Citati književnih dela

Član
Učlanjen(a)
04.11.2009
Poruka
9
"Put - traka zemlje po kojoj se hoda peske.. Cesto se razlikuje od puta ne samo zato sto se po njoj vozi autom, nego i time sto je tek crta koja spaja jednu tacku s' drugom.. Cesta nema smisao u sebi samoj: smisao imaju samo dve tacke koje spaja.. Put je pohvala prostora.. Svaki deo puta ima smisao sam u sebi i zove nas da se zaustavimo.. Cesta je pobednicko obezvredjivanje prostora koji, zahvaljujuci njoj, danas nije nista do puka prepreka ljudskom kretanju i gubitak vremena.. Pre nego sto su se putevi izgubili iz krajolika, izgubili su se iz ljudskih dusa: covek je prestao zudeti za tim da hoda, da hoda vlastitim nogama i raduje se zbog toga.. Ni svoj zivot nije video vise kao put, nego kao cestu, kao crtu koja vodi od tacke do tacke, od cina kapetana do cina generala.. Vreme zivota mu je postalo tek prepreka koju treba savladati sto vecom brzinom..Put i cesta, to su ujedno dva razlicita poimanja lepote..U svetu cesta, lep krajolik znachi-oaza lepote, spojena dugackom linijom s' drugim oazama lepote..U svetu puteva je lepota neprekidna i stalno promenjiva, na svakom koraku govori- "Zaustavi se!"
Kundera
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
"Hteo dam da kazem da su pakao drugi ljudi.Ali ta recenica,"pakao,to su drugi"je uvek bila pogresno shvacena.Smatralo se da sam time zeleo da kazem da su nasi odnosi sa drugima uvek zatrovani,da su to uvek pakleni odnosi.Ali ja sam zeleo da kazem nesto sasvim drugo.Hteo sam da kazem da ako su odnosi sa drugima napeti,iskvareni,to onda moze da bude samo pakao.
Zasto?Zato sto su drugi ono sto je najsustinskije vazno u nama samima da bi imali samosvest.Kada mislimo o sebi,kad pokusavamo da se spoznamo,u sustini koristimo znanja koja drugi imaju o nama.I sebe procenjujemo nacinima koje drugi poseduju,koje su nam dali da sebe procenjujemo.I sta god rekao ja o sebi,uvek je misljene drugoga unutra.Sto ce reci da,ako su moji odnosi sa ljudima losi,ja sam onda u potpunoj zavisnosti u odnosu na drugo bice.I tada sam u sustini u paklu.
Ali to nikako ne treba da znaci da ne mozemo da imamo i drugacije odnose s drugima.To samo pokazuje sustinski znacaj koji drugi ljudi imaju za svakog od nas.
Druga stvar koju sam zeleo da kazem,bila je da nam ljudi nisu slicni.Tri licnosti koje su akteri komada"Iza zatvorenih vrata"ne lice na nas jer smo mi zivi a oni su mrtvi.Naravno ovde "mrtvi"ima drugu simboliku.Ono sto sam zeleo da naznacim,je da je mnogo ljudi ukotvljeno u nizu navika,ob icaja,sudova o sebi zbog kojih pate ali ni ne pokusavaju da ih promene.I ti su ljudi kao zivi mrtvaci.U smislu da ne mogu da razbiju klupko svojih briga,opsesija i navika,i da tako ostaju zrtve sudova koji su drugi doneli o njima.I iako se tako gleda,ocima drugih,vrlo je ocigledno da su kukavice ili da su losi ljudi naprimer.
Ako covek postane kukavica,nista ne menja cinjenicu da je kukavica.I zato su ljudi mrtvi,i zato,je to nacin da se kaze da je to ziva smrt kad se covek okruzi stalnom brigom o sudovima i reakcijama koje ne zeli da promeni.Tako da,u sustini,posto smo zivi,hteo sam da pokazem prinicipom apsurda,kolika je vaznost ljudske slobode,to jest vaznost promene nekih delovanja drugim delovanjima.I kakav god da je pakao u kome zivimo,mislim da smo slobodni da ga razbijemo.I ako ga ljudi ne razbiju,takodje onda slobodnom voljom u njemu ostaju,tako da se moze reci da dobrovoljno ostaju u paklu.
I vidite,dakle,da odnosi s drugima podrazumevaju slobodu,slobodu kao drugu stranu nametnute patnje,i to su tri teme koje su sustinske u pozorisnom komadu.I voleo bih da se toga setite kad cujete da neko kaze"pakao",to su drugi"

Zan Pol Sartr
 
Član
Učlanjen(a)
13.02.2010
Poruka
4.075
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.
I on se vrati lisici:
Zbogom, reče joj on…
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
Vreme koje sam uložio oko moje ruže… reče mali princ da bi zapamtio.
Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu…



Antoan Sent Egziperi- Mali Princ
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
"Tako biva uvek kad nesto nestane:za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono sto je nestalo.Tako biva i kad nam neko umre.Tako biva uopste kad se zbrise jedan realitet:na njegovom mestu ostane praznina tacno njegovih crta,lika i oblicja,i sedi na njegovom mestu za stolom,kao duh umornog Bankva i zuri u nas..."
 
Član
Učlanjen(a)
28.06.2010
Poruka
1.095
Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje? Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju...Čaša sa ugraviranim monogramima...Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše, i da crte budu u istoj visini...Posle ljubavi ostaje jedan što u kafani "kod znaka" i začuđeni pogleda starog kelnera što nas vidi sa drugima. Posle ljubavi ostaje rečenica "Divno izgledaš, nisi se promenila" i "javi se ponekad, još imaš moj broj telefona..." I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaje posle ljubavi...
Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode...Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: "Ako me voliš počni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova moga imena... Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko naići...Hiljadu i jedna laž!!!
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao dah po sobi: "Ja ću prva u kupatilo" i pitanje: "Zar nećemo zajedno?"...Ovaj put ne...Posle ljubavi ostaju saučesnici, čuvari tajni koje više nikako nisu tajne...Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost, kada u prolazu ugledam tople smeđe oči, slične tvojima...na nekoj devojci u prolazu...Prepune pepeljare i prazno srce...Navika da se pale dve cigarete istovremeno, mada nema nikog u blizini...Fotografije snimljene u automatu...Taksisti koji nas nikad nisu voleli i cvećarke koje jesu...Posle ljubavi ostaje povređena sujeta, metalni ukus na usnama...Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene...POSLE LJUBAVI NE OSTAJE NIŠTA!

Momo Kapor Una
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
"Kada vidjamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada
postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude
po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako
bi trebalo da živimo svoj život.A nikad nemaju pojma kako treba da
prožive sopstveni život."

Koeljo - Alhemičar
 
Član
Učlanjen(a)
29.06.2010
Poruka
2.014
MARKO SMUKOV: " TABU "

Mi volimo koga hoćemo, ne mrzimo nikoga.
Mi radimo ono što želimo, ne gledamo šta rade drugi.
Mi živimo život, ne prizivamo smrt.
Mi ne krademo, ono što nemamo to nam i ne treba.
Mi možemo sve,ne moramo ništa.
Mi živimo danas, ne zanima nas šta je bilo i šta će biti.
Mi nemamo sve što volimo, pa volimo ono što imamo.
Mi uživamo, ne brinemo brige.
Mi gospodarimo sobom, ne potčinjavamo druge.
Mi obuzdavamo želje, pa nemamo problema.
Mi živimo svoje živote, ne miješamo se u tuđe.
Mi smo srećni, jer smo tako htjeli.
Mi smo Erosova kopilad,neukrotiva.
Mi ne lažemo, mačku nazivamo mačkom.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Herman Hese - Odlomak iz dnevnika (Razmatranja, pisma, eseji)

Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Patnja zadaje bol samo zato sto je grdis. Ona te proganja samo zato sto bezis od nje.
Ne moras bezati, ne moras grditi, ne moras se bojati. Moras voleti!
Ti sam znas sve to, ti u dusi sasvim dobro znas da postoji samo jedna jedina carolija, jedna jedina sila, jedno jedino izbavljenje i jedna jedina sreca i da se ona zove ljubiti.
Dakle, voli patnju!
Nemoj joj se odupirati, nemoj bezati od nje! Samo tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol, inace nista drugo.
Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne nacinis time!
Patnja je najvelicanstvenije muzika - ukoliko je slusas. Ali ti je nikada ne slusas, ti imas drugu, sopstvenu, upornu muziku i ton u uhu, ti nju neces da ispustis, a muzika patnje nije s njom u skladu.
Cuj me! Cuj me i seti se: patnja nije nista, patnja je zabluda. Samo ti je sam stvaras, samo ti sam nanosis sebi bol!
 
Član
Učlanjen(a)
13.02.2010
Poruka
4.075
Zaspala je...
...
Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.

Da, želo sam je. Još kako sam je želeo...

Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...

I trgao se. Uplašen...

Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim?

Ali, ne sad. Jednom. Možda...
...
Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...

Neka...
...
Laku noć, njene pospane oči...

Tri posleratna druga, Djordje Balasevic
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
"Šta smo onda mi? Lude? Nesrećnici? Najzamršeniji ljudi na svetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama.
Do juče smo bili ono što želimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud.
Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke reke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero,
suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osećanjem stida zbog porekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad,
a nemamo kamo da gledamo unapred, zato zadržavamo vreme, u strahu od ma kakvog rešenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom.
Hteli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. Nesreća je što smo zavoleli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje.
A sve se plaća, pa i ova ljubav.“

Selimović
 
Natrag
Top