Budizam

[Mindfulness]

Napredak u meditaciji

Postoje mnoge vrste meditacije i čak mnoge varijacije jedne iste vrste. Tako ljudi često pitaju: "Koja je najbolja tehnika meditacije?" A pošto su meditirali neko vreme, dolazi sledeće pitanje: "Kako da budem siguran da tehniku izvodim pravilno?" Postoje četiri kriterijuma koji se mogu iskoristiti u proceni onoga što je Buda nazvao "napredak, rast i sazrevanje" (vuddham, virulhim, vepullam) u pogledu meditacije. Ako ste (1) generalno srećniji nego što ste bili pre početka meditacije, (2) ako uočavate rast pozitivnih i smanjenje negativnih svojstava u sebi, (3) ako ste opušteniji i otvoreniji i (4) ako ste u stanju da budete objektivniji prema sebi, sve su to dobri indikatori da vaša meditacija ide u pravcu u kojem bi i trebalo.

Određeni pristupi meditaciji i stavovi koje sa njom povezuju neki ljudi mogu one koji je praktikuju učiniti napetim, tmurnim ili preterano ozbiljnim. Kralj Pasenadi uočio je razliku između sledbenika drugih učitelja i Budinih učenika. Prvi su bili toliko namršteni i izgledali su nekako napaćeno "da čovek ne bi ni poželeo da ih ponovo vidi", dok su drugi bili "nasmejani, veseli, otvoreni i radosni, iz njih se zračila pozitivna energija, opuštenost, bez ikakve napetosti, bili su zadovoljni šta god bi im bilo dato, sa umovima budnim poput jelena u šumi" (M.II,121). Mnogo puta Buda je povezivao izbalansiranu, ozbiljnu meditaciju i sreću. "Um koji je srećan postaje skoncentrisan" (sukhino cittam samadhiyati), "pažljiv čovek postaje srećniji" (satima sukham edhati), "Neko bi mogao pomisliti: 'Možda ta loša mentalna stanja mogu biti uklonjena... a da čovek i dalje ostane nesrećan.' Ali ne treba tako razmišljati. Ako su loša mentalna stanja uklonjena... samo prijatnost i radost, vedrina, svesnost i jasnoća ostaju, a to je stanje sreće" (D.I,73; S.I,208; D.I,196).

Umesto da vide sebe onakvima kakvi zapravo jesu, neki meditanti imaju sliku kakvi bi "trebalo" da budu i onda koriste potiskivanje i razna lukavstva kako bi sebe nekako ugurali u taj šablon. Posledica je obično telesna ukočenost: napet izraz lica bez osmeha, kruti pokreti i neelastično telo. Drugi meditanti razvijaju neki od oblika mentalne ukočenosti, postaju sitničavi i nefleksibilni čak ni kada su u pitanju i najminornija pravila, bivaju dogmatični u pogledu tumačenja Učenja i tehnika meditacije. Takve ljude često čujemo kako tvrde da je njihov način meditacije "apsolutno ispravan", a da su drugi načini, čak i ako se sasvim malo razlikuju, "apsolutno pogrešni". Ovakva fizička i psihološka rigidnost je vrlo loš znak. Nasuprot tome, uspešan meditant ima dovoljno poverenja da se "opusti i razveže kosu" (appossukka, pannaloma), a da ne postane nemaran, kao i sposobnost da pojmove unutar Učenja i tehnike meditacije vidi kao korisne alatke, pre nego kao nekakve apsolute za koje se mora vezati.

Uspešna meditacija će postepeno oslabiti ego, tako da naša slika o samima sebi postaje manje važna, a nevezivanje će ojačati, uključujući i nevezivanje za naše slabosti. Otuda, meditanti bi trebalo da su u stanju da sve realnije i dublje procenjuju sami sebe, da budu pošteni i realni u pogledu svog unutrašnjeg života. Trebalo bi da postaju prijemčiviji za savete svojih duhovnih prijatelja i učitelja, spremniji da priznaju sopstvene greške, sposobniji da prime pohvalu bez stida i kritiku bez samoopravdavanja. Zreli meditant će, govorio je Buda, biti spreman da "svom učitelju ili iskusnom monahu otkrije svoje nečistoće uma onakve kakve one zaista jesu" (A.IV,189-90).

A na večno pitanje: "Koja je najbolja tehnika meditacije?", odgovor bi bio: "Ako kvaliteti koji su gore nabrojani postaju vidljiviji kao rezultat vaše meditacije, tada je to tehnika koja je najpogodnija za vas".

(Shravasti Dhammika)

 

[janu1]

Zdravo da ne znaš mozda gdje se može pronaći nešto detaljnije o bon religiji ako je moguće na srpsko-hrvatskom pozzz hvala unapred

 

[Mindfulness]

Zdravo da ne znaš mozda gdje se može pronaći nešto detaljnije o bon religiji ako je moguće na srpsko-hrvatskom pozzz hvala unapred

Ja ne znam ali mogu da se raspitam pa da javim :dntknw:

Raspitao sam se malo oko knjiga na nasem jeziku a vezanih za bon religije; prema svemu sudeci, nema takve literature tj. niko od mojih prijatelja a koji se bave proucavanjem religije ne zna za tako nesto. Nadam se da ces naci to sto trazis Pozdrav :yea:



Pravi budizam nisu knjige, ni spisi, ni recitovanje iz Tipitake rec po rec, niti su to obicaji i rituali. Sve to nije pravi budizam. Pravi budizam jeste praksa, telom, govorom i umom, kojom se uklanjaju necistoce, delimicno ili potpuno... Iako covek mozda nikada nije ni video, ni cuo za Tipitaku, ako pazljivo istrazuje svaki put kad se patnja javi i opece njegov um, tada se moze reci da on proucava Tipitaku direktno i daleko ispravnije nego oni koji je citaju svojim ocima.

Buddhadasa Bhikkhu

 

[Jokshir]

Buda ide poljem i ispred njega se pojavi kobra. Sta ce uciniti ?

 

[janu1]

Hvala unapred

 

[Mindfulness]

Vera u budizmu

Vera (saddhā) jeste prihvatanje istine o nečemu što nije moguće saznati u tom trenutku ili što nije moguće upoznati na drugi način. Prema većini teističkih religija, vera ima metafizički efekat. Bog zahteva veru i oni koji je imaju su nagrađeni time što bivaju spaseni. U budizmu se vera shvata sasvim drugačije. Vera se ceni ukoliko se iz nje rađa, prvo, spremnost da budemo otvoreni prema Dhammi, zatim da počnemo da je praktikujemo, a onda i ida istrajemo sve dok ne dođu rezultati. Ako neko nema barem malo vere, ona neće nikada čak ni razmišljati o Dhammi. Budistički filozof Nāgārjuna dobro je to izrazio kad je rekao: "Iz vere se povezujemo sa Dhammom, ali iz razumevanja se rađa znanje. Od ovo dvoje, razumevanje jeste važnije, ali vera dolazi pre njega." Dakle, na određenoj tački, veru počinje da zamenjuje znanje zasnovano na ličnom iskustvu.
Budizam pravi razliku između neosnovane vere (amūlikā saddhā) i razložne vere (ākāravatī saddhā). Vera koja se aktivira nakon snažnog podsticaja emocija, opčinjenosti pretpostavljenim čudima ili koja nas navodi da prihvatimo prvu stvar na koju naiđemo, bez istraživanja alternativa, sve to bio bi primer ove prve vrste vere. Razložna vera izrasta iz pažljivog procenjivanja mogućnosti, zaključaka i činjenica. Ovakav stav vrlo dobro ilustruje susret Bude sa čovekom po imenu Upāli, koji je bio ugledan predvodnik zajednice i sledbenika đainizma. Posle poduže diskusije sa Budom, Upāli odluči da postane njegov sledbenik "od današnjeg dana, pa do kraja života". Ali umesto da prihvati Upālijevo iskazivanje vere, Buda ga podstiče da ne žuri i da još malo razmisli pre nego što načini jednu tako važnu odluku: "Prvo sve dobro razmotri. Dobro razmatranje je jako važno u slučaju tako ugledne osobe kao što si ti." U to vreme su se u Indiji različite religije nadmetale za sledbenike i Upālija je iznenadio jedan ovako neočekivan savet: "Ja sam još zadovoljniji zbog ovih reči. Da je neka druga škola pridobila mene kao sledbenika, ona bi sa tim paradirala kroz grad kako bi svi saznali. Ali vi od mene tražite da prvo dobro razmislim." Znajući da je Upāli do tada bio đain, Buda ga je zamolio da nastavi da pomaže monahe svoje ranije religije: "Tvoja je porodica odavno pomagala đaine, zato bi bilo dobro da to i dalje činiš" (MN 56).
Prema Budi, racionalna vera je "ukorenjena u razumevanju, snažna, ne može je pokolebati bilo koji učitelj ili propovednik, demoni, božanstva, Bog, niti bilo ko drugi na ovome svetu" (MN 48), te joj otuda ne treba potpora fanatizma prema svojoj ili neprijateljskog stava prema drugim religijama.

Budizam od A do Ž

 

[letoh]

Buda ide poljem i ispred njega se pojavi kobra. Sta ce uciniti ?

Stajace nepomicno i moliti Boga da ga spase?(To bih verovatno ja uradio)

Nego, kako budizam gleda na povezanost uma i tela? Um recimo utice na telo, da li telo treba da utice na um?

 

[Jurivaka]

Buda ide poljem i ispred njega se pojavi kobra. Sta ce uciniti ?

Pobjeći će koliko ga noge nose!

 

[Mindfulness]

Nego, kako budizam gleda na povezanost uma i tela? Um recimo utice na telo, da li telo treba da utice na um?

Kao odgovor na tvoja pitanja, dacu par Budinih citata:

"Um i telo zavise jedni od drugih, na isti način kao što dva otkosa u snopu stoje oslanjajući se jedan na drugi" (S.II,14);
[FONT=Tahoma, sans-serif]"Neugodnost tela čini um rastrojenim" (S.V,156)[/FONT];
[FONT=Tahoma, sans-serif]"Kada je telo umorno, um je pometen, a kada je um pometen, onda je i daleko od koncentracije" (M.I,116)[/FONT].

Iz ovoga mozemo da vidimo da budizam podrzava ideju o povezanosti tela i uma. Sam Buda, kao Sidarta, na pocetku svog traganja je nekoliko godina pored svojih 5 asketa praktikovao totalno iscrpljivanje tela cime bi svoj um oslobodio njega ali je vremenom shvatio da takav sistem vezbanja ga nece odvesti do prosvetljenja. Bez obzira sto se budizam pridrzava ideje o povezanosti, sam sistem vezbanja je ipak vise koncentrisaniji na um jer kako Buda kaze: "Um je preteča svih stvari, um ih stvara i njima upravlja" (Dhp.1); "Bića se prljaju tako što imaju uprljan um i isto tako se pročišćuju time što pročišćuju svoj um" (S.III,151); "Ne znam nijednu drugu stvar koja može da donose toliko dobroga kao što je to razvijen um. Zaista, razvijen um ,ože da donese mnogo dobroga" (A.I,4); "Duhovni život se ne živi radi koristi u vidu imetka, počasti ili slave, radi koristi koje donosi moralnost, meditacija ili znanje i uvid. Potpuna oslobođenost uma, to je svrha, to je cilj i kulminacija duhovnog života" (M.I,197).

Da li telo treba da utice na um? Ako osecas da utice, onda utice. Ako osecas da ne utice, onda ne utice - ali ne postoji definicija da li treba ili ne treba. Cinjenica je da utice. Kada je dhamma u pitanju, ne postoji ni jedno precizno objasnjenje za neku stvar kojom se kaze da je nesto ispravno ili neispravno; treba ili ne treba Jednostavno vezbas a dhamma se sama otkriva.

 

[letoh]

Pitam jer sam pre jedno nedelju dana nosio neke stvari, pa su me posle zabolela ledja da nisam mogao normalno ni da sedim ni da hodam nego samo u krevet Dok me nije prosao taj bol bio sam sav rastrojen i nervozan. Znam tako jednu osobu koja boluje od dijebetesa ali, koliko sam mogao da vidim, to ne utice na njen um. Valjda uticaj tela na um zavisi od osobe do osobe i njenog temperamenta :dntknw: