Da li se nedelja spominje u Novom Zavetu?
Ovakva promena ne bi se mogla uvesti - drukčiji dan, PRVI dan u sedmici, ne bi mogao biti zasnovan u autoritetu Svetog Pisma u skladu sa Novim Zavetom, osim ukoliko u nekom od tekstova ne postoji rečenica "prvi dan u nedelji (sedmici)" ili sama reč "nedelja". Reč "nedelja" ne javlja se nigde u Bibliji, ali rečenica "prvi dan u nedelji (sedmici)" postoji u Novom Zavetu i javlja se na tačno osam mesta. Stoga nam neće trebati mnogo da proučimo ovih osam tekstova koji sadrže spomenutu frazu.
Ako je neki od biblijskih autoriteta promenio dan od odmora - ako hrišćani treba da nađu bilo kakvu biblijsku podršku koja danas zapoveda nedelju kao "Dan Gospodnji", onda moramo pronaći tu podršku u jednom od ovih osam tekstova!
Na početku obratimo pažnju na to da, pošto je sedmi dan u nedelji jasno zasnovan kao biblijski Šabat sve do vremena Raspeća, ne može postojati nikakav autoritet u Bibliji za svetkovanje nedelje osim ako ne pronađemo jednu tako jasnu i nedvosmislenu tvrdnju u jednom od ovih osam delova Novog Zaveta.
Dakle, hajde da ih proučimo pažljivo, pošteno i uz molitvu.
Dan POSLE Šabata (Subote)
(1) Jevanđelje po Mateju 28:1: "A posle subote, u svanuće prvoga dana nedelje, dođe Marija Magdalina i druga Marija da pogledaju grob". Ovo je prvo mesto u Bibliji gde se spominje "prvi dan nedelje". Mnogo godina pre nego što je nastala Novozavetna Crkva jevanđelista Matej, nadahnut Svetim Duhom, napisao je ovaj stih. Tekst kaže da se kasno na dan Šabata (subotnjeg dana) bližio prvi dan u sedmici. Stoga moramo priznati da ovaj odeljak jasno govori da je, nakon tri dana i tri noći pošto je sve što je ukinuto od zakona "bezbedno" prikovano na krst, subota bila još uvek dan pre prvoga dana sedmice, dakle još uvek je bila sedmi dan u nedelji.
Ovde se krije prvi dokaz. Mnogi nam govore da je zapovest o Šabatu bila samo za jedan u sedam dana - da to nije morao biti baš sedmi dan u nedelji, već samo sedmi deo vremena. Oni tvrde da nedelja, budući da je jedan od sedam dana, ispunjava zapovest. Ali, evo stihova u Novom Zavetu koje je inspirisao Sveti Duh godinama pre početka Novozavetne Crkve, u kojima se razgovetno tvrdi da je, tri dana nakon što je bilo gotovo sa svim ukinutim stvarima, Šabat još uvek postojao i da je ostao sedmi dan u nedelji, tj. dan pre prvoga dana u sedmici. Do sada je ovoliko dokazano i to mora ostati rešeno za sve one koji iskreno traže i prihvataju biblijski autoritet. Ali, da li je Subota kasnije zamenjena nedeljom?
(2) Jevanđelje po Marku 16:2: "I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob, kada je sunce izišlo". Ovo je samo Markova verzija jutarnje posete grobu za vreme izlaska sunca. Autor je zapisao o ovom događaju nekoliko godina nakon što je Hristos razapet na krst. Prvi dan u nedelji je takođe ostao "pošto prođe Subota", sudeći po prvom stihu. Dakle, ovaj tekst dokazuje istu stvar kao i prethodni - da u ono vreme prvi dan u nedelji nije bio Šabat (tri dana nakon Raspeća), već dan posle Šabata. Subota je, dakle, još uvek bila sedmi dan u nedelji.
Uobičajeni radni dan
(3) Jevanđelje po Marku 16:9: "A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji Magdalini, iz koje beše izagnao sedam demona". Ovaj tekst govori da se Isus javio Mariji Magdaleni istoga dana nešto kasnije, dan NAKON Subote.
Moramo priznati da ovde ništa ne naziva prvi dan nedelje hrišćanskim Šabatom (Subotom). Ništa ga ovde ne naziva "Danom Gospodnjim", niti ga posvećuje niti kaže da ga je Bog učinio svetim. Ništa ga ovde ne postavlja kao sećanje na Vaskrsenje niti taj dan ima bilo koju drugu svrhu. Nema zapovesti ili primera za odmor na ovaj dan - nema oslonca ni na kakav autoritet za svetkovanje nedelje u ovim stihovima.
(4) Jevanđelje po Luci 24:1: "A u prvi dan nedelje, vrlo rano, dođoše na grob noseći mirise koje su spremile".
Ovaj tekst ponovo govori o istom događaju koji su zabeležili Matej i Marko i pokazuje da su na prvi dan nedelje ove žene došle da urade svakodnevni posao, nakon što su se odmorile u Subotnji dan "po zakonu". Jer vidimo da u stihu neposredno pre ovog piše: "Zatim se vratiše i spremiše mirise i miro. U subotu pak ostaše u miru (odmoriše se) - po zakonu". Treba li reći kako ove žene nisu još uvek znale da je zapovest o držanju Subote ukinuta? Ne, to se ne može reći, jer ovu izjavu nisu dale žene, već je nadahnuta SVETIM DUHOM, koji je znao da ta zapovest nije ukinuta. A ovi stihovi su napisani najmanje 25 godina nakon što je osnovana Novozavetna Crkva! Sveti Duh je tada nadahnuo direktan iskaz da je odmor ovih žena u Subotnji dan bio u skladu sa zapovešću, a to je iskaz koji ne bi bio moguć u slučaju da je zapovest bila ukinuta.
Dakle, ovaj tekst utemeljuje nedelju kao uobičajeni radni dan, tri dana nakon raspeća i nadalje uređuje da u to vreme zapovest o odmoru u Subotu nije bila ukinuta.
(5) Jevanđelje po Jovanu 20:1: "A u prvi dan nedelje rano, dok je još bio mrak, Marija Magdalina dođe na grob i vide da je kamen podignut sa groba".
Ovaj odeljak, napisan mnogo, mnogo godina nakon Raspeća Isusa Hrista, predstavlja Jovanovu verziju koja opisuje istu posetu grobu. Ona potvrđuje već iznete činjenice.
Da li je ovo bio religijski skup u cilju proslave Vaskrsenja?
(6) Jevanđelje po Jovanu 20:19: "Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uveče, kada su bila zatvorena vrata gde su bili učenici, zbog straha od Judeja, dođe Isus, te stade na sredinu i reče im: mir vam".
Hajde da pažljivo razmotrimo ovaj stih, jer neki tvrde kako je ovo bila religijska služba sazvana u cilju Vaskršnjeg slavlja. Ali, primetićete da je ovo isti dan, prvi u nedelji, koji je došao posle Subote. To je bila Isusova prva prilika da se javi Svojim učenicima. Tokom tri i po godine On je neprestano bio sa njima svakoga dana u nedelji. Njegov sastanak sa njima, sam po sebi, ne bi mogao da utemelji bilo koji drugi dan kao dan od odmora - Subotu.
Da li su se oni skupili da proslave Vaskrsenje, time ustanovivši nedelju kao hrišćansku subotu u čast Vaskrsenja? Tekst kaže da su se skupili "zbog straha od Judeja". Judeji (Jevreji) su upravo bili uhapsili i raspeli njihovog Gospodara, pa su ih se ovi pribojavali. Vrata su bila zatvorena - po svoj prilici i zamandaljena - zbog njihovog straha. Čemu je služio taj skup? "Zbog straha od Judeja", navodi tekst, kao i zato što su svi oni živeli zajedno u toj gornjoj odaji (Dela apostolska 1:13). Oni nisu mogli da se okupe da bi proslavili Vaskrsenje jer NISU NI VEROVALI DA JE ISUS USTAO (Marko 16:11; Luka 24:37, 39, 41). Ništa u ovom tekstu ne naziva ovaj dan Subotom, "Danom Gospodnjim" niti mu pridaje bilo kakav sveti karakter. Ništa taj dan ovde ne izdvaja i čini svetim u odnosu na druge, stoga na ovom mestu ne postoji autoritativni oslonac da bi se Božija zapovest promenila.
Koji od dva dana: Dan Večere Gospodnje ili radni dan?
(7) Dela apostolska 20:7: "A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb, Pavle im je propovedao; kako je nameravao sutradan da otputuje, produži govor do ponoći".
Ovde, najzad, nalazimo religijski skup na prvi dan u nedelji. Ali, to nije bio NEDELJNI skup.
Pazite, Pavle je produžio svoj govor do ponoći! "U gornjoj sobi pak, gde smo bili okupljeni, bile su mnoge SVETILJKE". To je bilo posle zalaska sunca, a pre ponoći, prvoga dana u nedelji. A u to vreme prvi dan nedelje nije počinjao u ponoć, kao što je to danas slučaj, već je počinjao pošto bi se završio sedmi dan, nakon zalaska sunca! Svi dani po Bibliji počinju i završavaju se sa zalaskom sunca. U ondašnjem Rimskom svetu, kao i tokom narednih nekoliko stotina godina, svi dani bi počinjali i svršavali se zalaskom sunca. Praksa započinjanja novog dana u ponoć započeta je mnogo kasnije. Stoga se ovaj skup, kao i Pavlova propoved, održao tokom časova koje mi sada zovemo SUBOTA VEČE - to uopšte nije bio nedeljni skup!
Ovdje se vidi krah učenja o nedelji.