ne znam da li sam dobar sagovornik,ali nisam dobio odgovor na pitanje.
Ako je na moje pitanje :"Kako je Buda davao odgovore o postanku zemlje kroz praksu"???
japanska prica o slepcu i fenjeru,alal vera
onda sam uskracen za odgovore.
Tako sto je ukazao na nacin vezbanje te svaki pojedinac kroz svoje vezbanje moze iskustveno doci do svih odgovora ali ne treba zaboraviti da je osnovni povod vezbanja uklanjanje patnje. Izvoli isecak iz Anapanasati sutte, Mađđhima nikaya 118:
Sabranost pažnje na dah, monasi, negovana i redovno vežbana, daje veliki plod i veliku blagodet. Sabranost pažnje na dah, negovana i redovno vežbana, vodi do savršenstva četiri temelja sabranosti; četiri temelja sabranosti, negovana i redovno vežbana, vode do savršenstva sedam faktora prosvetljenja; sedam faktora prosvetljenja, negovani i redovno vežbani, mudrost i izbavljenje dovode do savršenstva.
(Sabranost pažnje na dah)
A kako to negovana i redovno vežbana sabranost pažnje na dah daje veliki plod i veliku blagodet?
Tako što, monasi, otišavši u šumu, u podnožje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, monah seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udiše i, sabran, on izdiše.
I Prva tetrada (kontemplacija tela)
[1] Udišući dugi dah, on zna "Ja sada udišem dugi dah"; izdišući dugi dah, on zna "Ja sada izdišem dugi dah"; [2] Udišući kratak dah, on zna "Ja sada udišem kratak dah"; izdišući kratak dah, on zna "Ja sada izdišem kratak dah"; [3] "Svestan čitavog tela (disanja), udisaću", tako on vežba; "Svestan čitavog tela (disanja), izdisaću", tako on vežba; [4] "Smirujući telesnu funkciju (disanja), udisaću", tako on vežba; "Smirujući telesnu funkciju (disanja), izdisaću", tako on vežba.
II Druga tetrada (kontemplacija osećanja)
[1] "Osećajući ushićenje, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Osećajući sreću, udisaću (izdisaću)", tako on vežba;
[3] "Osećajući mentalne funkcije, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Smirujući mentalne funkcije, udisaću (izdisaću)", tako on vežba.
III Treća tetrada (kontemplacija uma)
[1] "Osećajući um, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Ispunjavajući um radošću, udisaću (izdisaću)", tako on vežba;
[3] "Koncentrišući um, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Oslobađajući um, udisaću (izdisaću)", tako on vežba;
IV Četvrta tetrada (kontemplacija objekata uma)
[1] "Kontemplirajući prolaznost, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [2] "Kontemplirajući obestrašćenost, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [3] "Kontemplirajući utrnuće, udisaću (izdisaću)", tako on vežba; [4] "Kontemplirajući odvraćenost, udisaću (izdisaću)", tako on vežba.
Na taj način negovana i redovno praktikovana, sabranost pažnje na dah daje veliki plod i veliku blagodet.
(Usavršavanje temelja sabranosti)
A kako to negovana, kako to redovno vežbana sabranost pažnje na dah dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva?
[1] Kad god monah sabrano udiše i izdiše dugi dah ili kratak dah; ili kada sebe vežba da udiše i izdiše svestan telesne funkcije (disanja); ili kada smiruje tu funkciju -- tada, monasi, boravi on praktikujući kontemplaciju tela u telu, marljiv, jasno shvatajući i sabran; nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer udisanje i izdisanje je, monasi, telesni proces.
[2] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše osećajući ushićenje; ili osećajući sreću; ili osećajući mentalne funkcije; ili smirujući mentalne funkcije -- tada, monasi, boravi on praktikujući kontemplaciju osećanja u osećanjima, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer puna pažnja posvećena udisanju i izdisanju je, kažem vam, jedno od osećanja.
[3] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše osećajući um; ili ispunjavajući um radošću; ili koncentrišući um; ili oslobađajući um -- tada boravi on praktikujući kontemplaciju uma u umu, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno shvatanje, kažem vam, ne može razviti sabranost pažnje na telo.
[4] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše kontemplirajući prolaznost, obestrašćenost, utrnuće ili odvraćenost -- tada boravi on praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Pošto se mudro odrekao želje i žaljenja, boravi on u savršenoj ravnodušnosti. Na taj način, monasi, negovana i redovno vežbana sabranost pažnje na telo dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva.
(Sedam faktora prosvetljenja)
A kako to negovana i redovno vežbana četiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savršenstva?
[1] Kada god monah boravi kontemplirajući telo, osećanja, um i objekte uma, marljiv... u njemu se ustaljuje nepomućena sabranost. A kada je u njemu ustaljena nepomućena sabranost, tada se u monahu začinje "sabranost pažnje" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "sabranost pažnje" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "sabranosti pažnje" kao faktora prosvetljenja.
[2] Boraveći sabran na taj način, on mudro ispituje, istražuje i proučava svaki pojedinačni objekat; i dok to čini, u njemu se začinje "istraživanje stvarnosti" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "istraživanje stvarnosti" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "istraživanja stvarnosti" kao faktora prosvetljenja.
[3] Dok on mudro ispituje i istražuje taj objekat, u njemu se javlja neiscrpna energija. A kada se u njemu javila neiscrpna energija, začinje se i "energija" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "energiju" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "energije" kao faktora prosvetljenja. U njemu, obuzetom energijom, javlja se nadzemaljsko ushićenje.
[4] A kada se u monahu, obuzetom energijom, javi nadzemaljsko ushićenje, tada se u njemu začinje i "ushićenje" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "ushićenje" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "ushićenja" kao faktora prosvetljenja.
[5] Telo i um onoga ko je ispunjen ushićenjem postaju smireni. A kada telo i um onoga ko je ispunjem ushićenjem postanu smireni, u njemu se začinje "smirenost" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "smirenost" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "smirenosti" kao faktora prosvetljenja.
[6] Um onog ko je smiren i srećan postaje skoncentrisan. A kada um onoga ko je smiren i srećan postaje skoncentrisan, tada se u njemu začinje "koncentracija kao faktor prosvetljenja"; tada monah razvija "koncentraciju" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "koncentracije" kao faktora prosvetljenja. Na tako skoncentrisan um gleda on sa savršenom ravnodušnošću.
[7] A kada gleda na svoj skoncentrisani um sa savršenom ravnodušnošću, tada se u njemu začinje "ravnodušnost" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "ravnodušnost" kao faktor prosvetljenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "ravnodušnosti" kao faktora prosvetljenja.
Na taj način negovana i redovno vežbana četiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savršenstva.
(Mudrost i izbavljenje)
A kako to negovani i redovno vežbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savršenstva?
Tako što, monasi, monah razvija faktore prosvetljenja: sabranost, istraživanje stvarnosti, energiju, ushićenje, smirenost, koncentraciju i ravnodušnost, zasnovane na neprijanjanju, zasnovane na bestrašću, zasnovane na utrnuću, a što sve rezultira odvraćenošću.
Na taj način negovani i redovno vežbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savršenstva.
Tako reče Uzvišeni. Vesela srca, monasi se obradovaše rečima Blaženog.
Anapanasati sutta