Član
- Učlanjen(a)
- 12.12.2009
- Poruka
- 160
Ne da je dobro, to je odlično čoveče!To je stih Svetog Pisma, upravo zato je tako fenomenalan!
A šta ti tu nije jasno?
Moj Milankoviću, bre, pa ništa ne znaš!Jel se ti to zezaš il stvarno tako...ono...ne kontaš?
A i sa telefonom me nasmeja,majke mi!Prvo, igra gluvih telefona se tako ne igra, ko te bre učio da je to ta igra?A drugo, kad telefon zvoni pa se ti javljaš i trućaš gluposti nema sa spoznajom blage veze!
Evo šta ti predlažemrvo, da nadješ neke drugare da te nauče extra igricu gluvih telefona, da ne živiš u neznanju.
Drugo, da smanjiš roditeljima račune za telefon.
Treće da mi objasniš kako ti npr.znaš da gledaš baš u taj telefon, a ne npr.u dizalicu.Šta je to čime ti dolaziš do saznanja?
Jel se slažeš da moraš prvo nešto da percipiraš?Čulima svojim obradiš.Jel tako?
Šta se posle dešava u mozgu?Mozak te čulne draži obradjuje i preradjuje i povezuje sa tvojim prethodnim iskustvom i tako ti formiraš neki pojam.Jel tako?
E, a vidiš. u Bibliji se celokupna ta psihologija, sve: i percepcija i um i osećanja i iskustvo zovu jednim imenom - DUH LJUDSKI.Tada nije bilo psihologije, pa su ljudi tako nazivali svoj unutrašnji život.Takav, sličan duh, imaju i životinje.To je potvrdila i savremena psihološka nauka, kao i svi koji imaju kućne ljjubimce, da životinje imaju emocije, da osećaju, da mogu da misle i da imaju i inteligenciju.
Takvo poimanje, spoznaja sveta, u staro vreme se nazivala svedočanstvom duha, to je ono što se smatralo da je DUŠA.
Medjutim, Biblija nas uči da čovek, pored duše (čula+emocija+kognicija+iskustvo) ima još jedan, potpuno drugačiji način spoznaje, pročitaj prve glave Poslanice Jevrejima, tamo ti sve lepo piše.
Ali, Bog se dušom, ne može spoznati.On je posebna "kategorija", za Njega je potreban poseban kanal spoznaje, poseban organ.Taj organ se zove vera.Takodje, pitanje je koji ipostas, koji "deo Boga" je taj koji komunicira sa čovekom.Taj deo, Božije Lice je Duh Sveti.On direktno, bez ikakve potrebe da prolazi perceptivni put, direktno komunicira sa čovekovom dušom, sa njegovim bićem.
To je ono što taj biblijski stih znači, da Duh Sveti svedoči duhu našem da Bog postoji.
Ti, osim svoje spoznaje sveta perceptivnim kanalima, ne možeš da spoznaješ stvarnost.Ali Boga možeš.
Jel ti sada jasnije malo?
Ti mi ništa ne odgovaraš na ono što te ja pitam, nego mi objašnjavaš kako se sa bogom igraš gluvih telefona. Pa to je neozbiljno. Pričaš o nekakvom "organu" koji se zove vera. Ajde da si rekla ideja, pa bih te razumeo, ali "organ", gde li ga samo nadje? I za sve ti je glavni argument: piše u Bibliji. Pa u drugim knjigama drugo piše. Zato te i stalno vraćam na tvoje lično iskustvo, a ne na to šta je pisao Laza, a šta Pera. Oni su imali svoj problem, a tvoj je problem što nećeš da misliš svojom glavom. Valjda si tako izdrilovana odmalena. Dobro, nema problema, ali nemoj onda tražiti da i mi svi mislimo knjigom.
Ja sam te lepo pitao. Jurivaka te već dva puta isto pita, a ti o nekakvoj "direktnoj" komunikaciji duha i knjige u tvojoj glavi. Kako to mogu duh i knjiga da komuniciraju. Može tvoj um, to mi je već logičnije, i to sam sa sobom, pri čemu onog drugog zove "Sveti Duh". E ali ti taj svoj um ne pališ, ti samo listaš knjigu. Pa upali bre makar malo, oma će ti biti drugačiji zaključci, to jest u skladu sa stvarnošću, a ne sa knjigom. I onda nećeš imati problem da odgovoriš na postavljeno pitanje, jer ćeš shvatiti da je ideja boga takvog kakvog ga ti predstavljaš apsurdna i protivna svim činjenicama koje ti stoje pred nosom.
Ideja boga je jedino saglasna sa knjigom u tvojoj glavi. E zato lepo ostavi knjigu sa strane i otvori oči. Pa odgovori: kad je bog već tako dobar kako je moguće da se jedno dete rodi zdravo i pravo, a drugo bez ruku i nogu. Genetika je na to dala koliko-toliko prihvatljiv odgovor. Tvoja knjiga kaže da moramo da se igramo gluvih telefona. OK, igraj se i dalje, ali bez mene