Kada ti ja kažem: nemoj to da radiš bićeš kažnjen... to na tebe ne utiče (i zašto bi...) a ako ti svešteno lice kaže to isto ti se ukopaš u mestu (ili barem preispituješ svoju akciju)... To je religija... religija je frizer a ljudi koji kažu da je religija bitnija od vere su ovce koje treba šišati (ni u pozitivnom ni u negativnom smislu)...
Za opštenje sa Bogom ti ne treba nikakva religija a pogotovu ne posrednik, jer ako ti to treba za nešto što je esencije tvog života onda idi odma na selo da kopaš njivu...
Čak i u sociologiji imaš pojam
uticaj religije na moral... Rečinica sasvim dovoljno govori...
Jedna je vera. A religija ima brda (iliti mnogo) opet u zavisnosti od potrebe svake doktrine ponaosob...
Jedna je vera - ili veruješ ili ne. Religija je tu da ti oblikuje (direktno ili indirektno) to što imaš u sebi pre svake religije. Jer kada se rodiš nisi hrišćanin niti budista niti musliman niti jevrejin niti hindus itd. Tada si dete koje je potpuno ne iskvareno glupavim konceptima uma (religijskih, nacionalističkih, socioloških (staleži i mesta u društvu)). Kao dete si potpuno čist od svih tih gluposti...
Za veru ti je potrebno srce. I potrebna ti je sloboda. Religija je skrivanje ispod skuta i traženje (dobijanje) instant odgovora... Religija predstavlja pokriće za sopstveni strah: Jesam li ja na krivom putu?... Prati me i nećeš biti... pfffff super onda
... ali ne ja.
Biblija je u svom originalnom tekstu imala poglavlja o vođenju ljubavi a pitam se zašto su Karadžić, Daničić i ostali to preskočili u svom prevodu... samo se pitam, ništa više od toga... ah da, evo, piše: odlukom svetog sinoda SPC... ok
Eto ti samo jedan primer kako je vera mutnija i nije jasnija od religije... O militantnim religijama ili koje imaju neku latentnu militantnost (prefinjenu do granice ne prepoznatljivosti) nema potrebe da raspravljamo.
Al super ovo što si konstatovao za veru (ne ironično niti omalovažavajuće). Došlo mi je kao test iz vedra neba... Jer sada se javlja pitanje: Kako znaš da je tvoja vera istinita (pravedna, čista... mnogo toga ima u nabrajnju) i kako znaš da li si na pravom put... Greške će pokazati na čemu si. Ljudski je grešiti a božanski je ispravljati. Kako ćeš znati da si na pravom putu? Kako znaš da se avion kreće, leti, ako mesto prozora imaš slike Monea doručak na travi ili Leonardovu Monalizu? Jel znaš koliko detalja imaju takve slike?
...
Ne kažem da je potrebno (ili namerno) grešiti da bi video svoj put, to je već apsurd. Potrebno je samo posmatranje iz neUma.
Budizam svojim učenjem dovodi do neUma a hrišćanstvo do Ljubavi i Prihvatanja (pogotovu Prihvatanje). Na kraju puta ti odbacuješ i budizam i hrišćanstvo i postaješ sadašnji trenutak, prisustvo u Istini. Jer je Istina isključivo i samo ono što se dešava u sada. Nema projekcija iz prošlosti i nema projekcija za budućnost, jer su to mrtve stvari. Možeš raditi sa njima ali ništa to ne važi u sadašnjem trenutku. Nebo je plavo a plastična kesa leti trotoarom. Šta god povezao iz prošlosti (bilo koje iskustvo) ili iz budućnosti (da se to nadogradi, promeni ili zaustavi) neće uticati na taj trenutak. Nebo će ostati plavo a kesa će leteti (ili pasti, ili nastaviti da se kliže), jer iz uma gledaš tj. u umu se odigrava...
Raj i pakao su instrumenti kontrole. Raj i pakao su sada u ovom trenutku. Srećan si bez razloga i voliš bez razloga u raju si. Mrziš, nerviraš se, ratuješ, jedeš se iznutra u paklu si. To nije nikakva duhovna kategorija koja prevazilazi ovozemaljski život. To je smešteno u sada... Pitali su jednog duhovnog starca za koga je važilo da je svetac, da li ima života posle smrti. On je rekao ne znam. Svi su se brecnuli kada su znali da za svako pitanje ima odgovor. On je rekao ne znam jer još nisam umro... Vrh jedne prisutnosti. Vrh...
Čak i da si sve vreme na pravom putu, da nikad nije bilo prilike da upoznaš svoju grešku upravo će to biti Istina a osvešćenje tog čina može doći i nemora. Jedino što se može uvideti je da li si ti trenutno srećan...ako jesi onda je to put. Ako nisi i to je put, put do sreće koji moraš preći moraš i modifikovati, menjati se...
Nikakva religija ti ne mora reći: ‚‚čini dobro drugima", ‚‚voli druge kao što voliš sebe", ‚‚oprosti da bi i tebi bilo oprošteno"... Ovo je toliko po prirodi da bi bilo suvišno praviti pire od ovako prostih a jakih i dubokih rečenica. Svaka od ovih rečenica ima posledicu (posledica je termin koja nije negativna niti pozitivna. Posledica je termin kao što je termin reakcija). Ako ti voliš da udaraš druge, to te čini srećnim, onda te čini srećnim to što ćeš dobijati batine i što će te ljudi izbegavati (ako ovo neko voli neka se hitno obrati psihologu). Ako je pravedno da zavlačiš ruku u tuđe džepove onda budi spreman za kucenja na vrata u pola tri izjutra...
Na prvom stupnju je Vera. Ili veruješ ili ne. Religija ima dosta... (hiljade koncepata hiljade modifikacija puteva ka jednom cilju)
Na drugom stupnju je spoznaje Vere. Kada se osveste eliementi Vere... (provera svih stavova, rušenje koncepata uma)
Na trećem stupnju je bitisanje u sadašnjosti i otpuštanju Vere... (biti u neUmu iliti izvan uma. Postati hristolik ili probuditi se...)
Ili veruješ punim srcem ili ne veruješ u opšte. Nema polovičnosti niti rezervisanosti. Samo totalnost. Kao sunce. Ono sija kako grešniku tako i pravedniku. Isto i Ljubav. Isto i Istina...