Година[/TD]
[TD] У милијардама долара[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2004.[/TD]
[TD] 1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] 2011.[/TD]
[TD] 8[/TD]
[/TR]
[/TABLE]




Раст буџетског дефицита (изазван, пре свега, отплатом огромног спољног дуга) неминовно је довео и до повећања ПДВ од око 5% (са 19% на 24%) у 2010.години. Затим и до повећања цена и пада куповне моћи (процењује се да је у том периоду куповна моћ Румуна опала за око 30%). [3] У Румунији су у јануару2012. године избили и велики вишедневни потести због ускраћивања права из здраственог осигурања и лоших социјалних услова.

У том (суморном) контексту, чак и немачки медији (наклоњени ЕУ) у својим репортажама из Букурешта не могу да сакрију очајничке изјаве сиромашних грађана Румуније. На пример: ''Влада велико сиромаштво у Румунији. То је ужас. Са мерама штедње Басескуа је постало још горе. Да је остао на власти, помрли би од глади''. Или : '' У Румунији данас обични грађни могу размишљати само о преживљавању. Никакви планови и пројекти нису могући ...Ми више нисмо европска земља, ми смо потпонули на ниво Јужне Америке ''.[4] Док румунски грађани све лошије живе, према подацима Европске централне банке, банкарски сектор (доминантно у рукама странаца) је остварио највеће приходе од камата и провизија у читавој ЕУ. Такође, просечна каматна стопа у сиромашној Румунији достигла је око 12% (2011 .година) и била је једна од највећих у Европи.[5] Монопол у банкарском сектору у Румунији као и Србији држе банке из западног дела ЕУ. На пример (слично као и у Србији) аустријске банке поседују око 30% банкарског тржишта.[6] Како поступају банке из западног дела ЕУ у Румунији најбоље показује изјава румунског председника Трајана Басескуа (после најаве да ће Централна банка Аустрије ограничити позајмице аустријским банкама у Румунији и источној Европи): ''Желели бисмо да подсетимо европске партнере на ком степену су везали чланство Румуније са приватизацијом банкарског система...господо,остварили сте огромне профите у Румунији од 2000. до 2009.године и одлука Централна банка Аустрије била би чист доказ непоштене игре према Румунији''.[7]

Протест пољопривредника у Румунији Румуни очајнички траже посао и у Србији (иако је њихова земља у формалном смислу годинама ''испред'' наше на такозваном европском путу). Или, шест година након пријема у ЕУ, румунски држављани раде као надничари у Србији (иако наша држава није отпочела чак ни преговоре о чланству о ЕУ). На пример, у селима у околини Вршца за дневнице од 10-15 евра на њивама и воћњацима су (прошлог лета) радили надничари из Румуније. У селима Стража и Потпорањ о овцама и кравама брину пастири из Румуније. У банатским селима Ечка и Торак мештани износе и да се међу надничарима налазе и факултетски образовани људи. По њиховим речима, надничари доводе и своје пријатеље из околине Темишвара који су факултетски образовани:'' Питали смо га зашто копа а он је одмахивао руком, није пуно одговарао, углавном је ћутао и радио',' говоре мештани о свом разговору са професором из Румуније.

​

​

Такође, и у околини Суботице раде румунски надничари. Председник Удружења сељака Суботице Павле Кујунџић тим поводом износи да: ''Надничари углавном добијају пиће, а за храну се договарају са газдом .Румуне можете изнајмити и на један дан. Цена је седам и по евра са храном и десет без хране. У зависност од договора, Румун понегде има обавезу да одради седам-осам дневница месечно за смештај, а осталим данима ако газди не треба може у надницу код другог. Румуни нису избирљиви ни по питању смештаја, ни исхране''. [8] Румуни као надничари раде и у околини Чачка.[9] Кладовско бродоградилиште је анагажовало око 100 румунских радника за плату од неколико стотина евра. Радници су свакодневно прелазили Дунав јер у румунским бродоградилиштима није било посла.[10] ​

Тешку ситуацију у Румунији осликавају и најновији резултати истраживање Европског статистичког завода (Евростат) објављени 11. октобра 2012. године.[11] ( Истраживање Европског статистичког завода је обухватило 280 региона Европе). Према нивоу БДП-а региони јужне Србије и источне Србије су при дну листе са око 23% европског просека. Али и тако девастирана и сиромашна јужна Србија је пласирана на овој (свеобухватној) европској листи боље од два бугарска, два македонска и једног румунског региона. Или, чак три региона у суседним државама чланицама ЕУ (Бугарској и Румунији) су сиромашнија од најсиромашнијих српских региона. Због незапослености и лошег стандарда, Румуни масовно одлазе из своје земље (и после пријема Румуније у ЕУ 2007). Ипак, као и за Бугаре, за Румуне не важе одредбе Лисабонског уговора које гарантују слободно запошљавање радника. Тачније, Немачка, Француска, Британија, Аустрија, Холандија, Луксембург, Белгија, Ирска и Малта захтевају од румунских радника да имају радне дозволе. Дакле, за Румуне (као и за Бугаре) у овим земљама не важе познате и деценијама глорификоване ''четири велике слободе'' ЕУ. [12] Тачније, за Румуне не важи члан 45 став 1-2 Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) у којем се наводи: ''Слободно кретање радника је осигурано унутар Уније... Оно обухвата укидање сваке дискриминације, засноване на држављанству, између радника држава чланица у погледу запошљавања, награђивања и других услова рада''. [13] У пракси, оваква дискриминација према Румунима доводи до бруталног израбљивања (које подсећа на почетак XIX века) и кршења загарантованог права на рад. На пример, у Великој Британији радници из Румуније и Бугарске :''Задовољавају потребе Британије за лоше плаћеним и незаштићеним радом... Пошто немају агенцију која би их заступала, радници се окупљају на улици, а једини оглас за услуге које нуде је њихова одећа-изношене тренерке испрскане фарбом и малтером. Када се појави потенцијални клијент, договарају се за надницу и улазе у кола. Ако наиђе полиција беже''.[14] Са друге стране, да би хипокризија Брисела према Букурешту била потпуна, ЕУ је 2012. године замрзнула 3,5 милијарди евра намењених Румунији због ''неправилности '' у пројектима намењених као помоћ угроженим групама и Ромима.

---

[1]

www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook [2] Исто. [3] www.setimes.com2011/10/24/ [4] DW. 18.7. 2012. [5] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook [6] www.capital.ba/.6.9.2008 [7] EurActiv Srbija | Informacije iz EU i regiona 25.11.2011 [8] www.vesti-online.com/25.6.2012. [9] Arhiva vesti, petak 12. oktobar 2012 - Naslovi.net [10] B92 - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije /23.4.2010 [11] М.Ристић''Југ Србије на дну Европе'',''Привредни преглед'' 26.11.2012. [12] О ''четири велике слободе ''види Ракић Б., ''Четири велике слободе у праву Европске уније'', ''Право Европске уније'', приредили Митровић Д.,Рачић Д., зборник радова са Симпозијума о праву Европске уније, Београд, Службени гласник, Београд 1996, стр. 17-45. [13] Текст Лисабонског уговора према преводу ; Јањевић М. ''Консолидовани Уговор о Европској унији; и Уговор о функционисању Европске уније (2008/С 115/01) са Повељом о основним правима Европске уније'', Службени гласник, Београд, 2009., [14] Станеску С.''Армија имиграната гради Британију'', ''Политика'',3.12. 2012.

[/COLOR]

 

[Torrent Maniak]

NE!!!!!!!


Ja sam geografski u Evropi otkad sam se rodio....kao i moja deca.........a Unija,sad ne bih da bi da psujem.....Eno Grčka......kako se kaže "dužan si ko Grčka"