Da li slaviti subotu ili nedelju

[Nelsim]

Ako ogledamo novi zavet, možemo videti da Hristos i apostoli ne citiraju ni ostale tri zapovesti, a ne samo četvrtu, ali to ne znači da mi možemo da ih kršimo.

Zapravo oni citiraju sve zapovesti sem zapovesti o suboti.

"Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve,
Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona" ( Jakov 2. 10 - 11 )

Ovde se govori o zakonu ljubavi, jer ako volis ti neces ni ciniti preljubu ni ubiti, ako pak ucinis jedno ti onda ne volis i sve pada u vodu.

Četvrto poglavlje Jevrejima poslanice je najveći dokaz ili zaveštanje apostola Pavla u pogledu važnosti poštovanja Subote u novom zavetu.

Izneo sam ti tumacenje te glave koje sam kucao vise od sat vremena a ti ga nisi ni pogledao!

I dalje stoji
"U prvi dan nedelje sabrase se ucenici da lome hleb".

Nigde pak ne pise da su se sabirali svaki dan da lome hleb.Pise da su se sabirali svaki dan u hramu i isli su po kucama i lomili hleb, ali sa razlogom je apostol zabelezio ovo "U prvi dan nedelje sabrase se ucenici da lome hleb".

 

[stvarnoslap]

Jevreji su hteli da ubiju Isusa zbog kršenja njihovih ličnih pravila koja su uspostavili u pogledu Subote - a ne zbog kršenja Subote.

Sveti Ivan piše da su ga htjeli ubiti zbog kršenja subote. Evo ti:

Iv 5,16-18: Zbog toga su Židovi počeli Isusa napadati što to radi subotom. Isus im odgovori: "Otac moj sve do sada radi pa i ja radim." Zbog toga su Židovi još više gledali da ga ubiju jer je ne samo kršio subotu nego i Boga nazivao Ocem svojim izjednačujući sebe s Bogom.

Evo, Ivan lijepo piše da su ga htjeli ubiti zbog kršenja subote, a ne zbog kršenja "njihovih ličnih pravila".

Jakov govori isključivo o deset zapovesti:

"Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve,
Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona" ( Jakov 2. 10 - 11 )

Ti bi se još tukao na forumu, svašta. Evo ti grčki tekst Jakova:

Jk 2,10-11: ὅστις γὰρ ὅλον τὸν νόμον τηρήσῃ, πταίσῃ δὲ ἐν ἑνί, γέγονε πάντων ἔνοχος ὁ γὰρ εἰπών μὴ μοιχεύσῃς, εἶπε καί μὴ φονεύσῃς· εἰ δὲ οὐ μοιχεύσεις, φονεύσεις δέ, γέγονας παραβάτης νόμου.

Vidiš li o čemu Jakov piše. Riječ je o Zakonu (Tori - grčki νόμον), a ne o Dekalogu. Dekalog je na grčkom δεκα λογουσ (Deset riječi) i uopće se ne spominje u Novom zavjetu. A Zakon (Tora, grčki νόμον) u Novom zavjetu se spominje ni manje ni više nego 196 puta. Židovima je čitavi Zakon ono što Bog propisuje, i on je nedjeljiv. I kao što vidiš, u Novom zavjetu se Zakon (Tora) spominje 196 puta, a Dekalog niti na jednom mjestu. A vi adventisti bi htjeli biti biti veći Židovi od Židova, pa kažete, Dekalog vrijedi, i ništa drugo iz Zakona ne vrijedi. A pri tome čitavo vrijeme mantrate "kako ni slovce iz Zakona neće nestati". Prava svinjarija.

 

[Laodikeja]

Zapravo oni citiraju sve zapovesti sem zapovesti o suboti.

Ne, citiraju samo zapovesti koje regulišu odnos sa bližnjim i to prvih šest.
Ostale ne citiraju, ali da li to znači da možemo da ih kršimo?

Ovde se govori o zakonu ljubavi, jer ako volis ti neces ni ciniti preljubu ni ubiti, ako pak ucinis jedno ti onda ne volis i sve pada u vodu.

Tačno - to je suština, svih deset zapovesti treba držati iz ljubavi.
Ovde se podrazumevaju SVIH deset, jer da nije tako - onda bi apostol rekao "ko sagreši sve zapovesti osim zapovesti o Suboti"
Ali on ne kaže tako - već "ko sagreši u jednom kriv je ZA SVE zapovesti"
što znači i zapovest o Suboti.

Izneo sam ti tumacenje te glave koje sam kucao vise od sat vremena a ti ga nisi ni pogledao!

Možda sam propustio.

Evo pravog tumačenja Jevrejima 4 glava:

Jevrejima poslanice 4 poglavlja, predstavlja jedan od najvećih dokaza
u prilog važnosti postovanja Subote u novom zavetu.

Ovo poglavlje predstavlja Amanet ili zaveštanje apostola Pavla
Hrisćanima u pogledu Subote i njenog značaja za spasenje i ulazak u
Božje carstvo slave.

Naime, u Jevrejima poslanici 4 poglavlju - apostol Pavle koristi 2
izraza za reč "POČINAK"

Na prvom mestu to je Grčki izraz "Katapausis" ( Grcki: κατάπαυσις ).

Ovaj izraz se spominje u stihovima 1, 3, 5, 10, 11, Jevrejima
poslanice 4 poglavlja.

Na drugom mestu to je Jevrejski izraz "Sabbatismos"

Ovaj izraz se spominje u 9 stihu istog poglavlja, i odnosi se na
Subotnji počinak ili svetkovanje Subote.

U nastavku je priložen ceo tekst 4 poglavlja Jevrejima poslanice sa
naznačenim izrzima pocinak, i to na Grčkom ( katapausis ) i Jevrejskom
(Sabbatismos ).

"Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se
ulazi u POKOJ Njegov, ne zakasni koji od vas.
Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč,
jer ne verovaše oni koji čuše.
Jer mi koji verovasmo ulazimo u POKOJ, kao što reče: Zato se zakleh u
gnevu svom da neće ući u POKOJ moj, ako su dela i bila gotova od
postanja sveta.
Jer negde reče za sedmi dan ovako: i POČINU Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
I na ovom mestu opet: Neće ući u POKOJ moj.
Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre
javljeno ne uđoše za neposlušanje;
Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu,
kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite
drvenastih srca.
Jer da je Isus one doveo u POKOJ, ne bi za drugi dan govorio potom.
Dakle je ostavljeno još SUBOTNJE POČIVANJE narodu Božijem.
Jer koji uđe u POKOJ Njegov, i on POČIVA od dela svojih, kao i Bog od svojih.
Da se postaramo, dakle, ući u taj POKOJ, da ne upadne ko u onu istu
gatku neverstva.
Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe
strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i
mozga, i sudi mislima i pomislima srca"

Dakle, ovaj tekst govori o dve vrste počinka koji su usko povezani i
imaju duhovni značaj za čoveka i njegovo spasenje.

Naime, Jevrejima poslanica poziva čoveka da ulaskom u Subotnji počinak
svake sedmice ( predstavljen izrazom "Sabbatismos" ) uđe u drugu vrstu
počinka ( predstavljenim izrazom "Katapausis" ) koji Bog daje danas, a
koji u kontekstu biblije predstavlja predukus večnog života i ulaska u
večni pokoj u koji će verni ući prilikom Hristovog drugog dolaska u
slavi.

Tekst u Jevrejima poslanici jasno kaže "da Jevreji kojima je bilo
objavljeno ili dato obećanje o pokoju - nisu ušli u taj pokoj odnosno
u obećanu zemlju ili "Katapausis" jer nisu prethodno ušli u Subotni
počinak "Sabbatismos" vec su kršili zapovest o Suboti"

Apostol Pavle zato u tekstu daje savet "da mi ne budemo neverni kao
Jevreji koji su kršili Subotu "Sabbatismos" i iz tog razloga nisu ušli
u Božji počinak i obećanu zemlju "Katapausis" već da se postaramo da
uđemo u taj počinak "Katapausis" u koji je jedino moguće ući ulaskom u
Subotni pokoj ili "Sabatismos" svake sedmice, odnosno - poštovanjem
Subote koja predstavlja simbol večnog Božjeg pokoja u koji će verni
ući prilikom Hristovog drugog dolaska u slavi.

Zato apostol Pavle i piše u 9 stihu gde i koristi ovaj izraz
"Sabatismos" koji označava svetkovanje Subote - da je narodu Božjem
ostavljen Subotnji odmor ili počivanje.

Izraz "počinak - katapausis" u Jevrejima poslanici ima više značenja.
On označava duhovni počinak u koji vernik ulazi ostvarivanjem lične
zajednice sa Bogom i napuštanjem greha i grešnog života i stanja u
grehu u kome se do tada nalazio, to je oslobođenje iz ropstva greha.

On označava i konačni ulazak u počinak i nebesko carstvo prilikom
Hristovog drugog dolaska u slavi.

Za razliku od toga, izraz "Sabbatismos" označava ulazak u Subotni mir
svake sedmice, koji je preduslov da bi vernik ušao u pokoj ili
"Katapausis"

I dalje stoji
"U prvi dan nedelje sabrase se ucenici da lome hleb".

Stoji, ali nigde ne stoji da je to bio dan Bogosluženja i pričesti postavljen na mesto Subote.

Da bi se ovo dokazalo treba pronaći tekst koji kaže "Od sada zapovedamo onima koji veruju u Hrista - da više ne drže Subotu, već da poštuju nedelju kao dan Hristovog vaskrsenja, i da se okupljaju u taj dan i lome hleb"

Ovo naravno nigde ne stoji - već su se apostoli okupljali svakoga dana i lomili hleb po kućama.
To jasno stoji u bibliji.

"I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca" ( dela apostola 2. 46 )

Zapazimo da tekst ne kaže: "I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, a u PRVI DAN lomljahu hleb po kućama" već SVAKI DAN behu u crkvi i lomljahu hleb po kućama.
Sve su to radili SVAKOGA DANA.

Hvala Bogu - u ovom trenutku dok ovo pišem, Bog me nadahnjuje svojim Duhom kroz ovu istinu i daje mi neizrecivu radost u srcu.

Nigde pak ne pise da su se sabirali svaki dan da lome hleb.Pise da su se sabirali svaki dan u hramu i isli su po kucama i lomili hleb, ali sa razlogom je apostol zabelezio ovo "U prvi dan nedelje sabrase se ucenici da lome hleb".

Već odgovoreno u predhodnim odgovorima.

 

[Nelsim]

Ne, citiraju samo zapovesti koje regulišu odnos sa bližnjim i to prvih šest.
Ostale ne citiraju, ali da li to znači da možemo da ih kršimo?

Nt o znaci da one vise nemaju isti oblik kao pre, jer ih je On ispunio.

Tačno - to je suština, svih deset zapovesti treba držati iz ljubavi.
Ovde se podrazumevaju SVIH deset, jer da nije tako - onda bi apostol rekao "ko sagreši sve zapovesti osim zapovesti o Suboti"
Ali on ne kaže tako - već "ko sagreši u jednom kriv je ZA SVE zapovesti"
što znači i zapovest o Suboti.

Zapovest o danu odmora nije ukinuta samo dan odmora vise nije nedleja, kao sto vise zenu ne mozes otpustiti zbog bilo cega isto tako vise ni subota nije dan odmora kao sto ni obrezanje vise nije obrezanje vec krstenje, sve zapovesti su ispunjene, u SZ zapovesti su psotojale u nepotpunom obliku, sada suu one potpune.

Možda sam propustio.

Evo pravog tumačenja Jevrejima 4 glava:

Jevrejima poslanice 4 poglavlja, predstavlja jedan od najvećih dokaza
u prilog važnosti postovanja Subote u novom zavetu.

Ovo poglavlje predstavlja Amanet ili zaveštanje apostola Pavla
Hrisćanima u pogledu Subote i njenog značaja za spasenje i ulazak u
Božje carstvo slave.

Naime, u Jevrejima poslanici 4 poglavlju - apostol Pavle koristi 2
izraza za reč "POČINAK"

Na prvom mestu to je Grčki izraz "Katapausis" ( Grcki: κατάπαυσις ).

Ovaj izraz se spominje u stihovima 1, 3, 5, 10, 11, Jevrejima
poslanice 4 poglavlja.

Na drugom mestu to je Jevrejski izraz "Sabbatismos"

Ovaj izraz se spominje u 9 stihu istog poglavlja, i odnosi se na
Subotnji počinak ili svetkovanje Subote.

U nastavku je priložen ceo tekst 4 poglavlja Jevrejima poslanice sa
naznačenim izrzima pocinak, i to na Grčkom ( katapausis ) i Jevrejskom
(Sabbatismos ).

"Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se
ulazi u POKOJ Njegov, ne zakasni koji od vas.
Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč,
jer ne verovaše oni koji čuše.
Jer mi koji verovasmo ulazimo u POKOJ, kao što reče: Zato se zakleh u
gnevu svom da neće ući u POKOJ moj, ako su dela i bila gotova od
postanja sveta.
Jer negde reče za sedmi dan ovako: i POČINU Bog u dan sedmi od svih dela svojih.
I na ovom mestu opet: Neće ući u POKOJ moj.
Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre
javljeno ne uđoše za neposlušanje;
Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu,
kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite
drvenastih srca.
Jer da je Isus one doveo u POKOJ, ne bi za drugi dan govorio potom.
Dakle je ostavljeno još SUBOTNJE POČIVANJE narodu Božijem.
Jer koji uđe u POKOJ Njegov, i on POČIVA od dela svojih, kao i Bog od svojih.
Da se postaramo, dakle, ući u taj POKOJ, da ne upadne ko u onu istu
gatku neverstva.
Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe
strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i
mozga, i sudi mislima i pomislima srca"

Dakle, ovaj tekst govori o dve vrste počinka koji su usko povezani i
imaju duhovni značaj za čoveka i njegovo spasenje.

Naime, Jevrejima poslanica poziva čoveka da ulaskom u Subotnji počinak
svake sedmice ( predstavljen izrazom "Sabbatismos" ) uđe u drugu vrstu
počinka ( predstavljenim izrazom "Katapausis" ) koji Bog daje danas, a
koji u kontekstu biblije predstavlja predukus večnog života i ulaska u
večni pokoj u koji će verni ući prilikom Hristovog drugog dolaska u
slavi.

Tekst u Jevrejima poslanici jasno kaže "da Jevreji kojima je bilo
objavljeno ili dato obećanje o pokoju - nisu ušli u taj pokoj odnosno
u obećanu zemlju ili "Katapausis" jer nisu prethodno ušli u Subotni
počinak "Sabbatismos" vec su kršili zapovest o Suboti"

Apostol Pavle zato u tekstu daje savet "da mi ne budemo neverni kao
Jevreji koji su kršili Subotu "Sabbatismos" i iz tog razloga nisu ušli
u Božji počinak i obećanu zemlju "Katapausis" već da se postaramo da
uđemo u taj počinak "Katapausis" u koji je jedino moguće ući ulaskom u
Subotni pokoj ili "Sabatismos" svake sedmice, odnosno - poštovanjem
Subote koja predstavlja simbol večnog Božjeg pokoja u koji će verni
ući prilikom Hristovog drugog dolaska u slavi.

Zato apostol Pavle i piše u 9 stihu gde i koristi ovaj izraz
"Sabatismos" koji označava svetkovanje Subote - da je narodu Božjem
ostavljen Subotnji odmor ili počivanje.

Izraz "počinak - katapausis" u Jevrejima poslanici ima više značenja.
On označava duhovni počinak u koji vernik ulazi ostvarivanjem lične
zajednice sa Bogom i napuštanjem greha i grešnog života i stanja u
grehu u kome se do tada nalazio, to je oslobođenje iz ropstva greha.

On označava i konačni ulazak u počinak i nebesko carstvo prilikom
Hristovog drugog dolaska u slavi.

Za razliku od toga, izraz "Sabbatismos" označava ulazak u Subotni mir
svake sedmice, koji je preduslov da bi vernik ušao u pokoj ili
"Katapausis"

Vec sam izneo tumacenje, u toj poslanici ap. Pavle govori o spasenju jevreja, tj. govori im da jos nije kasno, cim nadjem iznecu tumacenje ovde n aovom forumu.

Stoji, ali nigde ne stoji da je to bio dan Bogosluženja i pričesti postavljen na mesto Subote.

Da bi se ovo dokazalo treba pronaći tekst koji kaže "Od sada zapovedamo onima koji veruju u Hrista - da više ne drže Subotu, već da poštuju nedelju kao dan Hristovog vaskrsenja, i da se okupljaju u taj dan i lome hleb"

Ovo naravno nigde ne stoji - već su se apostoli okupljali svakoga dana i lomili hleb po kućama.
To jasno stoji u bibliji.

"I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca" ( dela apostola 2. 46 )

Zapazimo da tekst ne kaže: "I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, a u PRVI DAN lomljahu hleb po kućama" već SVAKI DAN behu u crkvi i lomljahu hleb po kućama.
Sve su to radili SVAKOGA DANA.

Hvala Bogu - u ovom trenutku dok ovo pišem, Bog me nadahnjuje svojim Duhom kroz ovu istinu i daje mi neizrecivu radost u srcu.

Ne pise da su se svaki dan sabirali da lome hleb, pise da su svaki dan bili u hramu i po kucama lomili hleb.Nedelja nije naglasena da treba da se postuje u Svetom Pismu, ali jeste u Svetom Predanjupa koji to bezumnik moze reci za sebe da je hriscanin, a ne praznuje dan vaskrsenja Njegovog?

4:4 Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.

Dodacu "A ovdje opet :Nece uci u pocinak moj".Sada cu izneti tumacenje za ova dva stiha.
Na samom pocetku Starog Zaveta, a postvaranju sveta receno je "I svrsi Bog do sedmoga dana dela Svoja, koja ucini;i pocinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja ucini.I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan pocinu od svih dela svojih, koja ucini".Ovim se hoce reci pod izrazom pocinu podrazumeva se prvenstveno Mir Boziji, a ne samo mirni posed zemlje Hanana.Rec je o pocinku koji uvek traje i nikad nece prestati.To se pocinje ostvarivati u podrazavanju Boga u telu, pomocu blagodatnih Svetih Tajni i cudesnih jevandjelskih vrlina.Nije to neko spoljasnje podrazavanje Gospoda Hrista i sa Njim Oca u Duhu Svetome.Upravo to je unutrasnje dozivljavanje Svetog Trojstva, u vasceloj punoci izrazenoj kroz bogocovecansku licnost Bogocoveka, i to svim srcem, svom dusom, svom snagom, svom mislju, svim bicem svojim, sa mirom Bozijim.Ovako oblagodacen covek, nije po prirodi Bog, ali je Bog po blagodati.U tome je nas mir u Miru Bozijem.Prirodno je za nasu bogoliku dusu da sse usavrsava i obitava u miru Bozijem.

Tako Gospod govori o pocinku Svome i svih koji verom uzrastose "u meru rasta visine (punoce) Hristove"(Ef. 4,13;Kol. 2,19).A neverujuci cuce reci: "Nece svaki koji mi govori: Gospode Gospode, uci u Carstvo Nebesko"(Mt 7,21).
Jevreji su bili prvi clanovi Novozavetne Crkve i culi glasGospodnji, ali su oni i prvikoji su gonili crkvu Boziju u Jerusalimui sire.Apostol govori o pocinku i Bozijem miru.On ima u vidu i poslednje dogadjaje koji ce se odigrati sa ovim svetom, i posebno sa covekom, slikom i prilikom Bozijom.Po izrecenoj odluci i poslednjoj Bogocovekovoj ulozi, svi cemo sa Gospodom uzici na nebo i tamo cemo svagda sa Gospodom biti (1 Sol. 4,17).Hriscani znaju put, sav put od smrtnog do besmrtnog, od smrti do vaskrsenja, od vremenskog do vecnog zivota.To sve na ovom putu zavisi od Vaskrslog Gospoda inaseg odnosa prema Njemu.Zavisi od nase vere u Njega i naseg celokupnog zivota po Njegovom Svetom Jevandjelju.Svojom verom u vaskrslog Gospoda i zivotom po toj zivotvornoj veri, premda zivimo na zemlji, ustvari smo vascelim zivotom na nebu, "jer je nase zivljenje na nebesima, otkuda ocekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista, koji ce preobraziti nase ponizeno telo, tako da bude saobrazno telu svave Njegove (Flp. 3,20-21).

"Prema tome, narodu Bozijem tek predstoji pocinak.Jer ko je usao u odmor njegov i sam je pocinuo od dela svojih, kao i Bog od svojih".(Jev 4,9-10)

Kada je to apostol rekao, onda je ostavljeno na pocivanje i narodu Bozijem.To su oni koji veruju i njima je uvek otvoren put u pokoj Boziji.Ostavljen je pocinak, jer je covek stvoren Bogom za besmrtnost i vecnost.Isto je tako vecno covekovo ucinjeno dobro ili zlo.To je osnovna blagovest Hristovog Jevandjelja i razlog za ulazak ili neulazak u Carstvo Boga ljubavi.To je sveblagovest koju je On objavio za vreme Svog zivota na zemlji.To je prablagovest koju je on objavio stvorivsi coveka bogolikim.To je objavljivano kroz celu predistoriju Novozavetnog Izrailja, s narocitim naglaskom:covek je vecno bice.I u istoriji i predistoriji Novozavetnog Izrailja vazi bozansko praviloazi sve sto cinis, narode Boziji, ima vecnu vrednost.Sve sto mislis, sve sto osecas, sve sto dozivljavas-vecno je i odredjuje tvoju vecnu sudbinu ulaska u predstojeci pocinak.

Covek zivi u vremenu i prostoru, a vecno je sve sto je od njega, bilo dobro ili zlo.Zar to nisu pokazali Izrailjci u pustinji, pomrevsi vecnom smrcu i sejuci kosti svoje po pustinji?Jesu.Oni su bili u jednom istorijskom dogadjaju, koji se neverstvom njihovim po njih zavrsio porazavajuce.Nas buduci mir bice vecni mir slican miru Boga posle stvaranja sveta.I verni ce se, kao Bog , od svojih dela odmoriti, od svojih nevolja i borbi ovozemaljskog zivota.Dani ovoga zivota su teski radni dani.U drugom zivotu nastupice prava subota, pravi dan odmora i pocinka.To cemo osetiti svim bicem svojim i primiti nagradu vecnu kao prirodan zavrsetak za svoj hristoljubivi zivot.Gospod Hristos je svoju Bozansku silu prikrivao zbog nemoci prirode ljudske, i retko je projavljivao : pri Preobrazenju, pri krstenju, pri Vaskrsenju, pri Vaznesenju, pri cudotvorenju.Zasto je Gospod cinio tako?
Zato sto je od ljudi trazio da svoje podobije, svoju aktivnost na uoblicavanju bica svog, sto vise priblizi svom Tvorcu, kako bi u onaj Dan bio slican Njemu (1 Jn 3,2), da bi bio proslavljen slavom kojoj nema kraja ni u kakvoj vecnosti.Tako, u pocinku Bozijem i miru Gospod ce biti slava svetih svojih i oni Njegova.Tada ce se u potpunosti otkriti cudesna svemudrost Njegova u stvaranju sveta i u spasenju sveta , kroz spasenje i proslavljenje sveta.To je taj odmor od stvaranja i delanja covekovog, poput Gospoda koji u dan prestanka stvaranja "pocinu od dela svojih".

4:11 Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.

Sta je vera?Vera je potpuna predanost sebe Bogu, jedinom istinitom Bogu.Hriscanin verom postaje organ Bogocovecanskog bica, postaje loza na plemenitom cokotu, Bogocoveku Hristu.A sta je slava covekove duse?Bogolikost njena:Bog u liku njenom.A sta je slava covekovog tela?Bogolika dusa:bozanskost i bogoceznjivost njena.To razradjeno i umnozeno u telu i dusi-slava je i tela i duse, vascelog bica covekovog, ispunjenog svakom punocom Bozijom: (sr. Jev 2,10;Kol. 2,9-10;Ef 1,23;3,19). A sta je neverje?To je rat protiv jedinog istinitog Boga i jednog i jedinog istinitog jevandjelja.Zar neverujuci na taj nacin ne ratuje i protiv samog sebe?Nesumnjivo, ratovahu protiv Boga starozavetni Izrailjci i primise platu neverja svog.Poslednju rec o ovakvom neprijateljstvovanju prema Bogu ima vecna pravda Bozija, koja je sva u jednom istinitom Bogu i Gospodu Isusu Hristu.Pravda Bozija se nece ogresiti o vecnu Ljubav svoju kad postupa kao sa lenjim i zlim slugom(sr. Mt. 25, 14-29)., ili kao sa ludim devojkama u Jevandjelju.Nece se prema njima postupati nasilno, unistavati njihova sloboda i dobrovoljna ljubav prema zlu.Vecna pravda bozanska dace im vecno Carstvo onoga za cim su zudili i na cemu su radili za zivota na zemlji, i takvi nece naci pokoj svoj.Stoga sveti apostol sa svom ozbiljnoscu opominje citaoce "Postarajmo se, dakle, da udjemo u taj pocinak, da ne bi ko pao po istom primeru nepokornosti".

 

[Laodikeja]

Sve što sam priložio je biblijski, kao i tumačenje Jevrejima, plus imam i osvedočenje koje sam dobio još u početku upoznavanja sa biblijom i ostvarivanjem žive zajednice sa Bogom, a dobio sam ga i sada dok sam pisao predhodni komentar.

Sam prosudi - da li treba da više slušam reč Božju i njega koji mi sam svedoči, ili ljudsku reč.

Moliću se za tebe.

Pozdrav!

 

[Nelsim]

Sve što sam priložio je biblijski, kao i tumačenje Jevrejima, plus imam i osvedočenje koje sam dobio još u početku upoznavanja sa biblijom i ostvarivanjem žive zajednice sa Bogom, a dobio sam ga i sada dok sam pisao predhodni komentar.

Sam prosudi - da li treba da više slušam reč Božju i njega koji mi sam svedoči, ili ljudsku reč.

Moliću se za tebe.

Pozdrav!

Sveti Oci su ziveli zivotom Hristovim oni su ti koji su se priblizili Bogu i koji su Duhom Svetim bili nadahnuti, a ne ti.Ekstaza i nadahnuce Svetim Duhom prijatelju nije isto.Uzmi barem procitaj to sto sam ti prilozio.Ti si osoba koja vrsi pritisak na druge i uopste ih ne slusa, ja sam takvim ljudima preko foruma ne zelim da diskutujem, da smo se uzivo sreli pao bi pred svetloscu istine kao i svaki drugi adventista sa kojim sam diskutovao, a medju kojima ima i pastora.

 

[Taramana]

,,...da smo se uzivo sreli pao bi pred svetloscu istine kao i svaki drugi adventista sa kojim sam diskutovao, a medju kojima ima i pastora.,,

Hajde Laodikeja padni i pokloni se pred svetlošću Nelsima.

 

[Laodikeja]

Sveti Oci su ziveli zivotom Hristovim oni su ti koji su se priblizili Bogu i koji su Duhom Svetim bili nadahnuti, a ne ti.Ekstaza i nadahnuce Svetim Duhom prijatelju nije isto.Uzmi barem procitaj to sto sam ti prilozio.Ti si osoba koja vrsi pritisak na druge i uopste ih ne slusa, ja sam takvim ljudima preko foruma ne zelim da diskutujem, da smo se uzivo sreli pao bi pred svetloscu istine kao i svaki drugi adventista sa kojim sam diskutovao, a medju kojima ima i pastora.

Ja ipak mislim da ti ne slušaš druge šta iznose, i još više - ja nisam video da ovde iznosiš bilo šta iz pisma, već samo ljudska mišljenja.

Što se tiče Subote i nedelje - apostoli nisu mogli da odvoje nedelju za euharistiju - jer nedelja nije dan kada je Isus umro, a euharistija je simbol simbol Hristove smrti.

"Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб.
И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
Тако и чашу, по вечери, говорећи: ово је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође" ( 1 Korinćanima 11. 23 - 26 )

Ovo gore je vrlo bitno i pokazuje da nedelja ne može biti to za šta je karakterišu tradicionalne crkve u svojoj ličnoj pameti koja nema veze sa Bogom.

Nedelju bi mogao čovek da obeležava kao dan Hristovog vaskrsenja da je takva zapovest data od Hrista i apostola, ali takva zapovest ne postoji.


Ovo o čemu sam ti ja pisao nije ekstaza - već živa zajednica sa Bogom u kojoj Bog sam osvedočava čoveka u istinu svojim Duhom Svetim.
Ako ti ovo nemaš niti se moliš da te Bog osvedoči u istinu - onda je diskusija stvarno uzalud, jer tada se ona samo zasniva na ljudskim mišljenjima.

 

[Nelsim]

,,...da smo se uzivo sreli pao bi pred svetloscu istine kao i svaki drugi adventista sa kojim sam diskutovao, a medju kojima ima i pastora.,,

Hajde Laodikeja padni i pokloni se pred svetlošću Nelsima.

Svetloscu istine, a ne Nelsima, ali to vi rado radite, izvrcete tudje reci, ovo ej sve samo ne hriscanski.

Ovo gore je vrlo bitno i pokazuje da nedelja ne može biti to za šta je karakterišu tradicionalne crkve u svojoj ličnoj pameti koja nema veze sa Bogom.

Nedelju bi mogao čovek da obeležava kao dan Hristovog vaskrsenja da je takva zapovest data od Hrista i apostola, ali takva zapovest ne postoji.

A za sta to nedelju karakterisu tradicionalne crkve, ne razumem ovu izjavu?

Ovo o čemu sam ti ja pisao nije ekstaza - već živa zajednica sa Bogom u kojoj Bog sam osvedočava čoveka u istinu svojim Duhom Svetim.
Ako ti ovo nemaš niti se moliš da te Bog osvedoči u istinu - onda je diskusija stvarno uzalud, jer tada se ona samo zasniva na ljudskim mišljenjima.

Ucini cudo i verovacu ti.

 

[stvarnoslap]

Što se tiče Subote i nedelje - apostoli nisu mogli da odvoje nedelju za euharistiju - jer nedelja nije dan kada je Isus umro, a euharistija je simbol simbol Hristove smrti.

Samo bi sotona slavio Isusovu smrt. Kršćani se uvijek sjećaju Isusove smrti, ali slave Isusovo uskrsnuće.

U Katoličkoj Crkvi nakon pretvorbe svećenik izgovara: "Tajna vjere" a puk odgovara: "Tvoju smrt, Gospodine, naviještamo, tvoje uskrsnuće slavimo, tvoj slavni dolazak iščekujemo".