Vi se, u stvari, svi ovde sporite oko jednog starog pitanja: prirode Hristove. Pitanje glasi: da li je Hrist, što je grčki prevod reči judejske Mesija, Bog lično u ljudskom obličju, ili čovek sa atributima Boga, odnosno Apsoluta ili Logosa. Drugim rečima, ovde je već ranije objašnjen pojam epifanije, kad Bog postaje čovek. Da Bog uzme ljudski oblik je jedno, a da postane čovek je drugo, i ovakav pristup "postajanja čovekom" judaizmu i islamu je neprihvatljiv i paganski. Hrišćanstvo, dok je još bilo u fazi formiranja, odmah posle 312 godine, za vreme Konstantina, imalo je dva mišljenja. Jedno je Biskupa Arija, od koga je nastala Arijevska jeres, koji smatra da Isus nije Bog po prirodi, već da je unapređen u božanski status i da mu je Bog dao određena božanska svojstva. Ne bih ovde sad navodio Arijeve argumente i citate, ali je suština u tome. Drugo mišljenje zastupao je Atanasije, i ono se svodi na to da: reč je postala čovekom, da bi smo mogli postati božanski. Oko ovih teoloških razlika vodila se prilična diskusija pa je na saboru u Nikeji 20 maja 325, pod Konsttinovim nadzorom, usvojen Smbol vere, koji Arije i njegove pristalic enisu htele da potpišu, a navedenim Smbolom vere usvojeno je stvaranje ex nihilo. Međutim, oko ovog je i kasnije bilo sukoba i neshvatanja teoloških razlika koje se baziraju uvek i iznova na poimanju Logosa, elementarnog pojma iz grčke filozofije. Kasnije, Kapadokejci su stvorili, pre svega Bazilid, razliku između dogme i kerigme. Kerigma je bila javno učenje bazirano na Bibliji, dogma dublje značenje bibliske istine koja se može shvatiti samo kroz religiozno iskustvo i izraziti u simboličkoj formi. To znači da osim svog doslovnog značenja, svete knjige imaju i spiritualni značaj, koji se ne može i ne sme shvatiti doslovno. Ovo je bitno jer će zapadno hrišćanstvo kasnije razviti kerigmu, a istočno dogmu. I da, završim sa rečima Grigorija Niskog: "Svaki pojam Boga je čisti simulakrum, lažna sličnost, idol: ona ne može da otkrije samog Boga" ili još lepše Filon reče: "Mi znamo našeg Boga samo po wegovim delima ali ne pristupamo njegovoj suštini."