Da li slaviti subotu ili nedelju

[stvarnoslap]

Peko, subota nuje deo Mojsijevog zakon, nego je deo Boizjeg zakona.
Subota je u Tori samo ponovljena, a njen pocetak je poceo oko 2500 godina pre postanka Tore.

Subotu nije postavio covek, pa ni Mojsije, nego sveznajuci Bog i On ju je naziuva "Moj sveti dan."
Pa kad je tako, ko smo ti i ja da se suprotstavimo Bogu?

Iv 7,23: Ako čovjek može primiti obrezanje u subotu da se ne prekrši Mojsijev zakon, zašto se ljutite na mene što sam svega čovjeka ozdravio u subotu?

A što Isus kaže? Koji Zakon se krši kršenjem subote? Mojsijev zakon, tako Isus kaže. A ti Marko, briga tebe što Isus kaže, tebi je proročicu slušati.

 

[mire000]

Iv 7,23: Ako čovjek može primiti obrezanje u subotu da se ne prekrši Mojsijev zakon, zašto se ljutite na mene što sam svega čovjeka ozdravio u subotu?

A što Isus kaže? Koji Zakon se krši kršenjem subote? Mojsijev zakon, tako Isus kaže. A ti Marko, briga tebe što Isus kaže, tebi je proročicu slušati.

Ijao izvrtanja..
Pametno Slape, pametnooo..

 

[Laodikeja]

Iv 7,23: Ako čovjek može primiti obrezanje u subotu da se ne prekrši Mojsijev zakon, zašto se ljutite na mene što sam svega čovjeka ozdravio u subotu?

A što Isus kaže? Koji Zakon se krši kršenjem subote? Mojsijev zakon, tako Isus kaže. A ti Marko, briga tebe što Isus kaže, tebi je proročicu slušati.

Izvrnuo si smisao teksta.

Jevreji su optuzivali Isusa zato sto leci u Subotu, jer po pravilima Fariseja u Subotu nije smelo da se obavlja lecenje bolesnih.

Isus im odgovara tako sto ih optuzuje da oni u Subotu obrezuju decu da bi sacuvali MOJSIJEV ZAKON O OBREZANJU, a njemu upucuju optuzbe da krsi Subotu time sto leci bolesne.

"Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija nego od otaca); i u subotu obrezujete čoveka.
Ako se čovek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene što svega čoveka iscelih u subotu?" ( Jovan 7. 22 - 23 )

Naime, Bog je zapovedio Jevrejima - da kada zena rodi dete, da bude necista SEDAM DANA, a u OSMI DAN da obreze dete.

"I reče Gospod Mojsiju govoreći:
Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: Kad žena zatrudni i rodi muško, nečista da je sedam dana; kao u dane kad se odvaja radi nemoći svoje, biće nečista.
A u osmi dan neka se obreže dete" ( 3 Mojsijeva 12. 1 - 3 )

Desavalo se da ovaj osmi dan mnogo puta padne u Subotu, i Isus napominje - da Jevreji kada ovaj cin obrezanja padne u Subotu, da ce oni u svakom slucaju obaviti ovaj obred ( obrezati dete ) da se ne bi pokvario ovaj zakon Mojsijev o obrezanju, jer kada ne bi obrezali dete u ovaj osmi dan koji je pao u Subotu - pokvario bi se Mojsijev zakon koji pripisuje da se obrezanje mora obaviti bas u osmi dan.

Prema tome nema smisla da njega osudjuju sto leci bolesne u Subotu, jer je to elementarna zivotna potreba.

 

[Marko1932]

Iv 7,23: Ako čovjek može primiti obrezanje u subotu da se ne prekrši Mojsijev zakon, zašto se ljutite na mene što sam svega čovjeka ozdravio u subotu?

A što Isus kaže? Koji Zakon se krši kršenjem subote? Mojsijev zakon, tako Isus kaže. A ti Marko, briga tebe što Isus kaže, tebi je proročicu slušati.

Slape ne bi bio Slape da nesto ne izvrne i prikaze lazno.

Kome zakonu pripada OBREZANJE? Mojsijevom!
Isus pita fanaticne fariseje, kako vrsite OBREZANJE u subotu po Mojsijevoim zakonu, i za vas to nije prekrsaj Subote, a sto sam ja izlecio Bolesnoga coveka to smatrate prestupom subote.

Slape je to kao i onbicno, pogtresno protumsacio.

Sta Mojsijev zakon zahteva od roditelja veznao za obrezanje?3.
Odgovor: "A U OSMI DAN NEKA SE DETE OBREZE." Mojsijeva 12,3.

Ako je od rodjenja deteta osmi dan bila i subota, svestenici su i u suboitu, po Mojsijevom zakonu, vrsili obrezanje, jer je zakon precizirao da dete treba da bude obrezano OSMI DAN.
Sada Isus pita fariseje: kako u subotu obavljate obrezanje i za vas to nije prekrsaj subote, a ja sam izlercio bolenog coveka i to nazivate grehom? Zatim je Isus svecano izjavio: "Dozvoljeno je u subotu dobro ciniti."
Prema tome, Isus nije krsio subotu to ga okrivljuyju smao oni koji se udruzuju sa farisejima, koji su Ga lazno oudjiuvali i trazili razlkog da ga ubiju. To je i danas praksa farisejskih naslednika.

Prema oveome videimo da je i ovoga puta Slape potpuno poromasio da uoci pravi smisao teksta.
Slape je izostavio da pogleda i kontekst predhodnog stiha koji kaze: "MOJSIJE VAM DADE DA SE OBREZUJETE." Jovan 7,21. a to je ono sto smo naveli:

"A U OSMI DAN NEKA SE DETE OBREZE." Mojsijeva 12,3.

 

[stvarnoslap]

Ijao izvrtanja..
Pametno Slape, pametnooo..

Izvrnuo si smisao teksta.

Slape ne bi bio Slape da nesto ne izvrne i prikaze lazno.

Lk 2,22-24: Kad se zatim po Mojsijevu Zakonu (νόμον Μωϋσέως) navršiše dani njihova čišćenja, poniješe ga u Jeruzalem da ga prikažu Gospodinu - kao što piše u Zakonu Gospodnjem (νόμῳ Κυρίου): Svako muško prvorođenče neka se posveti Gospodinu! - i da prinesu žrtvu kako je rečeno u Zakonu Gospodnjem (νόμῳ Κυρίου): dvije grlice ili dva golubića.

Lk 2,27-29: Ponukan od Duha, dođe u Hram. I kad roditelji uniješe dijete Isusa da obave što o njemu propisuje Zakon(νόμου), primi ga on u naručje, blagoslovi Boga i reče: "Sad otpuštaš slugu svojega, Gospodaru, po riječi svojoj, u miru!

Pogledajmo, u jednom kratkom pasusu (Lk 2,22-29) četiri puta Luka se referira na Zakon. Svaki put riječ je o jednom istom zakonu.

1. Luka spominje Zakon u kontekstu "navršavanja dana čišćenja", i imenuje ga "Mojsijevim zakonom" (νόμον Μωϋσέως)

2. Luka spominje isti Zakon u kontekstu "prikazanja Gospodinu u Hramu", i imenuje ga "Zakonom Gospodnjim" (νόμον Κυρίου)

3. Luka spominje ponovo isti Zakon, "da obave što propisuje Zakon", i imenuje ga naprosto "Zakonom" (νόμου)

Kao što vidimo, jedan isti i jedan jedini Zakon, Luka jednom imenuje "Mojsijev zakon" (νόμον Μωϋσέως), dva puta ga imenuje "Zakon Gospodnji" (νόμον Κυρίου) i jednom ga imenuje naprosto "Zakon" (νόμον).

Dakle, prema Svetom Pismu imamo: Božji zakon = Mojsijev zakon = Zakon, (Lk 2,22-29)

Naravno, adventiste ne obvezuje naučavati onako kako piše u Svetom Pismu, oni moraju proročicu slijediti. Ima u tome bar jedna prednost, proročica im je puno mlađa od Svetog Pisma.

 

[Marko1932]

NEKI OD VALDENZANA SVETKOVALI SU SUBOTU

“Oni (the Picard or Valdensian Brethern) Valdenzanska braca Pikard, ne slave svetu Mariju Bogorodicu ni apoostole, oni slave Dan Gospodnji. Neki od njih, naravno svetkuju Subotu zajedno sa Jevrejima.” Latin Sours Documents on the Valdensies and Catar, p. 662.

Sta kazes na to Slape? Cak su neki i od Valdezanske brace svetkovali subotu.
Vidis li da su pravi hriscani u svim vekovima svetkovali Subotu?

 

[stvarnoslap]

Sta kazes na to Slape? Cak su neki i od Valdezanske brace svetkovali subotu.
Vidis li da su pravi hriscani u svim vekovima svetkovali Subotu?

A gdje piše da su pravi kršćani baš oni koji su svetkovali subotu?

 

[Marko1932]

A gdje piše da su pravi kršćani baš oni koji su svetkovali subotu?

Slape, izgleda da ce i od tebe biti nesto dobro, postavio si dobro pitanje.

Odgovor: "OVDE JE TRPLJENJE SVETIH, KOJI DRZE ZAPOVESTI BOZiJE I VERU ISUSOVU." Otkrivenje 14, 12

Sta mislis Slape, zar to nisu pravi hriscani? Biblija ih cak naziva "svetima", a oni se prepoznau po tome sto drze Zapovesti Bozje (a ne Mojsijeve) i imaju veru Isusovu. To su po Bibliji poravi hriscani.

 

[Jurivaka]

Zadnji postovi sa ove teme, premješteni su na temu "Božiji zakoni", jer se odnose na tu temu.

 

[Marko1932]

A gdje piše da su pravi kršćani baš oni koji su svetkovali subotu?

Pa to i deca znaju da su prvi htriscani svetkovali subotu, to ti pise u Novom zavetu.

Nego reci ti nama gde pise u Novom zavetu da su htriscani svetkovali nedelju? Nigde!
Zar nije onaj kardinal potvrdio da je Bibliji ta promena nepoznata?

SVETKOVANJE SUBOTE U 14. i 15 VEKU U RUSIJI

U Novgoradu u 15 veku postojao je jedan pokret hriscana, koji su zahtevali reformu Crkve.
Mnogi ugledni ljudi, cak sa carskoga dvora, i ugledni svestenici i kaludjeri pridruzili su se ovom pokretu. Na listi njihovog verovanja, peta tcka ovako glasi:
“VERNICI TREBA DA DRZE CEO BOZJI ZAKON DEKALOGA, UKLJUCUJUCI I SUBOTU.” Zbog toga sto su ih neprijatelji okrivili da JUDAIZIRAJU, tj praznuju subotu, bili su progonjeni i kaznjavani.

U Moskivi 27. 12. 1504. godine grupa hriscana koji su pripadali toj grubi, a koji su svetkovala SUBOTU, bili su javno spaljeni na lomaci. To pokazuje da je jos u 15. veku bilo mnogo hriscana u Rudsiji, koji su jos uvek svetkovali Subotu.

Opsiran opis tog dogadjaja mozete naci u knjizi “Velike promene” izdanje Preporod, Beograd, str. 96-101.

Ovaj nas kratki prtegled, nedvosmisleno dokazuje da je u svim vekovima od Hrista pa do danas, bilo hriscana koji su, uprkos nevolja, progonstava i lomaca, ipak, verno sluzili Bogu drzeci Njegov zakon i praznovali Subotu