Da li slaviti subotu ili nedelju

[Marko1932]

Slape, GDE U BIBLIJI PISE DA SU SE APOSTOLI U NEDELJU SAKUPLJALI NA EUHARISTIJU

Slape: Evo sta pise u mojoj Biubliji: "Oni su bili postojani u apostolskoj nuci ZAJEDNICKIM ZIVOTOM, LMLJENJU KRUHA I U MOLITVI. Kao sto su SVAKI DAN postojano kqao po dogovoru bili u hramu, tako su PO KOCAMA LOMILI KRUH I ZAJEDNO UZIMALI HRANU VESELA I PRIPROSTA SRCE." Dela 2,42.46. Stvarnost

Slape hvala ti sto si odgovorio na ovo pitanje..

DA LI SU PRVI HRISCANI LOMILI HLEB SAMO KAD SU IMALI EUHARITIJU?
Gde si ti ovde nasao rec, Euharistija? NIGDE!

"A SVI KOJI VEROVASE BEJAHU ZAJEDNO I IMASE SVE ZAJEDNO... SVAKI DAN bejahu jednodusno u Crkvi i LOMLJENJU HLEBA PO KUCAMA I PRIMAHU HRANU U PROSTOTI SRCA." Dela 2,44.46. Nigde ovde se ne spominje Evuharistija.

Da li su u Hristovo vreme lomili hleb samao za Evuharistiju? NISU!

Isus, "pogledavsi na nebo, blagoslovi i prelomi (hlebove), dade ucenisima svojim ,a ucenici narodu." Matej 14,19.
Slape, posto je i tu Isus lomio hleb, da li je to bila Evuharistija? Svako vidis da Nije! Dakle oni su lomili hleb za svaki obrok.

"Uzevsi onih sedam hlebova, dade hvalu, PRELOMI i dade iucenicima svojim, a ucenici narodu." Mmatej 15,36.
Posto je i ovde lomio hleb, da li je i to Slape, bila Evuharistija? Vidis i sam da nije!

" I kad jedjase s njima za trpezom, UZEVSI HLEB BLAGOSLOVIVSI PRELOMI GA I DADE IM." Luka 24,31.
Slape, da li je Hristos i ovde u Emausu sa ona dva ucenika imao Evuharistiju? Svakako da nije, nego je imao obicnu veceru., ali jeste i tada lomio hleb.

Ucenici "kazase kako ga POZNASE KAD PRELOMI HLEB" Luka 24,35.
Slape da li je Hristos sa ova dva ucenika imao Evuharitiju ili je to bila obicna vecera?

Ovde sam uzeo samo nekoliko biblijskih tekstova koji nedvosmisleno pokazuju da je za vreme Hristovo bio obicaj da domacin lomi hleb za vreme obroka u porodici. Svi ovi primeri svedoce da je Isus lomio hleb i onda kada nije billa Euharistija.

Slape, ja ne tvrdim da apostoli sa vernicima nisu imali i Euharistiju, svakako da jesu, ali izraz lomljenja hleba u Bibliji ne upotrebljava se samo za Euharistiju. Prema tome oni su Euharistiju mogli imati i u sredu ili petak, a ne samo u nedelju.
Tako Slape, propao ti je taj pokusaj da me uveris da su ucenici praznovali nedelju zato sto su imali Euharistiju u taj dan.

Drugo, Isus je sa svojim ucenicima imao Euharistiju u CETVRTAK, Slape, da li to znaci da je Isus sa svojim ucenicima svetkovao cetvrtak? Slape, vidis i sam da je taj tvoj pokusaj bez osnova i besmislen.

Euhariatija moze da se daje i prima bilo koga dana u sedmici. Pavle ne kaze, Svake nedelje kad se sastajete na Euharistiju, nego jasno pise: "JER KAD GOD JEDETE OVAJ HLEB I CASU OVU PIJETE SMRT GOSPODNJU OBZNANJUJETE NDOK NE DODJE." 1. Korincanima 11,26.
Slape, sta bi u vasoj Euharistiji sa CASOM, zar to ne praktikujete onako kako je Hristos uspostavio taj obred, nego ste i to pokavrili? A pranje nogu koj je predhpodilo primanju Euharistoije, sta je bilo sa tim?

Prema tome Slape, propao ti je pokusaj da ovim dokazes da su prvi hriscani svetkovali nedelju zato sto su smao tada primali Euharistiju.

Nelsim: "U prvi dan nedelje sebrase se ucenici da lome hleb."

Nelsime, upravo sam Slapeu dokazao da"Lomiti hleb" ne znaci samo imati Euharitiju jer su ljudi uono vreme lomili hleb za svaki nobrok.

Drugo, ja ne priznajem nista za autenticno sto je van Kanaona Svetog pisma, jer na veliki nesrecu mnoga krivoverja su se posle apostola uvlacila u Crkvu.

 

[Nelsim]

Nelsim: "U prvi dan nedelje sebrase se ucenici da lome hleb."

Nelsime, upravo sam Slapeu dokazao da"Lomiti hleb" ne znaci samo imati Euharitiju jer su ljudi uono vreme lomili hleb za svaki nobrok.

SABRASE se da lome hleb, naravno da nije isto.

Drugo, ja ne priznajem nista za autenticno sto je van Kanaona Svetog pisma, jer na veliki nesrecu mnoga krivoverja su se posle apostola uvlacila u Crkvu.

Kanon je sastavio Svti Atanasije Veliki koji je takodje rekao da su svi ovi spisi nadahnuti koliko i sve knjige u kanonu koji je sastavio, ako ne prihvatras ove spise kao bogonaahnute onda mozes da ih odbacis takodje.Mnogi spisi su krivotvoreni, ali naucnici su danas odnosno jos od 19. veka istrazivali i dokazali koji su spisi krivotvoreni,a koji nisu pa cak i ko ih je krivotvorid dve poslanice Klimentove druga je krivotvorena, od poslanica Svetog Ignatija ima par krivotvorenih, ali ovih sedam su autenticne i na kraju Didahi je najuverljiviji i najoriginalniji od svih i zna se,a ne veruje da je krivotvoren.

 

[Marko1932]

Nelsim: SABRASE se da lome hleb, naravno da nije isto.

Jeste to isto. Zar nisam gore naveo tekst iz Dela apostolskih gde kaze: "I SVAKI DAN BEJAHU JEDNAKO JEDNODUSNO U CRKVI I LOMLJENJU HLEBA PO KUCAMA, I PRIMAHU HRANU." Dela 2,46. Vidis da su se svaki dan satajali isli u Hram i lomili hleb po kucam i da su PRIMALI HRANU. Lomiti hleb znaci jednostavno imiti zajednicki objed. Prema tome to nije nikakav dokaz da si svaki put kad su se sastali imali i Euharistiju. Niti je to ikakav dokaz za praznovanje Nedelje.

 

[stvarnoslap]

Slape, GDE U BIBLIJI PISE DA SU SE APOSTOLI U NEDELJU SAKUPLJALI NA EUHARISTIJU

U Djelima apostolskim 20,7. Nisi valjda ćorav?

Slape: Evo sta pise u mojoj Biubliji: "Oni su bili postojani u apostolskoj nuci ZAJEDNICKIM ZIVOTOM, LMLJENJU KRUHA I U MOLITVI. Kao sto su SVAKI DAN postojano kqao po dogovoru bili u hramu, tako su PO KOCAMA LOMILI KRUH I ZAJEDNO UZIMALI HRANU VESELA I PRIPROSTA SRCE." Dela 2,42.46. Stvarnost

Ovo je opis temeljnih karakteristika prve Crkve i prvih kršćana. Pogledaj po čemu su bili karakteristični i po čemu se se razlikovali i izdvojili od ostalih - apostolski nauk, zajednički život (formiranje zajednice), lomljenje kruha i molitva.

Slape hvala ti sto si odgovorio na ovo pitanje..

Što vrijedi kad ti o temeljnim stvarima nastanka kršćanstva pojma nemaš.

DA LI SU PRVI HRISCANI LOMILI HLEB SAMO KAD SU IMALI EUHARITIJU?

Kruh se lomi i kad ljudi jedu.

Gde si ti ovde nasao rec, Euharistija? NIGDE!

Gdje si ti u čitavom Svetom Pismu našao riječ Euharistija? Gdje si ti u Svetom Pismu našao riječi kršćanstvo i Trojstvo? Nigdje. Po tebi su očito i Euharistija i kršćanstvo i Trojstvo poganska izmišljotina.

"A SVI KOJI VEROVASE BEJAHU ZAJEDNO I IMASE SVE ZAJEDNO... SVAKI DAN bejahu jednodusno u Crkvi i LOMLJENJU HLEBA PO KUCAMA I PRIMAHU HRANU U PROSTOTI SRCA." Dela 2,44.46. Nigde ovde se ne spominje Evuharistija.

Ovdje se samo želi reći i pokazati što je Jeruzalemska zajednica kršćana zadržala po svom židovskom naslijeđu a što su uveli kao potpuno nova zajednica. "Odlazili su u Hram", kao svi bogobojazni Židovi, a nove specifičnosti kršćanske zajednice - "lomljenje kruha" i "zajedništvo" prakticirali su "po kućama".

Slape, ja ne tvrdim da apostoli sa vernicima nisu imali i Euharistiju, svakako da jesu, ali izraz lomljenja hleba u Bibliji ne upotrebljava se samo za Euharistiju.

Ali kada piše - U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i ..... (Dj 20,7), onda je riječ upravo o Euharistiji. Ne misliš valjda da je sveti Luka bio Pavlov "fitness trener" pa je vodio raspored Pavlovih obroka?

Prema tome oni su Euharistiju mogli imati i u sredu ili petak, a ne samo u nedelju.

Naravno da su mogli, ali nedjeljna Euharistija je bila redovita i na nedjeljnu Euharistiju su se okupljali svi kršteni.

Tako Slape, propao ti je taj pokusaj da me uveris da su ucenici praznovali nedelju zato sto su imali Euharistiju u taj dan.

Naravno da nisu praznovali (odmarali) nedjelju. Nedjelja je bila i kod Židova i u poganskom svijetu radni dan. Prvi kršćani su morali raditi i radili su u taj dan. Tek će početkom 4. stoljeća Konstantin omogućiti kršćanima potpunije i dostojanstvenije slavljenje Boga nedjeljom.

Drugo, Isus je sa svojim ucenicima imao Euharistiju u CETVRTAK, Slape, da li to znaci da je Isus sa svojim ucenicima svetkovao cetvrtak? Slape, vidis i sam da je taj tvoj pokusaj bez osnova i besmislen.

Besmislen je svaki tvoj zaključak. Stotinu puta sam ti ponovio da kršćani nisu nikada, a ni danas, svetkovali dan, ali ti to nikako ne možeš razumijeti. Kršćani slave Krista, a apostoli su odabrali da to slavljenje okupljanjem svih kršćana bude nedjeljom. Oni koji svetkuju dan, kao vi adventisti, su najobičniji "idolopoklonici dana".

Euhariatija moze da se daje i prima bilo koga dana u sedmici. Pavle ne kaze, Svake nedelje kad se sastajete na Euharistiju, nego jasno pise: "JER KAD GOD JEDETE OVAJ HLEB I CASU OVU PIJETE SMRT GOSPODNJU OBZNANJUJETE NDOK NE DODJE." 1. Korincanima 11,26.

A redovito okupljanje kršćana na Euharistiju bilo je svakog prvog dana u tjednu. Baš u ovoj poslanici Korinćanima sveti Pavao piše: 1 Kor 16,2: Svakoga prvog dana u tjednu neka svaki od vas kod sebe na stranu stavlja i skuplja što uzmogne da se ne sabire istom kada dođem. Zašto sveti Pavao određuje kršćanima Korinta, koji žive u poganskom društvu i okruženju u kojem je nedjelja radni dan, da svakog prvog dana u tjednu odvajaju za siromašne? Što se to kršćanima Korinta događalo svakog prvog dana u tjednu? Da nisu možda svakog prvog dana u tjednu imali malonogometni turnir?

Slape, sta bi u vasoj Euharistiji sa CASOM, zar to ne praktikujete onako kako je Hristos uspostavio taj obred, nego ste i to pokavrili? A pranje nogu koj je predhpodilo primanju Euharistoije, sta je bilo sa tim?

Jasno je da ti pojma nemaš niti što katolici vjeruju niti što katolici prakticiraju. Nauči nešto, pa kada naučiš možemo i o tome popričati.

Prema tome Slape, propao ti je pokusaj da ovim dokazes da su prvi hriscani svetkovali nedelju zato sto su smao tada primali Euharistiju.

Okupljanje kršćana na nedjeljnu Euharistiju je i biblijska i povijesna činjenica. Prema tome, tu činjenicu ne može promijeniti ni moje ni tvoje vjerovanje.

Drugo, ja ne priznajem nista za autenticno sto je van Kanaona Svetog pisma, jer na veliki nesrecu mnoga krivoverja su se posle apostola uvlacila u Crkvu.

Kanon Svetog Pisma nastao je tri stoljeća nakon apostola. Prema vama adventistima taj kanon je odredila Crkva koja je u vrijeme određivanja kanona bila debelo u otpadu. Kako onda možete preuzeti tu "otpadničku Bibliju" i smatrati je Svetim Pismom?

 

[Nelsim]

Jeste to isto. Zar nisam gore naveo tekst iz Dela apostolskih gde kaze: "I SVAKI DAN BEJAHU JEDNAKO JEDNODUSNO U CRKVI I LOMLJENJU HLEBA PO KUCAMA, I PRIMAHU HRANU." Dela 2,46. Vidis da su se svaki dan satajali isli u Hram i lomili hleb po kucam i da su PRIMALI HRANU. Lomiti hleb znaci jednostavno imiti zajednicki objed. Prema tome to nije nikakav dokaz da si svaki put kad su se sastali imali i Euharistiju. Niti je to ikakav dokaz za praznovanje Nedelje.

Vidim ignorisao si ostali deo mog posta, ali nema veze.NE pise da su se okupljali da lome hleb svaki dan.

 

[tripo 41]

ЦРКВА И СЕКТЕ - Зоран Јовановић

(5) НЕДЕЉА И СУБОТА У СВЕТОМ ПИСМУ





Овој теми посветићемо мало више пажње с обзиром да је то једно од " најјачих " адвентистичких оружија у њиховом доказивању да су само они остали верни Христу и Његовим заповестима.

За почетак: У књизи Постања (1Мој. гл. 1 ; гл. 2) сви дани имају свој почетак и крај (јутро и вече ) - сем седмог дана, дана Божијег починка.--------------------------------------------------------------------------------------------------Pa samim tim što je završeno stvaranje počeo je sedmi dan. Kakva glupost od Zorana, ako ne piše veče i jutro znači nije dan. Fino piše dan. Nema smisla da se daje nešto što se podrazumijeva.

Адвентистичка тврдња да је Бог створио свет за шест буквалних календарских седмичних дана, а у седми дан (Сабат - одмор, мир, субота) починуо од дела својих - и тај дан (суботу) посветио за сва времена је заиста сумњива, и само доказује њихово непознавање Библије. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------A šta je Stvarao 6000 godina pa da nam da primjer da radimo 6000 godina, a onda 1000 godina da odmaramo.


Прво: Седмица (седмични дани) није могла да постоји пре стварања света, а Бог је тек четвртог дана (не седмичног) створио Сунце, Месец и звезде, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима, данима и годинама (1Мој. 1.14-19).--------------------------------------------------------------------------------------------------Tipično plitko shvatanje Biblije, znači Mihal odavde koristi literaturu. Na ovo je brat Miloš Bogdanović odgovorio.

Друго: Св. Писмо нам казује да је " ... један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан " (2Пет. 3.8 ; Псл. 90.4).-----------------------------------------------------------------------------------------------------------To je dokaz da za Boga ne postoji vrijeme, a nije dokaz da nije svijet stvaran 6 dana i da ne postoji vrijeme na Zemlji.


Према томе, Библија је у овом случају сасвим категорична - дани стварања нису исто што и седмични календарски дани!---------------------------------------------------------------------------------------------------To kažu i JS. A koliko je onda Bog stvarao biće milione godina po Zoranu J.

Још нешто - " одмор или починак Божији " не можемо схватити буквално, јер се то противи основном појму о Богу као савршеном и свемогућем бићу који никада не престаје да ствара и да ради, као што то и Библија потврђује (Иса. 40.28 ; Јн. 5.16-17). -----------------------------------------------------------------------------------------------------------Pa Bog i nije odmarao radi sebe, nego da da primjer ljudima, zato je subotu i posvetio ljudima. A ne zato što je Njemu trebao odmor.

Даље, Адаму у рају није дата никаква друга заповест (да дели дане на радне и празничне) осим да обрађује и чува Едемски врт, и да не једе од дрвета живота (1Мој. 2.15-17)-----------------------------------------------------------------------------------------------------Pa čim mu je posvetio subotu, znači da mu je dao zapovijest da odmara. Nije mu dao zapovijest da radi svaki dan. Čim neko radi treba i da odmara.

Из текста прве заповести јасно се види - да су заповести дате непосредно израиљцима, а не Адаму како нам то тврде адвентисти, јер Бог говори: " Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље Мисирске " (2Мој. 20.2) - а Адам није био ничији роб у Мисиру!------------------------------------------------------------------------------------------------------Jel to znači da je Adam mogao da krši 1. zapovijest? Pa zato što i nije bio rob to je dokaz da su sve zapovijesti bile odmah date.

Суботу нико није празновао пре изласка Јевреја из Мисира. Тек у (2Мој. 16.25) субота се спомиње као празник, али празник који је изричито дат само Јеврејима - као знак између Бога и синова Израиља (2Мој. 31.13-17); као успомена на излазак из Мисира (5Мој. 5.15 ; 1Књ.о цар. 8.9); и као средство помоћу кога је Бог хтео да искуша покорност израиљског народа (2Мој. 16.4). -------------------------------------------------------------------------------------------------------Netačno da je samo Jevrejima data subota. Jasno stoji u POstanku 2,3 da je subota posvećena (data) pa kome drugom nego ljudima. Izlazak je povod za davanje zapoviejsti. Onda i 1. Zapovijest nije postojala prije jer se spominje Misir.

Први спомен суботе у Библији налазимо тек у тексту (2Мој. 16.1-30). Пре тога Библија нигде не спомиње суботу. -----------------------------------------------------------------------------------------------------------Pa šta je onda posvećeno u Postanku 2,3 ako nije subota? Znači da se spominje subota u Postanku.

Када је Спаситељ говорио својим ученицима о своме другом доласку Он им је рекао: " молите се да бежање ваше не буде у зиму или у суботу ..." (Мт. 24.20-21). За адвентисте ово је " доказ " да хришћани треба да празнују суботу до другог Христовог доласка, па зато треба да се моле Богу да их поштеди те невоље бар у суботњи дан.

Одговор: Прво - Када би те речи доказивале да треба празновати суботу, оне би исто тако доказивале да треба празновати и зиму, јер су обе именице и сметња за бежање.-----------------------------------------------------------------------------------------------------kakvo glupo poređenje, zima je data ne radi praznovanja zime nego zbog toga što zimi nema hrane u prirodi. Naravno Zoran J. nema drugog odg. nego da izvrne značenje teksta. Ovaj bijeg se odnosi na 70. godinu AC, što znači da se subota držala i nekoliko decenija nakon raspeća. Ovaj stih se takođe odnosi i na posljednja vremena. Bijega iz bezbožnih gradova pred 2. Hristov dolazak. Znači subota se zauvijek treba držati. Zoran J. uopšte ne smije da tumači sam stih nego da izdvoji "ZIMU".

Друго, те Спаситељеве речи се уопште не односе на време пред Његов други долазак, него на време пред разарање Јерусалима. --------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ovo je dokaz da Zoran J. uopšte ne zna šta je tip i antitip u Bibliji. Tj. ukazivanje jednog događaja na budući događaj.

Још нешто, у опису ових догађаја Јеванђелисти Марко и Лука уопште и не спомињу суботу (руку на срце, Јеванђелист Марко спомиње зиму (Мк. 13.18)). ------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ne spominje se nešto što se podrazumijeva, osim toga to ne umanjuje činjenicu da se subota svetkovala i 70. Zapisi NZ su lična viđenja događaja. Tako je u jednom Jevanđ. spomenuto izliječenje jednog slijepca, a u drugom za isti događaja dva slijepca. Kako bi bilo da su sva 4 isto pisali.

 

[Marko1933]

Vidim ignorisao si ostali deo mog posta, ali nema veze.NE pise da su se okupljali da lome hleb svaki dan.

Pa citaj sta pise u Delima: "I SVAKI DAN BEJAHU JEDNAKO JEDNODUSNO U CRKVI I LOMLJENJU HLEBA PO KUCAMA, I PRIMAHU HRANU." Dela 2,46.
Sve najbolje

 

[mire000]

Pa citaj sta pise u Delima: "I SVAKI DAN BEJAHU JEDNAKO JEDNODUSNO U CRKVI I LOMLJENJU HLEBA PO KUCAMA, I PRIMAHU HRANU." Dela 2,46.
Sve najbolje

Jesu oni ''svaki dan lomili hleb po kucama'', a da li to dokazuje da nisu slavili nedelju kao dan vaskrsenja?
Premda Biblija nigde ne zapoveda obavezno drzanje nedelje, Hriscani su taj dan drzali svetim od samih pocetaka po tradiciji..

 

[kainos]

Sve o suboti, Božjem svetom danu možete naći na ovom linku

http://www.subotasedmidan.org/

 

[tripo 41]

Jesu oni ''svaki dan lomili hleb po kucama'', a da li to dokazuje da nisu slavili nedelju kao dan vaskrsenja?

Pa vaskrsenje nisu slavili ni prvi dan (u nedelju) nego su bili depresivni.

Premda Biblija nigde ne zapoveda obavezno drzanje nedelje, Hriscani su taj dan drzali svetim od samih pocetaka po tradiciji..

Nisu ga držali, izmišljaš. Subota se držala i to je dokazano sa crkvom u Jerusalimu koja je pobjegla od rimske opsade. Pobjegli su u Pelu preko Jordana i držali su subotu.