Član
- Učlanjen(a)
- 12.09.2009
- Poruka
- 511
Teorija jina i janga
Daleko je značajniji kineski pojam o jinu i jangu, dve uvek suprostavljene životne sile, koje, kako pišu Landsburgovi, svoj izvor imaju u astronomskom shvatanju reda stvari. U knjizi Žutog Cara o unutrašnjem lečenju ‚‚Huang-ti nei čing" se kaže:
‚‚Načelo jin i jang je temeljno načelo čitavog Svemira. Ono je koren i izvor života i smrti. Preko svog međudelovanja, kroz svoje različite funkscije, jin i jang, pozitivna i negativna strana prirode, napadaju bolešću one, koji se bune protiv prirodnih zakona. U svrhu postupanja i lečenja u nekoj bolesti mora se tražiti njihovo poreklo."
Inače, poreklo jina i janga nalazi se u taoističkoj legendi o stvaranju. Jang predstavlja pozitivan pol: aktivnost, muževnost, koje su utelovljene u nebesima, svetlu, tvrdoći i toplini. Jin je, međutim, negativan: pasivan, ženski, a svoje utelovljenje nalazi u Mesecu, Zemlji, tami, hladnoći i vlazi. U telu se jin nalazi na desnoj, a jang na levoj strani.
Odvajkada jin i jang su Kinezima dinamika postojanja. Zajedničkim delovanjem oni upravljaju planetama i vode ih kroz godišnja doba i, dabome, vrše svoj uticaj na sve živo u beskonačnom Svemiru. Bolest kod pojedinaca uzrokuje poremećaj ranvoteže između jina i janga, a smrt nastupa tek onda, kada se ta ravnoteža toliko poremeti da se obustavi njihov tok.
Besmrtnost je, međutim bar prema ovim prastarim kineskim načelima, moguća tako dugo, dok traje ovaj neobični tok i dok se održava razumna ravnoteža između polova!
Sve do nedavno su savremeni naučnici sa omalovažavajučim smeškom gledali na teoriju o jinu i jangu. Međutim, odskora ova teorija se nalazi pod prizmom vrlo serioznih naučnih istraživanja i več su dobijeni i konkretni rezultati. Otkriveno je, naime, da dve različite hemikalije koje se nalaze u gotovo svakoj ljudskoj ćeliji, podešavaju ili nadziru stotine pa i hiljade funkcija na nivou ćelija, delujući permanentno se suprostavljajući jedna drugoj. Njihovo delovanje je već utvrđeno u tako različitim procesima, kao što su prisilno grčenje srca, zatim skupljanje ili širenje krvnih sudova prilikom dizanja ili spuštanja krvnog pritiska!
-Očaran sam teorijom jina i janga i smtaram da je tačna, mada ne mogu da shvatim kako su drevni kineski naučnici došli do nje. Nema sumnje da se mnoge reakcije tela, koje se svode na načelo ‚‚uključiti-isključiti" jedino mogu objasniti posredstvom delovanja ovih dveju suprostavljenih sila...
Ovo su reči farmakologa dr Nelzona Goldberga sa Univerziteta Minesota, čoveka koji je među prvima počeo ozbiljno da proučava kinesku teoriju o jinu i jangu. O ovoj teoriji, naravno, oskoro će se još mnogo čuti.
Međutim, lista zbunjujućih znanja naših predaka ovde se ne završava. Ona, zapravo, tek počinje.
Slobodan Dželebdžić- ‚‚Svedoćenja o kulturi izčezlih civilizacija"
Beograd, 2001.
Daleko je značajniji kineski pojam o jinu i jangu, dve uvek suprostavljene životne sile, koje, kako pišu Landsburgovi, svoj izvor imaju u astronomskom shvatanju reda stvari. U knjizi Žutog Cara o unutrašnjem lečenju ‚‚Huang-ti nei čing" se kaže:
‚‚Načelo jin i jang je temeljno načelo čitavog Svemira. Ono je koren i izvor života i smrti. Preko svog međudelovanja, kroz svoje različite funkscije, jin i jang, pozitivna i negativna strana prirode, napadaju bolešću one, koji se bune protiv prirodnih zakona. U svrhu postupanja i lečenja u nekoj bolesti mora se tražiti njihovo poreklo."
Inače, poreklo jina i janga nalazi se u taoističkoj legendi o stvaranju. Jang predstavlja pozitivan pol: aktivnost, muževnost, koje su utelovljene u nebesima, svetlu, tvrdoći i toplini. Jin je, međutim, negativan: pasivan, ženski, a svoje utelovljenje nalazi u Mesecu, Zemlji, tami, hladnoći i vlazi. U telu se jin nalazi na desnoj, a jang na levoj strani.
Odvajkada jin i jang su Kinezima dinamika postojanja. Zajedničkim delovanjem oni upravljaju planetama i vode ih kroz godišnja doba i, dabome, vrše svoj uticaj na sve živo u beskonačnom Svemiru. Bolest kod pojedinaca uzrokuje poremećaj ranvoteže između jina i janga, a smrt nastupa tek onda, kada se ta ravnoteža toliko poremeti da se obustavi njihov tok.
Besmrtnost je, međutim bar prema ovim prastarim kineskim načelima, moguća tako dugo, dok traje ovaj neobični tok i dok se održava razumna ravnoteža između polova!
Sve do nedavno su savremeni naučnici sa omalovažavajučim smeškom gledali na teoriju o jinu i jangu. Međutim, odskora ova teorija se nalazi pod prizmom vrlo serioznih naučnih istraživanja i več su dobijeni i konkretni rezultati. Otkriveno je, naime, da dve različite hemikalije koje se nalaze u gotovo svakoj ljudskoj ćeliji, podešavaju ili nadziru stotine pa i hiljade funkcija na nivou ćelija, delujući permanentno se suprostavljajući jedna drugoj. Njihovo delovanje je već utvrđeno u tako različitim procesima, kao što su prisilno grčenje srca, zatim skupljanje ili širenje krvnih sudova prilikom dizanja ili spuštanja krvnog pritiska!
-Očaran sam teorijom jina i janga i smtaram da je tačna, mada ne mogu da shvatim kako su drevni kineski naučnici došli do nje. Nema sumnje da se mnoge reakcije tela, koje se svode na načelo ‚‚uključiti-isključiti" jedino mogu objasniti posredstvom delovanja ovih dveju suprostavljenih sila...
Ovo su reči farmakologa dr Nelzona Goldberga sa Univerziteta Minesota, čoveka koji je među prvima počeo ozbiljno da proučava kinesku teoriju o jinu i jangu. O ovoj teoriji, naravno, oskoro će se još mnogo čuti.
Međutim, lista zbunjujućih znanja naših predaka ovde se ne završava. Ona, zapravo, tek počinje.
Slobodan Dželebdžić- ‚‚Svedoćenja o kulturi izčezlih civilizacija"
Beograd, 2001.