Isus Boga naziva Ocem pa kaže:
Jovan 14:7-10
(7) Da ste upoznali mene, i Oca biste moga upoznali. Od sada ga i poznajete i vidjeli ste ga." (8) Kaže mu Filip: "Gospodine, pokaži nam Oca i dosta nam je!" (9) Nato će mu Isus: "Filipe, toliko sam vremena s vama i još me ne poznaš?" "Tko je vidio mene, vidio je i Oca. Kako ti onda kažeš: 'Pokaži nam Oca'? (10) Ne vjeruješ li da sam ja u Ocu i Otac u meni? Riječi koje vam govorim, od sebe ne govorim: Otac koji prebiva u meni čini djela svoja.
Isus ovde kaže: KO vidi mene, video je Boga. Iz prethodna tri evanđelja može se zaključiti da Isus samo prenosi reč Božju i izvršava Božju naredbu. U evanđelju po jovanu nije tako. Kad govori Isus, govori Bog, kad Isus čini, čini Bog. Isus nije prorok, nego nešto više od proroka. A pisano je Biće dvoje jedno tijelo. Spoznao je Oca u sebi. Isus kao Hristos stekao je udeo u Božjem biću. I svi koji veruju u njega takođe stiču udeo u Božjem biću. Pa kako onda negirati ono što je napisano i u Zakonu: Ja rekoh: bogovi ste?
Pade mi napamet jedna analogija koja nije baš adekvatna, ali može navesti um na adekvatan pravac razmišljanja. Kad čovek koji boluje od šizoofrenije ode kod psihijatra, psihijatar posmatra njegovo ponašanje i sluša šta ovaj govori. Budući da je iz knjiga upućen u šizofreniju kao bolest, on je lako može prepoznati i početi sa lečenjem. U slučaju pojave Boga na zemlji, možemo ga prepoznati samo na osnovu onoga što govori i što čini. Ovde je obrnuto: zdrav dolazi bolesnima i govori kako da ozdrave. Imamo Novi zaavet, i na osnovu Pisma trebalo bi da prepoznamo Boga u čoveku, koji govori ljudskim jezikom i radi ljudskim rukama. U hrišćanstvu, ne radi više čovek po zapovesti, nego živi Bog koji je u svakom Hrišćaninu. Reći da Isus nije Bog znači ne videti Oca u njemu. A ne videti Oca u njemu znači ne priznavati Hrista. Jevreji su zapravo odbacili Hrista upravo zbog insistiranja da je Jahve jedini Bog. Jahve govori: "Ja sam Bog i ko mi se približi, poginuće." Otac Hrišćana govori suprotno: "Dođite k meni i živećete."
