Prvo treba dokazati da su apostoli upućivali da može da se jede svinjetina, i da su oni to činili, i da su zbog toga dolazili u sukob sa Jevrejima.
Kao sto sam rekao na saboru je receno da se samo te 3 stvari psotuju od starih jevrejskih obicaja a taj zako nije medju njima.
Da li to znaci da ''im je sve ostalo dozvoljeno, ono sto tu nije navedeno''?
Da iz Starog Zaveta.
''Stoga smatramo da ne treba uznemiravati one koji se od mnogobožaca obraćaju Bogu, nego da im se piše da se uzdržavaju od idolskih pogani, i od bluda, i od udavljenoga, i od krvi. Stoga smatram da ne treba uznemiravati one koji se od mnogobožaca obraćaju Bogu, nego da im se piše da se uzdržavaju od idolskih pogani, i od bluda, i od udavljenoga, i od krvi. Jer Mojsije ima svoje propovednike u svakom gradu od davnih vremena: čita se po sinagogama svake subote.''
Ne govorim o ovom mestu vec o drugom gde se direktno kaze da se nikakav drugi teret na njih ne mece.
Novi Zavet je zakon ljubavi i t
Da li to znaci da sada mogu: krasti, lagati i ubijati [posto to nije zabranjeno]?.. Ili ovaj tekst ne navodi sve propise obavezne za veru?
Evo zakona koji mi sada postujemo:
1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав
1. Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
Апостол им није одмах указао пут, него га је најпре упоредио с оним даром који су они сматрали већим, тј. са даром језика, и показује им да је тај пут неупоредиво узвишенији од овог дара, па чак и од свих осталих дарова, а затим указује колико је он пожељан. Под језицима човечијим подразумева језике свих народа васељене. Не задовољивши се тиме, он додаје и друго преимућство: језике, каже, анђелске. То није рекао зато што анђели наводно имају језике, него у намери да им укаже на нешто боље и узвишеније од људских језика.
Под анђелским језиком се подразумева она њихова мисаона сила да један другоме предају божанствене помисли. Назвао ју је тако ради поређења с нашим оруђем речи, слично као што је и изразом: нека се поклони свако колено што је на небесима (Филипљ. 2; 10) означио њихову најусрднију потчињеност, пошто они немају кости. Ја сам, каже, као звоно које јечи тј. испуштам глас, али узалудно говорим и узнемиравам друге: никоме не доносим корист, јер немам љубави.
2. И ако имам дар пророштва, и знам све тајне и све знање...
Не једноставно пророштво, него оно највише, и познање свих тајни. Запази: о језицима је рекао да од њих нема никакве користи, а о пророштву да оно зна све тајне и да има свако познање.
И ако имам сву веру...
Да их не би оптерећивао набрајањем појединачних дарова, прешао је на корен и извор свих њих - на веру, и то сву.
Да и Горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
Како је премештање гора изгледало као велико дело, он га је и поменуо, а не због тога што, наводно, сва вера само то и може да ради. Господ померање гора представља као малу веру, када каже: Ако имате вере колико зрно горушичино (Мт. 17; 20). Погледај како је он пророштвом и вером обухватио све дарове. Чуда се, наиме састоје или у речима, или у делима. Није рекао: ако немам љубави мали сам и убог, него: ништа сам.
3. И ако раздам све имање моје...
Није рекао "ако дам део свог имања", него све имање, и није рекао "дам" (него раздам), тако да губитку присајединим и служење, и то најбрижљивије.
И ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
Није рекао "ако умрем", него наводи оно што је најсуровије од свега, односно, да жив сагори, и каже да је без љубави и то бескорисно. Неко ће рећи: "Како се имање може раздати без љубави?" Таквом се може одговорити на два начина.
Или је апостол претпоставио немогуће могућем, слично као у речима: Ако вам и ми и анђео с неба проповеда еванђеље друкчије него што вам проповедасмо (Гал. 1; 8), пошто ни он ни анђео нису ни помишљали да проповедају другачије. Он се тако изражава и на многим другим местима (Рим. 8; 39), или другачије: може се давати и без љубави, тј. онда кад се то не догађа из самилости према другима, него из човекоугађања. С љубављу се то пак дешава онда када неко то чини уз састрадање и пламену љубав.
4. Љубав дуго трпи, благотворна је...
Одатле почиње да набраја обележја љубави, и као прво међу њима помиње дуготрпљење, корен сваког мудрољубља. Међутим, како неки дуготрпљење не користе за мудрољубље него се често изругују онима који су их увредили и притворно се суздржавају, знајући да их дуготрпељиви људи још више разјарују у гневу, он каже да је љубав благотворна, тј. испољава кротку и незлобиву нарав, а не као поменути људи, који су притворни и злонамерни. Рекао је то на рачун оних међу Коринћанима који су волели да се расправљају и да потајно гаје узајамно непријатељство.
Љубав не завиди.
Неко може и да буде дуготрпељив, али завидљив. Љубав се, међутим, и тога клони. Рекао је то због оних завидљивих међу Коринћанима.
Љубав се не горди.
Односно, љубав не поступа непромишљено, него онога који је поседује чини разборитим и постојаним (чврстим). Горди се умишљен, лакомислен и безуман човек. То је речено лакомисленима и површнима.
Не надима се.
Могу се поседовати све наведене врлине, али оне могу и надимати. Љубав то нема него је, и поред поменутих врлина, смиреноумна. То је рекао против надмених.
5. Не чини што не пристоји.
Љубав не само да се не горди, него ни у случају да доживи крајње недаће због оног којег љуби, неће то сматрати за срамоту и бешчашће. И Христос из љубави према нама не само да је претрпео неславно распеће, него га је сматрао за Своју славу. Можеш разумети и овако: не чини што не пристоји, тј. не вређа, јер ништа није срамније од човека који вређа. То је против оних који не снисходе према другима.
Не тражи своје, не раздражује се...
Објашњава на који начин љубав не осећа срамоту: зато, каже, што она не тражи своју, него корист ближњег, и за своју срамоту сматра кад ближњег не ослободи срамоте. То је против оних који су презирали остале.
Љубав се не раздражује, јер не чини што не пристоји, док гневљив човек не може да сачува пристојност. Љубав не чини што не пристоји и зато се и не раздражује, тј. није брза на гнев. То је против оних које су вређале увреде других.
Не мисли о злу.
Љубав, каже, трпи свако зло, не раздражује се гневом, и не само да се не свети злом, него и не помишља на то. Запази и ово. Он не каже: љубав завиди, али се зауставља, раздражује се, али се савладава. Напротив, он каже да љубав одлучно не допушта никаквом злу да се покаже, чак ни у свом зачетку, као што каже и овде: не мисли о злу. И то је речено Коринћанима, да за увреду не би узвраћали увредом.
6. Не радује се неправди.
Не радује се кад неко претрпи неправду, насиље или увреду.
А радује се истини.
Оно, каже, што је далеко важније, јесте да се радује с онима који су у добрим мислима и сматра за своју славу када истина узнапредује. То је против завидљивих.
7. Све сноси.
И увреде, и ударце, и смрт. Ту особину даје јој дуготрпљење. То је против оних који смишљају зло.
Све верује.
Ма шта да каже онај којег љуби, јер и она сама не говори ништа лицемерно, и не помишља да би други могао тако да говори.
Свему се нада, све трпи.
Љубав, каже, не очајава због оног којег љуби, него се нада да ће он свагда усходити ка бољем. То је рекао онима који су очајавали. Ако се, мимо очекивања, и догоди да љубљени обитава у злу, она одважно подноси његове недостатке. Она, каже, све трпи. То је упућено онима, који лако осете непријатељство.
8. Љубав никад не престаје...
Никада се не уклања од циља, него све доводи до испуњења. Или што је још боље, не престаје, не пресеца се, никад се не прекида, него се наставља и у будућем веку, кад ће се све остало укинути, о чему апостол говори у наставку.
Док ће пророштва нестати, језици ће замукнути...
Набројавши изданке љубави, поново је узвисује на други начин, говорећи да ће и пророштва престати, и да ће језици замукнути, а да ће љубав постојати трајно и бесконачно. Наиме, ако пророштва и језици постоје због тога, да би се вера лакше прихватила, онда је природно што ће, кад се вера свугде прошири, они нестати као сувишни, и у садашњем, а посебно у будућем веку.
Знање ће престати. 9. Јер делимично знамо, и делимично пророкујемо. 10. А када дође савршено, онда ће престати оно што је делимично.
Ако знање престане, хоћемо ли онда живети у незнању? Нипошто! Напротив, он каже да ће престати делимично знање, када дође знање савршено, тј. оно, какво је својствено будућем животу. Тада нећемо знати онолико колико сада знамо, него далеко више. На пример, ми сада знамо да Бог свагда постоји, али на који начин, то не знамо. Знамо и да је Дјева родила, али не знамо како. Тада ћемо о тим тајнама дознати нешто више и корисније.
11. Кад бејах дете...
Рекавши да ће се доласком савршеног укинути оно што је делимично, истовремено излаже и пример којим објашњава колико је велика разлика између садашњег и будућег знања. Сада смо слични деци, а онда ћемо бити зрели људи.
...као дете говорих.
То одговара језицима.
Као дете мишљах.
То одговара пророштвима.
Као дете размишљах.
То одговара знању.
А кад сам постао човек, одбацио сам што је детињско.
У будућем веку имаћу зрелије знање; тада ће се укинути мало и детињасто знање, какво сада имамо. Затим наставља:
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки.
Објашњава оно што је речено о детету и показује да је наше садашње знање некако тамно, а да ће тада бити јасније. Сада, каже, видим у огледалу. Будући да огледало довољно јасно показује предмет који се у њему одражава, додаје: у загонетки, како би с највећом тачношћу показао непотпуност тог знања.
А онда ћемо лицем у лице...
Не говори то зато што Бог наводно има лице, него да би на тај начин показао јасност и очигледност знања.
Сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат.
Удвостручено унижава њихову гордост, показујући да је садашње знање непотпуно и да оно није наше сопствено. Нисам ја, каже, познао Бога, него је Он Сам познао мене. И као што је Он сада познао мене и Сам снисходио ка мени, тако ћу и ја тада далеко више познати Њега, него сада. Онај који седи у тами не види сунце и не стреми његовој прекрасној лучи. Светлост му се, међутим, показује својим прекрасним блистањем и, када примети сунчево сијање, тада и он сам стреми ка светлу.
Дакле, речи као што сам познат не значе да ћемо познати Бога онако као што је Он познао нас, него да ћемо, као што Он сад снисходи ка нама, и ми усходити ка Њему. Ево једног поређења.
Неко је нашао одбачено дете, племенито и прекрасно. Он га је признао, подигао и узео себи, бринуо се о њему, изврсно га одгајио и најзад му подарио богатство и увео га у царску палату. Дете, док је младо, ништа од тога не осећа и не познаје човекољубље оног, који га је одгајио. Међутим, када одрасте, истог тренутка прихвата свог доброчинитеља и узвраћа му доличном љубављу. Ево ти пример и објашњење онога, што је прикривено изражено у реченоме.
13. А сад остаје вера, нада и љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.
Постоје и дарови језика, и пророштва и знања, иако су они привидни. Кад се вера рашири међу свима, они ће се укинути. Вера, нада и љубав су постојаније од њих (јер то означава речима а сада остаје, тј. означава постојаност ово троје). Међу њима је највећа љубав, јер ће се она продужити и у будућем веку.
Tu ti je sve receno
Dve zapovesti koje je Hristos dao su takodje dovoljne jer ako VOLIS ti ne krades, ne ubijas, ne cinis bezakonje.
Jevreji nisu znali za zakon ljubavi, odnosno nisu ga spoznali, LJUBAV je zakon, ona je svrha i nacin i ona je nagrada, ona je SVE, rukovodja u zivotu ono sto nas odrzava i ono za sta smo stvoreni.
Dakle oni su se samo ''dotakli problema'' a ucenici ce o drugim temeljima vere moci cuti od ''rabina'', ''jer se u svakom gradu cita po sinagogama svake subote''.
Oni su morali znati Mojsijev zakon[a tu je i zakon o cistoj i necistoj hrani], da bi mogli shvatiti Hriscanstvo.
Pagani nisu znali Mojsijev zakon i on je za njih nepotreban, jevrejska zajednica je postojala u svim gradovima u kojima su apostoli propovedali.
to nije ono sto spasava vec Hristos.
Bog je ljubav i on da moze spasao bi nas odmah, nebi nas mucio.Mi sami sebe spasavamo, mi se sami obozavamo, bog se ne stvara on se postaje, mi smo odgovorni ne samo za svoje vec i za spasenje cele tvorevine jer cela tvorevina tezi ka Bogu kao i mi sami i na nama je dali cemo se spasti, Bog naravno utice na nase spasenje tako sto utice na nasu egsistenciju, kao sto apostol pavle kaze nije samo do onoga koji trci (vec i do onoga koji daje noge).Bog je ucinio sve sto je mogao da utice na nase spasenje, cak je poslao Sina svog jedinorodnog.
Ja nemam ''zabranu jedenja neciste hrane'' a vi opet nemate ni ''dozvolu jedenja neciste hrane za mnogobosce'' u NZ i sta cemo sad?
Treba se uzeti celokupni kontekst Biblije i sveukupni plan spasenja, a ne samo posmatrati povrsno i kazati: ''u NZ nije ponovljen zakon o cistoj i necistoj hrani, pa zato on vise ne vazi'', jer i mnogi drugi zakoni takodje nisu ponovljeni u NZ pa opet vaze za Hriscane npr: gde je zakon protiv incesta u NZ?(znam da postoji osuda toga, ali ne postoji ''ponovljeni zakon'' tj. ''zabrana'', a to je zato sto NZ ''nije spisak zakonika'').
Sav zakon je u nama (nasa savest) nama ne treba veci zakon sem moralnog koji postoji u nama, pravedni Jov nije znao nizakakav zakon ali ga je psotovao jer je slusao glas Boziji u sebi (savest).Jevreji su tvrdog srca i zato im je Bog dao ovozemaljski zakon a Hristos donosi zakon ljubavi.
I
Nije dozvoljeno ponavljati iste postove, ali isto tako nije dozvoljeno postavljati uzastopne postove - jedan za drugim, ukoliko se ne radi o razumnom vremenskom intervalu.
macu to u vidu.Hvala.
Moj odgovor je - nisu ni trebali da zabrane nejevrejskim Hrišćanima da jedu svinjetinu, jer su nejevresjski hrišćanii imali reč Božju i zdravstveni zakon zapisan u starom zavetu u kojoj to piše.
Samo koristeći razum - zar bi Bog ljude upućivao da jedu svinjsko meso koje je uzročnik najvećih bolesti i smrtnih slučajeva u svetu, i time uništavao ljudske živote.
Bog tada ne bi bio ono za šta se izdaje - Bog ljubavi koji želi svojim stvorenjima dobro.
Hristos je ispunio stari zakon, zasto bi ga onda neko drugi ispunjavao ili drzao ga se?
Jeste to zakon koji te cini zdravijim ali crkva je propisala post jos od apostolskog vremena i taj post odrzava taj balans.Doktori medicine su dokazali da je telesni post zdrav, a crkva tvrdi da je post utice i na duhovno raspolozenje jer su dusa i telo u jedinstvu.
U Pravoslavnoj crkvi ima predanje da se taj zakon ne postuje, ljudi ja sam taj zakon postovao skoro godinu dana dok nisam shvatio da je beznacajan i nevazeci, sami apostoli su razresili hriscane iz mnogobostva svih tih zakona, samo su im nalozili da se cuvaju od bluda, udavljenog i od krvi i nista vise, ovaj zakon spada u jervejske zakone kao sto je obrezanje npr.
