Moje mišljenje o tome.
- 1936.god. nakon dogovora velikih sila oko razrešenja Abisinske krize, vlada Kraljevine Jugoslavije šalje čestitku Engleskoj na velikom diplomatskom uspehu i zahvaljuje se što ona i dalje garantuje granice KJ na Balkanu. Iz Londona je odmah stigao odgovor da Velika Britanija ne garantuje NIŠTA.
- 1936.g. u Sremskoj Mitrovici se održao sastanak KPJ i Ustaše o budućoj saradnji. Dogovor je da NDH podržava sile osovine a KPJ Saveznike, u međuvremenu sarađuju protiv dominacije Srbije, a da posle rata strana koja je uz pobednika iskoristi svoj uticaj na zaštiti ovih drugih.
- Takođe iste godine Teodor Ruzvelt pred medijima izjavljuje da ako dođe do sukoba u Evropi, da će S.A.D. ostati neutralna. Ovo je ohrabrilo vladu KJ da državne zlatne rezerve poveri Amerikancima na čuvanje ( neznam da li je transfer izvršen iste ili sledeće godine ). Ove zlatne rezerve su nam Amerikanci vratili krajem devedesetih posle prestanka sukoba na Balkanu. Podelili su ih između Srbije, Hrvatske i Slovenije. Ovo pomeranje zlata je imalo ključni uticaj za sudbinu našeg naroda.
- 1938.god. tadašnji predsednik vlade Milan Stojadinović odlazi u Berlin na sastanak sa Hitlerom. Uslovi pakta: Hitler zahteva da KJ u budućem sukobu velikih sila ostane neutralna. Sam se obavezuje da teritoriju KJ neće koristiti za prolaz vojnih snaga ( nakon Engleskog iskrcavanja u Grčkoj prvobitni planovi zaista pokazuju tranzit preko Bugarske i Rumunije ). Dalje, on se lično obavezuje da će uzeti u zaštitu KJ od strane Habsburgovaca i da garantuje granice na Balkanu, s tom razlikom, ako do menjanja granica ipak dođe, Jugoslavija dobija Solun.
- Neposredno posle sastanka sa Hitlerom, Stojadinović ima sastanak sa Geringom (koji je bio i ministar privrede). On je ponudio da otkupi svu proizvodnju rude iz Bosne. Kao gest dobre volje on je našoj vladi ponudio na poklon jednu od tri stvari: da izgrade kompletnu fabriku sa svim mašinama gde god želimo, bateriju najmodernijih haubica (na koje je bio lično ponosan i koje nam je toplo preporučivao) ili eskadrilu tada najboljeg svetskog lovca Bf-109. Nakon tog sastanka u državnom vrhu KJ nastaje opšti haos, rasprava šta treba uzeti od ponuđenog. Na kraju je ipak odlučeno da se uzmu avioni. KJ je dobila preko 60 najmodernijih Meseršmita što ju je učinilo najvećom avijacijskom silom na Balkanu. Uz dvadesetak Harikena, 6 IK3 i jednog Bf-110, bila je veća aero sila čak i od Italije ( koja je još uvek koristila jako zastarele Fiat G.50 i Aermaći). Čudan potez za nekog ko planira da nas napadne.
- 1939.g. pada Stojadinovićeva vlada i formira se nova. Iste godine i Ruzvelt menja stav pa se otvoreno stavlja na stranu Engleske. Raniji Stojadinovićevi dogovori su pali u vodu pa je Nemacka želela da nova vlada KJ potvrdi pakt. Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti sa zlatnim rezervama u Americi pa regent Pavle na sve načine pokušava da odbije sporazum a da ostane u dobrim odnosima sa Nemačkom.
Naravno to po meni zvuci ovako: Ja ne želim da potpišem ugovor ( koji me obavezuje da ostanem neutralan ) ali želim da ostanem neutralan. Ovakva nebuloza se teško da lepo sročiti i posle par pregovora KJ mora da potpiše pakt ( naravno nepotpisivanje istog znači otvoreno stavljanje KJ na stranu Saveznika ).
- 1939.g. KPJ poziva članstvo na pripreme za rat i počinju sa skladištenjem ratnog materjala.
- 1940.g. pocinju pregovori KJ sa SSSR-om za normalizaciju odnosa i pomoć u naoružanju. Do ovoga ipak nije došlo zbog Rusko-Nemačkog pakta ali je vrlo interesantno da je general Simović posle pada Jugoslavije umesto da sa kraljem i vladom ode u Englesku, on je zapravo izbegao u Rusiju.
- krajem 1940. Italija napada Grčku što daje Engleskoj opravdanje da se priključe. U početku su Grci bili protiv Engleskog uplitanja jer su se Italijani i pored ogromne brojčane i tehničke nadmoćnosti pokazali kao veoma nesposobni, pa je Grčka ne samo da je uspela da se odbrani, već je prešla i u protivnapad i osvojila deo Albanije. Sledeće godine je ipak došlo do blagog pomeranja fronta u korist Italije, pa je Engleska ušla u Grčku. Grčka je bila posebno važna jer je imala za cilj i okruženje Turske ( koja je ranije imala sukobe sa Rusijom i bila u prilično nategnutim odnosima ). Da se Turska našla potpuno okružena Rusima i Englezima morala bi da se odrekne neutralnog statusa i da se izjasni ili je za ili protiv Saveznika ( izjašnjavanje protiv bi značilo samoubistvo ). Napomena: ovo ipak treba da se uzme sa rezervom jer je više rezultat analize istoričara i tadašnjih političara, a manje na dokumentaciji ( meni poznatoj ). Pa ipak, i kao takvo, ovo naglabanje ima više dokumentovanih osnova nego većina teksta koji je na početku posta napisao Nebojša Malić.
- 1941. čuveni neredi i parole "Bolje rat nego pakt". U Osprejovom izdanju ( Engleska izdavačka kuća specijalizovana za Istoriju i po mom mišljenju verovatno najbolja ) u knjizi Balkanski ratovi devedesetih, u prvoj glavi se navodi da je martovski ustanak bila akcija Engleske obaveštajne službe, koju je nastavila KPJ.
- Posle vojnog puča i demonstracija, general Simović stupa na čelo vlade i odobrava Hrvatskoj potpunu autonomiju.
- Ostatak je svima poznat, krvava istorija našeg naroda.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
A sada malo da komentarišem tekst sa početka posta, znači lično moje mišljenje.
- Da li bi Hitler napao Jugoslaviju čak i da je ostala u paktu? Da se ne zavaravamo, pripremala se sudbina čitavog sveta na istočnom frontu gde je od presudne važnosti bio svaki čovek i svaki dan. Ušteda od par nedelja i nekoliko divizija je vrlo lako moglo da izmeni tok rata sa Rusijom 1941.g. Možemo nazivati Hitlerom svakakvim imenima, ali budala sigurno nije bio ( što nebih rekao za Musolinija ). Ubeđen sam da bi ostavio Jugoslaviju za sledeću godinu posle obračuna sa Rusijom da nije smatrao da je neophodno ( odnosno da predstavlja bezbedonosni rizik ).
- Raspoloženje naroda prilikom Martovskog ustanka i herojska istorija Srba? Posle Balkanskih ratova i Prvog svetskog Srbija je izgubila trećinu stanovništva. U mnogim selima posle 1.sv.rata nije se začuo dečiji glas trideset godina. To itekako mnogo utiče na herojsko raspoloženje.
- Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob. Neko je to umesto nas tražio, neke budale su to prihvatile, i... Želja nam je ispunjena. Dobili smo i rat i grobove. Nismo hteli da budemo neutralni. Da smo se držali pakta i da nas je Nemačka napala, imali bi smo bar istorijsko opravdanje da su oni krivi za sve i sva ova priča naših istoričara bi imala smisla. Ovako je smešno.
- Kakvo je to ropstvo koje nam je bilo toliko nepodnošljivo? Terali su nas da budemo mirni? Da se nemešamo? Zasigurno znam da su u Beogradu u to vreme ljudi gunđali što mirno gledamo kako napadaju našu pravoslavnu braću Grke, i da se potajno kukalo na vladu što se to dozvoljava. Kako ja shvatam, tada je to ropstvo značilo "ne mešaj se i gledaj svoja posla".
A sada. Sada, posle Američke vojne intervencije, bombardovanja, oduzimanja teritorije i postavljanja vojne baze i gomile ekonomskih i političkih ucena ( što se nekada zvalo okupacija ), mi to sada nazivamo "partnerstvo za mir". I hvalimo se time. Nekada nismo mogli da podnesemo što napadaju naše saveznike, a sada smo spremni da kada naš narod gine na Kosovu, da izvršimo snažan diplomatski protest. Jako snažan. Nekada smo se plašili da će Nemacka koristiti našu teritoriju za tranzit snaga, a sada se sami nudimo da učestvujemo u raznim "mirovnim akcijama". Ako smo tada zbog pakta 1941. bili spremni da ratujemo, da li bi sada trebali svi zajedno da izvršimo hara-kiri?
- Idemo dalje. Hitlerova opsesija revanšizmom? Srbomrzac? Na sahrani kralja Aleksandra, Nemačka delegacija na čelu sa Geringom je donela venac sa natpisom "Herojskom neprijatelju". Vrlo Srbomrzačko. Takode, Gering je bio strastven kolekcionar ordenja, a najdraži mu je bio orden Karađorđeve zvezde. U svom stanu je imao svoj lični portret baš sa ovim ordenom. Takođe vrlo Srbomrzačko. Takođe, zato što nas je mrzeo i hteo da nas uništi poklonio nam je najmoderniju avijaciju čisto da nebi njegovim bombarderima bilo dosadno.
- Manje poznat podatak ( i manje bitan za celu priču ) ali za vreme rata, kada je jedna četa Ustaša u Slavoniji preterala i izvršila do tada najveći pokolj Srba, SS-divizija je uništila pomenutu četu, a nekoliko Hrvatskih glavešina je uhapšeno i odvedeno u Berlin. Naravno, posle pregovora su pušteni i vraćeni nazad. Srbomrzački bi bilo da se Ustaškoj jedinci čestita na dobro obavljenom poslu. ( Na ovom forumu ima i Hrvata, pa se nadam da se niko ne oseća ovde prozvan. Ipak su ovo bolne teme i trudim se da se držim teme.).
- Za sada za kraj. Izjave tipa " jeste on to rekao, ali mi svi znamo šta je on stvarno mislio " liči na demagogiju za malu decu, i ne odgovara ozbiljnim istoričarima. Bez sumnje je samo da smo u tom ratu platili jako veliku cenu. Da li smo mogli da ga izbegnemo? Nismo se ni potrudili pa nam sad ovde dokazuju da nam ništa nebi vredelo čak ni da smo pokušali. Ko je ovde lud?
