Budizam

[RIS BG]

ne znam da li sam dobar sagovornik,ali nisam dobio odgovor na pitanje.
Ako je na moje pitanje :"Kako je Buda davao odgovore o postanku zemlje kroz praksu"???
japanska prica o slepcu i fenjeru,alal vera
onda sam uskracen za odgovore.

 

[Jokshir]

54. Poslednja volja i testament
(‚‚101 zen priča")

Ikju, poznati zen učitelj iz doba Ašikage, beše carev sin. Kada je bio vrlo mlad, njegova mati napusti dvor i otide u neki hram da proučava zen. Tako je i princ Ikju postao učenik zena. Kada je njegova mati preminula, ostavila mu je pismo. U njemu je stajalo:

Za Ikjua:
Završila sam svoj posao u ovom životu i sada se vraćam u večnost. Želim ti da postaneš dobar učenik i shvatiš svoju prirodu Bude. Verujem da ćeš znati da li sam u paklu i da li sam uvek uz tebe ili ne.
U koliko budeš razumeo da su Buda i njegov sledbenik Bodidarma tvoje sopstvene sluge, slobodno napusti naukovanje i počni da radiš za dobrobit čovečanstva. Buda je propovedao četrdeset devet godiga i sve to vreme nije našao za shodno da progovori ni jednu jedinu reč. Trebalo bi da znaš zašto. Ali, ako ne znaš, a želeo bi da saznaš, kloni se jalova razmišljanja.

Tvoja majka
Ni rođena, ni mrtva.
Prvog septembra.

P.S. Svrha Budinog učenja bila je uglavnom prosvetljenje drugih. Ukoliko se oslanjaš na bilo koje od njegovih upustava, onda nisi ništa drugo do lenja, neuka buba. Postoji 80.000 knjiga o budizmu i ako ih sve pročitaš a ne spoznaš svoju prirodu, onda nećeš shvatiti ni ovo pismo. Ovo je moja poslednja volja.

Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Vidim da ti je gordost i sarkazam vrlo jaka strana. Super .
Priča je namenjena svima, samo nije za tebe. A na tvoje pitanje ćeš dobiti odgovor!

 

[Mindfulness]

ne znam da li sam dobar sagovornik,ali nisam dobio odgovor na pitanje.
Ako je na moje pitanje :"Kako je Buda davao odgovore o postanku zemlje kroz praksu"???
japanska prica o slepcu i fenjeru,alal vera
onda sam uskracen za odgovore.

Tako sto je ukazao na nacin vezbanje te svaki pojedinac kroz svoje vezbanje moze iskustveno doci do svih odgovora ali ne treba zaboraviti da je osnovni povod vezbanja uklanjanje patnje. Izvoli isecak iz Anapanasati sutte, Mađđhima nikaya 118:

Sabranost pažnje na dah, monasi, negovana i redovno vežbana, daje veliki plod i veliku blagodet. Sabranost pažnje na dah, negovana i redovno vežbana, vodi do savršenstva četiri temelja sabranosti; četiri temelja sabranosti, negovana i redovno vežbana, vode do savršenstva sedam faktora prosvetljenja; sedam faktora prosvetljenja, negovani i redovno vežbani, mudrost i izbavljenje dovode do savršenstva.

(Sabranost pažnje na dah)

A kako to negovana i redovno vežbana sabranost pažnje na dah daje veliki plod i veliku blagodet?
​

Tako što, monasi, otišavši u šumu, u podnožje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, monah seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udiše i, sabran, on izdiše.
I Prva tetrada (kontemplacija tela)
​

[1] Udišući dugi dah, on zna "Ja sada udišem dugi dah"; izdišući dugi dah, on zna "Ja sada izdišem dugi dah"; [2] Udišući kratak dah, on zna "Ja sada udišem kratak dah"; izdišući kratak dah, on zna "Ja sada izdišem kratak dah"; [3] "Svestan čitavog tela (disanja), udisaću", tako on vežba; "Svestan čitavog tela (disanja), izdisaću", tako on vežba; [4] "Smirujući telesnu funkciju (disanja), udisaću", tako on vežba; "Smirujući telesnu funkciju (disanja), izdisaću", tako on vežba.
II Druga tetrada (kontemplacija osećanja)
​

[1] "Osećajući ushićenje, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Osećajući sreću, udisaću (izdisaću)", tako on vežba;
[3] "Osećajući mentalne funkcije, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Smirujući mentalne funkcije, udisaću (izdisaću)", tako on vežba.
​

III Treća tetrada (kontemplacija uma)
​

[1] "Osećajući um, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Ispunjavajući um radošću, udisaću (izdisaću)", tako on vežba;
[3] "Koncentrišući um, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Oslobađajući um, udisaću (izdisaću)", tako on vežba;
​

IV Četvrta tetrada (kontemplacija objekata uma)
​

[1] "Kontemplirajući prolaznost, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Kontemplirajući obestrašćenost, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [3] "Kontemplirajući utrnuće, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Kontemplirajući odvraćenost, udisaću (izdisaću)", tako on vežba.
​

Na taj način negovana i redovno praktikovana, sabranost pažnje na dah daje veliki plod i veliku blagodet.
(Usavršavanje temelja sabranosti)

​

A kako to negovana, kako to redovno vežbana sabranost pažnje na dah dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva?
​

[1] Kad god monah sabrano udiše i izdiše dugi dah ili kratak dah; ili kada sebe vežba da udiše i izdiše svestan telesne funkcije (disanja); ili kada smiruje tu funkciju -- tada, monasi, boravi on praktikujući kontemplaciju tela u telu, marljiv, jasno shvatajući i sabran; nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer udisanje i izdisanje je, monasi, telesni proces.
​

[2] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše osećajući ushićenje; ili osećajući sreću; ili osećajući mentalne funkcije; ili smirujući mentalne funkcije -- tada, monasi, boravi on praktikujući kontemplaciju osećanja u osećanjima, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer puna pažnja posvećena udisanju i izdisanju je, kažem vam, jedno od osećanja.
​

[3] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše osećajući um; ili ispunjavajući um radošću; ili koncentrišući um; ili oslobađajući um -- tada boravi on praktikujući kontemplaciju uma u umu, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno shvatanje, kažem vam, ne može razviti sabranost pažnje na telo.
​

[4] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše kontemplirajući prolaznost, obestrašćenost, utrnuće ili odvraćenost -- tada boravi on praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Pošto se mudro odrekao želje i žaljenja, boravi on u savršenoj ravnodušnosti. Na taj način, monasi, negovana i redovno vežbana sabranost pažnje na telo dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva.
​

(Sedam faktora prosvetljenja)

A kako to negovana i redovno vežbana četiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savršenstva?
​

[1] Kada god monah boravi kontemplirajući telo, osećanja, um i objekte uma, marljiv... u njemu se ustaljuje nepomućena sabranost. A kada je u njemu ustaljena nepomućena sabranost, tada se u monahu začinje "sabranost pažnje" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "sabranost pažnje" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "sabranosti pažnje" kao faktora prosvetljenja.
​

[2] Boraveći sabran na taj način, on mudro ispituje, istražuje i proučava svaki pojedinačni objekat; i dok to čini, u njemu se začinje "istraživanje stvarnosti" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "istraživanje stvarnosti" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "istraživanja stvarnosti" kao faktora prosvetljenja.
​

[3] Dok on mudro ispituje i istražuje taj objekat, u njemu se javlja neiscrpna energija. A kada se u njemu javila neiscrpna energija, začinje se i "energija" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "energiju" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "energije" kao faktora prosvetljenja. U njemu, obuzetom energijom, javlja se nadzemaljsko ushićenje.
​

[4] A kada se u monahu, obuzetom energijom, javi nadzemaljsko ushićenje, tada se u njemu začinje i "ushićenje" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "ushićenje" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "ushićenja" kao faktora prosvetljenja.
​

[5] Telo i um onoga ko je ispunjen ushićenjem postaju smireni. A kada telo i um onoga ko je ispunjem ushićenjem postanu smireni, u njemu se začinje "smirenost" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "smirenost" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "smirenosti" kao faktora prosvetljenja.
[6] Um onog ko je smiren i srećan postaje skoncentrisan. A kada um onoga ko je smiren i srećan postaje skoncentrisan, tada se u njemu začinje "koncentracija kao faktor prosvetljenja"; tada monah razvija "koncentraciju" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "koncentracije" kao faktora prosvetljenja. Na tako skoncentrisan um gleda on sa savršenom ravnodušnošću.
[7] A kada gleda na svoj skoncentrisani um sa savršenom ravnodušnošću, tada se u njemu začinje "ravnodušnost" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "ravnodušnost" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "ravnodušnosti" kao faktora prosvetljenja.
Na taj način negovana i redovno vežbana četiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savršenstva.
(Mudrost i izbavljenje)

A kako to negovani i redovno vežbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savršenstva?
​

Tako što, monasi, monah razvija faktore prosvetljenja: sabranost, istraživanje stvarnosti, energiju, ushićenje, smirenost, koncentraciju i ravnodušnost, zasnovane na neprijanjanju, zasnovane na bestrašću, zasnovane na utrnuću, a što sve rezultira odvraćenošću.
​

Na taj način negovani i redovno vežbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savršenstva.
​

Tako reče Uzvišeni. Vesela srca, monasi se obradovaše rečima Blaženog.

Anapanasati sutta
​

 

[Mindfulness]

Gola pažnja je jasna i nepodeljena svesnost onoga što se zapravo događa oko nas i u nama u nizu momenata percepcije.
Naziva se "golom" jer je okrenuta samo ogoljenim činjenicama percepcije, onako kako nam stižu preko pet fizičkih čula ili
preko uma, koji prema budističkom shvatanju predstavlja šesto čulo. Kada je okrenuta ka tim šestostrukim čulnim utiscima, pažnja ili sabranost se drži samo golog registrovanja uočenih fakata, bez reakcije na njih delom, govorom ili mentalnim komentarom, koji može biti zauzimanje stava (sviđanje, nesviđanje, itd.), prosuđivanje ili razrada. Ako se tokom praktikovanja gole pažnje pojavi neki takav komentar u umu, on i sam postaje objektom gole pažnje i ne biva ni odbačen ni sleđen, već se napušta pošto je za trenutak bio registrovan.
Ispravna sabranost počinje od samoga početka. Uz pomoć metode gole pažnje, ona ide unazad do začetka svih stvari. Primenjeno na aktivnost uma, to znači: posmatranje se vraća početnoj fazi u procesu percepcije kada je um još u čisto receptivnom stanju i kada je pažnja ograničena na golo registrovanje objekta. Ta faza je veoma kratka i teško uočljiva i, kao što rekosmo, ona pribavlja površnu, nekompletnu i često pogrešnu sliku objekta. Zadatak je sledeće perceptivne faze da ispravi i dopuni taj prvi utisak, no to se ne događa uvek. Često se prvi utisak prihvata bez provere i čak se dodaju nova iskrivljavanja karakteristična za kompleksnije mentalne funkcije drugog stupnja.
Ovde nastupa gola pažnja, kao slobodno razvijanje i snaženje tog prvog receptivnog stanja uma, dajući mu veću šansu da ispuni svoj važan zadatak u procesu kognicije. Gola pažnja pokazuje svoju prodornost čišćenjem i pažljivim pripremanjem terena za sve naredne mentalne procese. Tom pročišćujućom funkcijom ona služi visokoj svrsi čitavog metoda izloženog u Govoru: "radi pročišćenja bića...", što se u komentaru objašnjava kao pročišćenje uma.


Gola pažnja se sastoji u čistom i tačnom registrovanju objekta. To nije tako lak zadatak kao što se na prvi pogled može učiniti, pošto to nije ono što mi i inače činimo, sem kad smo uključeni u nepristrasno istraživanje. Čovek uglavnom nije u dodiru sa nepristrasnim znanjem o "stvarima kakve one zaista jesu", već sa njihovim "baratanjem" i prosuđivanjem sa stanovišta ličnog interesa, koji može biti širok ili uzak, plemenit ili nedostojan. Čovek lepi etikete na stvari koje čine njegov fizički i mentalni univerzum i te etikete uglavnom jasno pokazuju uticaj njegovog ličnog interesa i ograničenost njegovih pogleda. On živi u jednom takvom kolažu etiketa, koji određuje njegove postupke i reakcije.
Otuda će stav gole pažnje - ogoljene od etiketa - čoveku otvoriti novi svet. On će prvo otkriti da se tamo gde je verovao da se radi o jedinstvu, tj. o jednom objektu predstavljenom jedinstvenim činom opažanja zapravo radi o mnoštvu, odnosno o čitavoj seriji različitih fizičkih i mentalnih procesa, praćenih odgovarajućim činom percepcije, a koji munjevito slede jedan za drugim. Dalje će sa zaprepašćenjem opaziti kako je retko svestan golog ili čistog objekta, bez ikakvih stranih primesa. Na primer, normalna vizuelna percepcija ako se imalo tiče posmatrača retko će predstaviti vizuelni objekat čist i jednostavan, već će se taj objekat pojaviti u svetlu dodatnih subjektivnih sudova kao: lep ili ružan, prijatan ili neprijatan, koristan, beskoristan ili štetan. Ako se radi o živom biću, pojaviće se i unapred stvoren zaključak: "To je ličnost, ego, baš kao što sam i 'ja'".
.Zadatak je gole pažnje da ukloni sve te strane dodatke od samog objekta, koji tada ostaje sam u polju percepcije. Kasnije se ovi dodaci mogu po želji posmatrati jedan po jedan, ali polazni objekat opažanja treba držati odvojen od njih. Ovo zahteva istrajno vežbanje, tokom kojeg će pažnja, postepeno rastući po intenzitetu, koristiti sve finija sita kako bi odvojila u početku krupnije, a potom sve neuhvatljivije dodatke, dok na kraju ne ostane


Trostruka vrednost gole pažnje


1. Um je onaj elemenat u i kroz koji živimo, pa ipak je još uvek najneuhvatljiviji i najtajanstveniji deo nas. Međutim, gola pažnja uporno okrenuta osnovnim činjenicama mentalnog procesa sposobna je da baci svetlost na zagonetnu tamu uma i obezbedi čvrst priključak uz njegov neuhvatljiv tok. Sistematsko vežbanje sabranosti, započeto golom pažnjom, obezbediće poznavanje uma bitno za praktične svrhe, tj. za ovladavanje, razvoj i konačno oslobođenje uma.


2. Veliki deo patnje u svetu čiji je uzrok čovek ne dolazi toliko od smišljene poročnosti, koliko od neznanja, nemarnosti, nepromišljenosti, prenagljenosti i pomanjkanja samokontrole. Veoma često jedan trenutak sabranosti ili mudrog promišljanja sprečiće dalekosežne posledice u vidu patnje ili osećanja krivice. Pauzom pre akcije, na način gole pažnje koji je već postao navika, bićemo u stanju da uhvatimo onaj odlučujući, ali kratak momenat u kojem um još uvek nije odlučio o konačnom smeru akcije ili definitivnom stavu, već je još uvek otvoren da primi pravi smer. Sledeći trenutak može izmeniti situaciju, dajući konačnu prevlast negativnim impulsima i pogrešnim procenama koje izviru iz nas ili povređujućim uticajima spolja. Gola pažnja usporava ili čak zaustavlja prelaz od misli do akcije, ostavljajući više vremena za zrelu odluku. Takvo usporavanje ima vitalnu važnost, dok nekorisne, uvredljive i loše reči i dela poseduju prejaku spontanost događanja, tj. pojavljuju se kao neposredna reakcija na događaje i misli, ni ne pruživši šansu "unutrašnjim kočnicama" mudrosti, samokontrole i zdravog razuma da dejstvuju. Ustaljivanje navike "usporavanja" pokazaće se kao efikasno oružje protiv prenagljenosti u rečima i delima. Kad smo jednom uz pomoć gole pažnje naučili da usporimo i da se zaustavimo, elastičnost i prijemčivost našeg uma znatno će porasti, jer se reakcije nepoželjnog karaktera više neće javljati automatski, sa istom učestalošću kao ranije. Pošto nadmoć ovakvih naviknutih reakcija, kojima se tako često uopšte ne suprotstavljamo i ne dovodimo ih u pitanje, bude jednom prevladana, one će vremenom gubiti svoju moć.
Gola pažnja će nam takođe obezbediti vreme za razmišljanje je li u nekoj situaciji aktivnost delom, rečju ili mentalno uopšte potrebna i preporučljiva. Vrlo često postoji suviše velika sklonost ka nepotrebnoj intervenciji i to je još jedan uzrok mnogih patnji i izlišnih peripetija koji se može izbeći. Kada jednom upoznamo smirenost uma koju nam je darovala gola pažnja, ređe ćemo biti u iskušenju da brzopleto jurnemo u akciju ili se umešamo u tuđe stvari. Ukoliko se na taj način komplikacije i sukobi najrazličitije vrste prorede, napor da se oblikuje um naići će na manji otpor.


3. Čitaocu se sugeriše da pokuša za početak da tokom nekoliko dana usmeri svoju golu pažnju onoliko koliko je u stanju ka ljudima, stvarima oko sebe i različitim događajima u toku dana. Učinivši to uskoro će osetiti koliko mu ti dani harmoničnije protiču u poređenju sa onima kada se predavao i najmanjem impulsu za delovanjem delom, rečju, emocijama ili mišlju. Kao da je zaštićen nevidljivim oklopom od banalnosti i nametljivosti sveta koji ga okružuje, on će kroz te dane proći spokojno i zadovoljan, sa jednim podsticajnim osećanjem olakšanja i slobode. Kao da je iz neprijatne stiske i bučne gužve pobegao u mir i osamljenost vrha brega i sada, sa uzdahom olakšanja, posmatra vrevu i užurbanost dole ispod sebe. Samo na taj način iskusiće mir i sreću neprijanjanja. Tim korakom unazad od stvari i ljudi postaće prema njima čak prijateljskiji, jer će se izgubiti ona napetost što nastaje iz delovanja, želje, odbojnosti ili drugih oblika vezanosti. Život će dobrim delom postati lakši, a naš unutrašnji i spoljašnji svet prostraniji. Sem toga, uočićemo da svet sasvim solidno funkcioniše i bez naših dotadašnjih intervencija, a da je i nama samima bolje uz takvu uzdržanost. Koliko li će samo upetljavanja biti izbegnuto i koliko problema će biti rešeno i bez naše pomoći! Tako ovde gola pažnja na sasvim vidljiv način pokazuje blagodeti odustajanja od karmičkog delovanja, bilo da je ono dobro ili loše, tj. od aktivnosti na kojoj počiva svet, ali iz koje izvire patnja. Gola pažnja nas uči umeću otpuštanja, odučava nas od stalne i nekorisne zaokupljenosti nečim i delovanja po navici.

U prirodi je uvida da bude oslobođen želje, odbojnosti i obmanutosti i da jasno sagleda sve stvari u unutrašnjem i spoljašnjem svetu kao "čiste fenomene" (suddha-dhamma), tj. kao procese bez ikakvog nosioca.​

 

[RIS BG]

Ako je na moje pitanje :"Kako je Buda davao odgovore o postanku zemlje kroz praksu"???
odgovor kako budista udise i izdise vazduh alal vera.O kakvom vi savrsenstvu pisete kad vas ja pitam obicno pitanje.
Da nije udisanjem i izdisanjem stvorio zemlju?

 

[Mindfulness]

Ako je na moje pitanje :"Kako je Buda davao odgovore o postanku zemlje kroz praksu"???
odgovor kako budista udise i izdise vazduh alal vera.O kakvom vi savrsenstvu pisete kad vas ja pitam obicno pitanje.
Da nije udisanjem i izdisanjem stvorio zemlju?

Odgovor je bio vrlo jasan na postavljeno pitanje. Pitao si kako je davao odgovor kroz praksu a ja sam napisao da je ukazao na praksu koja ce kroz vezbanje ukazati svakom pojedincu kako je sve nastalo tj. pojedinac ce sam naci odgovor. Ne mora mu niko reci. I onda sam ti ukazao na praksu koju trebas praktikovati ako zelis odgovor. Na zalost, to nije ono sto si ocekivao.

Imam jedno pitanje za tebe: Ti sada citas Bibliju, postujes je i volis Jehovu. Siris rec Jehove. A reci mi, kada bi prestao da dises, kada bi tvoj organizam, tvoje telo prestalo da dise, da li bi mogao da siris reci Jehove?

 

[RIS BG]

Dragi moj mindfulness ja ne bezim od odgovora na tvoja pitanja,kao ti od mojih.
Odgovor na tvoje pitanje jeste "DA"
Luka 19:40
"I odgovarajuci rece im:Kazem vam,ako oni ucute KAMENJE CE POVIKATI!!!"
A sta reci o Joni proroku koji je bio 3 dana u stomaku ribe,pa opet propovedao ,kao i mnogi koji su uskrsnuli...
Ali najkrace receno,ako bi kamenje provikalo,mogli bi ljudi cak i da ne disu....i da propovedaju!

Ono tvoje za udisaj i izdisaj je bas smesno.Zamisli udisaj i izdisaj pored wc solje ???
da je to tako dobro,svi bi to radili.
Dobro nisi rekao,digni levu nogu,pa digni desnu nogu....
I sta jos kazes "Pojedinac ce svaki za sebe naci odgovor kako je zemlja nastala"????????????
Hoce ako cita Bibliju,ili ako gleda TV,ostalo ne pije vodu.

 

[Jokshir]

Mind, zaboravaljaš da je voda najbolja kod vodeničara i da nema potrebe da mu objašnjavaš da postoji i druga voda

 

[Mindfulness]

Dragi moj mindfulness ja ne bezim od odgovora na tvoja pitanja,kao ti od mojih.
Odgovor na tvoje pitanje jeste "DA"
Luka 19:40
"I odgovarajuci rece im:Kazem vam,ako oni ucute KAMENJE CE POVIKATI!!!"
A sta reci o Joni proroku koji je bio 3 dana u stomaku ribe,pa opet propovedao ,kao i mnogi koji su uskrsnuli...
Ali najkrace receno,ako bi kamenje provikalo,mogli bi ljudi cak i da ne disu....i da propovedaju!


Ono tvoje za udisaj i izdisaj je bas smesno.Zamisli udisaj i izdisaj pored wc solje ???
da je to tako dobro,svi bi to radili.
Dobro nisi rekao,digni levu nogu,pa digni desnu nogu....
I sta jos kazes "Pojedinac ce svaki za sebe naci odgovor kako je zemlja nastala"????????????
Hoce ako cita Bibliju,ili ako gleda TV,ostalo ne pije vodu.

Dragi Ris-u, ja nisam izbegao ni jedno tvoje pitanje. Na svakom sam ti dao odgovor ali ga ti ne zelis cuti ili nisi dovoljno mudar da bi ga razumeo.
Ako imas sumnju prema takvoj duhovnoj praksi, onda je ne moras ni praktikovati. Ako si pitanja postavio da bi informativno upoznao budizam onda je to vrlo lepo ali onda nije nuzno da bilo sta komentarises. A ako si dosao na temu da bih se ubedjivao, podnistavao ili bilo sta slicno, onda si pogresio temu na kojoj ces to raditi a isto tako ces ukazati na to kakav ugled moze da uziva vasa organizacija. Rekao si da su JS odlicni prijatelji - ja iz ovog tvog odgovora ne vidim da je to tako. Mozda ste samo prijatelji jedni prema drugima u organizaciji jer imate istu korist ali prema drugima niste tako prijateljski raspolozeni, ne znam.

Inace, da ti je tvoja vera dala malo mudrosti, udah i izdah bi svhatio malo ozbiljnije. Citava vecnost se nalazi u jednom udahu i jednom izdahu. Osnova zivota je udah i izdah. Udah i izdah su vreme, prolaznost itd. Prateci udah i izdah i kontemplirajuci dah mozes doci do mnogih saznanja. Citava stvarnost je nama na dlanu, ne treba nam nikakva Biblija da nam o tome prica. Ti se trudis da upoznas nesto a jos uvek nisi upoznao sebe. Ali to je tvoj put i ti sam zelis ici njime te tako i treba da bude. A posto tvrdis da bih propovedao veru i navodis biblijske stihove o tome, onda bih te zamolio da prvi put kada se budes nasao u drustvu mrtvog coveka sednes negde u njegovoj blizini i da te niko ne vidi (da te ne bi napravili ludim posto pricas sa mrtvakom), zamolis ga da ti kaze koliko ima sati. Mislim, ako ti mozes mrtav da propovedas, on valjda moze da ti kaze koliko ima sati.

Kada budes procistio svoje namere u razgovoru samnom, mozes mi se ponovo obratiti a ja cu vrlo rado pricati sa tobom na temu budizma. Do tada nisam zainteresovan da vodim sa tobom razgovor o duhovnosti.


Koraci na putu - Ayya Khema

Postoje tri načina da se priđe Dhammi. Jedan je kroz sticanje znanja, proučavanjem Budinih govora, i kroz pokušaje da se oni memorišu što je moguće preciznije. To je veoma korisno za širenje učenja putem predavanja i knjiga.
Drugi put je kroz predanost, prinošenje cveća i mirisnih štapića na oltar sa Budinim kipom, kroz recitovanje stihova iz kanona, darivanje i akumuliraje sopstvenih zasluga. . Velikodušnost i postupke koji su njome inspirisani Buda je toplo preporučivao, ali nije pridavao mnogo vrednosti tome da se samo boravi među monasima i monahinjama.
Jednom se jedan monah toliko oduševio Budom da nije hteo da se od njega odvoji. Kada se taj monah razboleo i nije mogao da ode da vidi Budu, postao je jako utučen. Drugi monasi ga upitaše zašto je tako nesrećan. On objasni da je neraspoložen zato što ne može da vidi Budu, koji potom otide da poseti bolesnog monaha i reče mu: "Šta ti vidiš u ovom prezira vrednom obliku? Ničega vrednog gledanja u njemu nema. Ko god to uvidi, uviđa Dhammu, ko god vidi Dhammu, vidi mene."
Treći pristup Dhammi, a to je praksa, uvek je bio onaj koji je Buda najviše preporučivao. Tako je jednom rekao da je čovek sa pravim poštovanjem i predanošću onaj koji živi u skladu sa učenjem. Mnogo je koraka koje treba napraviti kada pristupamo Dhammi kroz praksu. Osnova je ponašanje u skladu sa moralom, postupci koji su moralno ispravni, stvaranje dobre kamme. Bez takvog temelja nemamo u sebi dovoljno sigurnosti da bismo bili smireni i spokojni, a upravo to su preduslovi za meditaciju.
Ovo se nekada pogrešno tumači tako kao da ne treba da meditiramo pre nego što smo potpuno pročistili svoju primenu pravila morala i postigli savršenu sabranost uma. Ali to ne ide jedno posle drugog, zato što je upravo meditacija ta koja nam pomaže da postignemo sabranost uma i omogućuje nam uvid u delotvornost pravila morala.
Sledeći vid prakse je stražarenje na vratima čula. Ovo Buda često pominje, kao da ponavljanjem želi da to dobro zapamtimo. Ukoliko ne stražarimo nad svojim čulima, uvek smo podložni da budemo uvučeni u to da nešto želimo, da za nečim žudimo, a što stvara jedan kovitlac u umu. Naši čulni utisci su okidači za požudu i mržnju.
Naša su čula neprekidno angažovana, tako da smo izgubili osećaj koliki je njihov uticaj, sve to uzimamo zdravo za gotovo i smatramo da to tako mora biti. Verujemo takođe da je ono što vidimo, čujemo, kušamo, dodirujemo, mirišemo i mislimo upravo onakvo kakvim ga sami sebi tumačimo. Ovo je temeljna greška. Svako kontakte svojih čula doživljava na svoj način.
Evo primera: ono što je dobra hrana za Zapadnjake u Aziji se smatra hranom za decu; jako začinjena hrana iz Azije za Zapadnjakov ukus je nepodnošljivo ljuta. Čak i tako bazična potrepština kao što je hrana pokazuje se kao potpuno različito iskustvo. Iz ovoga možemo zaključiti da svi mi živimo u sopstvenom svetu. Ljudi se žučno raspravljaju zato što smatraju da njihov svet mora biti onaj pravi i čak ubijaju jedni druge zbog nerazrešenih razlika.
Budi su često postavljali pitanja kao što je: "Je li svet konačan ili beskonačan, večan ili ne?" Njegov odgovor bio je: "Šta je svet? Svet su našu čulni kontakti." Kad god bi ga neko pitao ovako nešto Buda je toga ko pita vraćao na vežbanje. Kada znamo da se svet u kojem živimo sastoji od naših čulnih kontakata, onda imamo nešto sa čime možemo da vežbamo. Kada znamo da je svet večan ili nije, sa čime tu možemo da vežbamo?

Koraci na putu
​

​

Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Mind, zaboravaljaš da je voda najbolja kod vodeničara i da nema potrebe da mu objašnjavaš da postoji i druga voda

Covek sam pita. Nema razloga ne odgovoriti zainteresovanoj osobi ali je pitanje da li je osoba spremna da razume odgovor. Ako nije, sta je tu je. Vazno je da ucinis ono sto mozes, najbolje sto umes a rezultat ce biti onakav kakav ce biti

 

[RIS BG]

Za joksira
Naravno da postoji vise voda
Osim obicne,postoje jos i Vatrena voda,ali i ziva voda koju nam iz Biblije daje isus Hrist.

za minda
Nemoj me shvatiti kao neprijatelja.Ja samo zelim da vidim tvoj odgovor,ali tvojim recima,iz tvoje glave,a ne rekla kazala iz Budinog hrama.
Konkretno tvoj odgovor da svaki POJEDINAC-COVEK moze dobiti odgovor o postanku sveta!!!!!
Da ne tamburamo puno...,mene zanimas ti kao pojedinac.Sta si ti sistemom vezi udahni duboko,izdahni saznao...?kako je nastala zemlja?
udisajem i izdisajem Bude?
Postoje li trojstva Bude,kao u hriscanstvu?Sta ti mislis?