Budizam

[RIS BG]

za mindfulnesa
Kolko mi se cini ,ni ti ne verujes da je "krasni beli slon" oplodio Budinu majku.
Sto se sexa tice,kad sam spomenuo incest,mislio sam na sex sina sa majkom...,sex "buduceg bude"u liku "krasnog belog slona" sa svojom majkom.To ispada kao da je Buda pre nego sto je rodjen kao odrastao covek bio zivotinja"krasni beli slon",pa ovo je vec i sodomija?,zar ne?sex sa zivotinjama?


Sad bi te zamolio da mi objasnis ovu svoju recenicu
"Oslobadjajuci budizam od svih religijskih elemenata",zar klecanje i molba pred Budinim kipom nije religijski elemenat?ili ipak jeste?
Zanimljivo je da budisti imaju isti izgovor kao i mnogi sto se danas nazivaju hriscanima,klanjaju se krstu,kipovima Isusa,marije,ikonama itd.
Zasto bi se neko klanjao kipu bude,ako sledi njegovo ucenje.Jel buda ucio svoje ucenike da se klanjaju kipovima?
Ova slika koju si postavio ne predstavlja zenu koja se samo pozdravlja sa Budom ,naklonom,vec kleci pred kipom Bude,isto onako kao i svi ostali vernici u svojim religijama,Religijskim Obozavanjem.
Ako bi ja napravio neki kip i rekao ti da je to buda ,bi li mu se ti klanjao? Kad bi svi ljudi na svetu bili budisti ,da li bi svet bio bez rata,kriminala,bez bolesti,smrti???


za joksira
Svidelo mi se tvoje pitanje,sta bi bilo da sam rodjen u nekoj drugoj zemlji.
Odgovor je veoma jednostavan.Trazio bi pravu istinu sve dok je ne nadjem.Ko god da je rodjen i bilo gde da je rodjen to moze saznati,bez obzira na versko poreklo svojih roditelja.
Zar se ne slazes da svi ljudi poticu od jednog zajednickog roditeljskog para?Da li je Buda rekao kako su ljudi nastali? da li ljudi treba da budu razjednjeni ili ujedinjeni?
Sta ima prednost jedinstvo ili nejedinstvo ljudi?
Ko zeli da ljudi ne budu jedinstveni?Ko zeli da ljudi cak i u budizmu budu podeljeni na raznorazne ogranke razlicitih uverenja,iscepkani?
Da li je veca sreca u jedinstvu ili u nejedinstvu???
Da li je bolje kad je nesto jednostavno ili komplikovano???Sta ti vise volis?

 

[Mindfulness]

za mindfulnesa
Kad bi svi ljudi na svetu bili budisti ,da li bi svet bio bez rata,kriminala,bez bolesti,smrti???

Ovo je jedino pitanje na koje mogu da odgovorim jer bi se odgovarajuci na ostala pitanja samo ponavljao. Svi odgovori se nalaze u mom proslom postu samo je pitanje da li zelis to da vidis ili zelis da isteras svoju nameru da potvrdis ispravnost sopstvenog verovanja i da je dokazes drugima. Pa da li bi bilo zla kada bi svi na svetu postali budisti? Sigurno da da. Zlo ne nastaje iz pripadnosti odredjenoj religiji vec iz nepostojanja svesnosti o uzroku i posledici. Nastaje iz sebicne ljudske potrebe da po svaku cenu pojedinac zadovolji svoju potrebu. Kao sto rekoh, pripadnost religiji i sama religija nisu odgovorni za zlo tako da uopste nije bitno kojoj religiji pojedinac pripada.

Dodato posle 46 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Anićća vata sankhara

Anićća vata sankhara -- sve uslovljene stvari su prolazne. Jednostavno rečeno: prolaznost jeste Buda. Ako nešto što je prolazno vidimo zaista jasno, videćemo da je ono trajno, trajno u smislu da je njegova podložnost promeni nepromenljiva. To je trajnost koju poseduju živa bića. Neprekidna transformacija se odvija, od detinjstva, preko mladosti, do starosti i upravo ta prolaznost, ta priroda promene, jeste trajna i fiksirana. Ako na to pogledaš na ovaj način, tvoje srce osetiće olakšanje. Nisi samo ti ta koja kroz sve to prolaziš, već svako od nas.

Kada o stvarima tako razmišljaš, videćeš ih kao mučne i iz toga se rađa otrežnjenje. Tvoja opčinjenost svetom čulnih užitaka će nestati. Uvidećeš da ukoliko imaš mnogo stvari, tada moraš mnogo toga da ostaviš za sobom; ako ih imaš tek nekoliko, tada ćeš ih ostaviti tek nekoliko. Imetak je samo imetak, dug život je samo dug život, nema u tome ničeg posebnog.

Ajahn Chah, Our Real Home

 

[Jokshir]

za joksira
Svidelo mi se tvoje pitanje,sta bi bilo da sam rodjen u nekoj drugoj zemlji.
Odgovor je veoma jednostavan.Trazio bi pravu istinu sve dok je ne nadjem.Ko god da je rodjen i bilo gde da je rodjen to moze saznati,bez obzira na versko poreklo svojih roditelja.
Zar se ne slazes da svi ljudi poticu od jednog zajednickog roditeljskog para?Da li je Buda rekao kako su ljudi nastali? da li ljudi treba da budu razjednjeni ili ujedinjeni?
Sta ima prednost jedinstvo ili nejedinstvo ljudi?
Ko zeli da ljudi ne budu jedinstveni?Ko zeli da ljudi cak i u budizmu budu podeljeni na raznorazne ogranke razlicitih uverenja,iscepkani?
Da li je veca sreca u jedinstvu ili u nejedinstvu???
Da li je bolje kad je nesto jednostavno ili komplikovano???Sta ti vise volis?

O pitanju nastanka je vrlo opasno govoriti, kao i o pitanju odlaska sa ovog sveta. Jer se mogu stvoriti iluzije.
Mnogo je špekulacija odakle duša i duh potiču i gde oni idu kada život za njih na Zemlji dođe kraju.
Moje uverenje po tim pitanjima doživelo je pregršt promena, i još uvek ne znam. Jer to ne treba da znam. Možda za sada.
Prihvatljivo mi je da sam se odvojio od celine, kako ti kažeš jedinstva, i da sada na zemlji pokušavam da ispoljim sve kako bi se ‚‚vratio" toj celini. Kako bi hrišćani rekli, da postanem Bogolik. Mada ovo što je sad napisano je bleda slika onog što mislim i osećam jer ne znam da se izražavam kako valja (poznato odavno ).

Ima jedna priča kada je car u Kini pozvao jednog mudrog starca da prosvetljuje narod u njegovom carstvu. Ali najpre da svo moguće znanje car prvi nauči od starog učitelja. I tako je on postavljao sva moguća pitanja iz oblasti duhovnosti koja su njega interesovala. O ljuvabi, o ljudima, svrsi života... Jednog dana, pobuđen novim saznanjima a možda i nedoumicom šta nosi svaki njegov (rđav-dobar) postupak, upitao je mudraca: ‚‚gde idu duše umrlih"?
- Starac je rekao: ‚‚nemam pojma".
-‚‚Kako ti, premudri i presveti, znaš sve odgovore na pitanja a ne znaš na ovo"?-upita malo razočaravujeće car.
-‚‚Kada budem umro, znaću", odgovori mudrac i ode svojim poslom.

Meni je ova priča pomogla da prestanem da se pitam onih stvari kojih nisam kadar da razumem (prihvatim). Stvarno ne znam odakle dolazim, niti kuda ću poći posle svega ovoga. Kategoriju religijskog obećanog Raja ne poznajem, kao ni postojanje Pakla. Da li smo svi mi rođeni od zajedničkog para roditelja ni to ne znam, mada me sve ovo neodoljivo podseća na mnoge religijske spise koji su stariji hiljadama godina od biblije i koje govore upravo o zajedničkom paru ‚‚praroditelja". Stim što ovde nije reč o roditelju kao duhovno-fizičkoj manefestaciji kakvu pojmi sadašnji čovek, već se misli o dva kreativna principa jedne stvaralačke sile-Boga, Stvoritelja, Energije, Univerzuma... Pozitivan-Muški princip i negativan-Ženski princip (moram da naglasim da reč >>>negativan<<< nije nešto loše, već je reč u ispoljavanju tj. neispoljavanju nekog svojstva). Spajanje tih principa stvara Život. Jer, sve je od Boga, dakle, i ti ‚‚praroditelji", što znači i ja sam od Boga.
Možda je svrha življenja postati jedinstven Bogu, biti Bogolik ovde na Zemlji, gde vlada zakon materijalne prirode i gde su potrebna telesna iskustva kao prvi nivo razumevanja jedne od etapa tog ploda spajanja kreativnih principa (‚‚praroditelja"). Možda je taj korak neophodan za sve duše? To ne bih znao. Kad dođe (i ako dođe) to vreme, ta spoznaja će jedino meni biti poznata, jer to samo unutrašnje biće može razumeti. Ako je budem nekom obrazlagao postaće najobičnija laž. Zato što taj neko nije ja. Svako će doživeti to isto, ali put i sredstvo će biti dijametralno različiti. I to je jedinstvo.

Jedinstvo nije od onog sveta ili nije od ovog. Jedinstvo je biti od oba. Kao i krug. Imaš unutrašnjost i imaš spoljašnost. Spoljašnost predstavlja materiju (sva telesna iskustva, sve želje i porive, sva materijalna zadovoljenja, pažnja, ego, emocije...) a unutrašnjos kruga je duh-duša (spoznaja, mir, jedinstvo...). Ali ako nisi sazreo od oba principa, ako si samo od spoljašnjosti, onda si nalik jednom živom mrtvacu kome je zadovoljenje telesnih poriva jedino što predstavlja interes. Animalno ispoljavanje. Potreba-zadovoljenje. A ako si sazdan samo od unutrašnjosti ostaješ polovičan zbog nedostatka spoznaje spoljašnjih elemenata. Tu (po meni-dakle nije istina ) spadaju verski fanataci i ljudi koji žive u iluzijama, paklenim snovima.
Ljudi koji su sazdani od obe sfere jesu isključivo u tački, centru. Jedinstvo. U suštini, tada nestaje spoljašnje i unutrušnje-jer su sve ili su ništa-mir ili nirvana.

Upoznao sam pako na zamlji i upoznao sam raj. To je ono što savršeno razumem. Koliko je to istina ili kolika je laž zavisi od postojanja odnosa. Čovek u zatvoru koga maltretiraju i zlostavljaju ne poznaje raj, za razliku od mene. Dakle raj nije za njega istina. Cela priča se ovde i zaustavlja.

Volim sadašnjaost, nije toliko konfuzna i nema pitanja. Prosto, sadašnjost (ma koliko mi komplikovali) odvija se neometano. Sve je prosto onakvo kakvo je po Prirodi (Energiji, Bogu, Univerzumu... i što iz njih ishodi). Raj koji poznajem jeste posmatranje ovog procesa a Život u Raju-Večnost- je biti ovaj proces sam po sebi. Pakao je sve što je neRaj (mada ni ta reč nije ono što hoću da izrazim).

 

[Mindfulness]

Nemoj nikada da zaboraviš da si ti ovde samo posetilac, putnik u
prolazu. Tvoj boravak ovde je kratak, a čas odlaska nepoznat. Niko ne
može živeti bez uloženog truda i veštine kojima zadovoljavaš svoje
potrebe zaista su blagoslov. Ali ako se upinješ neprekidno, umor i
iscrpljenost će te osvojiti i nećeš upoznati radost koja dolazi kad se
neki posao završi. Govori tiho i ljubazno; i ne žuri ni sa svojim
mišsljenjem, ni sa savetom. Ako govoriš previše, to će te učiniti
gluvim za ono što drugi govore, a treba da znaš da je sasvim malo onih
koji ne bi mogli nešto da nauče od drugih. Budi blizu kad je pomoć
neophodna, ali daleko kad se nude pohvale i zahvalnosti. Uzmi tek malu
količinu moći, bogatstva i slave, jer oni tako brzo prolaze i bivaju
još brze zaboravljeni. Umesto toga, gaji u sebi ljubav i nastoj da
budeš prijateljski nastrojen prema svakome. Zaista, saosećanje je
melem za mnoge rane. Kad je pronađeš, čuvaj tišinu kao najveće blago
i, svestan svojih dužnosti, odvoj vreme da budeš sam sa sobom. Odbaci
dvoličnost i samoobmanjivanje, vidi sebe onakvog kakav zaista jesi.
Uprkos tome kako se čini, niko nije zaista zao. Svako ko tako izgleda,
zapravo je samo zaveden neznanjem. Ako ovu istinu često promišljaš,
nudićeš uvek više svetlosti nego optužbi i gorčine. Ti, baš kao i sva
bića, imaš u sebi Buda-prirodu. U suštini, tvoj um jeste čist. Zato,
kada zbog nečistoće uma posrneš i padneš, neka te kajanje i crne misli
tu ne zarobe. Povrati bodrost duha i razumevši situaciju, sakupi snage
da nastaviš hod. Poverenje je poput svetiljke, a mudrost čini da ona ponovo
zasvetli. Nosi tu svetiljku svuda sa sobom, tako da uvek budeš u
stanju da razveješ tamu i postojiš obasjan svetlošću.

Buda
Dhammavadaka sutra


Meditacija i svakodnevni život

Koja nam se prva misao javi kada pomenemo meditaciju? Kod većine ljudi, prva misao koja bi se javila, bila bi misao osobe koja sedi u lotosu, rukama oslonjenim na butinama, izuzetno je smirena, diše, dostiže neka stanja, neke uvide itd. Zapravo, svako će dobiti sliku prema onome kako je uslovljen da gleda na meditaciju. Ali, meditacija nije samo sedenje i zadubljivanje. To je samo deo formalne meditacije ali meditacija sama po sebi nije cilj. Pomoću meditacije postižete mirnije stanje uma; neke stvari postaju jasnije, počinjete da gledate na stvarnost širom otvorenih čula. Ali vi ne možete samo sedeti u meditaciji preko celog dana. Vi se morate kretati. Zbog toga, sama formalna meditacija je samo sredstvo kojim se dolazi do cilja. Vi zapravo formalnom meditacijom samo pripremate um za ono što ga čeka van meditacije u svakodnevnom životu. Pa tako razvijate svesnost kako bi tokom čitavog dana bili u stanju da vršite nadzor svojih čula; koncentrišete se na dah kako bi preko dana bili u stanju da održavate svoju svesnost samo na sadašnji momenat; razvijate nepristrasnost kako bi preko dana bili u stanju da posmatrate a da ne reagujete, itd.
Kada započnete da meditirate smirenje i svesnost koju postižete su izuzetno niskog stepena. Zbog toga a i navike uma da luta, sasvim je normalno da ne budete u stanju da prenesete stanje iz meditacije u svakodnevni život. Ali kako praksa odmiče a vi bivate sve više i više koncentrisaniji, svesniji, efekti meditacije će polako početi da se prenose i u vaš svakodnevni život. Vaš život će polako postajati meditacija. Iskustvo je najbolji učitelj ali moramo biti svesni momenta kako bi bili u stanju da iz same situacije ponesemo ispravnu mudrost. Nešto što se dešava kod početnika to je da se naprežu, izuzetno trude da budu svesni postupaka preko dana. Zašto praviti opterećenje samom sebi? Zašto pored toliko problema koji nas čekaju u životu naneti sebi još jedan teret, još jednu uslovljenost? Da li nam treba još malo napetosti da bi bili srećni? Ja bih rekao da ne. Biti svestan ne znači uraditi nešto. A i šta bi uradili? Šta ćete učiniti da bi bili svesniji?! Verujem i da nemate neki konstruktivan predlog. Budite svesni samo tako što ćete se opustiti. Ako u sebi ponavljate: "Moram biti svestan, moram biti svestan..." vi se samo koncentrišete na svoje misli i namećete sebi neko mišljenje - programirate se. Programiranje nije cilj. Cilj je svesnost. Vrlo je jednostavno - opustite se i budite svesni. Ne opterećujte se ničim. Perete sudove - vi znate da perete sudove. Vozite vozilo - svesni ste da vozite vozilo. Hodate ulicom - svesni ste da hodate ulicom. Osećate stopala, osećate asfalt...nije potrebno i da mislite da hodate ulicom. Dovoljno je da znate da hodate ulicom. Stvarnost je ono što dopire do vaših čula pre nego vaš um počne da razmišlja o tome. Vrlo je jednostavno...radite šta radite i znajte da radite to ali nemojte razmišljati o tome. To ne znači da ne treba da mislite o svom narednom koraku, naročito ako taj vaš rad zahteva intelektualnu obradu ali budite svesni procesa razmišljanja a nemojte da mislite o tome kako mislite. Samo budite u momentu. Kada misli naiđu, budite svesni da je naišla misao i nemojte se truditi da je uklonite. Samo budite sa njom svesni sadašnjeg momenta. Na taj način bićete sami sa sobom čak i kada niste sami. Bićete u stanju da odmarate i da budete sa sobom čak i kada radite nešto u gužvi. I sve je to ono isto što radite i u meditaciji - svesno posmatrate i otkrivate fenomen starnosti u svakom momentu. I šta god naiđe, šta vas god zadesi, dopustićete da nastane, da se promeni i nestane ne hvatajući se za to. Na taj način, vaša mudrost, vaše saosećanje, vaš mir i vaša radost će rasti.
Pokušajte da "pobegnete" iz momenta i eto opet napetosti. Ako sada kada sedite na suncu i uživate u toj toploti razmislite o tome kako vas kod kuće čeka veliki i težak posao, vi više nećete uživati u momentu. Vaše telo će biti na suncu ali vi ćete biti kod kuće i umesto mira i radosti, osećaće te napetost, uznemiranje. A ako radite težak posao kod kuće i razmišljate o grejanju na suncu, takođe će se javiti napetost i uznemirenje. Ali ako ste samo svesni da se javila misao a ne uhvatite se za nju već joj dopustite da prođe onako kako je i došla, vi ćete ostati savršeno mirni. Isto važi i za svaku emociju, za bilo šta što vas "pritisne". Ostavite to nešto da samo bude to nešto. Ne pojačavajte snagu toga nečega svojim mislima i nadogradnjom same stvarnosti. Budite u momentu onakav kakav jeste bez uplitanja vaših misli. Ovo je svakodnevna meditacija. Ovo je praksa u životu. Praksa koja donosi uvid, donosi mir i radost.
​

​

​

​

 

[RIS BG]

za mindfulnesa
dovojno je sto si priznao da i kada bi samo budisti naseljavali zemlju da bi i dalje bilo zla.
To je sasvim dovoljan razlog za negiranje budizma kao dobre religije.

za joksira
o pitanju nastanka itd.....VRLO OPASNO GOVORITI????
To je pitanje da li budizam zna ili ne zna odgovor,a kolko ja vidim budizam NE ZNA odgovor ni na ta ,ni na mnoga druga pitanja.
Tvoj odgovor je kao sto roditelji govore deci da su ih donele rode,jednom recju laz.
hvala na iskrenosti.

 

[Jokshir]

za joksira
o pitanju nastanka itd.....VRLO OPASNO GOVORITI????
To je pitanje da li budizam zna ili ne zna odgovor,a kolko ja vidim budizam NE ZNA odgovor ni na ta ,ni na mnoga druga pitanja.
Tvoj odgovor je kao sto roditelji govore deci da su ih donele rode,jednom recju laz.
hvala na iskrenosti.

Naravno yes3

 

[Mindfulness]

Arahant

Reč arahat izvedena je iz pali glagola arahati, što znači imati vrednost ili biti plemenit, a predstavlja titulu onome ko je dostigao probuđenje kao rezultat slušanja i praktikovanja Budinog učenja. Kao i Buda, arahat poseduje savršenu mudrost i saosećanje, te više nije podložan preporađanju. Buda za arahata kaže da je prevazišao "krug rađanja i umiranja... uklonio nečistoće, proživeo svetački život, učinio ono što treba učiniti, odložio teret, dostigao krajnji cilj, raskinuo okove i postao sasvim oslobođen zahvaljujući savršenom znanju" (MN 22).

Arahati se često pominju u Tipitaki i stiče se utisak da su oni tiha, blaga bića, bez ikakvih briga i opterećenja, fizičkih ili psihičkih. Oni su "stišanog tela i slobodnog uma" (SN IV.25), "postojani u sred nepostojanog" (Th. 192), "srećni sve vreme" (SN XVI.9) i bez briga gde god da krenu (AN IV.28). Oni su "nevezani ni za šta, čak ni za nevezivanje" (Sn. 795), "u sred neprijatelja žive puni ljubavi" (Dhp. 192); osećaju se "svuda kod kuće" (Sn. 42), zato što su "prevazišli sve granice" (Sn.795) i "odložili sa strane svako 'za' i 'protiv' " (Sn. 362). Arahat je "miran poput jezera neuznemirenog vetrom" (It. 91), "čist kao duboka voda mirnog jezera" (Dhp. 82), "obasjava ovaj svijet kao Mjesec nezasjenjen oblakom" (Dhp. 172) i "vedar poput neba bez oblaka" (Sn. 1065). Običnom čoveku mogu se "učiniti glupim, ali nisu takvi" (Sn. 713), zapravo oni su "oštri poput oštrice brijača (Sn. 716).

Bliski neprijatelj praksi​

​

Bliski neprijatelji su one osobine koje se javljaju u umu i liče na istinsko duhovno postignuće, dok su zapravo samo njihova imitacija i služe da nas odvoje od pravog osećanja, a ne da nas sa njim povežu.

Bliski neprijatelj ljubavi za sebe i druga bića jeste vezanost. Na prvi pogled, ta vezanost može izgledati kao ljubav, ali kako raste, postaje sve jasnije upravo suprotno, jer u prvi plan ona ističe želju za posedovanjem, za kontrolom, kao i strah.
Bliski neprijatelj saosećanja sa nesrećnima jeste sažaljevanje, koje nas takođe i razdvaja. Sažaljevanje znači da nam je žao tog jadnog čoveka tamo negde, kao da smo mi nešto drugo nego on, kao da smo različiti.
Bliski neprijatelj saradosti sa srećnima jeste upoređivanje, koje meri imamo li više, jednako ili manje od drugih.
Bliski neprijatelj spokojstva jeste ravnodušnost. Pravo spokojstvo jeste održavanje balansa u sred iskustva, dok ravnodušnost znači povlačenje, neobraćanje pažnje, usled straha.
Ako ne prepoznamo i ne razumemo bliske neprijatelje, oni će umrtviti našu duhovnu praksu. Izolovanost koju oni stvaraju ne može nas zadugo štititi od bola i nepredvidljivosti života, ali će zasigurno ugušiti radost i otvorenost istinskih odnosa.


Jack Kornfield: A Path with a Heart​

​

​

​

Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

o pitanju nastanka itd.....
To je pitanje da li budizam zna ili ne zna odgovor,a kolko ja vidim budizam NE ZNA

Buda je dao odgovore na ta pitanja i kroz samu praksu a i posmatrajuci razvoj nauke dolazimo i do spoznaje istinitosti tih tvrdnji. Ali, sam postanak Zemlje se ne stavlja u prvi plan jer ne igra ulogu u sadasnjici i nasem vezbanju u otklanjanju patnje te i nema razloga diskutovati o tome.

 

[RIS BG]

za mindfulnesa
Ako je na pitanje o nastanku zemlje itd,Buda dao odgovore kroz samu praksu,kazi,napisi svojim recima,na srpski.
Bas me zanima ta budina praksa.
kako je zemlja nastala itd.
Dosta za danas ,pisem vec 5 sati....

 

[Jokshir]

97. Uvek naučiš nešto novo
(101 zen priča)

Nekada davno, u Japanu su se koristili fenjeri od bambusa i papira, u čijoj unutrašnjosti je gorela sveća. Slepom čoveku, koji je jedne večeri bio u poseti prijatelju, ponudili su da na povratku kući ponese fenjer.
‚‚Ne treba mi," odgovorio je. ‚‚Ja i onako ne rezlikujem svetlost od tame."
‚‚Znam da ti nije potreban fenjer da bi pronašao put do svoje kuće," odgovori mu prijatelj, ‚‚ali ako ga nemaš, može neko drugi da naleti na tebe, jer te neće videti. Ipak ga ponesi."
Slepi čovek je uzeo fenjer i krenuo, Ne odmače mnogo, kada neko iz mraka nalete pravo na njega.
‚‚Pazi kuda ideš!" podviknu neznancu. ‚‚Zar ne vidiš ovaj fenjer?"
‚‚Sveća ti se ugasila, prijatelju," odvrati nepoznati.

 

[Mindfulness]

Apostaza

Termin apostaza dolazi od grčkog apostasia i latinskog apostata i znači "udaljiti se od", dok arapski termin za apostazu riddah znači "okrenuti leđa". Apostaza otuda predstavlja odbacivanje sopstvene religije i prihvatanje neke druge. Budizam nije imao legalistički pristup veri i otuda nikada nije razvio pojam apostaze, niti ga poznaje ijedna budistička kultura. U budizmu osoba ima slobodu da veruje ili ne, već u skladu sa svojim sklonostima i razumevanju. Budin stav prema apostazi oličen je u susretu sa čovekom po imenu Sunakkhatta. On je bio Budin učenik, ali je postao nezadovoljan Dhammom i odlučio je da se odrekne učitelja i Učenja. Sunakkhatta je tako došao kod Bude i rekao: "Gospodine, napuštam vas. Više ne živim u skladu sa vašim Učenjem." Buda je na ovu objavu odgovorio postavljajući Sunakkhatti nekoliko pitanja: "Jesam li ti ja ikada rekao: 'Dođi i živi u skladu sa mojim učenjem?' 'Ne, gospodine.' 'Ako je to tako, ko si ti i šta ti to napuštaš, nepromišljeni čoveče'?" (DN 24). Ni u ovom, ni u drugim slučajevima Buda nije sugerisao da apostatu treba kazniti, niti da će on otići u pakao samo zbog svoje apostaze. Nijedan krivični zakonik tradicionalnih budističkih zemalja nije kriminalizovao apostazu.

Monasi, napustite ono što je štetno. Moguće je, monasi, napustiti štetno. Kada ne bi bilo moguće napustiti štetno, ne bih govorio ovako: "Monasi, napustite ono što je štetno". Upravo zato što je moguće napustiti štetno, zbog toga vam kažem: "Monasi, napustite ono što je štetno". Ako bi napuštanje onoga što je štetno vodilo ka gubitku i patnji, tada ja ne bih govorio: "Monasi, napustite ono što je štetno". Ali zato što napuštanje onoga što je štetno vodi ka dobitku i sreći, zbog toga vam kažem: "Monasi, napustite ono što je štetno".

Monasi, razvijajte ono što je korisno. Moguće je, monasi, razvijati ono što je korisno. Kada ne bi bilo moguće razvijati ono što je korisno, ne bih govorio ovako: "Monasi, razvijajte ono što je korisno". Upravo zato što je moguće razvijati ono što je korisno, zbog toga vam kažem: "Monasi, razvijajte ono što je korisno". Ako bi razvijanje onoga što je korisno vodilo ka gubitku i patnji, tada ja ne bih govorio: "Monasi, razvijajte ono što je korisno". Ali zato što razvijanje onoga što je korisno vodi ka dobitku i sreći, zbog toga vam kažem: "Monasi, razvijajte ono što je korisno".

Adhikarana vaggo, Anguttara nikāya II.19

-----------------------
Na ovom mestu Buda jednostavnim i vrlo upečatljivim rečima ukazuje na čovekov potencijal da čini dobro, što očigledno govori protivno čestoj zamerci budizmu da je pesimističan. No, pošto ljudska bića, kao što dobro znamo, imaju čini se neograničen potencijal i za zlo, nema osnova ni za bezrezervni optimizam. Šta će od ova dva naša potencijala, za dobro i za zlo, postati stvarnost, zavisi jedino od našeg izbora. Upravo to i čini jedno ljudsko biće, ta mogućnost izbora i njeno iskorišćavanje. Raspon tih izbora i naše razumevanje da oni postoje širiće se kako u nama rastu svesnost i mudrost. A sa snaženjem ova dva kvaliteta, uočavamo da one sile za koje nam se čini da nas "uslovljavaju" i čak prisiljavaju da krenemo u pogrešnom smeru postaju sve slabije. Zaista je ovo pravi Budin "lavovski rok" kad tvrdi da je dobro moguće ostvariti i zlo poraziti.​

​

​