Budizam

[Jokshir]

Teorija jina i janga

Daleko je značajniji kineski pojam o jinu i jangu, dve uvek suprostavljene životne sile, koje, kako pišu Landsburgovi, svoj izvor imaju u astronomskom shvatanju reda stvari. U knjizi Žutog Cara o unutrašnjem lečenju ‚‚Huang-ti nei čing" se kaže:
‚‚Načelo jin i jang je temeljno načelo čitavog Svemira. Ono je koren i izvor života i smrti. Preko svog međudelovanja, kroz svoje različite funkscije, jin i jang, pozitivna i negativna strana prirode, napadaju bolešću one, koji se bune protiv prirodnih zakona. U svrhu postupanja i lečenja u nekoj bolesti mora se tražiti njihovo poreklo."

Inače, poreklo jina i janga nalazi se u taoističkoj legendi o stvaranju. Jang predstavlja pozitivan pol: aktivnost, muževnost, koje su utelovljene u nebesima, svetlu, tvrdoći i toplini. Jin je, međutim, negativan: pasivan, ženski, a svoje utelovljenje nalazi u Mesecu, Zemlji, tami, hladnoći i vlazi. U telu se jin nalazi na desnoj, a jang na levoj strani.

Odvajkada jin i jang su Kinezima dinamika postojanja. Zajedničkim delovanjem oni upravljaju planetama i vode ih kroz godišnja doba i, dabome, vrše svoj uticaj na sve živo u beskonačnom Svemiru. Bolest kod pojedinaca uzrokuje poremećaj ranvoteže između jina i janga, a smrt nastupa tek onda, kada se ta ravnoteža toliko poremeti da se obustavi njihov tok.

Besmrtnost je, međutim bar prema ovim prastarim kineskim načelima, moguća tako dugo, dok traje ovaj neobični tok i dok se održava razumna ravnoteža između polova!

Sve do nedavno su savremeni naučnici sa omalovažavajučim smeškom gledali na teoriju o jinu i jangu. Međutim, odskora ova teorija se nalazi pod prizmom vrlo serioznih naučnih istraživanja i več su dobijeni i konkretni rezultati. Otkriveno je, naime, da dve različite hemikalije koje se nalaze u gotovo svakoj ljudskoj ćeliji, podešavaju ili nadziru stotine pa i hiljade funkcija na nivou ćelija, delujući permanentno se suprostavljajući jedna drugoj. Njihovo delovanje je već utvrđeno u tako različitim procesima, kao što su prisilno grčenje srca, zatim skupljanje ili širenje krvnih sudova prilikom dizanja ili spuštanja krvnog pritiska!
-Očaran sam teorijom jina i janga i smtaram da je tačna, mada ne mogu da shvatim kako su drevni kineski naučnici došli do nje. Nema sumnje da se mnoge reakcije tela, koje se svode na načelo ‚‚uključiti-isključiti" jedino mogu objasniti posredstvom delovanja ovih dveju suprostavljenih sila...
Ovo su reči farmakologa dr Nelzona Goldberga sa Univerziteta Minesota, čoveka koji je među prvima počeo ozbiljno da proučava kinesku teoriju o jinu i jangu. O ovoj teoriji, naravno, oskoro će se još mnogo čuti.

Međutim, lista zbunjujućih znanja naših predaka ovde se ne završava. Ona, zapravo, tek počinje.

Slobodan Dželebdžić- ‚‚Svedoćenja o kulturi izčezlih civilizacija"
Beograd, 2001.

 

[Mindfulness]

Mislim da ne bi bilo lose otvoriti temu o Taoizmu. Sta vise, bilo bi izuzetno pozitivno da na ovom forumu imamo tu temu kako bi drugi mogli da procitaju nesto o tome ako ih zanima a ne zele da googlaju A ako jos uz to imamo nekog praktikanta taoizma prisutnog, to bi bio pun pogodak

 

[Mindfulness]

Dhamma govor Chong An Sunima u Koreji, maj mesec


Iz kontakta nastaje osecaj. Iz osecaja nastaje reakcija. To je ono sto nas drzi u krugu radjanja i umiranja. Nase reakcije na osecaje su nasa karta za put preporadjanja.

Ayya Khema: Being Nobody, Going Nowhere

 

[KattyTheGreat]

Moje omiljeno:

Baš svaki dan

Buda je savetovao da svako od nas svakoga dana sebe podseti da nismo
ovde zauvek. Mi smo na gostovanju, koje može da se završi u svakom
trenutku. Ne znamo kada, ne možemo ni da naslutimo. Uvek mislimo da
ćemo doživeti sedamdeset pet ili osamdeset godina, ali ko zna? Ako se
podsetimo svoje ranjivosti baš svakoga dana, naši životi biće prožeti
razumevanjem da je svaki trenutak važan i nećemo se toliko brinuti o
budućnosti. Sada je vreme da idemo duhovnim putem. Ako to zapamtimo,
uvek ćemo imati drugačiji odnos prema ljudima koji nas okružuju. I oni
mogu umreti svakog časa i sigurno je da ne bismo želeli da se to
dogodi u trenutku kada ne iskazujemo dovoljno ljubavi prema njima.
Kada to imamo na umu, naša praksa se povezuje sa sadašnjim trenutkom,
a meditacija poboljsava, jer joj je u osnovi sada jedan osećaj
neodložnosti. Moramo da delujemo sada. I u stanju smo da posmatramo
samo ovaj jedan dah, ne i sledeći.

Ayya Khema

 

[Mindfulness]

[FONT=Tahoma, sans-serif]ĀNATT[FONT=Tahoma, sans-serif]Ā[/FONT][/FONT]

Ānattā znači "ne-sopstvo" i učenje o anattā je specifično za budizam i ujedno njegovo najradikalnije učenje. Mi obično pretpostavljamo da iza našeg promenljivog tela, uma i iskustava postoji jedan nepromenljivi ego ili sopstvo. Identifikujući to sopstvo kao "ja", mi tada druge stvari označavamo kao "moje" -- "moja žena", "moje vlasništvo", "moja religija", "moja zemlja" itd. Ovo je, prema Budi, uzrok mnogih muka i bolova koje ljudi nanose sami sebi i drugima kroz pohlepu, strah, neznanje, mržnju i samoobmanjivanje. Buda kaže: "Telo nije sopstvo, osećaji nisu sopstvo, opažaji nisu sopstvo, mentalne konstrukcije nisu sopstvo i svest nije sopstvo... Onaj ko ovo vidi, postaje nevezan za te stvari, kad je nevezan strast bledi, kad je strast nestala on je slobodan, a kad je slobodan on i zna da je slobodan" (SN XXII.59). Nekada čujemo kako se kaže da je cilj budizma da se uništi sopstvo. To nije tačno, jednostavno zato što i nema sopstva koje bi se uništilo. Buda je učio da kada uvidimo da je ideja o trajnom metafizičkom sopstvu ili duši samo iluzija, tada prestajemo da patimo i prestajemo da nanosimo patnju sebi i drugima.

Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Kako postajem budista...

i šta to uopšte znači?

Kao prvo, biti budista ne znači pripadati nečemu, nekoj religiji, filozofiji, "sekti",
već tragati za istinom o stvarima kakve jesu, a ne kako mi priželjkujemo da one budu.
A da biste sebe smatrali budistom ili pre osobom sklonom ovakvom načinu
gledanja na svet u sebi i oko sebe, morate mnogo toga da naučite. Ili, možda, pre da od-učite.
Navike su, dakle, važan predmet istraživanja, jer samo ako ih prvo uočimo,
možemo i da ih se oslobodimo. Navike u mišljenju, govorenju i postupanju.​

Kao drugo, nigde nemojte da žurite, ali budite istrajni. Kopajući bunar sad tu, sad tamo nikad do vode stići nećete.​

Šta bi Buda u ovoj prilici savetovao? Evo jedne pričice.​

Sledbenik neke druge religije otišao je jednom do Bude kao skeptik koji traži da ga neko uveri u ispravnost učenja. Saslušavši izlaganje,
on zaista postade uveren u istinitost Budinih reči, te upita šta bi trebalo da učini da bi i postao budista. Buda mu odgovori:​

Prvo celu stvar podrobno ispitaj.​

E vi ste upravo na tom stupnju. Trebalo bi da učenje na pravi način ispitate onako kao što biste i bilo šta drugo ispitivali.
Razgovarajte sa sledbenicima učenja, pronađite hram u blizini (ili barem najbliži web site ) ), pažljivo čitajte tekstove. Ne samo objašnjenja
kako sve to funkcioniše, već i tuđa iskustva sa praktikovanjem budizma. Buda je zainteresovane uvek savetovao da osmotre sa različitih strana
i tek onda se odluče da li će živeti u skladu sa pravilima, za koja je tvrdio da svakome donose dobrobit, a umanjuju tegobe.
Kako budete istraživali različite vidove učenja, tako će se razvijati i vaša veština njegove primene.

I kao treće: sve što naučite proverite u sopstvenoj praksi. Meditirajući, dakle pažljivo posmatrajuči svoj život,
kao najveće čudo koje imamo pred svojim očima.
Samo lično iskustvo donosi pravi uvid i mogućnost samostalnog procenjivanja. Jer iskustvo je u suštini neprenosivo,
kao što slepcu ne možete nikada rečima opisati plavu boju ili gluvome šum talasa. Svako to mora sam za sebe da doživi.
Ako se uverite da nešto od toga što ste čitajući naučili funkcioniše i u praksi, da vas čini srećnijom i spokojnijom osobom,
držite se toga i razvijajte ga, vežbajući svakodnevno. Ako nešto ne funkcioniše -– odložite ga sa strane.
Možda nešto niste dobro razumeli ili mu još jednostavno nije vreme.​

Srećno putniče i dobro motri da svoj put iz vida ne izgubiš...​

 

[Mindfulness]

Opažajući trajnost u prolaznom,
zadovoljstvo u bolnom,
sopstvo u onom što sopstvo nije,
privlačnost u neprivlačnome,
bića, uništena pogrešnim stavovima,
lude, radi sopstvenog uma.
Upregnuti u jaram Mare,
od tog jarma odmor ne nalaze.
Bića nastavljaju put svoj,
što vodi iz rođenja u smrt..

Buda

 

[Mindfulness]

Stvari nisu onakve kakve izgledaju -- ali nisu ni drugachije.

Lankavatara sutra

Bas kao sto je zora prethodnica, prvi nagovestaj radjanja sunca, isto tako je i ustaljenost u vrlini prethodnica, prvi nagoveštaj radjanja Plemenitog osmostrukog puta.

Buda
SN XLV.50

 

[Mindfulness]

Pazljivome, cija je pozornost postojana,
tko je posten i obazriv,
uvidjajan i ispravan,
tome se ugled siri nadaleko.

Dhammapada, strofa 24


Budin put prociscenja vodi kroz napustanje. Ohrabreni smo da pazljivo i energicno analiziramo stvari i vidimo njihovu pravu prirodu; a to je da je svaka od njih neizvesna, nestabilna, prolazna. Ne napustamo stvari kao nekakav akt odbacivanja ili voljnog poricanja. Napustamo sa razumevanjem rodjenim iz istrazivanja. Postoji takodje prividan put ka prociscenju, koji nastaje iz vezivanja za gledista. Cvrsto se drzeci nekih ideja ili osecaja sa smo samo mi u pravu, moze u nama stvoriti snazno osecanje sopstvene vaznosti. Da, postoje energija, entuzijazam, uverenost. Ali ako suvise sledimo te puteve, to nas na kraju dovede do podela i disharmonije. Kada je nas napor u skladu sa stvarnoscu, tada dozivljavamo zadovoljenost u sebi i zracimo srecom.


Sa ljubavlju,
Bhikkhu Munindo

 

[Tsatsy]

Budizam je religija i filozofija nastala u Indiji oko 527. godine pne. Osnivač budizma je Siddhartha Gautama (pali: Siddhattha Gotama), po čijoj duhovnoj tituli, Buda (Budni, Probuđeni, odnosno, onaj koji zna), je ova religija i dobila ime.

Cilj budizma je dostizanje prosvetljenja, ili, tačnije rečeno, probuđenja (pali i sanskrit: bodhi). Probuđenje se može odrediti kao uviđanje istine (sanskrit: dharma, pali: dhamma) koja se krije iza pojavne strane fenomena, napuštanje i prevazilaženje pohlepe, mržnje i neznanja, te dostizanje oslobođenja od svekolike patnje, odnosno dostizanje stanja blaženstva i unutrašnjeg mira, nirvane (pali: nibbana — utrnuće, gašenje), a time i prekidanja ciklusa preporođenja (samsara). Način za dostizanje probuđenja Buda je izložio u osmostrukom plemenitom putu.

Budizam se danas može podeliti u tri velike grane: theravada (kao jedina preostala škola nikaja budizma), mahajana i vađrajana budizam.

Budizam se tokom 45 godina Budinog podučavanja i u prvih nekoliko vekova posle njegove smrti brzo proširio indijskim podkontinentom, a potom i centralnom, južnom, istočnom i jugoistočnom Azijom. Početkom dvadesetog veka budizam stiže u Evropu i Ameriku.

a gde mogu naci knjigu na ovu temu????

 

[Mindfulness]

Sta te konkretno zanima?