Crvena i Crna Ribizla

[Nostradamus]

Sadnja
Slike a) i b) : Sadnica i sadnja.
[TABLE]
[TR]


[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Razmak izmedu sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, zbog obezbeđivanja adekvatanog broja sadnica. Razmak izmedu redova zavisi od opreme koja će se koristiti, kao i od toga da li je neophodno postavljati naslone u zasadu.

 

[Nostradamus]

Uobičajeno rastojanje između redova kreće se između 2,5 i 3 m, a između sadnica u redu 60 – 120 cm. Prostor između naslona kod crvene ribizle mora da bude toliki da omogući nesmetanu obradu međuredog prostora, odnosno košenje, prskanje i berbu. Rastojanje između redova kod crne ribizle može da varira, u zavisnosti od neophodnog prostora za košenje, obradu i mehanizaciju.
Koliko će biti rastoranje u redu zavisi od bujnosti gajene sorte, uzgojnog oblika i vrste zemljišta, kao i od plodnosti zemljišta. Na primer, crna ribizla je obično bujnijeg habitusa, tako da se sadi na većem rastojanju.

 

[Nostradamus]

Bujne sorte koje se gaje na težim, plodnijim zemljištima takođe treba saditi na većem rastojanju unutar reda. U fazi pune zrelosti, red u zasadu ribizle treba da je popunjen u pogledu broja, odnosno količine lisne površine. Što se tiče crvene ribizle, prinosi su veći ukoliko su redovi uži, a i pojava oboljenja je manje izražena nego kada ima manji broj širih redova. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10.000 m2 (1 ha) podeljeno sa 2,5 m izmedu redova podeljeno sa 0,6 m između sadnica jednako je 6.667 sadnica (10.000/2,5/10,6=6.667 sadnica).

 

[Nostradamus]

Za postavljanje zasada najbolje je koristiti sadnice 1 – 2 godine starosti, orezane do visine od 15 – 25 cm. U rasadnicima se obično mogu nabaviti sadnice sa golim korenom, ili sadnice gajene u kontejnerima. Ove druge preživljavaju manji stres prilikom presađivanja, mada sadnice sa golim korenom su obično zadovoljavajuće i ekonomski isplativije. Idealno je sadnice poručiti na vreme, kako bi bile spremne za jesenju sadnju, jer ribizla rano počinje da se razvija sa dolaskom proleća, uglavnom pre nego što se krene sa pripremom sadnih leja. Zasadi postavljeni u jesen obično imaju dobro kretanje u proleće i dobru bujnost u prvoj godini rasta. Kada nije moguće doći do sadnica u jesen, ili kada su u jesen uslovi za sadnju nepovoljni (ekstremno suva zemlja), moguće je postaviti zasad i u rano proleće. Sadnja u jesen podrazumeva primenu malca kako bi se izbegle ekstremne promene u pogledu temperature i zemljišta tokom zime koje bi mogle da dovedu do uzdizanja zemljišta i propadanje sadnice.

 

[Nostradamus]

Sadnice ribizle treba zasaditi neznatno pliće nego u rasadniku, 30 cm u dubinu i 40 cm u širinu, da bi se bolje primile. Koren bi u sadnu jamu trebalo rasprostreti po širini, a stabljiku iznad površine zemlje orezati na 15 do 25 cm visine.
Presađenu sadnicu treba dobro zaliti. Kod zasada većih površina, duž sredine reda može se obrazovati brazda dubine 30 cm, i sadnice postaviti duž reda. Nanošenje kore i strugotine može biti korisno u pogledu smanjenja zastupljenosti korova, zadržavanja vlage i održavanja niže temperature zemljišta.

 

[Nostradamus]

Najbolje je saditi u jesen, jer ribizla vrlo rano kreće sa vegetacijom (drugi autori preferiraju ranu prolećnu sadnju zbog mogućnosti smrzavanja mladih sadnica i korena zimi). Korenove žile treba prikratiti, a sadnice namočiti preko noći u smešu vode, stajskog đubriva i ilovače. Vrhove treba skratiti na 3-4 pupoljka, a ako se sadi u jesen skratiti treba tek na proleće. Saditi treba oko 5cm dublje nego je sadnica bila u rasadniku, kako bi račvanje bilo ispod zemljišta. Ukoliko sadnica ima samo jednu granu, posaditi je treba tako da 3-4 pupoljka budu u zemlji. Prve godine nakon sadnje treba skidati sve cvetove kako ne bi iscrpili biljku. Prve godine povremeno zalivati. Uzgoj u nizinama moguć je uz navodnjavanje. Od zametanja plodova do berbe ribizle treba 25 lit.vode/m2.

 

[Nostradamus]

Sadnja na uzdignutim lejama i postavljanje mulca u vidu crnih plastičnih folija umesto nanošenja kore ili strugotine može biti korisno za ribizlu. Međutim, u godinama kada su temperature više, plastična folija može da dovede do povećanja temperature zemljišta do neprihvatljivih granica.

 

[Nostradamus]

NEGA U GODINI SADNJE
Navodnjavanje
Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje, kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije.
Preporučuje se sistem zalivanja „kap po kap“, a trebalo bi ga postaviti tokom sadnje. Kasnije se ovaj sistem može prispojiti nižim delovima naslona (ukoliko se naslon koristi), da bi se produžio vek trajanja sistema.
Tenziometar je najbolji način kontrole vlažnosti zemljišta.

 

[Nostradamus]

Prihrana sadnica Zemljište treba dobro pripremiti pre sadnje, što podrazumeva usklađivanje organskog sastava zemljišta na osnovu prethodno obavljenog testiranja zemljišta. Kod ribizle zasađene u jesen nije neophodna prihrana veštačkim đubrivima prilikom sadnje, već se to može obaviti i u proleće.
Sadnicama zasađenim u proleće biće od značaja prihrana neposredno nakon sadnje. Ribizli odgovara azot u svim oblicima raspoloživih mineralnih đubriva. Mogu se primeniti amonijum sulfat, urea ili kompleksna đubriva. Treba razmotriti upotrebu amonijum sulfata, ili nekog drugog mineralnog đubriva, kada je voda za navodnjavanje visoko alkalna, kako bi se regulisala kiselost zemljišta.