Поздрав свима!
Дефинитивно је истина да свештеници злоупотребљавају свој положај и користе се њиме као и пре и у време Христа. Ништа ново, каже се: дај човеку власт да видиш какав је. Лицемерство, снајка, свињска плећкица и 100 "еврића" није проблем за сваког ко ту види леп интерес и да може да ужива. На све смо то упозорени и не видим што се чудите или, што је важније, што се одричете да упознате Бога и Његове законе јер се неко користи положајем (мислим на ове што не читају Писмо)? Какве то има везе са вашим личним интересовањем за Бога?
Све док ми живимо у незнању, неко ће користити то поприлично. Данас се то веома лако види, погледајте само овлаш која скупоцена кола возе и какве куће имају. Можда неко од њих и има имање од раније, али ови новопечени су лако препознатљиви, поготову ако их знамо од раније. С обзиром да су све деноминације у апостасији (здруживању, екуменизму), не чудите се и да нам све живо толеришу, само да не подижемо глас.
Све то не мења ствар, то нема никакве везе са нама и нашим односом са Христом. Тражењем трна у оку код неког другог човека неће извадити наш балван. Не ваља ићи из крајности у крајност. Ако је нешто Бог дозволио - онда је дозвољено, ако је нешто забранио - онда је забрањено. Већ је исписано шта смемо, а шта не. Наравно, ко нама може забранити да сад навалимо на порцију пужева? Нико! Ако ћемо прекршити неку заповест (рецимо: Не убиј) и то можемо. Али сваким нашим чином иде и одговорност.
Ако неко мисли да треба да га неко убеђује да нешто не једе или да не дира, онда погрешно схвата хришћанство. Да будем преоштар, мада ми не лежи много то: слободно једи поховану мачетину, пужеве у сосу, попиј литар соне киселине или жабокречине. Све је дозвољено - живела слобода! То је крајност, зар не? Друга крајност је: нећу апсолутно ништа, можда мало сува хлеба, само да преживим. То апостоли нису говорили! Ништа од тога. Да ми неко прописује колико чега да једем дневно и колико склекова да урадим, то већ превазилази савете апостола и почиње да буде: закон људски. Друго је ако су то само савети којих не мора неко да се строго придржава. Ја, рецимо, не верујем да ћу престати да једем месо. Свињетину сам престао онда када сам прочитао да је нечиста, зечетину такође. Важила је парола: Ловци знају зашто! Ипак сам престао. Не зато што сам натерао себе, већ што ми је стало до Божијег мишљења и што Га заволех. Прво је било много проблема што се тиче моје околине (породице). Друго, није им било јасно откуд сад то. Сад је све нормално, чак сам доживео да се интересују за оно што Бог говори. Реакција је била таква јер се људи плаше онога што не схватају или нису имали прилике да виде (раде). Када човек живи у незнању све му је страно када дође до њега...
Постоји тачно речено шта је дозвољено, а шта не. Како један наш пријатељ са форума рече: појави се један апостол који рече да све можемо да једемо, и змије и жабе... Надам се да знате о чему се у ствари ради. Не ради се о нечистој храни (баш се овде потврђује да је све то гад да се једе) него се мисли на људе за које је наш апостол мислио да су нечисти јер је тако васпитаван. Зато му је и речено да не зове нечистим оно што је Господ очистио. Наравно да се не мисли на храну него на незнобошце који су раније сматрани нечистим.
14. А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
15. И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
........
28. И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
Самим тим што се по манастирима не једе то, показује нам јасно да се ипак тамо придржава тог закона. Ипак, није поштено тако. Ти се чистиш и освећујеш, а пушташ народ да живи у незнању и прљавштини. По хришћанском учењу, ја ћу први да се држим нечега да дам пример осталима. Тако треба свештеници да раде, а и да уче народ. Има таквих свештеника, али ми увек спомињемо оне лоше јер тражимо изговор за нас. Ако може он - могу и ја. Зар не? Ако једемо и пијемо, нека чинимо у Божију славу, али не значи да једемо и пијемо оно што он сматра нечистим.
Све је на савести самог човека, ако му треба изговор да нешто уради - наћи ће. Ако му треба оправдање за неки чин - наћи ће и то. Али у срцу зна да је згрешио! Може да цитира кога хоће, слуша све оне који му "милују уши", али то не мења чињеницу. Ако нисам сигуран да ли нешто сме или не сме, нећу га уопште дирати да не размишљам и да не саблажњавам и себе, а и остале који нису сигурни. Пример: чуо сам да та и та храна има у себи живу. Сад, не знам да ли има или нема. Неки кажу да има, неки кажу да нема. Ја ипак нећу ни да пробам да не бих ризиковао. Е тако се водим бар ја за нешто што ми није јасно тренутно или се двоумим. Чекам да ми се разјасни, не може све одмах и сад. Ово је све покренуто погрешним тумачењем Посланице Колошанима и овог сна који је наш апостол Петар имао у вези змија и жаба, буба и осталих гадова (у вези хране).
Другу главу Колошанима сам пробао да разјасним под другом темом (нађите по мојим постовима), а могао бих и да је копирам и за овде јер се баш ради о јелу и пићу, младинама (млад месец који су и хришћани држали до 5 или 6 васељенског сабора када је прекинут пагански обичај паљења ватре и скакања око и преко ње, па се само молило у цркви и кући), а и суботи.
14. И избрисавши писмо уредбе која беше против нас, и то узевши са среде прикова га на крсту; 15. И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и победи их на њему.
16. Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;
Христ је жртвом на крсту укинуо уредбе, победио их је. Како? Тако што су нас те уредбе оптуживале јер као незнобошци или грешници уопште, имасмо те уредбе које су нас теретиле пред Судом, а Господ их прикова на крст, тј. својом жртвом учини да те уредбе не важе за нас на тај начин што ће нам се опростити све што смо згрешили пре него што смо прихватили Христа ("поклонивши нам све грехе"- нећемо одговарати за све грехе јер нам се опростише жртвом на крсту). Зато Колошане (нас) нико неће осуђивати за јело и пиће, празнике, младине и суботе, јер им (нам) се све опрости. То никако не значи да сад можемо да наставимо да кршимо уредбе. Докле год их не кршимо оне не важе за нас - нису активне јер их не кршимо. У том смислу и сав закон не важи.
Световни пример: докле год не прођем кроз црвено светло закон не важи за мене - не плаћам казну. Кад прођем кроз црвено закон важи и ставка та и та закона ме терети да сам прекршио закон. Жртвом на крсту стари досије је обрисан. Значи ли то да треба да нам се отвори нови? Не! Оживећемо онда и онај стари и додаће нам се од нових прекршаја (грехова).