Budizam

[Mindfulness]

Pitanje: Šta je glavno Budino učenje?
Odgovor: Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano
je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi
spajaju u glavčini. One se nazivaju “četiri”, zato što ih je toliko na
broju. One se nazivaju “plemenite”, zato što oplemenjuju onoga
ko ih razume, i one se nazivaju “istinama”, zato što korespondiraju
sa stvarnošću, zato što su istina.

Pitanje: Šta je prva plemenita istina?
Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u životu postoji
patnja. Živeti znači i patiti. Nemoguće je živeti a da ne doživimo
neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju
kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo
da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija,
strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično.

Pitanje: Nije li to pomalo pesimistično?
Odgovor: Rečnik pesimizam definiše kao “naviku u razmišljanju
da će sve što će se dogoditi biti loše” ili “verovanje da je
zlo moćnije od dobrog”. Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje.
Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači
i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko
istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam
polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju
su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam
svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog
ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.

Pitanje: Šta je druga plemenita istina?
Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je želja izvor celokupne
patnje. Kada pogledamo psihološku patnju, lako je videti
da je izaziva želja. Kad želimo nešto, a nismo u stanju da to
dobijemo, osećamo se razočarani i frustrirani. Kada očekujemo
nekoga da ispuni naša očekivanja, a on to ne učini, osećamo se
izneverenim i besnim. Kada želimo da nas drugi vole i oni to ne
čine, osećamo se povređenim. Čak i kad poželimo nešto i to dobijemo,
to često ne vodi ka sreći, bilo zato što ubrzo sa tom stvari
osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da počnemo
da želimo nešto drugo. Jednostavno rečeno, druga plemenita
istina govori da dobiti ono što želimo ne garantuje i da ćemo biti
srećni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono što želimo,
pokušajmo da izmenimo svoje želje. Želje nas lišavaju zadovoljstva
i sreće.

Pitanje: Ali kako želja i žudnja vode do fizičke patnje?
Odgovor: Celog veka želimo i žudimo za ovim ili onim, naročito
žudimo da nastavimo da postojimo, što sve stvara moćnu
energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo
rodimo, imamo opet telo i kao što smo ranije rekli, telo je
podložno povredama i bolestima; može biti iscrpljeno od rada;
stari i na kraju umire. Tako, želja vodi do fizičke patnje, jer izaziva
preporađanje.

Pitanje: To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da želimo,
nikada ništa nećemo ni dobiti ni postići.
Odgovor: Tačno. Ali ono što Buda kaže jeste da kada naša
želja, naša žudnja, naše neprekidno nezadovoljstvo onim što
imamo i naša neprekidna težnja za više i više počne da izaziva u
nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da
napravimo razliku između onoga što nam je neophodno i onoga
što želimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje
želje. On nas podučava da naše potrebe mogu biti zadovoljene,
ali su naše želje beskrajne -- jama bez dna. Postoje potrebe koje
su važne, osnovne, i koje mi možemo da zadovoljimo i na tome
bi trebalo da radimo. Želje izvan toga bi trebalo postepeno da
smanjujemo. Na kraju krajeva, šta je cilj života? Imati ili biti zadovoljan
i srećan.

Pitanje: Šta je treća plemenita istina?
Odgovor: Treća plemenita istina jeste da je moguće iskoreniti
patnju i dostići sreću. Ovo je možda najvažnija od sve četiri
plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska sreća i
zadovoljstvo mogući. Kada odustanemo od beskorisne želje i naučimo
da živimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uživamo
bez uznemirujućih želja u svemu onome što nam život ponudi,
prolazeći kroz probleme koje život podrazumeva strpljivo i bez
straha, bez mržnje i besa, tada možemo postati srećni i slobodni.
Tada i samo tada smo u stanju da potpuno živimo. Zato što više
nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebičnim željama, otkrivamo
da imamo mnogo više vremena da pomažemo drugima
kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana.

Pitanje: Šta ili gde je nirvana?
Odgovor: To je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor,
te je otud teško o njoj govoriti, čak i misliti, jer su reči i misli
sposobne da opisuju samo prostor-vreme dimenziju. No, pošto je
nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja
i umiranja. Tako je nirvana večna. Pošto je izvan prostora,
nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i ne-sopstva,
te je tako nirvana bezgranićna. Buda nas takođe uverava da je
nirvana iskustvo velike sreće. Tako je govorio:
Nirvana je najveća sreča (Dhp. 204)

Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimezija postoji?
Odgovor: Ne postoji. Ali je njegovo postojanje moguće
izvesti posredno. Ukoliko postoji dimezija u kojoj vreme i prostor
operišu, a postoji -- ovaj svet u kojem živimo -- tada možemo
zaključiti da postoji i dimezija u kojoj vreme i prostor ne operišu
-- nirvana. I opet, iako ne možemo dokazati da nirvana postoji,
imamo Budinu reč da postoji. Tako on kaže:
Postoji nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno.
Kad ne bi postojalo to nerođeno, nenastalo, nesačinjeno,
nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga što je rođeno,
nastalo, sačinjeno i sastavljeno. Ali pošto postoji nerođeno,
nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno, tada i postoji
bekstvo od onoga što je rođeno, nastalo, sačinjeno i sastavljeno.
Prepoznaćemo je kad je dostignemo. Do tada, možemo da
vežbamo.

Pitanje: A šta je četvrta plemenita istina?
Odgovor: Četvrta plemenita istina jeste put koji vodi do
iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put
i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog
govora, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti
i ispravne koncentracije. Budistička praksa sastoji se od vežbanja
tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavršene.
Uočavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid života: intelektualni,
etički, socijalni i ekonomski, kao i psihološki, te otuda
sadrže sve što je nekome potrebno da bi vodio dobar život i
duhovno se razvijao.​

 

[Mindfulness]

U "okovima" sopstvenih shvatanja



Prva i druga Plemenita istina nas upućuju na to da postoji nezadovoljstvo u životu i da ono jača usled postavljanja sopstva kao centra postojanja. Šta znači postavljanje sopstva kao centra postojanja? Znači vezivanje za želje, čulne užitke, predmete, osobe, mesta i sve ono što čini našu mentalnu predstavu o nama samima i svetu izvan nas. Takođe, postavljanje sopstva kao centra postojanja znači i odbijanje da se dođe u kontakt sa svim onim što u nama izaziva neprijatnost. Ova dva opozita, vezivanje (privlačenje) i odbijanje koji predstavljaju našu mentalnu akciju na datu stvarnost čine da naše nezadovoljstvo sve više i više jača. Kako se vezivanje ili odbijanje ponavlja iz situacije u situaciju, tako njihova snaga raste a naši "okovi" bivaju sve tešnji i tešnji.
Vezivanje i odbijanje zapravo predstavlja naš odnos prema datoj situaciji ili prema nama samima. Ovo je ključ - odnos. Zašto je to ključ? Zato što "okove" ne stvara želja, ne stvaraju drugi ljudi, ne stvaraju elementarne nepogode, ne stvara novac, luksuz ili siromaštvo itd - okove stvara odnos prema svemu tome. Ako ste u jednom odnosu sa partnerom okusili gorak ukus ljubavi i sebe ograničili da više nećete ući u ozbiljan partnerski odnos kako vam se gorak ukus ne bi ponovio - stvorili ste okov. Okov koji će vas onemogućiti da doživite sve blagodeti samog života. Napravili ste odnos i odnos vas je okovao. Ako se plašite buba, zmija i guštera, vrlo verovatno da ćete izbeći odlazak u prirodu sa prijateljima jer ne želite da dođete u dodir sa njima ili ćete pak otići ali izlet provesti u strahu - stvorili ste odnos, stvorili ste okov, nezadovoljstvo. Samo postojanje novca ne predstavlja nezadovoljstvo. Novac je sredstvo razmene. Kada nastaje nezadovoljstvo? Kada stvorite odnos prema njumu koji će vas okovati - vezujete se za novac jer za same vas novac predstavlja moć ili odbijate da ga koristite jer za vas predstavlja zlo. Možda je neko od ukućana ostavio tanjir na sred sobe i vi postajete nervozni - eto nezadovoljstva. Njegov izvor je vaš odnos prema akcijama drugih u tome šta je pravilno a šta ne. Stvorili ste odnos, stvorili ste okov. Govorimo o teorijama zavere? Zavera nas ne može okovati ali ceo naš odnos prema zaveri može. I tako dalje, i tako dalje - primera je mnogo a suština uvek ista. Vaš odnos prema stvarima čini vaše nezadovoljstvo.
Kako nastaje odnos? Nastaje kroz proces mišljenja a na osnovu direktnog čulnog iskustva. Misli formiraju stav - mišljenje. Pojedinac takav stav vidi kao deo svoje ličnosti i čvrsto se prihvata za njega. Ovakvi stavovi ustvari i predstavljaju karakteristike (karakter) jedne osobe i oni nastaju nesvesno, prirodno.
Kako se boriti protiv ovih "okova"? Nemojte se boriti protiv njih jer ako krenete u borbu protiv stava - onda ste u stvari krenuli u borbu jednog stava prema drugom stavu. I mišljenje da ne trebamo biti okovani stavovima je još jedan stav. Sve što je potrebno, to je da budete svesni svojih "okova". U ovome vam pomaže koncentracija na sadašnji momenat i mogućnost da budete apsolutno svesni svega što čini taj momenat: misli, stavovi, akcije, reči, spoljašnji svet itd, itd. Ako u vama postoji ovakva svesnost a uz to imate iskustvenu spoznaju ne postojanja trajne suštine (prolaznosti svega) i iskustvenu spoznaju o nepostojanju sopstva - okovi će sami početi da popuštaju. Sama stvarnost će vam dati slobodu iz prethodno stvorenih okova.
Praktikujući dublje meditaciju, vratite svoju svest na početak - pre formiranja mišljenja. Ovakvu svest možemo nazvati čistom svešću. Vraćajući svest na početak, pre formiranog mišljenja i delajući iz te čiste svesti, mi prestajemo da patimo. Celokupno nezadovoljstvo o kome govore prve dve Plemenite istine, nestaje. Mi bivamo slobodni - prosvetljeni, oslobođeni patnje. Javlja se unutrašnji mir i zadovoljstvo. Zapravo, to jeste ideja "Praznog uma" - vratiti svest pre mišljenja jer jedino tada vidimo stvarnost onakva kakva jeste, bez ikakvih opozita, privlačenja ili odbijanja. Postajemo jedno sa svim.

Vladimir Simovic
"Put praznog uma"
​

​

 

[RIS BG]

BUDIZAM-Potraga za prosvetlenjem bez Boga

Ko je Buda,kad se rodio i kako?
Iz izvestaja "Jatake"dela pali kanona i iz Buda -charite,sanskritskog teksta o Budinom zivotu koji datira iz drugog veka nase ere
".....Tada se buduci Buda preobrazio u kasnog belog slona....tri puta je obisao oko majcinog lezaja,te je prodiruci u njen desni bok,izgledao kao da ulazi u njenu utrobu.Tako se zbilo zacece za vreme proslave letnjeg suncostaja......svih se desethiljada svetova iznenada potreslo,zadrhtalo i uzdrmalo......u svim su se PAKLIMA UGASILE VATRE....bolesti su isceznule medju ljudima...,Rodila je dok se stojeci drzala za granu.Izasao je iz majkcine utrobe poput propovednika.....neumrljan necistocom majcine utrobe.Cim je rodjen obema nogama cvrsto staje na tlo....uzvikuje neuporedivim glasom."Na celom svetu ja sam vrhovni,najbolji i najznacajniji,ovo je moje poslednje rodjenje;nikad vise necu biti rodjen.
Smatra se da je rodjen u 6 veku p.n.e.na SEVERU Indije.,a najopsirniji kanonski tekstovi su zapisani na drevnom indijskom jeziku "pali".nakon njegove smrti,ucenje o njemu koje je bilo identifikovano kao autenticno bilo je povereno PAMCENJU UCENIKA,a ne zapisivanju.Prvi tekstovi o njemu bili su objavljeni tek u 1 veku p.n.e.
Sta reci o izvestaju Budinog zaceca i rodjenja.Koliko je realan procenite sami.postoji cak i kameni reljef(slika)u Pakistanu koja prikazuje buduceg Budu kao slona kako ulazi u desni bok kraljice Maye da bi je oplodio.

PROSVETLENJE-kako se zbilo?
Kad je prvi put video mrtvog coveka,poceo je da razmislja o zivotu,a kad je video jednog "svetog" coveka koji se povukao od sveta da trazi istinu,to ubrzo radi on.Tako se Sidarta Gotoma povukao iz kraljevskog dvora svog oca kralja Suddhodana i 6 godina trazi odgovore na svoja pitanja od hindu ucitelja i gurua ,ali bezuspesno.Izvestaj kaze da je ziveo u meditaciji,postu,jogi i ekstremnom samoodricanju,ali ipak nije nasao dusevni mir ili PROSVETLJENJE.(pre je vodio zivot samougadjanja,ozenio se u 16.godini).Sada prihvata srednji put. Dosao je do zakljucka da odgovor treba traziti U SVOJOJ VLASTITOJ SVESNOSTI,seo je da meditira p[od indijskom smokvom.Odupiruci se napadima zlog duha Mare,ostao je postojan u meditaciji 4 nedelje (neki kazu 7.)SVE DOK NIJE NADRASTAO SVOJU SPOZNAJU I RAZUMEVANJE I POSTIGAO P R O S V E T L E N J E. Time je izrazeno budistickom terminologijom,Gautama Sidarta postao BUDA-Probudjeni,ili Prosvetljeni.Postigao je krajnji cilj NIRVANU,stanje savrsenog mira i prosvetljenja,slobodno od zelja i patnji.Tada pocinje da poucava druge svojoj novotkrivenoj istini,svojoj "DHARMI".Njegova PRVA PROPOVED,MOZDA I NAJVAZNIJA bila je u Benaresu petorici ucenika ili MONAHA.Propovedao im je da moraju ici srednjim putem i da moraju razumeti 4 plemenite istine i to Svako postojanje je patnja,Patnja dolazi od zelje.Ugasiti zelju znaci kraj patnje i 4>Gasenje se postize sledjenjem Osmostrukog puta,kontrolom svog vladanja,razmislanja i uverenja.
OVA propoved predstavlja bit Prosvetljenja i smatra se SUSTINOM BUDINOG UCENJA.Gautama nije tvrdio da je ova propoved bila bozanski nadahnuta,nego je zaslugu pripisao sebi.(otkriveno od Tathagate(onaj koji je dosao da poucava)).Kaze se da je na samrtnickoj poseti rekao svojim ucenicima:"SPASENJE TRAZITE JEDINO U ISTINI,NE OCKUJTE POMOC NI OD KOGA DRUGOG,OSIM OD SEBE SAMIH".
nije tesko razumeti zasto je ovo ucenje vrlo brzo prihvaceno u indiji tog vremena.Osudilo je pohlepne obicaje hinduizma,svestenicke kaste brahmana,isto takoaskezu jaina i drugih mistickih grupa.Ukinulo je mirijade bogova i boginja,tezak kastinski sistem.Ukratko obecavalo je oslobodjenje svakome ko je bio voljan slediti Budin put.

SIRENJE BUDIZMA POCINJE
Nakon sto su prihvatili Budino ucenje onih prvih 5 ucenika nazvani su prvim monaskim redom "SANGHOM"
Tako su kompletirana TRI DRAGULJA :BUDDHA, DHARMA i SANGHA( na koga vas ovo poseca?)koja su trebala pomagati ljudima da stupe na put prosvetljenja.
Tek u 3 veku p.n.e (200g nakon Budine smrti),javlja se najznacajniji branitelj Budizma.Bio je to CAR ASOKA koji je vecinu Indije doveo pod svoju vlast.Prigrlio je Budizam i dao mu drzavnu podrsku, i pocinje da salje budisticke misionare u svet.Zato ga neki smatraju i drugim osnivacem Budizma.Sirio se na srilanku,Burmu,tibet,kinu,koreju i japan.Na Tibetu se pomesao sa lokalnim verovanjem,te je nastupio kao LAMAIZAM.Do 6.veka se ukorenio na dalekom istoku i jugoistocnoj aziji,ali u indiji se polako gasio.,da bi do 13.veka u indiji ,zemlji svog porekla prakticno nestao.Velike probleme je imao u kini u 20.veku.
Iako se o budizmu obicava govoriti kao o jednoj religiji,on je ustvari podeljen na nekoliko skola mislenja,a ove na druge podgrupe.Svaka skola na svoj nacin tumaci Budinu prirodu i njegova ucenja,pa zato svaka ima svoje vlastite doktrine,obicaje i knjige.Glavne su: skola THERAVADA(put starih)u Sri Lanki,burmi,Tajland,Kampucija i Laosu.,MAHAYANA u kini,koreji ,vijetnamu i japanu,ZenBudizam u kini i LAMAIZAM na tibetu(ovaj oblik naglasava rituale,molitvu,magiju i spiritizam).Ove glavne struje su podeljene dalje na mnoge podgrupe.

Zakljucak:
Premda je Budizam u velikoj meri oslobodio ljude okova hinduizma,njegove su temeljne ideje jos uvek nasledje hinduistickog ucenja KARME I SAMSARE.Budina ucenja se usredsredjuju da celo covecanstvo putuje od zivota do zivota kroz nebrojana radjanja -SAMSARA i da ispasta posledice svojih proslih i sadasnjih dela-KARMA.
Ipak neki se pitaju.
Kakav dokaz postoji da su sve patnje rezultat covekovih dela iz predhodnog zivota?I cime se zapravo dokazuje da uopste postoji neki prosli zivot?(Vecina Budista na dalkom istoku veruje u transmigracije besmrtne duse,kao i u pakao).Za razliku od njih U bibliji pise Plata za greh je smrt.Cak i ljudski sudovi kazu da se ni za koji zlocin covek ne treba kazniti dva puta.OSI TOGA KAKO SE COVEK KOJI NEMA SPOZNAJU O SVOJIM PROSLIM DELIMA ZA KOJ BIVA KAZNJEN MOZE POKAJATI I POPRAVITI.Da li bi to bilo pravedno,a kao drugoJe li to u skladu sa milosrdjem za koje se kaze da je druga Budina najistaknutija osobina?ZATIm Kako osoba koja u trenutku nsvog zaceca nasledi po 50% gena od oba roditelja,moze biti 100% ista poput nekog iz predhodnog zivota? A sta je sa nirvanom? Budisticki terminima govoreci spasenje oslobadjanjem od zakona karme i samsare.Kaze se da je nju moguce jedino doziveti,a nemoguce opisati ili objasniti.Neki kazu da je nirvana prestanak svih zudnji ,tj zelja kao sto su bol,mrznaj,ljubav,stanje vecnog mira,spokoja i nepromenjivosti.U osnovi se kaze prestanak individualnog postojanja.Dostizanje nirvane se sada smatra nerealnom ambicijom i meditacija se retko praktikuje.A Buda koji je govorio da nema Boga,niti je govorio za sebe da je Bog ,sada ima bezbroj kipova i hramova gde ga ljudi obozavaju kao Boga.,sto je idolopoklonstvo o kome nas uci Biblija.
Nadalje Budizam nije resio nijedan zivotni problem,niti dao odgovor na pitanje odkud smo dosli,zasto smo ovde i kakva je buducnost coveka i zemlje?a sama nauka.setimo se kako se samo rodio.Za razliku od hinduizma ,otisao je u drugu krajnost.Zanemaro je Boga stvoritelja cijom voljom sve postoji i deluje (dela apostolska.17:24,25)

 

[Jokshir]

Nadalje Budizam nije resio nijedan zivotni problem,niti dao odgovor na pitanje odkud smo dosli,zasto smo ovde i kakva je buducnost coveka i zemlje?a sama nauka.setimo se kako se samo rodio.Za razliku od hinduizma ,otisao je u drugu krajnost.Zanemaro je Boga stvoritelja cijom voljom sve postoji i deluje (dela apostolska.17:24,25)

Problem ide iz glave (uma), i savršeno su lepo i dobro izneti uputi u rešavanju životnih problema. Samo čovek ima problem, ali ne i Priroda.

Dati su odgovori odakle smo došli.

Zašto smo ovde??? To ti ni hrišćanski niti budistički monasi kao ni muslimanski imami ne mogu reći, to moraš sam da prepoznaš u sebi. Ako si jedno prepoznao u sebi kao takvo u bilo kom sistemu vera (poimanja, razmišljanja), onda ćeš ga prepoznati pa da sve postaviš sebi pitanje ‚‚a šta da sam rođen kao jevrejin, budista, hrišćanin..."

Simbolika kojom je Buda rođen ostaje na pojedincu. Svako ima pravo da veruje u ono što (ne)vidi ili (ne)razume. Kao što mnogi ‚‚pravi hrišćanski vernici" extremno dobro poznaju bibliju, tako ima i ‚‚pravih budista".

Nirvana o kojoj je napisano je apsolut pogrešnog. Kakav prestanak ljubavi, emocija????? Ono što je hrišćaninu stanje blaženstva to je budisti nirvana. Život u Bogu.

Kada je Buda rekao da Bog ne postoji, on jeste bio u pravu. Bog o kome on priča je onaj koji je u našem umu. To je lažni Bog. Bog koji je stvoren u umu i koji je u odnosu sa njim i nije ništa drugo do sopstvena imaginacija, koncept zasnovan na nekom stavu. Kada se počne objašnjavati Bog tada se počinje projektovanje sopstvenih koncepata ili viđenja reči BOG. Laž kojom se osoba obmanjuje zbog nepoznavanja sopstva, Boga u sebi. Svi znamo šta je Ljubav, ali se ona ne može objasniti. Ako samo udahneš da bi progovorio o toj Ljubavi, ona automatski postaje lažna. Emocija se može izmeriti ali ne i objasniti.

Možeš pročitati tone i tone svetih knjiga a biblija ti može biti urezana u pamćenje, ali to ništa ne govori. Većina vernika izgleda kao beduin iz pustinje koji je pročitao i učio o plivanju i ronjenju a kada je došao na reku, udavi se čovek.

Kakve veze imaju geni (materija) sa Dušom (nematerijom)??????? Ne govori se o reikarnaciji tela već duše.
Jer si ti stvarno ubeđen da ako se pojavi Isus, da će doći onakav kakvog ga ti pamtiš sa ikona?????? Mislim da treba da se napravi razlika izmedju pojavnog i nepojavnog.

Hmmm, ako ćemo tom logikom, čime se dokazuje da nema prošlih života. Da se neće možda pozvati u pomoć nedostatak sećanja na iste ili to što moraš da učiš da hodaš ili pričaš...ponovo?? Šta je sa gomilom dece koja pričaju, sećaju se nekakvih mesta gde su bila ranije ili objašnjavaju neke vrste poslova koje su tamo negde radila? Takve ‚‚prazne priče" su testirane i opisivane u mnogim opitima putem regresije. Regresija, da ne bude zabune, nije nikakva vrsta magije ili okultna radnja, obična hipnoza gde se ispiljuje polje nesvesnog. Ako si čitao bilo šta od Junga ili Adlera, biće ti jasno.

Pogledaj produhovljene ljude, oni nemaju nikakvih želja ili strahova. Rasterećeni su. O(t)pušteni su. O(t)pustili su svakakve potrebe, koncepte i veru koju su imali, jer u sebi, oni su sada Istina. Prazni su iznutra. Reč ‚‚prazni-praznina" je pogrešno protumačena. Praznina predstavlja mogućnost da se Istina odvija baš onakvom kakva ona jeste, bez ikakvih ličnih interpretacija. Praznina omogućava nesmetano prihvatnje Života. Ni dobro ni loše. Čovek koji je prosvetljen je prazan potpuno, jer živi u sadašnjem trenutku koji se odvija trenutno i konstantno (baš onako kako treba da se odvija). Kao prosvetljen, čovek ništa ne nosi sa sobom, ‚‚nikakvo odelo". On je u jedinstvu sa svime oko sebe. On JESTE jedinstvo. U hrišćanstvu je to termin ‚‚oboženje". U zapadnoj kulturi (Asteka) to je Teotihuakan ‚‚mesto gde čovek postaje Bog". Sve o čemu govore mnoge religije jeste upravo sadašnji trenutak i život u njemu. Praznina o kojoj govore mnogi hrišćani jeste čisto ne razumevanje (koje često praćeno velikom dozom prezira zbog nekakvog straha). Takve iskrene Ljude kada pitaš da li veruju da Bog postoji, njihov odgovor je Ne. Oni znaju da Bog postiji jer su jedno sa Njim. To stanje ne mogu da objasne, a i zašto bi. Njima je dovoljono i to što dišu.

I opet lepa priča. Magistar teologije je došao kod jednog produhovljenog starca, i postavljao mu pitanja o životu, smrti, odakle mi, koja je svrha i svrha rođenja i umiranja, kakvi su zakoni sudbine. Mudrac ga je pogledao i pitao da li želi malo čaja. Zubnjen jer nije dobrio odgovro (kog je čekao ili kakvog je očekivao) prihvatio je malo ljutito tu ponudu. Starac je počeo da puni šolju. Kada je došao do vrha, nastavljao je da sipa još, dok se čaj nije izlio i počeo prelivati preko tacne pa po njemu i po podu. Teolog nije više mogao da izdrži i viknuo je ‚‚dosta, zar ne vidite da je šolja puna". Na to je starac odgovorio: ‚‚Kao i ova šolja, kako očekuješ da ti nešto saopštim kada si ti prepun sopstvenim mislima".

Valjalo bi da se neke stvari prožive pa onda pričati o njima (ako je to u opšte moguće). Ako se nešto ne razume to nije pogrešno u startu.
Hrišćanstvo i budizam imaju najlepše pouke koje je čovečanstvo imalo uza se.
Budizam (apsolutni Mir-Duh) + Hrišćanstvo (apsolutna Ljubav-Duša) = Čovek.

 

[Mindfulness]

Hvala Ris-u Bg na divnom tekstu. Divan istorijat i osvrt na nastanak budistickog ucenja i ako iz teksta iskljucimo licne spekulacije koje su previse sturo napisane, tekst je odlican. Ispravicu te spekulacije. Naime, Buda, Dhamma i Sangha, tri dragulja se ne mogu porediti i sa svetim trojstvom jer se ne radi o istom. Cak i kada bi se radilo o istom, ova tri dragulja su nastala pre svetog trojstva u hriscanstvu tako da bi sveto trojstvo podsecalo na tri dragulja a ne tri dragulja na sveto trojstvo. No, kao sto rekoh, ovo nema veze jedno sa drugim. Jedina slicnost je broj tri. Nahnadno cu postaviti tekst koji objasnjava ove dragulje. Drugo je poredjenje budistickog ucenja o karmi i reinkarnaciji a vezano za hinduizam. Naprotiv, Budino ucenje je totalno suprotno hinduistickom ucenju. Budino ucenje negira hinduisticko ucenje mada se koristi slicna terminologija. Hinduizam zagovara postojanje duse tj. trajnog sopstva koje se reinkarnira kroz nove zivote. Budizam kaze da ne postoji takvo sopstvo i da nakon smrti se ne preporadja ista osoba vec samo zapocinje novi zivot iniciran proslim zivotom. To je u to vreme bilo vrlo tesko razumeti ali danas sa razvojem nauke i nije tako tesko. Recimo u astronimiji....zvezde nastaju tako sto se prvo jedna zvezda raspadne a delici te zvezde u dodiru sa drugim elementima sacinjavaju nove zvezde. Te nove zvezde nisu iste kao ona stara ali je raspad te stare zvezde inicirao stvaranje nove. U hemiji se ceo ovaj proces naziva jedinjenje. U kvantnoj fizici dolazi do raspadanja jednog molekula od kojih delica nastanu novi molekuli. Ne moramo cak ni ici toliko daleko...mozemo to ustanoviti i u sebi. Ako posmatramo sopstveni misli mozemo uociti da je jedna misao uvek uzrok novoj misli s tim da stara misao iscezava a nova se pojavljuje. E, sada, kome i cela nauka i licno iskustvo nisu dovoljni da shvati ponovno rodjenja kako ga budizam definise a ne hinduizam, onda vera u to i nije neophodna. Budista ne prihvata nista u sta se nije sam uverio vec praktikuje samo ono sta on smatra istinitim. Sto se tice karme, mislim da ne moram da je mnogo objasnjavam jer je i suvise ocigledno da kao takva postoji. Inace, sam budizam za razliku od hinduizma ne kaze da je sve ono sto nam se desava danas posledica iz ranijih zivota. Naprotiv, kaze da postoji uslovljenost iz ranijeg zivota ali da ovo sto nam se dogadja danas jeste i proizvod spleta okolnosti (ako te udari auto na pesackom to ne znaci da si to zasluzio necim iz proslosti vec znaci da si bio na pogresnom mestu u pogresnom trenutku jer si naleteo na pijanog vozaca...recimo) i nekih nasih dela iz samog tog zivota.

A evo i teksta o Tri dragulja




Dezurni komentator

Veliku prepreku u meditaciji nam ponekad predstavlja ono što nazivamo "dežurnim komentatorom", dakle misli kao što su: "Sad ne razmišljam ni o čemu", "Stvari se baš dobro odvijaju", "Ovo je grozno, nikako ne mogu da se skoncentrišem" i slično... Svaku od ovih misli bi jednostavno samo trebalo registrovati kao "razmišljanje" i, kako to kaze Huang Po, odložiti kao komad trulog drveta. Obratite pažnju da je upotrebljena reč "odložiti", a ne "baciti". Komad trulog drveta ne čini ništa da bi vas iznervirao, već je jednostavno neupotrebljiv, pa nema razloga da ga dalje zadržite... Nema potrebe ni da sledite tok misli kada se on pokrene, niti da razbijate glavu oko toga šta je bila prva stvar koja ga je pokrenula. Svaki impuls da tako nešto učinite jednostavno registrujte, kažete u sebi: "Razmišljanje", i zatim um svoj fokus vraća na dah. Koliko god problema imali oko ovoga, neumorno se vraćamo na jedino mesto koje nam je na raspolaganju -- ono gde se ovog trenutka nalazimo -- i odatle nastavljamo dalje.

Bhikkhu Mangalo: The Practice of Recollection​

​

Dodato posle 27 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Nirvana o kojoj je napisano je apsolut pogrešnog. Kakav prestanak ljubavi, emocija????? Ono što je hrišćaninu stanje blaženstva to je budisti nirvana. Život u Bogu.

Kada je Buda rekao da Bog ne postoji, on jeste bio u pravu. Bog o kome on priča je onaj koji je u našem umu. To je lažni Bog. Bog koji je stvoren u umu i koji je u odnosu sa njim i nije ništa drugo do sopstvena imaginacija, koncept zasnovan na nekom stavu. Kada se počne objašnjavati Bog tada se počinje projektovanje sopstvenih koncepata ili viđenja reči BOG. Laž kojom se osoba obmanjuje zbog nepoznavanja sopstva, Boga u sebi. Svi znamo šta je Ljubav, ali se ona ne može objasniti. Ako samo udahneš da bi progovorio o toj Ljubavi, ona automatski postaje lažna. Emocija se može izmeriti ali ne i objasniti.

Kakve veze imaju geni (materija) sa Dušom (nematerijom)??????? Ne govori se o reikarnaciji tela već duše.

Budizam (apsolutni Mir-Duh) + Hrišćanstvo (apsolutna Ljubav-Duša) = Čovek.

Jokshir, moracu da te ispravim...nadam se da neces zameriti. Igra recima moze biti put ka tome da mnogi pogresnog shvate ucenje Bude kao sto je to recimo izvedeno u Ris-ovom postu.

Budisti nirvana nije zivot u Bogu. Ris je to lepo napisao...nirvanu nije moguce opisati vec se mora doziveti. Oni koji praktikuju budisticku meditaciju posle nekog vremena pocinju da naslucuju nirvanu ali se to ne moze opisati i to se sigurno ne moze nazvati zivotom u bilo kakvog Boga ili bilo kakvog pojma izrazenog klasicnim recnikom. Nirvana se poredi sa latentnim stanjem vatre. Kada se vatra ugasi, ona nestaje ali ne prestaje da postoji. I da...emocije i ljubav jesu karakteristike materijalnog postojanja. Bice moze da poseduje i emocije i ljubav ali u nirvani karakteristike bica prestaju da postoje. Naidelnije je uopste ne pricati o nirvani vec je doziveti kroz meditaciju...ali sta god vam padne na pamet da kazete o nirvani, bice pogresno jer dolazi iz uslovljenog uma. Nirvana nije mesto uslovljenosti. Ajmo dalje...Lepo je to sto si objasnio o Bogu i istinito. Ali ako gledamo budisticko ucenje, nema nikakvog Boga u nama. Nema nikakvog sopstva. Citavo nase postojanje kao bica je samo uslovljena reakcija. Od kada se rodimo do kad umremo samo reagujemo na uslovljene informacije koje dolaze putem cula. Nase postojanje koje vidimo kao kontinuitet je samo jedna stalna promena...tako da ne, nema nikakvog Boga u nama. Ako tu promenu, taj stalni proces nazoves Bogom...opet greska. Ajmo dalje...kada hinduizam govorio o reinkarnaciji, on govori o dusi a ne o telu. Kada budizam govorio o reinkarnaciji tj. ponovnom rodjenju, on ne govori ni o dusi ni o telu. Postoji samo inicijacija koja dolazi iz proslog zivota ali se nista ne prebacuje iz proslog zivota u novi zivot...bas nista. Kao plamen svece. Ako jednom svecom upalis drugu svecu, ova druga sveca ne gori istim plamenom kao prva. Ove dve svece su razlicite. Ali jedna je uslovila drugu da gori. To je to. I na kraju...ne bih poredio i spajao budizam i hriscanstvo. To su mozda neke new age ideje ali budizam i hriscanstvo imaju samo jednu istu ideju...a to je ideja moralnog zivota. Moral je prozet kroz sve religije te zbog toga ljudi mogu posmatrati na religije kao na jednu pricu...ali ciljevi i ideje su razlicite. To ne znaci da treba da postoji netrpeljivost izmedju religijskih pripadnika..naprotiv, religijski predstavnici trebaju jedne druge da postuju i jedni sa drugima da zive. Ali opet, ideje nistu iste i koliko god se trudili da usaglasimo terminologiju, samo cemo jedni druge zavaravati. Hriscanstvo sa dusom, Bogom i vecnim zivotom nakon vaskrsenja se ne moze porediti sa budistickim ucenjem gde nema duse, sopstva, nema nikakvog Boga i nema nikakvog vaskrsenja...prosto, ove dve religije su totalno razlicite. Smirenje u hriscanstvu dolazi iz verovanja u Boga i straha od njegove odmazde kao i nade da ce osoba jednom u dusi vaskrsnuti...a u budizmu dolazi iz licnog iskustva i uvida u nepostojanje nikakvog sopstva i nepostojanje vecnog zivota tj. dolazi iz uvida stvarnosti.

Nemoj shvatiti komentar kao kritiku vec samo zelim da stvorim ispravnu predstavu o budistickom ucenju.

 

[Jokshir]

Naravno da ne zameram. Ali o tom Bogu kojeg i ti spominješ ja nisam ni govorio

Bog je samo reč. Ali ono što ona u umu nosi je stvar ličnog (ne)sporazuma. Bog=Istina=Život=Ljubav=Priroda=Energija=Univerzum=Konačnica=Jedinstvo=Celina=Totalnost=Plamen=Mir imenuj kako god hoćeš, predstavlja onaj nivo tj. cilj sam po sebi, unutrašnje bivstvo. Samoostvarenje. Tada nestaju sve iluzije, svi bogovi, točkovi sudbine, svi nepotrebni nazivi.
Hrišćanstvo, Islam, Budizam, Judeizam, Hinduizam... Sve su to sistemi, programi od kojih tek 0,025% ljudi ostvare samu esenciju. Kada se neko dekleraše kao budista ili hrišćanin, on se poistovetio kao deo tog sistema ali ne kao celina, jedinstvo. Isto važi i za ostele. Sve se bazira prvo na pogrešnoj slici o sebi. Svi se predstavljaju imenom i prezimenom. Sa dve mrtve reči limitirane slovima. I još se očekuje da u to ime možeš da staneš i ti? . Kada se upoznam sa nekim, automatski zaboravljam ime, jer meni ono ništa ne znači. Možda je to mana, ne znam.

Životnje su mnogo bolje, nikakvih klasifikacija i odnosa sa situacijom ne postoji, i nema nesporazuma. Jedino što one ispoljavaju čistu materijalnu, animalnu prirodu (za slonove, delfine i čovekolike primate nisam siguran).

Ja ništa ne znam o Hrišćanstvu. Isto ne znam ništa ni o Budizmu. Znanje koje sam posedovao pre je bilo kao u Beduina iz pustinje. Raspršilo se prilikom naleta prave Istine. Možda je moja jedina mana što pričam kao u ime istih, tj. sa sopstvenih stanovišta. A ne posedujem (sa)znanje. Ali Priroda je ta koja se sama (barem meni) nameće kao definicija življenja. ‚‚Mislim, dakle postojim" za mene je jako pogrešna konstatcija.
U jednom jevandjelju stoji kako je Isus pitao apostole šta misle o njemu. Svi su iznosili stavove, ali samo jedan je reko ‚‚moja usta su nedostojna da bilo šta izgovore". Za mene je to sasvim dovoljno-celo hrišćanstvo u jednom. Ista priča vezana je i za Bodidarmu kada je okupio svoje učenike i pitao ih šta je zen. Svi su iznosili svoje mišljenje do poslenjeg učenika koji se samo poklonio. I on mu je odgovorio ‚‚ti imaš moju srž". Za mene je i to sasvim dovoljno.

Samo um koji je u strahu, limitiran svojim uvernjima i ukrenjen sa svojim predstavama, može da kaže ili pomisli da Bog nagrađuje i kažnjava. Svako ko veruje u Boga a kaže to ili to manifestuje, taj nema pojma šta govori. Vidi se iz aviona da je to samo umna predstava ‚‚Sudije i prosjaka". Dobro i loše ne postoji, samo zakon akcije i reakcije.

Ja nisam pisac niti pesnik i ne mogu unutrašnje da izrazim, zato sam i konfuzan. Gledam da u svom govoru kada su ovakve teme iznesem približno neku reč, koja može da objasni to što hoću da kažem, ali u većini slučajeva ne umem.
Prihvatam ispravke

 

[Mindfulness]

E, to je vec nesto drugo Nije problem da li te ja razumem ili ne. Problem je kada neko totalno neupucen a zeljan znanja procita i vidi sta vidi. Neke reci ce ga odvesti na pogresan put, neke ne. Zbog toga je bitno paziti na recnik. Inace sto se mene tice...nista nije problem

 

[RIS BG]

za joksira
odgovore na sva zivoto vazna pitanja imamo od Boga stvoritelja u Bibliji.
Naravno potrebno je znati koji su pravi,a koji lazni tumaci Biblije.
Oni se prepoznaju veoma lako ,a to je po delima.

za mindfulnessa
Slazem se sa tobom da je trojstvo u hriscanstvu ,samo preslikano od onog starijeg iz budizma,egipta,vavilona,hinduizma,rima......
U bibliji se trojstvo nigde cak i ne spominje,sta vise trojstvo je Bogohulna nauka.
Zamolio bi te ako hoces da postavis neke slike gde se ljudi klanjaju i mole kipovima Bude.i da cujem tvoje misljenje o tome.
Za mene je to idolopoklonstvo.
Zanima me i to kako opravdavas incest u budizmu?
......Tada se buduci Buda preobrazio u kasnog belog slona i prodro u majku?Gde je bio pre toga?
Pitanja milion.....

 

[Mindfulness]

za mindfulnessa
Slazem se sa tobom da je trojstvo u hriscanstvu ,samo preslikano od onog starijeg iz budizma,egipta,vavilona,hinduizma,rima......
U bibliji se trojstvo nigde cak i ne spominje,sta vise trojstvo je Bogohulna nauka.
Zamolio bi te ako hoces da postavis neke slike gde se ljudi klanjaju i mole kipovima Bude.i da cujem tvoje misljenje o tome.
Za mene je to idolopoklonstvo.
Zanima me i to kako opravdavas incest u budizmu?
......Tada se buduci Buda preobrazio u kasnog belog slona i prodro u majku?Gde je bio pre toga?
Pitanja milion.....

Kao i u svakoj drugoj religiji i sam budizam sadrzi dosta simbolike, metafora... Pretpostavljam da je neminovno da prilikom formiranja jedne religije uvek nastupi ljudska priroda koja prosto prisiljava coveka da naglasi, cak i preuvelica znacaj neke druge osobe koja se smatra pokretacem jednog takvog ucenja iz koga je sacinjena i ta sama religija. Pa tako, u ovom slucaju imamo belog slona koji ulazi u majku. Ipak, ako postoji svest o samoj prirodi nastanka religije, nece postojati i problem u sagledavanju ovakvih slikovitih prikaza dolaska na svet jednog vrlo bitnog coveka za istoriju ljudske civilizacije. Proucavajuci Budino ucenje (Dhammu) sa jasnim razumevanjem, dolazimo do zakljucka da sama Dhamma zapravo nije religije. Ona je vise jedan "sistem" oslobadjanja coveka od nedovoljnosti materijalnog postojanja. Jedan putokaz za ispravan, moralan zivot koji donosi dobrobiti kako nama samima, tako i drugima. U jednom takvom "sistemu", jasno je da metafore koje se preplicu kroz samu religiju nemaju nikakav uticaj i na samo praktikovanje Dhamme niti dovode u pitanje ispravnost tj. tacnost i poverenje u samu Dhammu. Oslobadjajuci budizam od svih religijskih elemenata i sagledavajuci samo Budino ucenje, mozemo uociti da je za sam period materijalnog postojanja onakvog kakvog ga mi znamo, ovo ucenje savrseno formirano - ili kako bi Buda rekao, Dhamma je savrsena na pocetku, sredini i na samom kraju.

Sto se tice seksualnih odnosa, Dhamma nam ne govori posebno o svakom aspektu seksualnih navika i opredeljenja. Dhamma nas vise upucuje na neke opste odrednice. Pa tako, Dhamma u prvi plan stavlja ljubav. Ako izmedju dve osobe postoji jaka ljubav, bez obzira na opredeljenje, takva veza jeste opravdana. Ipak, sama Dhamma daje neke izuzetke iz tog slucaja. Mozda cu nesto propustiti jer ne mogu sve pamtiti ali pokusacu da se prisetim svih tih izuzetaka: Ako je lice u monaskoj zajednici, on je pravilima te zajednice ogranicen da ne upraznjava seksualne odnose jer je obavezam da ce se tokom boravka u monaskoj zajednici uzdrzavati od svih jacih nagona vezanih za samo materijalno postojanje cime ce vezbati uzdrzavanje. Za one druge, koji nisu monasi (laici), postoje par izuzetaka: U slucaju da je lice vec u vezi sa drugom osobom, preporucuje se da ne sklapa druge ljubavne veze da ne bi doslo do povredjivanja druge osobe; u slucaju da je neka devojka/momak vec obecan (veren/a) za neku drugu osobu, lice nece uci sa njom u ljubavnu vezu; u slucaju da je druga strana jos uvek mlada i jos uvek pod starateljstvom roditelja, lice nece uci u ljubavnu vezu sa njom. To bi otprlike bilo to. S obzirom da sam budizam radi na razvijanju svesti coveka, pretpostavljam da ni jedno lice koje praktikuje Dhammu nece uci u ljubavnu vezu koja bi cinila incest.

Za onog koji praktikuje ucenje Bude, Dhammu, vazno pitanje nece biti odakle dolazi Buda ili gde je on sada i slicno tome vec ce glavna pitanja biti: Ko sam ja? Zbog cega osecam emocije? Kako nastaju emocije? Sta je to sto me pokrece da uradim to i to? Kakve su moje misli? Kako se ophodim prema drugima, da li im cinim dobro?.....itd.

Klanjanje kipu Bude moze imati nekoliko znacenja i verujem da svaki pojedinac ima neki razlicit dozivljaj dok vrsi tako nesto. Kada glumac izadje na binu on se duboko pokloni publici. Takodje, ljudi na ulici koji imaju veliko postovanje prema nekom svom prijatelju tokom rukovanja naginju malo glavu sa ciljem blagog poklona kako bi ukazali postovanje toj osobi. U klubovima borilackih vestina, na pocetku i na kraju treninga se obicno vrsi poklon ka treneru ili fotografiji osnivaca te borilacke vestine. Svo ovo klanjanje je znak postovanja ka onome sto je ta osoba ucinila. To je ispravan stav i ne cini ideolopoklonstvo. U koreanskom zen-u, na pocetku dana se praktikuju 108 dubokih poklona (iz stojeceg stava se spusta u klececi polozaj i vrsi se poklon gde se maltene celom dodiruje zemlja i to se ponavlja 108 puta). Za nekog ko to ne razume s obzirom da se ispred samih praktikanata nalazi kip Bude, posmatrac ce dobiti utisak da svi praktikanti obozavaju Budu ali ipak nije rec o tome. Zapravo, ti pokloni nemaju nista sa Budom. Ovi pokloni sluze tome da praktikant koncentrise svoj um na sadasnji momenat i da ga oslobodi suvisnog razmisljanja odakle i nastaje sva patnja tj. iluzija stvarnosti. Sama Dhamma jeste "sistem" koji otkriva stvarnost onakvu kakva jeste sto je i drugi prevod reci dhamma.

Da bi proucavali Dhammu, moramo biti prvo oslobodjeni svih ostalih stavova. Ako smo duboki hriscanski vernici, najverovatnije je da necemo moci da razumemo samo budisticko ucenje jer ono ne upucuje na nesto drugo nego nas vraca samima sebi. Umesto usredredjivanja paznje na nesto izvan nas, ono nas koncentrise na nas same.

 

[Jokshir]

za joksira
odgovore na sva zivoto vazna pitanja imamo od Boga stvoritelja u Bibliji.
Naravno potrebno je znati koji su pravi,a koji lazni tumaci Biblije.
Oni se prepoznaju veoma lako ,a to je po delima.

U potpunosti nisi razumeo šta sam izneo.
Odgovore na životna pitanja dala su: Kuran, Biblija, Tora, Vede, Bardo thodol knjiga mrtvih, Egipatska knjiga živih i mrtvih... (počev od najmlađih religija).

Jedino iskreno u tome što pišeš jeste tvoja revnost. I to poštujem. To je dobro.
A da si rođen u Ankari kao musliman, ili u nekom selu u Indiji, kao hinduista, jel bi pričao kako je biblija dala odgovore na sva životna pitanja?? Naravno da ne, već bi pričao za kuran ili hinduističke svete knjige. Možda ne bi ni znao za ostale religije. Da li možeš sebe zamisliti kao muslina ili budistu? Naravno da ne možeš. Jer si ti hrišćanin, pravoslavac. A vrlo lako si mogao biti rođen tamo, negde (nije baš zemlja tako mala ).

Dela i čuda su potrebna nevernicima. Jedino čudo koje je onda bilo jeste imati pored sebe dubokoostvareno Biće, kakav je bio Hrist. Ako se ti kao vernik oslanjaš i dalje na čuda, onda si ti vernik interesa koja ta čuda opravdavaju. Iskrena vera nema opravdanja. Bog se nikom ne pravda.
Da nije izvodio čuda, Isusa bi se odrekli svi i oni koji su mu bili bliski.

Meni su ta čuda totalno nebitna, ali poruke koje je Isus tim ‚‚čudima" prenosio, prevazilaze bilo koju napisanu rač. ‚‚Došao sam i zatekao ih sve pijane" (moguće) reči Isusa kada je video ljudski rod srastao sa animalnim i materijalnim porivima.
Čuda su samo prevozno sredstvo, kao čamac koji nosi blago. Svi su se uhvatili čamca. Materijalnim očima se vidi čamac, duhovnim se vidi blago tog čamca. Najzinimljivije od svega je što se mnogi vernici, rođeni čak posle 2000 godina, pričaju o tim čudima kao da su bili lično tamo. I to sa takvim žaraom kao da su lično iskusili sve te događaje. A poenta nije nije u događaju, već šta je on sam po sebi.

Ako su dokazi dela, onda je to iluzija. Bog se nikome ne dokazuje jer nema potrebe. On je Istina Ostvarenja.
Pogledaj sve biljke i životinje, sve vode, reke, mora i okeane, sve planine, šume i pustinje, nebo i ptice koje lete nebom. Pogledaj i sve ljude, decu, muškarce i žene. Pogledaj i sve zvezde, planete i univerzume. Jer ti treba još dokaza? Da li je moguće da ljudima treba još potvrda.

Da li postiji raj ili pakao? Ako ti prošli pasus nije bio dovoljan, onda živiš u paklu. Ako ‚‚vidiš" sve to, onda si već u Raju. Potvrda Raja jeste življenje u Miru (bez ikakvih pitanja, bez sumnje, bez potrebe da se nešto dokazuje). Dubokoostvareno Biće nije više Pravoslavac>Srbin>Milivoje MIlivojević>Muškarac od 45 godina. Tada nestaju sve podele stvorene u ljudskom umu (svi ti epiteti su sporazumi sa čistom primitivno-materijalističom stranom uma). Ti si postao Život koji prevazilazi sve koncepte uma.
Telo je kao odelo, sredstvo da preko njega dođeš do Sebe. Ali ti nisi Milivoje Milivojević (to što su ti ime dali nema nikakve veze). Čak i ime Isus ne igra važnu ulogu koliko ono što je preno ljudima. On je jedini bio Živo Čudo koje ljudi tada nisu ‚‚videli", samo je nekolicina razumela. Ali i neki od njih su ga razumeli na nivou ‚‚telesnih očiju" i odrekli ga se.

Kada je jedan jogin pronikao u tajne hodanja po vodi, došao je kod Bude i rekao: ‚‚Posle 4 godine vežbanja i meditacije, uspeo sam da pređem sa jedne strane obale na drugu". Buda se nasmešio i reko: ‚‚Za pola groša si mogao da platiš čamdžiji da te preveze preko reke".
Dokazi su potrebni neverujućma. Pa čak i onom ko veruje, samo da bi mu produžila veru. Ali kada se jednom spozna Istina, svi koncepti, iluzije o istini ili laži, paklu ili raju se raspršuju. Nestaje svakakva pitanja. Nestaju svi koncepti hrišćanstva, budizma, točkova sudbine, mesijama i lažnim prorocima... Zaustavlja se potraga jer si se našao. Tada se više ne može ništa izgubiti, jer ono što se izgubilo bilo je materijalne prirode opredmetljeno u umu.

Imaš svu priordu oko sebe. I sve što u njoj živi. I ti sam živiš u njoj. Najveć Raj (nije to zemaljski nego u onome što sve elemente povezuje u jednu Istinu). Pako je kada se pita da li Bog postoji ili pitanje da li posti...

Ja sam kao mali ušao u pravoslavlje. Privukla me je slika monaha dok se mole. Ali ne ono što su pričali (jer tada nisam znao niti razumeo šta pričaju) već njihova posvećenost. Međutim, kao i većina vernika (da ne kažem sa ispranim mozgovima) počeo sam da se zatvaram u svoje znanje o veri. Kako je pravoslavna vera jedina PRAVA zato se i zove pravoslavna. Počela je da se razvija griža savest i strah da se ne prekoravam kada nešto zgrešim. Užasno sam se bojao da ne prekrišim i ne izdam sveto trojstvo. Taj je strah bio veći od samog življenja. U jednom trenutku imao sam aroganciju koja je bila praćena, ajd da kažem, umnom agresijom. Najviše su me plašili pojmovi sekta, Hare krišna i budizam. Do te mere da mi se ritam srca ubrza i da me preseče preko pleksusa. Kakav je to bio pako. Još plus kada se setim kako sam negirao (nipodaštavo) ostale veroispovesti. Ejj možeš zamisliti, veruju u veliku kornjaču koja na svom oklopu nosi četiri slona koja drže oval Zemlje (pa da ne kažem koje sam epitete davao takvim ljudima ). Da li je moguće da su ovoliko...pa da stvarno veruju da je to istina??? I to upravo sa stavom kako je Isus čino čuda, dokaz koji se oboriti ne može. Čovek od Neba i od Zemlje. Bogo-čovek. I božjie zapovesti koje on bio oličinje da se poštuju.

I sve tako do jednog momenta kada gomilu misli nisam više mogao da izdrižim. Da li postoji Bog ili ne, da li postoji Raj i Pakao. Ko je ili šta je Satana. Da li sam grešan ili ne. Ko je sam zapovesti i u kojoj meri prekršio... pregršt pitanja i sumnji. Mislim da bi gluv čovek rekao da prestanem da se derem. U jednom trenutku sam prestao da pitam. Otpustio sam sve iz sebe. Zato i kažem da ne znam ništa o pravoslavlju, o hrišćanstvu, a pogotovo ne o budizmu. Sada znam samo da mogu da gledam očima koje prihvataju (još uvek je to teško-praćeno umnim konceptima i ličnim projekcijama). Ali je neopisvo rečima osećaj kada se provali iz pakla u raj. Kao i mogućnost da je svakom data mogućnost da ‚‚ožive" u svom životu, iako smo svi i dalje pijani.

Mene je uistinu baš briga šta će neko da misli o meni. A još više me je briga da li će neko reći da li sam u pravu ili u krivu. Na takve konstatacije imam ili odgovr ‚‚moguće" ili ‚‚ne bih znao". Ali sigurno znam jedno. Onaj ko se poziva na Božji sud ili još grđe, Božje prokletstvo; govori (u formi suda) kako je nešto istinito a ono drugo (‚‚to tvoje") lažno; koji se poredi sa drugima; koji kroz sve poredi kroz samo ono što zna, taj za mene je vernik koliko i beduin iz pustinje.

Ako Bog postoji, onda postoji u Bangladešu, Indiji, Tibetu, Makču Pikču, Antlatidi (dok nije nestela), klanici, zatvoru i pustinji gde nema ništa drugo do peska. Govoreći nekome da nije u pravu, da je sektaš ili da priča gluposti onda govoriš to u ime Božje (a ne bi trebalo). A daleko smo od te mogućnosti . Jedan je bio i ostavio životne lekcije koje još uvek traju. Slava tom događaju.

Dokle god se bude (kao pojednici) govorilo kako je SAMO pravoslavlje istinito; dok se ne bude moglo zasesti za istim stolom gde sedi razbojnik, hare Krišna, budista, tada je ta vera sazdana od koncepta dobro(tu sam ja)-loše(tu je đavo, hare krišna...) i ličnih strahova i sporuzimama. Jedne vreste duhovnog interesa- bolje mi je da budem dobar i da završim u raju, ispunjavajući volju božju ili se zna...

Bog ne sudi, jer on nije sazdan od toga. Večita LJUBAV, ISTINA i ŽIVOT ne može da sudi. Sudi ljudski um. Racionalizacija nepojmljivog. Strah od sebe nas čini takve kakvi jesmo.
Odgovora nema jer nema ni pitanja.