BOZJA LJUBAV PREMA COVEKU
BOG VOLI SVOJU DECU
I priroda i otkrivenje svedoce nam o Bozjoj ljubavi.
Nas je nebeski Otac izvor zivota, mudrosti i radosti.
Pogledajte samo cudesa i lepote prirode!
Mislite o njihovoj divnoj prilagodjenosti potrebama
i sreci, ne samo coveka, vec i svih zivih stvaorenja!
Sunceva svetlost i kisa, koji ozivljavaju i osvezavaju
Zemlju, bregovi, mora i ravnice sve nam to govori o
Stvoriteljevoj ljubavi. Bog je onaj koji zadovoljava
svakodnevne potrebe svih svojih stvorenja.
Prema divnim recima psalmiste,
"Oci su svih k tebi upravljene,
i ti im dajes hranu na vreme;
otvaras ruku svoju,
i sitis svasta zivo po zelji." Psalam 145,15.16.
Bog je stvorio coveka savrseno svetim i srecnim;
a divna Zemlja, kada je izasla iz Stvoriteljeve ruke,
nije pokazivala ni traga raspadanja ili senke prokletstva.
Tek je prestup Bozjeg zakona - zakona ljubavi -
doneo nesrecu i smrt. Pa ipak, usred patnji izazvanih grehom,
otkriva se Bozja ljubav. Napisano je da je Bog prokleo
Zemlju zbog coveka. 1. Mojsijeva 3,17.
Trnje i ckalj - teskoce i iskusenja koji njegov zivot ispunjavaju
naporima i brigama - odredjeni su radi njegovog dobra kao
deo vaspitanja po Bozjem planu neophodnoga za njegovo
uzdizanje iz propasti i izopacenja koje je doneo greh.
Svet, iako gresan, nije ispunjen samo zaloscu i bedom.
I sama priroda nam upucuje poruku utehe i nade.
I na ckalju moze se naci cveca, a trnje je prekriveno ruzama.
"Bog je ljubav" - zapisano je na svakom pupoljku, koji se
rascvetava, na svakoj vlati proklijale trave. Divne ptice koje
ispunjavaju prostor zvucima svojih veselih pesama, cvetovi
neznih boja, koji u svom savrsenstvu cine vazduh mirisnim,
velicanstveno sumsko drvece bogato razlistano i zeleno -
sve to svedoci o neznom, ocinskom staranju naseg Boga
o Njegovoj zelji da svoju decu ucini srecnom.
Bozja rec otkriva Njegov karakter. On je sam objavio svoju
neogranicenu ljubav i milosrdje. Kad se Mojsije molio: "Pokazi
mi slavu svoju!", Gospod je odgovorio: "Ucinicu da prodje sve
dobro moje ispred tebe!" 2. Mojsijeva 33,18.19.
Ovo je Njegova slava, Bog je prosao ispred Mojsija i objavio:
"Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev, i obilan
milosrdjem i istinom, koji cuva milost hiljadama, prasta bezakonja
i nepravdu i greh." 2. Mojsijeva 34,6.7. On je "spor na gnev i obilan
milosrdjem", "jer mu je mila milost." Jovan 4,3; Mihej 7,18.
Bog je povezao nasa srca sa Sobom nebrojenim znacima i na nebu
i na Zemlji. On se trodio da nam otkrije Sebe preko cuda prirode,
preko najdubljih i najneznijih zemaljskih veza koje ljudsko srce moze
da upozna. Ali sve nam to samo nepotpuno otkriva Njegovu ljubav.
Iako smo dobili sve te dokaze, neprijatelj dobra tako je zaslepio um ljudi
da su gledali na Boga sa strahom, zamisljajuci Ga kao okrutnog i neumoljivog.
Sotona je naveo ljude da zamisljaju Boga kao bice cija je ocnovana osobina
kruta pravda - kao okrutnog sudiju, neumoljivog i strogog.
On je predstavljao Stvoritelja kao bice koje sumnjicavim okom posmatra ljude
ne bili pronasao njihovu zablude i pogreske i pohodio ih svojim sudovima.
Da bi uklonio ovu tamnu senku, otkrivajuci svoju beskrajnu Bozju ljubav,
Isus je dosao da zivi medju ljudima.
Bozjui Sin dosao je sa neba da objavi Oca. "Boga niko nije video nikad;
jedinorodni Sin, koji je u narucju Ocinom, On Ga javi." Jovan 1,18. "Niti
Oca ko zna do Sina, i ako kome Sin hoce kazati." Matej 11,27. Kad je jedan
od ucenika zahtevao: "Pokazi nam Oca!", Isus je odgovorio: "Toloko sam
vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca, pa kako
ti govoris pokazi nam Oca?" Jovan 14,8.9.
Opisujucui svoju misiju na Zemlji, Isus je rekao: Gospod "me pozmaza da javim
jevandjelje siromasnima; posla me da iscelim skrusene u srcu; da propovedim
zarobljenima da ce se otpustiti, i slepima da ce progledati; da otpustim suznje."
Luka 4,18. To je On cinio. "On prodje cineci dobro i isceljujuci sve koje djavo
bese nadvladao". Dela 10,38.
Bilo je sela u kojima se uzvik bola nije cuo ni iz jedne kuce, jer je On prosao
kroz njih i iscelio sve bolesnike. Njegovo delo bilo je dokaz Njegovog bozanskog
pomazanja. Ljubav, milosrdje i samilost otkrivali su se u svakom cinu Njegove
zrtve; Njegovo srce bilo je puno neznog saucesca prema sinovima ljudskim.
On je uzeo covekovu prirodu da bi mogao da shvati covekove potrebe.
Najsiromasniji i najponizeniji nisu se bojali da Mu pristupe. Cak su i mala deca osecala
Njegovu privlacnost. Ona su volela da se penju na Njegova kolena i gledaju
Njegovo omiljeno lice, donbrocudno i puno ljubavi.
Isus se nije ustezao da kaze istinu, ali je to uvek cinio sa ljubavlju. U svom ophodjenju
sa ljudima bio je vrlo taktican pokazujuci im promisljenu i ljubaznu paznju. Nikad nije
bio grunb, nikad nije nepotrebno izgovorio neku ostru rec, nikad nije naneo bol
osetljivoj dusi. Nije osudjivao ljudske slabosti. Govorio je istinu, ali uvek sa ljubavlju.
Zigosao je licemerstvo, neverstvo i bezakonje; ali su se suze osecale u Njegovom
glasu dok je izgovarao svoje ostre prekore. Plakao je nad Jerusalimom, voljenim gradom,
koji je odbio da primei Njega, put, istinu i zivot. Odbacili su Njega, Spasitelja, a On im je prilazio
sa neznoscu punom sazaljenja. Zivot mu je bio ispunjen samoodricanjem i brizljivim
staranjem o drugima. Svaki covek bio je dragocen u Njegovim ocima. Iako je uvek
cuvao svoje bozansko dostojanstvo, saginjao se sa najneznijom paznjom nad svakim
pripadnikom Bozje porodice. U svakom coveku gledao je posrnulu dusu zbog cijeg
spasenja je dosao.
Put Hristu, str. 7-10
BOG VOLI SVOJU DECU
I priroda i otkrivenje svedoce nam o Bozjoj ljubavi.
Nas je nebeski Otac izvor zivota, mudrosti i radosti.
Pogledajte samo cudesa i lepote prirode!
Mislite o njihovoj divnoj prilagodjenosti potrebama
i sreci, ne samo coveka, vec i svih zivih stvaorenja!
Sunceva svetlost i kisa, koji ozivljavaju i osvezavaju
Zemlju, bregovi, mora i ravnice sve nam to govori o
Stvoriteljevoj ljubavi. Bog je onaj koji zadovoljava
svakodnevne potrebe svih svojih stvorenja.
Prema divnim recima psalmiste,
"Oci su svih k tebi upravljene,
i ti im dajes hranu na vreme;
otvaras ruku svoju,
i sitis svasta zivo po zelji." Psalam 145,15.16.
Bog je stvorio coveka savrseno svetim i srecnim;
a divna Zemlja, kada je izasla iz Stvoriteljeve ruke,
nije pokazivala ni traga raspadanja ili senke prokletstva.
Tek je prestup Bozjeg zakona - zakona ljubavi -
doneo nesrecu i smrt. Pa ipak, usred patnji izazvanih grehom,
otkriva se Bozja ljubav. Napisano je da je Bog prokleo
Zemlju zbog coveka. 1. Mojsijeva 3,17.
Trnje i ckalj - teskoce i iskusenja koji njegov zivot ispunjavaju
naporima i brigama - odredjeni su radi njegovog dobra kao
deo vaspitanja po Bozjem planu neophodnoga za njegovo
uzdizanje iz propasti i izopacenja koje je doneo greh.
Svet, iako gresan, nije ispunjen samo zaloscu i bedom.
I sama priroda nam upucuje poruku utehe i nade.
I na ckalju moze se naci cveca, a trnje je prekriveno ruzama.
"Bog je ljubav" - zapisano je na svakom pupoljku, koji se
rascvetava, na svakoj vlati proklijale trave. Divne ptice koje
ispunjavaju prostor zvucima svojih veselih pesama, cvetovi
neznih boja, koji u svom savrsenstvu cine vazduh mirisnim,
velicanstveno sumsko drvece bogato razlistano i zeleno -
sve to svedoci o neznom, ocinskom staranju naseg Boga
o Njegovoj zelji da svoju decu ucini srecnom.
Bozja rec otkriva Njegov karakter. On je sam objavio svoju
neogranicenu ljubav i milosrdje. Kad se Mojsije molio: "Pokazi
mi slavu svoju!", Gospod je odgovorio: "Ucinicu da prodje sve
dobro moje ispred tebe!" 2. Mojsijeva 33,18.19.
Ovo je Njegova slava, Bog je prosao ispred Mojsija i objavio:
"Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnev, i obilan
milosrdjem i istinom, koji cuva milost hiljadama, prasta bezakonja
i nepravdu i greh." 2. Mojsijeva 34,6.7. On je "spor na gnev i obilan
milosrdjem", "jer mu je mila milost." Jovan 4,3; Mihej 7,18.
Bog je povezao nasa srca sa Sobom nebrojenim znacima i na nebu
i na Zemlji. On se trodio da nam otkrije Sebe preko cuda prirode,
preko najdubljih i najneznijih zemaljskih veza koje ljudsko srce moze
da upozna. Ali sve nam to samo nepotpuno otkriva Njegovu ljubav.
Iako smo dobili sve te dokaze, neprijatelj dobra tako je zaslepio um ljudi
da su gledali na Boga sa strahom, zamisljajuci Ga kao okrutnog i neumoljivog.
Sotona je naveo ljude da zamisljaju Boga kao bice cija je ocnovana osobina
kruta pravda - kao okrutnog sudiju, neumoljivog i strogog.
On je predstavljao Stvoritelja kao bice koje sumnjicavim okom posmatra ljude
ne bili pronasao njihovu zablude i pogreske i pohodio ih svojim sudovima.
Da bi uklonio ovu tamnu senku, otkrivajuci svoju beskrajnu Bozju ljubav,
Isus je dosao da zivi medju ljudima.
Bozjui Sin dosao je sa neba da objavi Oca. "Boga niko nije video nikad;
jedinorodni Sin, koji je u narucju Ocinom, On Ga javi." Jovan 1,18. "Niti
Oca ko zna do Sina, i ako kome Sin hoce kazati." Matej 11,27. Kad je jedan
od ucenika zahtevao: "Pokazi nam Oca!", Isus je odgovorio: "Toloko sam
vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca, pa kako
ti govoris pokazi nam Oca?" Jovan 14,8.9.
Opisujucui svoju misiju na Zemlji, Isus je rekao: Gospod "me pozmaza da javim
jevandjelje siromasnima; posla me da iscelim skrusene u srcu; da propovedim
zarobljenima da ce se otpustiti, i slepima da ce progledati; da otpustim suznje."
Luka 4,18. To je On cinio. "On prodje cineci dobro i isceljujuci sve koje djavo
bese nadvladao". Dela 10,38.
Bilo je sela u kojima se uzvik bola nije cuo ni iz jedne kuce, jer je On prosao
kroz njih i iscelio sve bolesnike. Njegovo delo bilo je dokaz Njegovog bozanskog
pomazanja. Ljubav, milosrdje i samilost otkrivali su se u svakom cinu Njegove
zrtve; Njegovo srce bilo je puno neznog saucesca prema sinovima ljudskim.
On je uzeo covekovu prirodu da bi mogao da shvati covekove potrebe.
Najsiromasniji i najponizeniji nisu se bojali da Mu pristupe. Cak su i mala deca osecala
Njegovu privlacnost. Ona su volela da se penju na Njegova kolena i gledaju
Njegovo omiljeno lice, donbrocudno i puno ljubavi.
Isus se nije ustezao da kaze istinu, ali je to uvek cinio sa ljubavlju. U svom ophodjenju
sa ljudima bio je vrlo taktican pokazujuci im promisljenu i ljubaznu paznju. Nikad nije
bio grunb, nikad nije nepotrebno izgovorio neku ostru rec, nikad nije naneo bol
osetljivoj dusi. Nije osudjivao ljudske slabosti. Govorio je istinu, ali uvek sa ljubavlju.
Zigosao je licemerstvo, neverstvo i bezakonje; ali su se suze osecale u Njegovom
glasu dok je izgovarao svoje ostre prekore. Plakao je nad Jerusalimom, voljenim gradom,
koji je odbio da primei Njega, put, istinu i zivot. Odbacili su Njega, Spasitelja, a On im je prilazio
sa neznoscu punom sazaljenja. Zivot mu je bio ispunjen samoodricanjem i brizljivim
staranjem o drugima. Svaki covek bio je dragocen u Njegovim ocima. Iako je uvek
cuvao svoje bozansko dostojanstvo, saginjao se sa najneznijom paznjom nad svakim
pripadnikom Bozje porodice. U svakom coveku gledao je posrnulu dusu zbog cijeg
spasenja je dosao.
Put Hristu, str. 7-10
