Posto nas postovani sagovornik Stvarnoslap, ne odgovara na pitanja koja mu mesecima postavljam, primoran sam da idem i dalje.
Istorija nas jasno izvestava kako su dosle promene u crkvenom ucenju.
Naveli smo dokaz pokusaja da primoraju pravoslavce da se ujedine sa katolicima.
Darovima, pretnjama, primoravanjima i praznim obevcanjima.
Naveli smo zbacivanje i progon Patrijarja Jovana Krizostoma Zlatoustog.
Na slican nacin je i nedelja uspostavljena.
Ovde cemo videti kako je uspostavljen kult ikona.
Obratite paznju na ulogu carice i na dve odluke sabora koje su potpuno suprotne, a skoro isti epislkopi glasali su u oba sabora.
Najbolj i primer koliko su carevi imali velikog uticaja na promenu ucenja crkve je kult ikona.
Jevsevije Popovic jasno tvrdi:
“Ikona isprva nije bilo, jer su Judeji perhorecirali (odbacivali) slike... NA POSLETKU JE NEZNABOZACKA NAKLONOST SLIKAMA SASVIM NADVLADALA JUDIJESKO ODBACIVANJE SLIKA...
Ali vecina crkvenih ucitelja NIJE ODOBRAVALA RELIGIJSKE SLIKE (ikone) ni pri kraju ovoga perioda. Sinod u Ilberisu u Spaniji 306. ZABRANJUJE TAKVE SLIKE NA ZIDOVIMA CRKAVA i neki ucitelji, medju njima i crkveni istorik Jevsevije (oko 306.) mladji svremenik pomenutog sinoda. NAZIVA IH
DIREKTNO NEZNABOZACKIM OBICAJEM ZA KOJIM HRISCANI NE TREBA DA SE POVODE.” Jevsevije Popovic, Opca crkvena istorija, knjiga I str. 423
Posto svi vidimo kako su crkvene vodje gledale tada na kult ikona, kako su onda ikone usle u crkvu?
U samoj crkvi postojale su dve grupe, jedna se zvala ikonoklasti a druga ikonoduri. Jedni su bili da se ikone unesu u crkvu, a drugi protiv toga. Svaka od ovih grupa nastojala je da novoga cara pridobije za svoje misljenje o ovom pitanju. Ako su ikone bile u crkvi, a novi car se udruzio sa onima koji su protiv toga, ikone su izbacivane iz crkva napolje. Ako su pak ikone bile napolju, a novi car se pridruzio onima koji su bili za to da se ikone unesu u crkvu, ikone su bile unete u crkvu. Ovo se ponavljalo vise puta. Prema tome, ko je odluvcivao da li ce ikone biti u crkvi ili ne? Nije sabor, nije sinod, nije ni vecina episkopa, nego odlucivalo je to na cijoj strani je bio car.
Sabor u Hijereji poceo je u februaru 754. u kom je ucestvovalo 333 episkopa zakljuciuo je: “Obozavanje slika, izjavili su episkopi, protivi se nauci Svetog pisma sto se jasno vidi iz navedenih stihova: Jovan 4,24; 1,15; 20,29; 5. Mojsijeva 5,8.9; Rimljnima 1,23; 10,17; 2. Korincanima 5,7.
Medjutim, “Carica Irena u dogovoru sa patrijarhom Terasijem sazvala je opsti VII sabor u Nikej 787. na kome je bilo 350 episkopa i taj sabor ukinuo je zakljucke sabor od 754. godine i ponovo uspostavio kult ikona.” Istorija crkve, str 138.
Posto je na prvom saboru bilo 333 episkopa a na drugom 350, jasno se vidi da su isti episkopi ucestvovali u oba sabora i doneli dve suprotne odluke.
Slape, mozes li nam objasniti, kako je bilo moguce da episkopi na jednom sabotru zabrane unosenje ikona u crkvu, a na drugom poniste predhodne zakljucke i donesu suprotne. Sta mislis kad ih je vodio Duh Sveti, onda kada su zabranili ikone ili onda kada su ih uneli?
Da li su episkopi na saborima pod takvim pritiskom mogli ocuvati cistotu crkvenog ucenja?
Istorija nas jasno izvestava kako su dosle promene u crkvenom ucenju.
Naveli smo dokaz pokusaja da primoraju pravoslavce da se ujedine sa katolicima.
Darovima, pretnjama, primoravanjima i praznim obevcanjima.
Naveli smo zbacivanje i progon Patrijarja Jovana Krizostoma Zlatoustog.
Na slican nacin je i nedelja uspostavljena.
Ovde cemo videti kako je uspostavljen kult ikona.
Obratite paznju na ulogu carice i na dve odluke sabora koje su potpuno suprotne, a skoro isti epislkopi glasali su u oba sabora.
Najbolj i primer koliko su carevi imali velikog uticaja na promenu ucenja crkve je kult ikona.
Jevsevije Popovic jasno tvrdi:
“Ikona isprva nije bilo, jer su Judeji perhorecirali (odbacivali) slike... NA POSLETKU JE NEZNABOZACKA NAKLONOST SLIKAMA SASVIM NADVLADALA JUDIJESKO ODBACIVANJE SLIKA...
Ali vecina crkvenih ucitelja NIJE ODOBRAVALA RELIGIJSKE SLIKE (ikone) ni pri kraju ovoga perioda. Sinod u Ilberisu u Spaniji 306. ZABRANJUJE TAKVE SLIKE NA ZIDOVIMA CRKAVA i neki ucitelji, medju njima i crkveni istorik Jevsevije (oko 306.) mladji svremenik pomenutog sinoda. NAZIVA IH
DIREKTNO NEZNABOZACKIM OBICAJEM ZA KOJIM HRISCANI NE TREBA DA SE POVODE.” Jevsevije Popovic, Opca crkvena istorija, knjiga I str. 423
Posto svi vidimo kako su crkvene vodje gledale tada na kult ikona, kako su onda ikone usle u crkvu?
U samoj crkvi postojale su dve grupe, jedna se zvala ikonoklasti a druga ikonoduri. Jedni su bili da se ikone unesu u crkvu, a drugi protiv toga. Svaka od ovih grupa nastojala je da novoga cara pridobije za svoje misljenje o ovom pitanju. Ako su ikone bile u crkvi, a novi car se udruzio sa onima koji su protiv toga, ikone su izbacivane iz crkva napolje. Ako su pak ikone bile napolju, a novi car se pridruzio onima koji su bili za to da se ikone unesu u crkvu, ikone su bile unete u crkvu. Ovo se ponavljalo vise puta. Prema tome, ko je odluvcivao da li ce ikone biti u crkvi ili ne? Nije sabor, nije sinod, nije ni vecina episkopa, nego odlucivalo je to na cijoj strani je bio car.
Sabor u Hijereji poceo je u februaru 754. u kom je ucestvovalo 333 episkopa zakljuciuo je: “Obozavanje slika, izjavili su episkopi, protivi se nauci Svetog pisma sto se jasno vidi iz navedenih stihova: Jovan 4,24; 1,15; 20,29; 5. Mojsijeva 5,8.9; Rimljnima 1,23; 10,17; 2. Korincanima 5,7.
Medjutim, “Carica Irena u dogovoru sa patrijarhom Terasijem sazvala je opsti VII sabor u Nikej 787. na kome je bilo 350 episkopa i taj sabor ukinuo je zakljucke sabor od 754. godine i ponovo uspostavio kult ikona.” Istorija crkve, str 138.
Posto je na prvom saboru bilo 333 episkopa a na drugom 350, jasno se vidi da su isti episkopi ucestvovali u oba sabora i doneli dve suprotne odluke.
Slape, mozes li nam objasniti, kako je bilo moguce da episkopi na jednom sabotru zabrane unosenje ikona u crkvu, a na drugom poniste predhodne zakljucke i donesu suprotne. Sta mislis kad ih je vodio Duh Sveti, onda kada su zabranili ikone ili onda kada su ih uneli?
Da li su episkopi na saborima pod takvim pritiskom mogli ocuvati cistotu crkvenog ucenja?