Gero, mnogo puta je objasnjeno ono o cemu se govori u ovom tekstu koji si postavio.
Koliko vidim, pisac je uglavnom izlagao na osnovu svog licnog misljenja, vadeci pojedine citate da bi dokazao izneseno.
U bibliji postoje samo dva zaveta koja je Bog cinio u istoriji sa ljudima, to je stari zavet sa Izrailjem, i novi sa celim svetom.
O ovome sam vec pisao na ovom forumu.
Dakle, Bog je u starom zvetu nacinio zavet sa Avramom da ce od njega stvoriti veliki narod i da ce svi narodi biti blagosloveni u njemu, a vidljiv znak Ovog zaveta je bilo obrezanje.
Kasnije je Bog potvrdio ovaj zavet sa izrailjskim narodom, obecavsi da ce ih uvesti u obecanu zemlju, i sa namerom da preko ovog naroda istinu o Bogu objavi svim drugim okolnim narodima, sto je trebalo da bude ispunjenje reci koju je Bog izrekao Avramu i "u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji" 1. Mojsijeva 12:1-3
Posto Izrailj nije bio poslusan Bozjem moralnom zakonu koji je Bog dao kao univerzalno merilo pravde, Bog je raskinuo ovaj zavet sa Izrailjem, i obecao da ce on u danima koji ce uslediti stvoriti nov zavet sa celim svetom, da ce upisati svoj moralni zakon u ljudsko srce i omoguciti njegovo potpuno ostvarenje u coveku Duhom Svetim koji mu je dat.
"Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет,
Не као онај завет, који учиних с оцима њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори Господ.
Него ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њиховом написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ" ( Jeremija 31. 31 - 33 )
" Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ" ( Jevrejima 8. 10 )
Uslovi oba ova zaveta su nepromenjeni, a to je drzanje Bozjih zapovesti zapisanih u Bozjem moralnom zakonu.
Ono sto je promenjeno su ucesnici u ovom zavetu, a to vise nije starozavetni Izrailj kao izabrani narod, vec svi ljudi.
Sto se tice zakona u bibliji, Bog je u bibliji uspostavio dve vrste zakona - Moralni zakon deset zapovesti koji je sam Bog zapisao na dve kamene ploce, i ceremonijalni ili obredni zakon koji je Mojsije zapisao u knjigu zaveta, a koji je sadrzavao pravila i propise vezane za svetinju.
Ovaj ceremonijalni zakon se deli na cetiri vrste zakona, to su zakoni o prinosenju zrtava paljenica, praznicni zakoni, gradjanski zakoni, zdravstveni zakoni.
Bozji zakon deset zapovesti su univerzalni principi morala i Bozje pravde kako na nebu tako i na zemlji.
Ovaj zakon je vecan i nepromenjiv za sva vremena, i jedan od glavnih uslova spasenja kako u starom tako i novom zavetu.
On je dat iz ljubavi prema coveku, da bi stitio interese svakog ljudskog bica, i regulisao covekov odnos prema Bogu i bliznjem.
On je olicenje Bozje pravde i ljubavi, i prikazuje Bozji karakter i njegov promisao za coveka.
Za razliku od ovoga, ceremonijalni ili obredni zakon je pridodat radi stanja u kome se covek nasao usled pada u greh, da bude sretstvo opravdanja od greha.
Covek je padom u greh toliko unizio svoju savrsenu prirodu, da sam nije mogao da sebe opravda i izbavi od greha i ropstva greha koji je posledica krsenja moralnih principa zapisanih u Bozjem zakonu.
Iz tog razloga Bog je uveo ovaj obredni sistem da bude privremeno sretstvo opravdanja, i da u svojoj simbolici ukaze na spasitelja koji ce doci i zrtvovati se za ljudske grehe i preuzeti ih na sebe.
Takodje, ovaj zakon sadrzi i druge elemente koji su takodje simbolicno ukazivali na dolazak Mesije i dogadjaje i okolnosti vezane za njegov dolazak njegov ovozemaljski zivot i sluzbu.
Dakle, u starom zavetu, sretstvo opravdanja je bio ceremonijalni zakon, a ono se vrsilo tako sto bi jedan izrailjac koji bi prekrsio neku od zapovesti moralnog zakona, morao da prinese zrtvu u vidu jaganjaca da bi mu taj greh bio oprosten i uklonjen.
Ova zrtva je simbolicno ukazivala na Isusa kao jagnje Bozje koji ce sebe prineti na zrtvu na krstu i preuzeti ljudske grehe na sebe.
Isusovim dolaskom i smrcu na krstu, ovaj obredni zakon - zrtve, i ostali elementi koji su ukazivali na njega, su nasli ispunjenje u njemu.
On je postao zrtva kojom se brisu ljudski gresi, i u novozavetnom periodu ako neko sagresi neku od zapovesti moralnog zakona, on ne treba da prinosi zemaljsku zrtvu u vidu jaganjaca, vec dolazi Hristu koji je vec prineo sebe na krstu, i taj greh mu biva oprosten i obrisan, i on pred vecnim Bozjim zakonom stoji pravedan kao da nikada nije gresio - pogledati Jevrejima 8 i 9 poglavlje ( starozavetni obredni zakon slika Hrista koji je nasao ispunjenje u njemu ).
Milost Bozja se sastoji u tome, da mi nismo imali neke svoje zasluge koje bi nagnale Isusa da zrtvuje sebe za nase grehe, vec je on to ucinio iskljucivo iz svoje milosti prema nama.
Krsenjem moralnog zakona greh je ovladao nasim bicem i mi smo u takvom stanju osudjeni na propast, ali je Bog iz svoje milosti poslao Isusa da umre za nas i da nas otkupi od greha koji je posledica krsenja Bozanskih principa zapisanih u njegovom zakonu, i da nam da silu da savrseno ispunjavamo svaku zapovest silom Duha Svetoga koji nam je dat, kako bi verom u Hrista kao naseg licnog spasitelja i posrednika pred Bogom, i poslusnoscu Bozjoj volji, postigli savrsenstvo karaktera i spremnost za ulazak u carstvo nebesko.
Subota je deo Bozjeg moralnog zakona, i kao i ostalih devet zapovesti jedan od uslova spasenja, jer je zakon celina i u bibliji nije dopusteno njegovo prekrajanje, jer Bog od coveka trazi savrsenu pravdu.
Kao sto je receno, Bog je u starom zavetu podigao Izrailj sklopivsi sa njim zavet da ce ih dovesti u obecanu zemlju pod uslovom da drze sve Bozje zapovesti.
Bog je imao nameru da preko ovog naroda istinu o Bogu objavi svim drugim okolnim narodima, sto je trebalo da bude ispunjenje reci koju je Bog izrekao Avramu "i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji"
U sledecem biblijskom citatu, sam Bog kaze da je Subotu nacinio i za tudjine - pripadnike drugih naroda, i da oni ne govore da nisu deo Bozjeg naroda - jer Bog kaze da jesu, i da je zavet koji je Bog nacinio sa Izrailjem, pripada i njima.
Takodje, da je Jerusalimski hram nacinjen sa namerom da bude dom molitve svim narodima.
ZAPOVEST O SUBOTI NAMENJENA SVIM NARODIMA- `Ovako veli Gospod: pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje moje, i pravda će se moja objaviti.
Blago čovjeku koji tako čini, i sinu čovječijemu koji se drži toga čuvajući subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla.
I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od svoga naroda; i neka ne govori uškopljenik: gle, ja sam suho drvo.
Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: koji drže subote moje i izbiraju što je meni ugodno, i drže zavjet moj,
Njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim mjesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime vječno daću svakome od njih, koje se neće zatrti.
A tuđine koji pristanu uz Gospoda da mu služe i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavjet moj,
Njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svojem molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svijem narodima. ( knjiga proroka Isaije 56. 1-7 )
obro !a zasto ri mislis da treba da uzmem u obzir tvoje misljenje a ne njegovo?ti jednostavno hoces svoju dogmu da zastitic! ej covece on je Doktor biblijskih nauka a ko si ti?