Član
- Učlanjen(a)
- 04.01.2010
- Poruka
- 579
Pitanje: Šta je glavno Budino učenje?
Odgovor: Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano
je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi
spajaju u glavčini. One se nazivaju “četiri”, zato što ih je toliko na
broju. One se nazivaju “plemenite”, zato što oplemenjuju onoga
ko ih razume, i one se nazivaju “istinama”, zato što korespondiraju
sa stvarnošću, zato što su istina.
Pitanje: Šta je prva plemenita istina?
Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u životu postoji
patnja. Živeti znači i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo
neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju
kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo
da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija,
strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično.
Pitanje: Nije li to pomalo pesimistično?
Odgovor: Rečnik pesimizam definiše kao “naviku u razmišljanju
da će sve što će se dogoditi biti loše” ili “verovanje da je
zlo moćnije od dobrog”. Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje.
Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači
i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko
istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam
polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju
su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam
svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog
ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.
Pitanje: Šta je druga plemenita istina?
Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je želja izvor celokupne
patnje. Kada pogledamo psihološku patnju, lako je videti
da je izaziva želja. Kad želimo nešto, a nismo u stanju da to
dobijemo, osećamo se razočarani i frustrirani. Kada očekujemo
nekoga da ispuni naša očekivanja, a on to ne učini, osećamo se
izneverenim i besnim. Kada želimo da nas drugi vole i oni to ne
čine, osećamo se povređenim. Čak i kad poželimo nešto i to dobijemo,
to često ne vodi ka sreći, bilo zato što ubrzo sa tom stvari
osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da počnemo
da želimo nešto drugo. Jednostavno rečeno, druga plemenita
istina govori da dobiti ono što želimo ne garantuje i da ćemo biti
srećni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono što želimo,
pokušajmo da izmenimo svoje želje. Želje nas lišavaju zadovoljstva
i sreće.
Pitanje: Ali kako želja i žudnja vode do fizičke patnje?
Odgovor: Celog veka želimo i žudimo za ovim ili onim, naročito
žudimo da nastavimo da postojimo, što sve stvara moćnu
energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo
rodimo, imamo opet telo i kao što smo ranije rekli, telo je
podložno povredama i bolestima; može biti iscrpljeno od rada;
stari i na kraju umire. Tako, želja vodi do fizičke patnje, jer izaziva
preporađanje.
Pitanje: To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da želimo,
nikada ništa nećemo ni dobiti ni postići.
Odgovor: Tačno. Ali ono što Buda kaže jeste da kada naša
želja, naša žudnja, naše neprekidno nezadovoljstvo onim što
imamo i naša neprekidna težnja za više i više počne da izaziva u
nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da
napravimo razliku između onoga što nam je neophodno i onoga
što želimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje
želje. On nas podučava da naše potrebe mogu biti zadovoljene,
ali su naše želje beskrajne -- jama bez dna. Postoje potrebe koje
su važne, osnovne, i koje mi možemo da zadovoljimo i na tome
bi trebalo da radimo. Želje izvan toga bi trebalo postepeno da
smanjujemo. Na kraju krajeva, šta je cilj života? Imati ili biti zadovoljan
i srećan.
Pitanje: Šta je treća plemenita istina?
Odgovor: Treća plemenita istina jeste da je moguće iskoreniti
patnju i dostići sreću. Ovo je možda najvažnija od sve četiri
plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska sreća i
zadovoljstvo mogući. Kada odustanemo od beskorisne želje i naučimo
da živimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uživamo
bez uznemirujućih želja u svemu onome što nam život ponudi,
prolazeći kroz probleme koje život podrazumeva strpljivo i bez
straha, bez mržnje i besa, tada možemo postati srećni i slobodni.
Tada i samo tada smo u stanju da potpuno živimo. Zato što više
nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebičnim željama, otkrivamo
da imamo mnogo više vremena da pomažemo drugima
kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana.
Pitanje: Šta ili gde je nirvana?
Odgovor: To je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor,
te je otud teško o njoj govoriti, čak i misliti, jer su reči i misli
sposobne da opisuju samo prostor-vreme dimenziju. No, pošto je
nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja
i umiranja. Tako je nirvana večna. Pošto je izvan prostora,
nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i ne-sopstva,
te je tako nirvana bezgranićna. Buda nas takođe uverava da je
nirvana iskustvo velike sreće. Tako je govorio:
Nirvana je najveća sreča (Dhp. 204)
Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimezija postoji?
Odgovor: Ne postoji. Ali je njegovo postojanje moguće
izvesti posredno. Ukoliko postoji dimezija u kojoj vreme i prostor
operišu, a postoji -- ovaj svet u kojem živimo -- tada možemo
zaključiti da postoji i dimezija u kojoj vreme i prostor ne operišu
-- nirvana. I opet, iako ne možemo dokazati da nirvana postoji,
imamo Budinu reč da postoji. Tako on kaže:
Postoji nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno.
Kad ne bi postojalo to nerođeno, nenastalo, nesačinjeno,
nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga što je rođeno,
nastalo, sačinjeno i sastavljeno. Ali pošto postoji nerođeno,
nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno, tada i postoji
bekstvo od onoga što je rođeno, nastalo, sačinjeno i sastavljeno.
Prepoznaćemo je kad je dostignemo. Do tada, možemo da
vežbamo.
Pitanje: A šta je četvrta plemenita istina?
Odgovor: Četvrta plemenita istina jeste put koji vodi do
iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put
i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog
govora, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti
i ispravne koncentracije. Budistička praksa sastoji se od vežbanja
tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavršene.
Uočavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid života: intelektualni,
etički, socijalni i ekonomski, kao i psihološki, te otuda
sadrže sve što je nekome potrebno da bi vodio dobar život i
duhovno se razvijao.
Odgovor: Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano
je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi
spajaju u glavčini. One se nazivaju “četiri”, zato što ih je toliko na
broju. One se nazivaju “plemenite”, zato što oplemenjuju onoga
ko ih razume, i one se nazivaju “istinama”, zato što korespondiraju
sa stvarnošću, zato što su istina.
Pitanje: Šta je prva plemenita istina?
Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u životu postoji
patnja. Živeti znači i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo
neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju
kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo
da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija,
strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično.
Pitanje: Nije li to pomalo pesimistično?
Odgovor: Rečnik pesimizam definiše kao “naviku u razmišljanju
da će sve što će se dogoditi biti loše” ili “verovanje da je
zlo moćnije od dobrog”. Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje.
Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači
i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko
istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam
polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju
su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam
svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog
ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.
Pitanje: Šta je druga plemenita istina?
Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je želja izvor celokupne
patnje. Kada pogledamo psihološku patnju, lako je videti
da je izaziva želja. Kad želimo nešto, a nismo u stanju da to
dobijemo, osećamo se razočarani i frustrirani. Kada očekujemo
nekoga da ispuni naša očekivanja, a on to ne učini, osećamo se
izneverenim i besnim. Kada želimo da nas drugi vole i oni to ne
čine, osećamo se povređenim. Čak i kad poželimo nešto i to dobijemo,
to često ne vodi ka sreći, bilo zato što ubrzo sa tom stvari
osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da počnemo
da želimo nešto drugo. Jednostavno rečeno, druga plemenita
istina govori da dobiti ono što želimo ne garantuje i da ćemo biti
srećni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono što želimo,
pokušajmo da izmenimo svoje želje. Želje nas lišavaju zadovoljstva
i sreće.
Pitanje: Ali kako želja i žudnja vode do fizičke patnje?
Odgovor: Celog veka želimo i žudimo za ovim ili onim, naročito
žudimo da nastavimo da postojimo, što sve stvara moćnu
energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo
rodimo, imamo opet telo i kao što smo ranije rekli, telo je
podložno povredama i bolestima; može biti iscrpljeno od rada;
stari i na kraju umire. Tako, želja vodi do fizičke patnje, jer izaziva
preporađanje.
Pitanje: To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da želimo,
nikada ništa nećemo ni dobiti ni postići.
Odgovor: Tačno. Ali ono što Buda kaže jeste da kada naša
želja, naša žudnja, naše neprekidno nezadovoljstvo onim što
imamo i naša neprekidna težnja za više i više počne da izaziva u
nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da
napravimo razliku između onoga što nam je neophodno i onoga
što želimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje
želje. On nas podučava da naše potrebe mogu biti zadovoljene,
ali su naše želje beskrajne -- jama bez dna. Postoje potrebe koje
su važne, osnovne, i koje mi možemo da zadovoljimo i na tome
bi trebalo da radimo. Želje izvan toga bi trebalo postepeno da
smanjujemo. Na kraju krajeva, šta je cilj života? Imati ili biti zadovoljan
i srećan.
Pitanje: Šta je treća plemenita istina?
Odgovor: Treća plemenita istina jeste da je moguće iskoreniti
patnju i dostići sreću. Ovo je možda najvažnija od sve četiri
plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska sreća i
zadovoljstvo mogući. Kada odustanemo od beskorisne želje i naučimo
da živimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uživamo
bez uznemirujućih želja u svemu onome što nam život ponudi,
prolazeći kroz probleme koje život podrazumeva strpljivo i bez
straha, bez mržnje i besa, tada možemo postati srećni i slobodni.
Tada i samo tada smo u stanju da potpuno živimo. Zato što više
nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebičnim željama, otkrivamo
da imamo mnogo više vremena da pomažemo drugima
kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana.
Pitanje: Šta ili gde je nirvana?
Odgovor: To je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor,
te je otud teško o njoj govoriti, čak i misliti, jer su reči i misli
sposobne da opisuju samo prostor-vreme dimenziju. No, pošto je
nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja
i umiranja. Tako je nirvana večna. Pošto je izvan prostora,
nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i ne-sopstva,
te je tako nirvana bezgranićna. Buda nas takođe uverava da je
nirvana iskustvo velike sreće. Tako je govorio:
Nirvana je najveća sreča (Dhp. 204)
Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimezija postoji?
Odgovor: Ne postoji. Ali je njegovo postojanje moguće
izvesti posredno. Ukoliko postoji dimezija u kojoj vreme i prostor
operišu, a postoji -- ovaj svet u kojem živimo -- tada možemo
zaključiti da postoji i dimezija u kojoj vreme i prostor ne operišu
-- nirvana. I opet, iako ne možemo dokazati da nirvana postoji,
imamo Budinu reč da postoji. Tako on kaže:
Postoji nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno.
Kad ne bi postojalo to nerođeno, nenastalo, nesačinjeno,
nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga što je rođeno,
nastalo, sačinjeno i sastavljeno. Ali pošto postoji nerođeno,
nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno, tada i postoji
bekstvo od onoga što je rođeno, nastalo, sačinjeno i sastavljeno.
Prepoznaćemo je kad je dostignemo. Do tada, možemo da
vežbamo.
Pitanje: A šta je četvrta plemenita istina?
Odgovor: Četvrta plemenita istina jeste put koji vodi do
iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put
i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog
govora, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti
i ispravne koncentracije. Budistička praksa sastoji se od vežbanja
tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavršene.
Uočavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid života: intelektualni,
etički, socijalni i ekonomski, kao i psihološki, te otuda
sadrže sve što je nekome potrebno da bi vodio dobar život i
duhovno se razvijao.