BOROVNICA - Vaccinium myrtillus

[Nostradamus]

[h=1]BOROVNICA - Vaccinium myrtillus[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] borovinka, borovnjaca, brusnica, crna borovnica. [/FONT]

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]vaccinium myrtillus .[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: borovnica je malen grm sa cvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinacni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružicaste boje. Plod je socna crnomodra boba velicine graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom. ,


Stanište: borovnica u velikom mnoštvu pokriva tlo crnogoricnih i belogoricnih šuma.[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i
suše se na senovitom i zracnom mestu. Plodovi se sabiru Ieti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu
[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokracne kiseline te za lecenje kod povracanja, proliva, želucanih grceva, kašlja i šecerne bolesti. Bobe se upotrebljavaju u lecenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita..[/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Listovi predstavljaju vazan narodni lek protiv šecerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Caj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pecnici na 40 stepeni C. [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] [/FONT][/FONT]
Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokracnog mehura i mokracnih kanala.

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Bobice jedemo sveže ili osušene i uložene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili mermeladu.
Sok je najbolji za grgljanje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, narocito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Na taj nacin pomažu kod zatvora.
Borovnice uticu na vid i cuvaju ocnu mrežnicu. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leci želucani i crevni katar, pomaže kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita

Inace da naglasim da BOROVNICU mozete gajiti i u svome dvoristua sadnice se nabavljaju u svakoj dobrosnabdevenoj poljoprivrednij apoteci.Jedino sto je nepovoljno je da plod stize tek posle 3-4god.[/FONT]

​

 

[Nostradamus]

GAJENJE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE

Visokožbunasta americka borovnica potice iz SAD. U divljem stanju se prostire u istocnom delu SAD-a (od Floride na jugu do Micigena na severu). Dostiže visinu od 3 4,5 m, a najbolje uspeva na vlažnim staništima i vecoj nadmorskoj visini. Zbog specificnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na sušu. Prema poslednjim podacima visokožbunasta borovnica se u SAD-u gaji na površini od oko 8500 ha, sa godišnjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na nešto vecim povrsinama gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Cileu, Švajcarskoj, Belgiji i Nemackoj. Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka i veoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Vrlo malo je iskoriscena u odnosu na mogucnosti koje pruža. Borovnica je dugovecna biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 god i više. Jedna je od najskupljih vocnih vrsta i za podizanje 1 ha zasada košta oko 20.000 € i to bez protivgradne mreže. Sa mrežom cena prelazi 35.000 €. Obzirom na dužinu eksploatacije stopa amortizacije nije velika. Investicioni period traje od tri do šest godina, a najveca ulaganja su u pripremi zemljista i podizanju zasada (humus, materijali za popravku zemljišta, sadnice (jedna kvalitetna sadnica kosta oko 3,5 do 4 €), sistem za navodnjavanje i dr.). Od trece do šeste godine prinosi se uvecavaju a od sedme godine zasad ulazi u puni rod.

 

[Nostradamus]

U punoj eksploataciji najveci troškovi su u berbi koja se obavlja više puta. Plodovi, prvenstveno namenjeni svežoj potrošnji kada imaju i najvecu cenu, moraju se brati pažljivo u male posudice što dodatno usporava i poskupljuje berbu.

Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana “americka borovnica" je vrlo malo zastupljena u Srbiji, ispod 10 hektara. Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premašuje 200.000 tona i ima tendenciju povecanja. Najveci proizvodaci su SAD i Kanada sa oko 140.000 t, zatim Poljska, Nemacka, Holandija, Skandinavske zemlje, Rumunija i dr. U svetu visokožbunastu borovnicu proizvode još Novi Zeland, Australija, Japan, Cile (gde površine naglo rastu) a slede i Argentina i Urugvaj. Prema podacima o ubrzanom širenju americke borovnice u svetu preti opasnost od hiperprodukcije što ce neminovno dovesti do pada cena na svetskom tržištu. Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L .) je rasprostranjena u svetu, a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m nadmorske visine. Ukupno se otkupi više desetina tona godišnje a veliki deo ubrane borovnice se koristi u domacinsvima tako da se ne može utvrditi tacna proizvodnja. Ona ima višu cenu od americke i vecu potražnju ali su njeni areali gajenja ograniceni.

 

[Nostradamus]

Sl. 1 Borovnica u punom rodu
Znacaj ploda borovnice: Plod borovnice je veoma cenjeno i ukusno voce. Ima visok sadržaj secera (prosecno 6,5 do 8% i više), ukupnih kiselina (1-3%), zatim proteina (1,1%), celuloze (1,5 - 2%), pektina (1,8%), antocijanina, mineralnih soli, vitamina i dr. Energetska vrednost borovnice je niska svega 60Kcal u 100g ploda tako daje vrlo korisna u dijetama protiv gojaznosti.

 

[Nostradamus]

Koristi se uglavnom svež, što je i najkorisnije, zamrznut ili u obliku nekih preradevina kao što su marmelade, vocni jogurti, sokovi, želea, slatka, kompoti i dr. U farmaceutskoj industriji koriste se specificne terapeutske osobine jedinjenja prisutnih u borovnici (inace retka u drugim biljnim esencijama), najviše u spravljanju preparata za prevenciju i lecenje bolesti ociju. Konzumiranje borovnice u raznim oblicima pomaže u prevenciji i lecenju povišenog šecera u krvi, skleroznih obolenja, loše cirkulacije krvi, proliva, bolesti želudca i creva, mokracnih kanala i dr. Sok borovnice iz svežeg ploda ima blago asepticno dejstvo i koristi se pri upalama grla i desni. Antocijani iz ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala isprecavanju nastanak raznih bolesti pa i kancera kod coveka. Borovnica je na celu liste obojenog voca i povrca po sadržaju antioksidanasa pa je otuda razumljiva povecana tražnja za ovim vocem u svetu poslednjih godina narocito šumske borovnice.

 

[Nostradamus]

U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokožbunaste borovnice. Od 70-tih godina prošlog veka do danas cinjeno je nekoliko pokušaja uvodenja u proizvodnji ove plemenite vocne vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajuci, tako da je i interes proizvodaca bio zanemarljiv. Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno vecu vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. Obzirom da eksploatacioni vek plantažno gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novcanih sredstava, zbog cega je neophodno, pre otpocinjanja investicija izvršiti detaljnu analizu agroekoloskih i drugih uslova koji su relevantni za ovu proizvodnju na odredenom prostoru. Rentabilna proizvodnja ove vocne vrste moguca je jedino u odgovarajucim agroekoloskim i drugim uslovima.

 

[Nostradamus]

Uslovi uspevanja

Gajena borovnica ima širok areal uspevanja i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljišnih uslova. Od klimatskih cinilaca za gajenje borovnice najveci znacaj imaju toplota, voda i vlažnost vazduha i svetlost Gajenim sortama borovnice najviše odgovaraju umereno topla i umereno vlažna podrucja, sa vegetacionim periodom dužim od 160 dana. Blizina vodenih povšina, takode povoljno deluju na rast i razvitak ove vocne vrste.

 

[Nostradamus]

Položaj: Borovnica uspeva na nadmorskoj visini izmedu 300 i 800m, a u južnijim lokalitetima i do 1000m. lznad ovih visina plodovi visokožbunaste borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šecera pa je tamo gajenje rizicno i u tom slucaju iskljucivo treba birati ranostasne sorte. U toplijim i niskim predelima visokožbunasta borovnica ne nakupi dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji položaji su seveni i severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vlagu. Južne ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljišta i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 30 do 50. Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina cetinarskih šuma ukojima ima crnog bora.

 

[Nostradamus]

Zemljište: Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje borovnice je 7 do 10%. Laka, struktuma, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega šumska zemljišta bogata ostacima nastalih raspadanjem šumskih sastojina, gajnjace, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl.

Sl. 2 Šumska borovnica

 

[Nostradamus]

Organske materije (humus) pomažu u zaštiti osetljivih korenova borovnice tako što sprecavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperatura zemljista. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude izmedu 4,2 i 4,8 sa vrlo malim odstupanjima. Ona mora da se redovno kontroliše mada je svako odstupanje veoma brzo vizuelno uocljivo na žbunu borovnice. Dubina zemljišta treba da je od 30 do50 cm, a što je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju borovnice bolji. Nivo podzemne stajace vode treba da je na 50 cm od površine kako ne bi ugrozavao njen opstanak. Zemljište mora biti stalne umerene vlažnosti, a nedostatak vlage nadomešcuje se ugradnjom sistema za navodnjavanje. Posebnu pažnju treba obratiti naprisustvo truležnica korena višegodišnjih kultura koje mogu izuzetno štetno delovati na simbiotsku mikorizu korena borovnice. Prisustvo obicne (šumske) borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljista za gajenje visokožbunaste borovnice. S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male površine, potrebno je svaku parcelu brižljivo odabrati i izvršiti neophodnu pedološko-agrohemijsku analizu zemljišta.