Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Budizam

  • Začetnik teme xr-em
  • Datum pokretanja
Mindfulness

Mindfulness

Član
Budisticka meditacija nije vezana za bilo kakav oblik telesnog vezbanja. Asane i pranajama su jogisticke vezbe i ne provlace se kroz Tipitaku. Neki budisticki monasi praktikuju razlicite oblike telesnog vezbanja (chi gong, tai chi....) ali to nije obavezni deo njihove budisticke prakse. Budisticka meditacija se zasniva samo na radu sa umom; posmatranje uma. Izvodi se uglavnom u sedecem polozaju ali se praktikuje i hodajuca meditacija u formalnom smislu. U neformalnom smislu, meditacija traje tokom citavog dana u smislu svesnog zivljenja; svesnih postupaka; osvescivanja. I na kraju, nije potrebna nikakva aktivacija bilo kakve energije ili priprema tela za prosvetljenje.
 
infamous111

infamous111

Član
um i telo ne mogu da budu odvojeni a u ovome sto si ti rekao ispade tako i da je um najbitniji, ako ti koristis um samo onda to nije meditacija, to shvatite jednom za svagde, da je to tako lako svi bi meditirali ali posto nije ostaje samo da svako dodje i da pise sta mu padne na pamet
svaka meditacija se radi zbog energije zato sto je duh energija a ne um
to sto si ti rekao nije meditacija nego stanje neke mirnoce koje onda mozemo da preslikamo i da hriscanske svestenike u molitvi, molitva je um a meditacija je nesto mnogo vece od toga
 
Jokshir

Jokshir

Član
Um i telo jesu odvojeni, samo je poistovecenje sa telom ponistilo razliku (‚‚Ja sam moje telo" je apsurd koji ustaljuje poistovećivanje sa telom, tj. um=telo). Telo i duša ne mogu jedno bez drugog.
 
Poslednja izmena od urednika:
Mindfulness

Mindfulness

Član
Može li svako da meditira?

Često mi postavljaju ovo pitanje. Pretpostavljam da ga ljudi pitaju zato što smatraju da je svako drugi na svetu u stanju da meditira, izuzev njih samih. Žele da se uvere da ipak nisu jedini, da postoji barem još neko sa kime mogu da se identifikuju, one bespomoćne duše rođene nesposobne da meditiraju. Ali stvari nisu tako jednostavne.

Misliti da nisi u stanju da meditiraš je pomalo slično kao da misliš da nisi u stanju da dišeš, da se skoncentrišeš ili da se opustiš. Uglavnom svako od nas može vrlo lako da diše. I u odgovarajućim okolnostima, uglavnom svako može da se skoncentriše, svako može da se opusti.

Ljudi često meditaciju brkaju sa relaksacijom ili nekim drugim posebnim stanjem koje treba da postigneš ili osetiš. Kada jednom ili dvaput probaš i to te nikuda ne odvede il ine osetiš bilo šta specijalno, tada pomisliš da si ti jedan od onih koji to nisu u stanju da rade.

Ali meditacija nije to da se osetiš na neki poseban način. Veća da osetiš kako se osećaš. Ona nije to da isprazniš ili zaustaviš um, iako se mir u njemu produbljuje tokom meditacije i može se negovati na sistematičan način. Pre svega, meditacija jeste dopuštanje umu da bude onakav kakv jeste i znanje o tome kakav je on u ovom trenutku. Ona ne treba da nas odvede negde drugde, već je dopuštanje samome sebi da budemo tiu gde već jesmo. Ako ovo ne razumeš, pomislićeš da po svojoj prirodi nisi u stanju da meditiraš. Ali to je samo još malo razmišljanja, koje je, u ovom slučaju, pogrešno.

Istina, meditacija zahteva energiju i posvećenost kako ne bismo odustali. Ali posle toga, nije li preciznije reći: „Odustajem“, pre nego: „Ja ovo ne mogu“? Svako može da sedne i posmatra svom dah ili um. A ne moraš ni da sediš. Možeš to da radiš hodajući, stojeći i ležeći, balansirajući na jednoj nozi, trčeći ili kupajući se. No, da bi istrajao u tome makar i pet minuta, potrebna je namera. Da bi ga učinio delom svog života, potrebna je malo discipline. Dakle, kada ljudi kažu da ne mogu da meditiraju, oni time zapravo kažu da ne žele odvoje vreme za to ili da, kada i pokušaju, da im se ne sviđa ono što se tada dogodi. To nije ono za čime tragaju ili čemu se nadaju. Ne ispunjava njihova očekivanja. Zato, možda bi trebalo da probaju još jednom, ali ovoga puta ostavljajući postrani svoja očekivanja i da jednostavno posmatraju to što se događa.





Preuzeto sa budistickog foruma
 
Poslednja izmena od urednika:
infamous111

infamous111

Član
ovo nesto na moj racun? ako jeste da odgovorim
a prvo da odgovorim ovom jokshir-u
um i telo u stanju meditacije ne mogu da budu odvojeni, mislim mogu ali onda to nie meditacija neko gubljenje vremena, um telo koncentracija i kiseonik (disanje) moraju da funcionisu zajedno i u harmoniji, duh i telo mmogu jedno bez drugog
sto se tice ovog posta
svako moze da proba da meditira, kao sto sam vec rekao da je to tako lako svi bi meditirali, kao sto sam vec rekao 4 osnovne stvari um, telo (relaksacije), disanje (kiseonik), koncentracija, ne moze da radi jedna od 4 stvari a ostale da ne rade ili da ih ne radis, onda nista se ne dobija, a od tih 4 najteza je koncentracija i veliki broj ljudi odustaje zbog koncentracije, ljudi jos grese misleci da ce da postanu supermeni ako meditirju, ili da ce da nokautiraju nekog sa odredjene udaljenosti bez dodira ili da ce biti u stanju da rade neke ne realne stvari, ne shvataju da je tvoje telo sve sto imas i ne mozes vise da dobijes od toga, i samim tim pristupom meditaciji oni ce odustati zato sto nista od toga nece dobiti, i jos gde ljudi grese, hoce odmah da meditiraju po 15 20 minuta, to je pogresno forsirati sebe tako a nista nisi dobio, za pocetak koliko mozes ti meditiraj, da li je to 1min 5min nje bitno, vremenom polako ce to samo od sebe da se penje i zelja ce da ti raste zbog beneficije meditacije koje ces da steknes
postje hiljade vrsta qigong-a, vecina njih dolaze iz tai chi-a i te koje dolaze iz tai chi-a su ustvari najbolje, ima dobrih i koje ne dolaze iz tai chi-a ali nnjih je malo, i ljudi kao i sve drugo su komercijalizovali da bi uzeli pare, poceli su da izmisljeju neke nove vrste qigonga napravljene tako da ljudima bude zanimljivo posto nece niko da stoji 15min u jednom mestu, jel im postaje dosadno upravo zbog manjka koncentracije i volje.
tako da moj je savet ljudima kkoji pocinju da se malo iskoluju preko neta da procitanju sta je meditacija i kako funcionise da ih ne bi tako varali i uzimali pare a nista nisu dobili
 
Mindfulness

Mindfulness

Član
Infamous, ne moras brinuti, nije na tvoj racun :) samo je post vredan kopiranja jer i sam bivam cesto upitan koliko je meditacija teska. Ne znam tacno od kada datira meditacija ali verovatno vise od 5000 godina, od pre i nego je sam termin za to poznat. No, meditacija se grana u mnogo vrsta i podvrsta. Sama osnovna podela meditacije se vrsi prema nameni, pa moze biti relaksaciona, terapeutska tj. medicinska i transcendentalna. Uglavnom ljudi krecu od relaksacije. Ali, ovo nije tema o meditaciji vec o budizmu :) te je normalno da se govori o meditaciji koja se koristi u budizmu (theravada, mahayana, vadjyarana), sto opet ne umanjuje znacaj ostalih meditacija vec samo ovo nije tema za njih. Pozdrav :)

I evo jos teksta sa budistickog foruma a od Jon Kabat-Zinn-a:

1. Šta je sabranost?

Sabranost je drevna budistička tehnika, koja ima svoj duboki značaj i za naše živote danas. Taj značaj nema bilo kakve veze sa budizmom kao takvim ili sa time da treba da postanemo budisti, već je njen cilj da se probudimo i živimo u skladu sa samima sobom i svetom oko nas. Ona ima veze sa istraživanjem ko smo mi, sa preispitivanjem našeg pogleda na svet i isto tako našeg mesta u njemu. Dalje, ona ima veze sa negovanjem prijemčivosti za puninu svakog trenutka koji proživimo. I najviše od svega, ona ima veze sa tim da ostanemo u kontaktu.

Iz budističke perspektive, naše uobičajeno svesno stanje izgleda prilično ograničeno i ograničavajuće, podsećajući u mnogim aspektima na produženi san, pre nego na pravo budno stanje. Meditacija nam pomaže da se probudimo iz tog sna automatizma i nesvesnosti, čime omogućujemo sebi da imamo pristup čitavom spektru svesnih i nesvesnih mogućnosti. Mudraci, jogiji i zen učitelji istraživali su ovu teritoriju na sistematičan način hiljadama godina. Tokom tog procesa naučili su nešto što može biti istinski korisno i nama na Zapadu, kako bismo stvorili protivtežu orijentisanosti naše kulture ka kontroli i potčinjavanju prirode, umesto da slavimo to što smo nerazdvojivi deo nje. Njihovo kolektivno iskustvo sugeriše nam da kroz okretanje ka sebi kako bismo istražili svoju prirodu kao bića i, naročito, prirodu našeg uma kroz pažljivo i sistematično samoposmatranje, mogli bismo biti u stanju da živimo životom veće ispunjenosti, harmonije i mudrosti. To iskustvo nam takođe nudi pogled na svet koji je komplementaran onom pretežno redukcionističkom i materijalističkom, a kakav trenutno dominira zapadnom mišlju i institucijama. No, taj pogled nije samo po sebi "istočnjački" ili mističan. Američki pisac i filozof Henri Dejvid Toro uočio je isti problem sa našim uobičajenim stanjem uma još 1846. u Novoj Engleskoj i sa velikim entuzijazmom pisao o njegovim žalosnim posledicama.

Sabranost se naziva suštinom budističke meditacije. U suštini radi se o jednostavnoj ideji. Njena snaga leži u njezinom vežbanju i primeni. Sabranost znači angažovanje pažnje na naročit način: sa namerom, u sadašnjem trenutku i bez komentarisanja. Ovakva vrsta pažnje neguje veću svesnost, jasnoću i prihvatanje stvarnosti sadašnjeg trenutka. Ona nas budi za činjenicu da se naši životi sastoje iz jednog niza trenutaka. Ako nismo potpuno svesni većine tih trenutaka, možda ćemo propustiti ono što je najvrednije u našem životu, ali isto tako propustiti da shvatimo bogatstvo i dubinu naših mogućnosti za rast i transformaciju.

Umanjena svesnost sadašnjeg trenutka neizbežno stvara druge probleme za nas, kroz nesvesne i automatske postupke i ponašanje, često motivisane duboko usađenim strahovima i nesigurnošću. Ovi problemi imaju tendenciju da se gomilaju vremenom ako im ne posvetimo pažnju i mogu nas na kraju dovesti do osećaja zarobljenosti i izolovanosti. Tako postepeno možemo izgubiti samopouzdanje u sopstvenu sposobnost da preusmerimo svoje energije u smerovima koji će voditi ka veće zadovoljenosti i sreće, možda čak i do boljeg zdravlja.

Sabranost pruža jednostavan, ali pouzdan put da sami sebe pokrenemo, dovedemo ponovo u dodir sa svojom mudrošću i vitalnošću. Ona je način da promenimo smer i kvalitet svoga života, uključujući odnose sa porodicom, na poslu, sa okruženjem i samom planetom. A što je ključno, da promenimo svoj odnos prema samima sebi.

Ključ ovog puta leži u osnovi duhovnih tradicija kakve su budizam, taoizam ili joga, ali i u delima ljudi kakvi su Emerson, Toro ili Vitmen, kao i u mudrosti severnoameričkih Indijanaca. Reč je o prijemčivosti za sadašnji trenutak i negovanje bliskog odnosa sa njim, kroz stalno obraćanje pažnje na njega, strpljivo i sa razumevanjem. Ovo je potpuno suprotno stavu da svoj život uzimamo zdravo za gotovo.

Ta navika ignorisanja sadašnjih trenutaka za račun nekih drugih koji tek treba da dođu može nas učiniti sasvim nesvesnim čitave one mreže života koja nas okružuje. To uključuje pomanjkanje svesnosti i razumevanja sopstvenog uma i kako on utiče na našu percepciju i postupke. Sve to veoma ograničava naše razumevanje šta znači biti čovek i kako smo svi povezani jedni sa drugima i sa ovim svetom u celini. Tradicionalno, religija je bila domen ovakvih temeljnih traganja unutar duhovnog okvira, ali sabranost nema mnogo veze sa religijom, sem u najfundamentalnijem značenju reči, kao pokušaj da se razume duboka misterija življenja i potvrđivanja vitalne povezanosti sa svime što postoji.

Kada se odlučimo da održavamo pažnju na jedan otvoren način, bez toga da postanemo žrtva sopstvenih sviđanja i nesviđanja, stavova i predrasuda, projekcija i očekivanja, otvaraju se nove mogućnosti i imamo šansu da sebe oslobodimo oklopa nesvesnosti.

Volim da o sabranosti mislim jednostavno kao o umeću svesnog življenja. Ne morate biti budista ili jogi da biste je praktikovali. U stvari, ako znate bilo šta o budizmu, znaćete da je najvažnija stvar biti to što jeste i ne pokušavati da budete nešto što već niste. U budizmu se u osnovi radi o ostajanju u kontaktu sa svojom najdubljom prirodom i dopuštanju da se ona manifestuje iz vas bez prepreka. Radi se o buđenju i viđenju stvari kakve zaista jesu, baš kao što i reč "Buda" označava jednostavno nekoga ko se probudio za svoju pravu prirodu.

Dakle, sabranost neće doći u konflik sa bilo kojom verom ili tradicijom – religijskom ili pak naučnom – niti je ona pokušaj da vas bilo ko ubedi u bilo šta, a pogotovo ne u novu veru ili ideologiju. Reč je jednostavno o praktičnom putu da se bude više u dodiru sa puninom svog bića, a kroz sistematski proces samoposmatranja, samoistraživanja i delovanja sa pažnjom. U svemu tome nema ničeg hladnog, analitičkog ili antagonističkog prema našim osećanjima. Čitav ton vežbanja sabranosti karakterišu blagost, prijemčivosti i nežnost.

Učenik je jednom rekao: "Kada sam bio budista, dovodio sam roditelje i prijatelje do ludila. Ali sada kada sam budan, niko se ne uzbuđuje."
 
Jokshir

Jokshir

Član
a prvo da odgovorim ovom jokshir-u
um i telo u stanju meditacije ne mogu da budu odvojeni, mislim mogu ali onda to nie meditacija neko gubljenje vremena, um telo koncentracija i kiseonik (disanje) moraju da funcionisu zajedno i u harmoniji, duh i telo mmogu jedno bez drugog
Zasto tako arogantno? Al nema veze...

Naravno da ne mogu biti odvojeni iz prostog razloga sto je do tog momenta bila inercija nesvesnog(da um ide iz tela). Meni ne pada na pamet da to ovde objasnjavam. Ako te zanima procitaj, da`l Gurdjijeva ili Uspenskog (mislim da je cetvrti put).

Recicu samo nesto ukratko. Kada se osvesti um, telo postaje gotovo cista manifestacija materijalnog. Disanje je cista bioloska stvar, za meditaciju je potrebna jer je disanje osnovni (nesvesni ali ne u potpunosti) "alat" za smirivinje uma (fokus i koncentracija). Kada se dosegne nivo da je um podredjen fokusu disanja (kada um obraca paznju na sadasnji trenutak, sadasnjost) dolazi do ponistavanja vremenske oznake (jer nema proslosti i nema buducnosti, svaki udisaj je u sada / svaki izdisaj je u sada (ne mozes uci dva puta u istu reku itd itd)). Za disanje, otkucaj srca, pritiska, gladi, zedji... nije odgovoran um, on nema veze sa telom. Odgovorno je samo telo. Premda um moze da utice na procese unutar tela (dokazano laboratorijski). Ono sto spaja um i telo je misao, iako misao ima gotovo sve atribute uma (nematerijalnog).

Meni se ovaj video svidja :)
 
Poslednja izmena od urednika:
infamous111

infamous111

Član
to svi mi znamo i da postoje tehnike disanja za smirenje, posto covek ne dise isto kad je veseo ili kad je nervozan ili kad je smiren, naravno da je disanje ubrzano kad si napet ili nervozan i onda covek nije u stanju cisto da razmislja ili cak da razmislja uopste, kiseonik je tu bitan zbog jos nekih stvari ne samo da bi se covek smirio i opustio, ti ustvari kiseonik sa jos nekim stvarim da ne nabrajam sad (mislim da sam ih nabrojao vec) konvertujes dobijes energiju u nekom obliku da li je toplota svetlost elektricitet, covek kad hoce nesto tesko da podigne sta prvo uradi? pa udahne koliko god moze da bi imao sto vise energije
ono sto spaja um i telo nije misao barem nije po onome sto sam ja ucio, ako je tako onda mi reci kako komuniciraju um i telo? pomocu cega?
 
Poslednja izmena:
Jokshir

Jokshir

Član
Pomocu duse. Dusa je karika koja oplemenjuje telo definicijama iz uma. Ono sto telo oseti dusa prenese umu i obratno. Dusa cini zviot u telu. Meni je posluzilo hriscanstvo (odnsno simbol krsta da razumem neke stvari). Ako bi hteo da poslusas. Ubrzano cu ovaj (moj) primer objasniti -(iz nekog razloga sam to imao u zivotu da prihvatim).Uzecu vertikalu. Na podnozju vertikale su kristali, totalna materija. Sledeci stupanj su biljke (element rasta i vitalnosti), zatim zivotinje (element nagona, bioloski i fizioloski aspekti...) na preseku sa horizontalom je covek(sa svim svojim svesnim i nesvesnim). I uvis idu visoko razvijena svest (apsolutno nebitno niti istinito za bilo koga drugog). A horizontala je ono sto je mene privuklo. Sa leve strane je telo (apsolutna meterija-neka bude tako u ovom primeru(da se ne bi klalo sa kristalima)). U sredini je dusa a skroz desno je duh. Dakle, sve manifestacije koje se dogode (jer je u vecini slucajeva covek covek odnosa) sve spoljasnje manifestacije koje covek oseti(vidi, cuje, omirise putem bilo od kog cula primi informaciju) generise se u umu (obrada, misao, koncept, stav) i prenosi se dusi (resenje iz uma. Definicija: ovo je radosno, ovo je tuzno, ovo je srecno, ovo ne razumem). Dusa korespondira sa telom. Dusa i telo su organski povezani. Tok:
1) telo (reaguje) > 2) um (stvara mentalnu sliku(sud)) > 3) dusa (oplemenjuje=daje zivot). Sada reakcija ide povratnim putem. Dusa reaguje na definicije uma, i kao zivot (ono sto oplemenjuje telo) 'pokrece' telo. Tok je obrnut (mada neosporno je da sve potice od uma):
< 3) telo (manifestuje reakciju duse koje su obojene konceptima uma) < 2) um (stvara mentalnu sliku(koncept-"Ja" osecam) < 1) dusa (reaguje).

Dakle, do ovoga sam dosao. Tako da je to ono sto jesam. Sto se mene tice nemora da bude u opste istinia za drugog. Neka bude i najobicnija mastarija ali dotle sam dosao. Meni jedino predstavlja problem to sto mi je um toliko zahuhtao da svremena na vreme vidim moju inertnost i uljuljkanost ("usnulost"). I suvise je intezivna da ne mogu sam da je "prebijem" :) yes3...

Po meni misao povezuje. Odnosno produkt uma... Kada se isprazni ceo um (kada se udje u 0 kao sto kaze Osho) onda ni ti nisi stvaran. Stvarna je samo Istina (sa velikim i). Mozda sam u krivu ali o tome ce da kaze vreme( ? ).

A da. Sto se tice energije. Tu se slazem. Delimicno. A evo i zasto. U Indiji (nacuno dokazno opet, dokumentovano, istrazeno laboratorijskim, ekranizovano cak) ima jedna vrsta solane joge. Covek Rantha Manek (ili kako se zove) nije se hranio 30 godina cvrstom materijom (sem po koju vocku). Vodom se nije pojio ne znam koliko dugo (takodje su godine). Energiju dobija iskljucivo suncevom svetloscu (ono sto si ti pricao ali bez transformacije). U pitanju je stimulus preko ocnog nerva pinalna zlezda tik ispod frontanele (ona kost na vrhu lobanje). Ima ljudi koji cak i buse taj deo lobanje (kao sto buse predeo ceonog dela u visini cakre treceg oka). Tako da, energetski, te razumem u potpunosti.
A sto se tice disanje (akumulacije energetski to takodje) mozda je najbitnija stvar u meditaciji. Kada se covek rodi, automatski krece da dise (kada ga babica sljapnje po guzici :) ). Od tog pocetka, do kraja zivota, on dise. On toliko dobro (automatizovano dise) to radi da prosto zna, da ne mora da vodi racuna da li ce se ugusiti ako prestane da dise. Toliko dise da on apsolutno ne vodi racuna o disanju. Kao primarna (i primitivna, nesvesna) radnja, on je disanje (koje je voljno ali/a nesvesno) stavlja po strani. Hocu da kazem da je najlakse i prirodno krenuti i od prve i osnovne radnje (a koju vremenom sve vise i vise betoniramo nesvesnim). Da bi se svesno disalo radi se na umu. Um mora da se zauzda, da prestane sa komandovanjem :). A tu su sada meditacije i tako dalje...
 
Poslednja izmena:
Top