UPLOADER
- Učlanjen(a)
- 19.10.2010
- Poruka
- 3.322
Čuda koja se dešavaju su od Boga ili demona?
- Začetnik teme tripo 41
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Ljudi moji štoli je ovo ,opet
Kaze antihrist ce se predstavljati kao dobrotvor a pise da ce progoniti Hriscane.
Haos!
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Mire, osuđuješ druge za neznanje a sam si u njemu.
Rimokatolička crkva je u početku bila samo posmatrač, ali ona je danas i te kako prisutna u svetskom savezu crkava, i njeni pozivi svim crkvama na ujedinjenje su danas najglasniji.
Zato papa ispoljava pacifizam, ali je to ona ista progoniteljska zver iz srednjeg veka.
Antihrist će se pojaviti kao dobrotvor čovečanstva i ujediniti sve pod svoje okrilje, ali će laskavim rečima koje uveravaju, navesti sve okupljene oko sebe da progone one koji mu se ne poklone, i ne priznaju njegov autoritet, i to će po njegovoj tvrdnji biti za dobrobit ujedinjenog sveta.
Mire Mire, počeo si potpuno da postaješ neprijatelj istine, i da staješ na stranu zveri, ne prepoznajući njene prevare.
Neka ti Bog bude od pomoći da se probudiš iz tog stanja svesti.
Rimokatolička crkva je u početku bila samo posmatrač, ali ona je danas i te kako prisutna u svetskom savezu crkava, i njeni pozivi svim crkvama na ujedinjenje su danas najglasniji.
Zato papa ispoljava pacifizam, ali je to ona ista progoniteljska zver iz srednjeg veka.
Antihrist će se pojaviti kao dobrotvor čovečanstva i ujediniti sve pod svoje okrilje, ali će laskavim rečima koje uveravaju, navesti sve okupljene oko sebe da progone one koji mu se ne poklone, i ne priznaju njegov autoritet, i to će po njegovoj tvrdnji biti za dobrobit ujedinjenog sveta.
Mire Mire, počeo si potpuno da postaješ neprijatelj istine, i da staješ na stranu zveri, ne prepoznajući njene prevare.
Neka ti Bog bude od pomoći da se probudiš iz tog stanja svesti.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
ČUDA SVETOG MINE U CRKVI LAZARICA: Nad ovom ikonom DEŠAVALO SE NEMOGUĆE! Evo kako je DOKTOR SPASAO DEVOJČICU!
03/12/2017
382
Facebook1,071Facebook MessengerViberWhatsApp
Foto: wikimedia.org
U Beogradu na Zvezdari, u pravoslavnom hramu Svetog velikomučenika kenza Lazara, nalazi se čudotvorna ikona Svetog velikomučenika Mine.
„Ikona je nečujno došla, tako da se ni do danas pouzdano ne zna kada i kako je dospela u ovaj hram, ali kakko je vreme odmicalo, tako se glas o njoj sve više širio. Tako biva i danas.
Ikona se objavljuje svojim čudotvronim dejstvom“, piše u knjizi Čuda Svetog Mine u Beogradu, autora Jovana Janjića. Prema njegovim navodima u ovoj knjizi, pred ovom ikonom „nebrojeno mnogo ljudskih duša je našlo utehu, isceljenje i put do onoga što čista srca žele“.
Sveti Mina bio je po zanimanju vojnik, misirskog porekla. Kao istinski hrišćanin, naspustio je vojsku i otišao u planinu. Nakon nekog vremena Sveti Mina se spustio u grad – Katuaniju i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Knez tog grada Piros kada je čuo Minine reči naredi da ga stave na velike muke. Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili vatrom, i na kraju ga posekli mačem.
Drugi slučaj nije mogao da se izvuče iz zla osim preko ikone.
Помаже Бог, оче Гаврило.
Зовем се Небојша С. Имам 22 године и живим у Црној Гори. Осјећао сам за потребно да напишем и посвједочим о помоћи чудотворне иконе Мајке Божије Лепавинске.
Након доста година проведених у блуду, неморалу, гордости, непослушности, недовољном поштовању (ако тако могу рећи) према Богу, нашао сам се у веома тешком духовном стању. Вјеровао сам у Бога и молио сам се својим ријечима ујутру и пред спавање и осјећао сам се јаким, то је била духовна снага, али нијесам обраћао пажњу много на Цркву, иако ме је мајка (која је вјерујућа) много пута позивала да идем са њом на литургију недељом и да прибјегавам Богу. Једноставно нијесам могао или нијесам хтио да је чујем. Све до једног дана, кад сам себе ставио у први план и прешао преко ријечи Божије и благодати коју ми је дао.
Да почнем: бавим се спортом. Током проведене године у иностранству наилазио сам на многа искушења на која нијесам обраћао пажњу, већ сам блудничио, гордио се, укратко свашта радио. Једног дана сам толико сагријешио да сам само осјетио преко цијелог тијела као да ме напушта нешто. (Послије сам прочитао да је то благодат Божија). Тог дана сам подлегао искушењу, био сам у блуду са једном дјевојком.
Од тог тренутка креће огроман немир, нијесам могао да размишљам, много мисли свакаквих ми је пролазило кроз главу, нијесам имао мира, сањао сам много ружне снове, будио се у немиру, док сам се окретао да угледам иконе које сам имао нијесам могао ни да се помолим више. Али нијесам одустајао од молитава, иако на крају ништа нијесам могао да осјетим, знао сам некако да ме оне одржавају. Молитве су ми биле много више него вода жедноме. Невјероватан немир, страх, мислио сам да лудим (нијесам имао простора за покајање), свађао сам се са колегама, чак сам мислио да ми они раде неко зло.
Молио сам се и на силу некад, али молећи се нијесам могао да допрем до благодати. Помислио сам да је крај, али нешто дубоко у мени ми је говорило да ће сунце да засија. Не могу да вам опишем тај осјећај ништавности, ничега, огромне празнине у мени - издао сам Бога! Тада сам схватио да нијесу важне земаљске ствари, да није ништа важно сем Бога, да „човјек не живи од хљеба већ од ријечи Божије“. Јер, Он није нас оставио.
Сјећам се да сам током једне утакмице изашао на терен, да сам се у току утакмице питао гдје сам ја ово и шта је све ово. Послије мјесеци проведених у таквом стању, на интернету сам, хвала Богу, нашао сајт манастира Лепавине. Од тренутка када сам угледао икону Мајке Божије, већ сам осјетио утјеху, рекао сам сам себи: „Биће добро...“ .
Обратио сам се нашој Мајци гледајући у икону, плачући, сав растројен. Немам куда, не знам ништа, хаос... И у једном тренутку обузео ме је страх, јер Њене очи су биле живе. Она ме је гледала, била је ту, а ја сам плакао и молио за помоћ.
Послао сам, оче Гаврило, и Вама поруку да се помолите за мене грешног и за моју породицу и описао своје стање. Након тога све ми је кренуло набоље. Дошло је, хвала Богу и Мајци Богородици, до покајања, затим исповијести и причешћа.
Овим путем желим да се захвалим Вама и свој братији манастира Лепавине.
Свима који читају: отворите очи, браћо и сестре, и обратите се Богу и Мајци Божијој, јер вас воле и чекају на вас. Бог је милостив и неће вас оставити ако му се обратите и молите.
Слава Господу нашем Исусу Христу, Пресветој Богородици Владичици и свима светима који се моле за наш грешне. Амин.
Све се догодило 2015. године.
Žalosno da pomoć traže od predmeta i mrtvih ljudi.
03/12/2017
382
Facebook1,071Facebook MessengerViberWhatsApp
Foto: wikimedia.org
U Beogradu na Zvezdari, u pravoslavnom hramu Svetog velikomučenika kenza Lazara, nalazi se čudotvorna ikona Svetog velikomučenika Mine.
„Ikona je nečujno došla, tako da se ni do danas pouzdano ne zna kada i kako je dospela u ovaj hram, ali kakko je vreme odmicalo, tako se glas o njoj sve više širio. Tako biva i danas.
Ikona se objavljuje svojim čudotvronim dejstvom“, piše u knjizi Čuda Svetog Mine u Beogradu, autora Jovana Janjića. Prema njegovim navodima u ovoj knjizi, pred ovom ikonom „nebrojeno mnogo ljudskih duša je našlo utehu, isceljenje i put do onoga što čista srca žele“.
Sveti Mina bio je po zanimanju vojnik, misirskog porekla. Kao istinski hrišćanin, naspustio je vojsku i otišao u planinu. Nakon nekog vremena Sveti Mina se spustio u grad – Katuaniju i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Knez tog grada Piros kada je čuo Minine reči naredi da ga stave na velike muke. Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili vatrom, i na kraju ga posekli mačem.
Drugi slučaj nije mogao da se izvuče iz zla osim preko ikone.
Помаже Бог, оче Гаврило.
Зовем се Небојша С. Имам 22 године и живим у Црној Гори. Осјећао сам за потребно да напишем и посвједочим о помоћи чудотворне иконе Мајке Божије Лепавинске.
Након доста година проведених у блуду, неморалу, гордости, непослушности, недовољном поштовању (ако тако могу рећи) према Богу, нашао сам се у веома тешком духовном стању. Вјеровао сам у Бога и молио сам се својим ријечима ујутру и пред спавање и осјећао сам се јаким, то је била духовна снага, али нијесам обраћао пажњу много на Цркву, иако ме је мајка (која је вјерујућа) много пута позивала да идем са њом на литургију недељом и да прибјегавам Богу. Једноставно нијесам могао или нијесам хтио да је чујем. Све до једног дана, кад сам себе ставио у први план и прешао преко ријечи Божије и благодати коју ми је дао.
Да почнем: бавим се спортом. Током проведене године у иностранству наилазио сам на многа искушења на која нијесам обраћао пажњу, већ сам блудничио, гордио се, укратко свашта радио. Једног дана сам толико сагријешио да сам само осјетио преко цијелог тијела као да ме напушта нешто. (Послије сам прочитао да је то благодат Божија). Тог дана сам подлегао искушењу, био сам у блуду са једном дјевојком.
Од тог тренутка креће огроман немир, нијесам могао да размишљам, много мисли свакаквих ми је пролазило кроз главу, нијесам имао мира, сањао сам много ружне снове, будио се у немиру, док сам се окретао да угледам иконе које сам имао нијесам могао ни да се помолим више. Али нијесам одустајао од молитава, иако на крају ништа нијесам могао да осјетим, знао сам некако да ме оне одржавају. Молитве су ми биле много више него вода жедноме. Невјероватан немир, страх, мислио сам да лудим (нијесам имао простора за покајање), свађао сам се са колегама, чак сам мислио да ми они раде неко зло.
Молио сам се и на силу некад, али молећи се нијесам могао да допрем до благодати. Помислио сам да је крај, али нешто дубоко у мени ми је говорило да ће сунце да засија. Не могу да вам опишем тај осјећај ништавности, ничега, огромне празнине у мени - издао сам Бога! Тада сам схватио да нијесу важне земаљске ствари, да није ништа важно сем Бога, да „човјек не живи од хљеба већ од ријечи Божије“. Јер, Он није нас оставио.
Сјећам се да сам током једне утакмице изашао на терен, да сам се у току утакмице питао гдје сам ја ово и шта је све ово. Послије мјесеци проведених у таквом стању, на интернету сам, хвала Богу, нашао сајт манастира Лепавине. Од тренутка када сам угледао икону Мајке Божије, већ сам осјетио утјеху, рекао сам сам себи: „Биће добро...“ .
Обратио сам се нашој Мајци гледајући у икону, плачући, сав растројен. Немам куда, не знам ништа, хаос... И у једном тренутку обузео ме је страх, јер Њене очи су биле живе. Она ме је гледала, била је ту, а ја сам плакао и молио за помоћ.
Послао сам, оче Гаврило, и Вама поруку да се помолите за мене грешног и за моју породицу и описао своје стање. Након тога све ми је кренуло набоље. Дошло је, хвала Богу и Мајци Богородици, до покајања, затим исповијести и причешћа.
Овим путем желим да се захвалим Вама и свој братији манастира Лепавине.
Свима који читају: отворите очи, браћо и сестре, и обратите се Богу и Мајци Божијој, јер вас воле и чекају на вас. Бог је милостив и неће вас оставити ако му се обратите и молите.
Слава Господу нашем Исусу Христу, Пресветој Богородици Владичици и свима светима који се моле за наш грешне. Амин.
Све се догодило 2015. године.
Žalosno da pomoć traže od predmeta i mrtvih ljudi.
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Rimokatolicka crkva nije u SSC i to ne mozes dokazati. Znaci da pojma nemas i da lupetas gluposti!
SSC su osnovali protestanti!
Pa vi sami ste napravili tu "zver"!
A onda kazete da ju je osnovao papa?
Boze me sacuvaj suludih tvrdnji!
I papa ce da progoni a vi progonili katolike?
Drugo tvrdis kako Pravoslavna crkva spusta oganj sa neba, a onaj ko spusta treba da bude amerika po vasem prorocanstvu!
Vi ste toliko skrenuli u svojoj mrznji i maniji protiv Pravoslavlja da ste izmenuli i ucenje svoje crkve, samo da bi pljuvali Pravoslavlje!
Kognitivna disonanca , nista drugo!
Poslednja izmena:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ja nigde nisam tvrdio "DA JE EKUMENSKI SAVEZ OSNOVAO PAPA" već "DA ON DANAS IMA PRIMAT U TOM SAVEZU"
Opet pokazuješ neznanje, jer Rimokatolička crkva jeste u savezu crkava, i papa je danas najveći zagovornik ekumenskog ujedinjenja.
25. maj 2014. | 21:40 21:43 | Izvor: Beta, Tanjug
Papa i Vartolomej potpisali Deklaraciju o ujedinjenju hrišćana
Rimokatolički papa Franja i pravoslavni vaseljenski patrijarh Vartolomej potpisali su danas u Jerusalimu zajedničku ekumensku deklaraciju u cilju ujedinjenja hrišćana.
Opet pokazuješ neznanje, jer Rimokatolička crkva jeste u savezu crkava, i papa je danas najveći zagovornik ekumenskog ujedinjenja.
25. maj 2014. | 21:40 21:43 | Izvor: Beta, Tanjug
Papa i Vartolomej potpisali Deklaraciju o ujedinjenju hrišćana
Rimokatolički papa Franja i pravoslavni vaseljenski patrijarh Vartolomej potpisali su danas u Jerusalimu zajedničku ekumensku deklaraciju u cilju ujedinjenja hrišćana.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
To nije nikakvo mjerilo, nego nauka i pobožnost.
Ko da je problem Vatikanu da preko svojih protestanata nešto osnuje.
Pa sada to rade u rukavicama.
Progon katolika je odg. na njihove progone što ne opravdava zločine, čak naprotiv EGV je osudila to.
To spušta demon. Kako proroč. za Ameriku obara ovo u vezi ognja u Jerusalimu.
Šta vrijedi kada nisu u stanju ni da daš odg. na ono što sam dao. Pričanje sa mrtvima, navodno mrtvima.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Čuda u PC su od demona, gledam prije neki dan na RTS 2 priča jedna monahinja iz jednog manastira u Srbiji o čudima u tom manastiru. Dolazi doktor iz Makedonije koji traži čudo da bi vjerovao u Boga, a onda poče da lebdi ispred ikone Bogorodice, zatim monahinja priča kako im Bogorodica javlja šta treba i kako da rade, iako u Bibliji piše da mrtvi ne znaju ništa. Crkva puna demona znači, ko onda govori ako nije demon.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Pre neki dan mi je jedan komšija ispričao čudo koje se dogodilo njegovom stricu.
Taj njegov stric je otišao u crkvu Svete Petke na Kalemegdanu na sam praznik Svete Petke , i uzeo je Svetu vodu u dvorištu, a potom ušao u crkvu koja je bila prazna, i otišao do kraja gde se nalaze neke stepenice do freske Svete Petke.
Tu je stao i počeo da se moli, a predhodno je stavio flašu sa svetom vodom pored nogu.
Kada je završio molitvu i hteo da uzme flašu - nje nije bilo.
Pogledao je po crkvi da je pronađe, ali je nije bilo nigde, a nije bilo ni ljudi unutar crkve da bi mu je neko uzeo.
Izašao je i u dvorištu ponovo napunio drugu vodu.
Takođe, ispričao mi je da se jednom prilikom njegovom Ocu javila u snu Sveta Petka, i rekla mu tačno mesto kod hrama gde je navodno zakopan ćup sa tlatom, ali da njega čuvaju zmije.
Svojevremeno sam lično doživeo jedno čudo pre dosta godina, jednom prilikom kada sam uveče prolazio pored ove crkve Svete Petke na putu do donjeg Kalemegdana.
Silazeći stazom okrenuo sam se i pored samog hrama se u tom trenutku pojavio neki beličasti plan koji je uzgledao kao rasprskavajuća vatra, a iz te vatre je izašla neka bela zmija u formi dima jasnih kontura, i kroz spoljašnji zid kao da je ušla u hram.
Lično smatram da se Bog ne igra sa ljudima bilo kakvim čudima koja nemaju svoju svrhu.
Biblijska čuda su sasvim drugačije prirode, i imaju spasonosnu svrhu i cilj, i jedina čuda koja se spominju u Božjoj reči su "čudo isceljenja na molitvu, proroštvo, govorenje ili slušanje jezika, i čudo Božje zaštite prilikom pijenja ili jedenja neke otrovne supstance, ili ujeda zmije otrovnice, i drugih nedaća"
Sve ostalo je pod znakom pitanja.
Taj njegov stric je otišao u crkvu Svete Petke na Kalemegdanu na sam praznik Svete Petke , i uzeo je Svetu vodu u dvorištu, a potom ušao u crkvu koja je bila prazna, i otišao do kraja gde se nalaze neke stepenice do freske Svete Petke.
Tu je stao i počeo da se moli, a predhodno je stavio flašu sa svetom vodom pored nogu.
Kada je završio molitvu i hteo da uzme flašu - nje nije bilo.
Pogledao je po crkvi da je pronađe, ali je nije bilo nigde, a nije bilo ni ljudi unutar crkve da bi mu je neko uzeo.
Izašao je i u dvorištu ponovo napunio drugu vodu.
Takođe, ispričao mi je da se jednom prilikom njegovom Ocu javila u snu Sveta Petka, i rekla mu tačno mesto kod hrama gde je navodno zakopan ćup sa tlatom, ali da njega čuvaju zmije.
Svojevremeno sam lično doživeo jedno čudo pre dosta godina, jednom prilikom kada sam uveče prolazio pored ove crkve Svete Petke na putu do donjeg Kalemegdana.
Silazeći stazom okrenuo sam se i pored samog hrama se u tom trenutku pojavio neki beličasti plan koji je uzgledao kao rasprskavajuća vatra, a iz te vatre je izašla neka bela zmija u formi dima jasnih kontura, i kroz spoljašnji zid kao da je ušla u hram.
Lično smatram da se Bog ne igra sa ljudima bilo kakvim čudima koja nemaju svoju svrhu.
Biblijska čuda su sasvim drugačije prirode, i imaju spasonosnu svrhu i cilj, i jedina čuda koja se spominju u Božjoj reči su "čudo isceljenja na molitvu, proroštvo, govorenje ili slušanje jezika, i čudo Božje zaštite prilikom pijenja ili jedenja neke otrovne supstance, ili ujeda zmije otrovnice, i drugih nedaća"
Sve ostalo je pod znakom pitanja.