Poslanica Magnežanima
Ignacije, zvan i Teofor, blagoslovljenoj milošću Boga Oca u Kristu Isusu, našemu Spasitelju, u kojemu pozdravljam Crkvu u Magneziji na rijeci Meandar i želim joj svako dobro u Bogu Ocu i u Isusu Kristu.
I 1. Čuvši za vašu urednu ljubav prema Bogu, silno obradovan u vjeri Isusa Krista odlučih vam progovoriti. .....
VIII 1. Ne dajte se zavesti krivim naucima ni drevnim beskorisnim pričama. Ako još živimo po židovsku, priznajemo da nismo primili milost. .....
IX 1. Dakle, ako su oni koji provedoše život u starom poretku došli do nove nade pa više ne opslužuju subote već žive po danu Gospodnjemu u koji se naš život porodio, ....
Najpre ću reći da crkveni pisci II veka počinju da promovišu novu tradiciju koja poriče važnost subote. To pre svega važi za Justina Martira(100-165 n.e) kao i za pseudo-Varnavu. Kako je došlo do zaoštravanja između Judeja i Rimljana tako su nove tendencije negiranja judaističke zaostavštine među hrišćanima. No, to je išlo u talasima s obzirom da su se kasnije tenzije između Rimljana i Judeja smirile pa je taj antagonizam splasnuo. Međutim, stvaraju su dve sukobljene tradicjie među bogoslovima po pitanju subote i vidimo da se one održavaju i kroz rani period srednjeg veka. Istočni bogoslovi održavaju veliko poštovanje prema suboti dok na Zapadu to pitanje dobija oštrije tonove.
Međutim, bogoslovi s kraja I i početka II veka ne pišu otvoreno protiv subote i nemaju negativan stav prema suboti. I Ignjacije Antiohijski u svojoj poslanici poziva da hrišćani ne drže subotu prema jevrejskim pravilima već prema uputima Gospodnjim. Videćemo zapravo kako Ignjecije ovo izražava.
U tekstu koji je priložen gore imamo prevod:"IX 1. Dakle, ako su oni koji provedoše život u starom poretku došli do nove nade pa
više ne opslužuju subote već žive po danu Gospodnjemu u koji se naš život porodio",
Magnežanima 9,1
Ovde je sporan prevod "već žive po
Danu Gospodnjem".
U Grčkom originalu za izraz "
dan Gospodnji" u Ignjacijevom prevodu trebalo bi da stoji "
keriake(Gospodnji) himera(Dan)". Međutim, u originalu stoji "
keriake kiriuo" ili u prevodu
Gospoda Gospodnjeg. Dakle ne stoji prevod.."već žive po Danu Gospodnejm" već "žive u skadu sa Gospodom Gospodnjim". Malo je nejasan ovaj izraz ali ako stavimo kontekst u kome Ignjacije piše on govori da ne treba subotariti u judaističkom smislu već živeti prema Gospododu Gospodnjem. Zapravo na englekom ovaj tekst glasi ovako:"If then those whu has walked in ancient practices attend unto newness of hope,
no longer keeping sabbath Judaicaly, but in accordance with Lords way of life, on which our life also arose through his peath with some man pany", Epistle Magnesius 9,1.
U prevodu:"Ако тада они који су ходали у старом обичају, пристпају новој нади,
више не држе суботу Јудаистички, него у складу са Господњим начином живота, којим је наш живот уздигnut њиме и његовом смрћу",
Магнежанима 9,1
Dakle, Ignjecije koristi formulu "
keriake kiriou" kada govori na koji način treba hriščani da drže subotu. Ono je u suprotnosti sa "judaističkim načinom" zapravo iskazujući prezir prema jevrejskom uskogrudom držanju sabata poput osude u Konstitucijama apostolskim iz IV veka gde se navodi "
lenčarenje". Ovde on poziva da hrišćani ne drže subotu na taj način već da je drže u skladu sa Gospodnjim životom ili životnim putem(
ne u skladu sa danom Gospodnjim- kasnija formula nastala srediinom II veka misleći na nedelju). To zapravo znači da hrišćani moraju držati subotu u skladu sa Hristovim načinom..pomaganje bližnjima, misonarenjem i onim kako ju je držao Isus.
To je poenta Ignjacijeve kritike subotarenja. On poziva na drženje subote u skladu sa Gospodnjim principima. Zabuna nastaje kada se ne prevodi ispravno grčki izraz "keriake kiriou"-Gospodnjim Gospodom tj. načinom Gospoda Gospodnjeg.
Ignjecije još uvek ne govori otvreno protiv subote. To će kasnije raditi Justin Martir i drugi. Međutim, traktati otaca nisu obavezivali hrišćane već oni iznose neke svoje postavke koje uopšte ne moraju biti prihvaćeni od strane verujućih. Tako se dakle stvaraju tredicije vezane za subotu ali je jasno da ovakvi sporadični otvoreni napadi na subotu od sredine II veka pa nadalje nisu uticali na sve bogoslove pa tako vidimo da u IV veku mnogi bogoslovi ne prihvataju oštro negiranje važnosti sabata.