Laprdaš. Kao prvo, ti si prije tvrdio da je Crkva iz ovog perioda (4. stoljeće) u potpunom otpadu. Gle čuda, sada legitimitet za svoje nebuloze i hereze tražiš u dokumentu "otpale Crkve"!?!?!?
Laprdaš..hahah ajde videćemo u nastavku ko laprda
. No, da objasnimo za ovo. Očigledno ne poznaješ objektivnu istoriju Crkve. Naučen si da je ono što sada veruješ crkva strogo to držala uvek. Međutim, činjenica je da je drugačije i da je verovanje sadašnje tvoje crkve "evoluiralo" postepeno. U ovom slučaju crkva je zadržala raniju tradicju poštovanja sabata iako je poštovanje nedelje i drugih praznika već uhvatilo korena. Ovo važi najviše za Istočne Crkve. Dakle u IV veku Rimska Crkva je otišla najdalje po pitanju odbacivanja subote dok su crkve na Istoku i dalje izražavale poštovanje prema sabatu. Apostolske konstitucije izražavaju samo preplitanje stare i nove tradicije.
Drugo, ne pokazuje Crkva ovdje nikakvu blagonaklonost prema judaizatorima, dapače, odbacuje njihove zahtjeve čak s oprugom. Evo što si sam gore citirao:
Пазите на суботу, због Њега који је престао с његовим делом стварања, али није престао од Његовог дела провиђења: то је размишљање о закону, а не за љењиве руке",
Apostolske konstitucije, glava 36, razmatra Dekalog. Tako dolazi i do zapovijedi o suboti i sugerira da ju se promatra kroz djelo Božjeg stvaranja, a ne kao prigodu "za lenjive ruke". Dakle, ne judaizantima, jer judaizantima je jedino važno bilo da se nikakav posao ne bi obavljao u subotu.
Da vidimo šta kažu konstitucije. One ovde ukazuju na poštovanje subote jer daju uput da se subota mora poštovati "
pazite na subotu" ili "
čuvajte subotu". Isticanje da ona
nije za lenjive ruke jeste deo tradicije rane crkve koja je subotu poštovala u skladu sa Hristovim uputom da ne treba od nje praviti dan za lenčarenje i dokolicu kako su je naparavili i načinili fariseji i verske vođe u vreme Hristovo već da taj dan treba da bude "dinamičan" u pogledu rada za bližnje. Isus je lečio, propovedao i radio delo Božije na subotu i taj dan učinio blagoslovenim. O takvom dinamičnom držanju subote govore neki spisi ranih hrišćana i ta tradicija crkve se dugo održala. Međutim, sabat jeste bio dan posvećen Jahveu i taj dan jeste bio dan za okupljnje, bogolsuženje i počinak od svetovnih dela.
Tako da pominjenje "
lenjivih ruku" ima taj kontekst a ne dozvolu za obavljenje svetovnih poslova. Ne dozvoljava se tradicionalna "dokolica" i "lenjčarenje" kod Judejaca.
Ali evo šta još kažu konstitucije po tom pitanju:
"
Сваког суботног дана осим једне, [велике суботе за време које је Господ лежао у гробу] и сваки дан Господина(недељу),
држите свечане скупове и радујте се",
Apostolic constitutions, book 5, chap. 20
Dakle, subota je uz nedelju bila dan za okupljanje i bogosluženje. Tradicije subote i nedelje kao svetih dana se održala u apostolskim konstitucijama.
Međutim, kakav značaj ima subota govori sledeći navod iz konstitucija:
"Али
држите суботу и дан празника Господњег(неделју);
јер је први
успомена на стварање, а други на васкрсење",
Apostolic Constitutions, book 7, chap. 23
Dakle, subota je uspomena na stvaranje što je rana crkva veoma poštovala. Kao što je tradicija nedelje ukazivala na vaskrs tako je postojala tradicija subote koja poziva na razmišlijnje o stvaranju. To su dani posvećeni ovim spomenima i kao takvi zaslužuju da budu izdvojeni od ostalih dana u nedelji. Videli smo da su odvojeni za bogosluženje i javno okupljanje, za molitvu. Jasno je da je subota jednako tretirana kao i nedelja u ovom periodu još uvek. Upravo ovu tradiciju održava Etopska Pravoslavna Crkva i dan danas. To je ona tradicja o kojoj govori i Grigorije Nizijazin u IV veku i drugi oci...
Međutim, konstitucije još kažu za subotu:"И Петер и Павле доносе следеће уставе.
Нека робови раде пет дана;
али у суботном дану и дану Господина нека одају слободу да иду у цркву ради упућивања у побожност. Рекли смо да субота упућује на стварање и Господњи дан на васкрсење",
Apostolic Constitutions, book 8, chap. 33
Dakle, dan subotnji kao i dan nedeljni određen je za bogosluženje i prestanak rada jer se radi "pet dana" a u subotu i nedelju se ide na boglosluženje i prestaju svi poslovi.
Ovu tradiciju poštovanja subote čuvaju Istočni bogoslovi i daju opservacije, najverovatnije kao odgovor na Laodikejski koncil iz 365 n.e, sa ciljem da ukažu da kršenјe tradicije o svetosti subote nije dobra. To kaže Grur iz Nize:"
Kakvim ćete očima gledati na Nedelju ako oskrnavite Subotu? Zar ne znate da su ta dva dana bratska? Onaj koji podiže jedan odbacuje drugi",
De Castione in Patroligia Graeca, vol 46, pp.369.370
Judaizanti će nastaviti svoju prljavu rabotu, i nažalost negdje će ta njihova rabota imati i učinka, pogotovo tamo gdje apostoli neće biti u prilici popravljati štetu koju učine judaizanti.
Offtopic odgovor. Pitah te za Tomu, koji je po tradiciji osnovao crkvu u Indiji. A ta crkva poštovala subotu i praznike. Ako je Toma osnovao i njegovi saradnici zašto bi nametali subotu i praznike? No, dovoljno je videti ovo iz konstitucija i videti ovu tradiciju Crkve. Onda da li je čudno da su zajednice koje svetkuju subotu bivaju rasprostranjene toliko? Ne, naravno.
Sabor u Laodikeji imao je za cilj da ukine ovu tradiciju Crkve poštavanja Subote i Nedelje međutim na Istoku se nije dalo primiti tako lako.
