BOROVNICA - Vaccinium myrtillus

[Nostradamus]

Prouzrokovac ove bolesti se suzbija istim preparatima kao plamenjaca borovnice a rokovi primene se prakticno podudaraju. Eriofidna grinja oštetuje cvetne pupoljke borovnice za vreme toplih zima. Ženka polaže jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih pupoljaka. U prolece kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke. Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi Galmin zajedno sa Bakarnim oksihloridom. Grinja se može suzbiti i akaricidima (Omite, Ortus, Demtan) cim se primeti prisustvo grinja. U vreme cvetanja se može pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo štetocine treba postaviti bele lovne klopke (lepljive-Rebellbianco ili vizuelne, koje se do pola napune vodenim rastvorom 1% deterdzenta).

Sl. 22 Zasad borovnice u punoj rodnosti

 

[Nostradamus]

U cilju zaštite borovnice u praksi se primenjuje metod integralne zaštite, koji u suštini pretpostavlja ogranicenu primenu pesticida, uz istovremenu primenu raznih preventivnih mera (zdrav sadni materijal, uvodenje otponijih sorti, blagovremena primena odredenih agrotehnickih mera i dr).
Orijentacioni program integralne zaštite borovnice, obezbeduje efikasnu zaštitu borovnice kao i ispunjavanje zahteva Evropske unije, u pogledu ostatka rezidua pesticida u plodovima.
Uslov uspešnosti je da se ovaj program striktno sprovede. Posebno naglašavamo znacaj tretiranja zasada odmah nakon berbe, neprekidnog unistavanja korova i biljnih vaši kao i pravilnog izbora sorte i parcele za podizanje zasada, a narocito obezbedenje zdravog sadnog materijala.

 

[Nostradamus]

Zaštita borovnice od nepovoljnih cinilaca sredine: Zaštita od kasnih prolecnih mrazeva se najefikasnije sprovodi ako je u zasadu instaliran sistem za zalivanje vestackom kišom. Sistem se ukljucuje najkasnije kada temperatura padne na 00C. Neprekidnim orošavanjem se na površini biljke stvara ledeni film koji štiti cvet od izmrzavanja. Ovaj nacin je efikasan cak i kada temperatura padne na -8,10C. Sa orošavanjem se prekida sledeceg jutra, u momentu kada led pocne da se topi. U slucaju izbora neodgovarajuce parcele, vetrovi mogu predstavljati veliki problem. Vetrovi ometaju let pcela, isušuju žig tucka, hlade zemljište, usporavaju pojedine fenofaze razvoja. Zaštita se vrši postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva od bukve ili jove. Nisu pogodne smrca i breza. Postavljanje protivgradnih mreža iznad plantaža je u našim uslovima jedini efikasan nacin zaštite borovnice od grada. Mreže ujedno predstavljaju i veoma efikasnu zaštitu od ptica. Ptice predstavljaju znacajan problem u gajenju borovnice.

 

[Nostradamus]

Ukoliko na plantaži ne postoji protivgradna ili mreža za zaštitu od ptica mera se sprovodi pomocu sprava koje proizvode zvukove razlicite vrste i intenziteta.
Za zaštitu od divljih životinja, najefikasnije je zasade zaštititi žicanom ogradom visine 1,5 m po kojoj se na vrhu postavlja bodljikava žica.

Sl. 24 Protivgradna mreža na zasadu borovnice

 

[Nostradamus]

Berba borovnice

Berba borovnice se obicno proteže u periodu od 6 do 8 nedelja s obzirom da postoje rane, srednjerane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje, pošto su crvenkasti-poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalažu zapremine 0,57 l. Mogu se koristiti i male kofice. Kada se koriste kofice dolazi do oštecenja pepeljka. Prilikom pakovanja plodova uklanja se lisce i nezreli-crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan berac za 8 casova može napuniti 60-80 kutijica pomenute zapremine. Kod berbe treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoci u više klasa. Krupniji plodovi postižu višu cenu na tržištu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom povecava se trajašnost plodova i postiže veca atraktivnost. Prinos po žbunu postepeno raste sa starošcu, pocev od druge godine. Odrasle biljke mogu dati 6-8 kutijica, a dobro negovani žbunovi cak i 20 kutijica. Plodovi borovnice se mogu prodati za potrošnju u svežem stanju, ali se takode mogu konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su gotovo istog kvaliteta kao i sveži.

 

[Nostradamus]

Trzište i plasman

Proizvodnja borovnice odlikuje se izrazito visokim stepenom robnosti preko 95% od ubranih plodova u preradenom i svežem stanju plasira se na tržiste (svetsko i unutrašnje). Izvoz borovnice, najvecim delom u smrznutom stanju, usmeren je uglavnom ka najrazvijenijim zemljama Evrope i SAD. Ova tržišta zahtevaju visok kvalitetprizvoda od borovnice. Zbog toga je neophodan uslov za razvoj primarne proizvodnje ove vrsta voca je postojanje kapaciteta za njihovu preradu, skladištenje i isporuku. Najveci deo borovnice u svežem i smrznutom stanju u zapadno evropskim-zemljama plasira se preko lanaca hipermarketa gde se ostvaruju prosecne cene od 1.50 USD lkg za svežu borovnicu, odnosno 2,70 USD l/kg smrznute borovnice. Veliko interesovanje za ovu vocnu kulturu dovodi do naglog širenja zasada u Cileu, Poljskoj, i Rumuniji što ce sigurno dovesti do povecanja ponudeborovnice na svetskom tržištu i nesumljivo do pada cena.

 

[Nostradamus]

 

[Nostradamus]

Organizacioni aspekti gajenja borovnice: Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u našoj zemlji najcešce su u planinskim i priplaninskim terenima cesto dosta udaljeni od vecih naseljenih mesta i bez dobre putne mreže. To znacajno utice na povecanje troškova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta lošim putevima. Poseban problem u gajenju borovnice u našoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvodaca o ovoj vrsti. Takode, mali broj strucnjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo cemu specificne vrste jagodastog voca.

 

[sasamazalica]

[h=1]BOROVNICA - Vaccinium myrtillus[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] borovinka, borovnjaca, brusnica, crna borovnica. [/FONT]

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]vaccinium myrtillus .[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: borovnica je malen grm sa cvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinacni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružicaste boje. Plod je socna crnomodra boba velicine graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom. ,


Stanište: borovnica u velikom mnoštvu pokriva tlo crnogoricnih i belogoricnih šuma.
Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i
suše se na senovitom i zracnom mestu. Plodovi se sabiru Ieti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu
[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokracne kiseline te za lecenje kod povracanja, proliva, želucanih grceva, kašlja i šecerne bolesti. Bobe se upotrebljavaju u lecenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita..[/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Listovi predstavljaju vazan narodni lek protiv šecerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Caj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pecnici na 40 stepeni C. [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] [/FONT][/FONT]
Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokracnog mehura i mokracnih kanala.

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Bobice jedemo sveže ili osušene i uložene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili mermeladu.
Sok je najbolji za grgljanje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, narocito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Na taj nacin pomažu kod zatvora.
Borovnice uticu na vid i cuvaju ocnu mrežnicu. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leci želucani i crevni katar, pomaže kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita

Inace da naglasim da BOROVNICU mozete gajiti i u svome dvoristua sadnice se nabavljaju u svakoj dobrosnabdevenoj poljoprivrednij apoteci.Jedino sto je nepovoljno je da plod stize tek posle 3-4god.[/FONT]

​

​

ok..