Zašto nema nigde Hristove izjave da je On "Elohim" već samo "elohim", Jovan 10,33.34
Prvo, tekst je pisan na koine, drugo, nas svojim citiranjem (koje nije ispravno, jer ne navodiš koji je prevod korišten, niti
grčki original) retka izvučenog iz konteksta (po već oprobanom metodu vas klanjaoca Pisama) nećeš ubediti.
Isus naime reč za koju si se naivno uhvatio ne govori da sebe prikaže "bogom" jer istom citira vašu opsesiju, u kojoj se govori o ljudima, dok za sebe doslovno kaže:
31Židovi ponovno pograbiše kamenje da ga kamenuju. 32Isus im odgovori: »Mnoga vam dobra djela Očeva pokazah. Za koje me od tih djela kamenujete?« 33Odgovoriše mu Židovi: »Zbog dobra te djela ne kamenujemo, nego zbog hule: što ti – čovjek – sebe Bogom praviš.« 34Odgovori im Isus:
»Nije li pisano u vašem Zakonu:
Ja rekoh: bogovi ste!
35
Ako bogovima nazva
one kojima je riječ Božja upravljena
– a Pismo se ne može dokinuti –
36kako onda vi onome kog Otac posveti
i posla na svijet
možete reći: ‘Huliš!’
– zbog toga što rekoh: ‘Sin sam Božji!’?
37Ako ne činim djela Oca svoga,
nemojte mi vjerovati.
38Ali ako činim,
sve ako meni i ne vjerujete,
djelima vjerujte
pa uvidite i upoznajte
da je Otac u meni
i ja u Ocu.«
39Nato ga ponovno nastojahu uhvatiti, ali im on izmaknu iz ruku.
Kontekst je i ovoga puta u poslednjem retku.
Ps. Milioni su umrli jer verovaše u Isusa, milioni. Niko od njih ne dade svoj zemaljski život za nekoga ko je samo čovek. Još manje dade za nekakvo Pismo.
Evanđelje im nije propovedano tako što su im apostoli i učenici
citirali Pisama, nego tako što su im govorili. Duh Sveti im nije podelio primerke Pisama da ih sami čitaju i da po njima veruju.
Uostalom, niko zdrave pameti, iste one koja je od Boga dar, ne bi u smrt išao zbog nekoga ko je samo čovek, niti zbog toga što u ljudskom rukom pisanom tekstu piše.
Lakmus test ispravnosti vere dakle nije u tome da li se piše ovako ili onako, niti u tome da li je neko razumeo Isusa ili nije, nego u tome da li je neko za tu veru spreman da i svoj život položi.
Naravno, sada ćeš se naći pozvanim da citiraš protestantske fantazmagorije o nekakvim progonima "jadnih" Albigenza, Katara, Bogumila, ovih i onih, prenebegavajući dve činjenice:
1. Ebionite - nazarene niko nije progonio. Sve i da jeste, jadan je to progon kada njihove ideje opstadoše sve do danas.
2. Crkva čije verovanje napadaš Pismima koje je ona kanonizovala je upravo i izgrađena na dušama onih koji su zbog vere u Hrista Boga svoje živote dali. Nisu svoje živote dali zbog nekog proroka i učitelja, čoveka, nego zbog svoje vere da je On ono što je svojim Delima svedočio da jeste, Otelotvoreni Bog, Bogočovek.
Koliko je vas skriptulatora spremno da svoje živote da za vaše tumače Pisama? Koliko? Svoje zemaljske živote toliko cenite da ste izmislili i navodne "zdravstvene zakone" koji pomažu produžavanju zemaljskog života, a progon vam je šta? Prisiljavanje da se radi subotom?! Ili da se primi transfuzija?!
Da ne govorim da vas muhamedanci ne diraju, glave se skidaju samo onima koji veruju da je Hrist Bog.
Dakle, i danas, kao što će to biti sve do kraja vremena, Hrišćani daju sebe, daju svoje živote za veru u Hrista, ne nekakvog proroka, učitelja, samo čoveka, nego Hrista Boga, Hrista Bogočoveka.
Biblije gore, pa se niko ne baca u vatru da sebe žrtvuje za njih. Zašto, pitaće se mnogi kojima je Biblija skoro pa Bog?
Odgovor leži u tome da se ljudi ne žrtvuju za veru u Pisma, nego za veru u Boga živoga, onu veru koja je pre nego što je i zapisana, bila prenošena s kolena na koleno, usmeno prenošena i propovedana. Jer Bog, ne piše, Bog govori. Mrtvi predmeti ne spašavaju, nego Bog, Živi Bog.
Ne nekakvo odvojeno, daleko, nedostupno Biće, koje je posao stvaranja predalo u ruke demijurgu ili demijurzima, kakvim ga oni kojima je Pismo sve, predstavljaju, nego Bog koji je aktivan, nemiran, Bog bez koga ništa ne može postojati.
A Taj je Bog
Trojstvo osoba, Otac - Sin - Duh Sveti. Jedno Biće, Jedna suština, Jedna priroda. Ne tri bića koja dele "prirodu".
U takvog Boga veruju oni koji svoje živote daju za svoju veru. U takvog Boga veruju oni koji progone trpe.
Dakle, ne postoji nekakvo novo Hrišćanstvo, niti postoji nekakvo Tradicionalno Hrišćanstvo, postoji samo Hrišćanstvo, a ono je upravo
vera zbog koje ljudi daju svoje živote, zbog koje ih ubijaju.
Ko su dakle oni koji sebe s pravom mogu zvati Hrišćanima? Jesu li to oni koji sebe zbog Biblije tako zovu, ili oni kojima glave skidaju zbog verovanja u Hrista Boga, Hrista Bogočoveka?
Odgovor je jasan da jasniji ne može biti. Svedočanstvo je takvo da ni jedan jedini što se na Pismo poziva nema argumenata da ga pred Bogom i pred ljudima ospori i svoje nazivanje "Hrišćaninom" odbrani.
Hrišćani su samo oni koji u Hrista Boga, Hrista Bogočoveka veruju. Svi ostali su "vuci u jagnjećoj koži", zavedeni i zavodnici. 
