BOROVNICA - Vaccinium myrtillus

[Nostradamus]

Toplota: Borovnica podnosi temperature do300 C a oštecenja su manja ako je ona u dubokom snežnom pokrivatu koji nije preterano sabijen. Pozni prolecni mrazevi mogu oštetiti otvoreni cvet borovnice na 3,10C što je ipak retko jer visokožbunasta borovnica kasno cveta (druga polovina maja) znatno kasnije od šumske borovnice. Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno odvijati potrebno je da borovnica prode tokom zimskog mirovanja odredeno vreme na temperaturi nižoj od 7,20C (od 650 do 850 casova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira izmecu +60C u toku dana i -70C tokom noci. Rani jesenji mrazevi, pri temperaturi od -120C, mogu naneti štete nedozrelim izdancima i cvetnim pupoljcima. Pozni prolecni mrazevi po pravilu ne predstavljaju vecu opasnost zbog toga što borovnica relativno kasnije cveta.

 

[Nostradamus]

Temperature uticu i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Niže temperature i nedovoljna suma toplote uticu da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopste ne sazre.Visoke letnje temperature štetno uticu na žbun borovnice. Plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 400C dolazi do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dlacica, ne može dovoljno da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno orošavanje.

 

[Nostradamus]

Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlažnim letima, mogu da nanesu izvesne štete, pa cak i sušenje borovnice. Optimalna uskladenost metabolitickih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a svežijih noci, kada se proces disanja u toku noci prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna kolicina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slucaj. Temperaturni ekstremi (koji su dosta retki) mogli bi u nekim godinama i pod za to povoljnim okolnostima (bez snežnog pokrivaca u zimskim ili niska relativna vlažnost vazduha u letnjim mesecima) naneti izvesna oštetenja na izdancima i plodovima borovnice.

 

[Nostradamus]

Svetlost: Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni smanjena je fotosinteza što direktno utice na broj i kvalitet rodnih pupoljka. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ogranicavajuci cinilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podižu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajuce (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i pomotehnitkih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog potencijala, što dovodi do izostanka ili veoma malog roda. U oblacnom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost i žbun se znatno smanjuje. Zato je veoma važna dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba.

 

[Nostradamus]

Voda i vlažnost: Za uspešno gajenje borovnice potrebnoje od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje od toga preko 1000 mm ravnomerno rasporedenih u periodu vegetacije a relativna vlaznost vazduha iznad 80%.
Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta žbuna (nedeljni prirast bude i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Za normalan razvoj, rodnosti postizanje optimalnih prinosa pojedinici površine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosecna relativna vlažnost vazduha bude 75%. Kriticni period i za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visokoproduktivna proizvodnja borovnice moguca je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godišnje, s tim da je više od 50% isti pravilno rasporedeno u toku vegetacionog perioda. Sve ovo zahteva i optimalne ostale agroekoloske i druge uslove, kao i adekvatnu primenu agrotehnickih i pomotehnickih mera. Ukoliko su nedeljne kolicine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje sistemom "kap po kap", veštackom kišom ili vodenim kolima.

 

[Nostradamus]

Karakteristican simptom nedovoijne kolicine vlage je crvenilo lista. Usled suše mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lišce prevremeno otpada. U ekstremnim slucajevima dolazi do sušenja mladara, pa cak i citave biljke. Do ove pojave relativno cesto dolazi zbog specificnosti grade korenovog sistema borovnice, koji je veoma plitak. Najveca masa korena se nalazi na dubini od 15 od 40 cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlacice (žile sisavice), vec se biljke obezbeduju vodom i mineralnim materijama iz zemljista uz pomoc specificne mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih korisnih vrsta gljiva). U slucajevima zemljišne i vazdušne suše, koje su uz to pracene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogucnosti da obezbedi dovoljne kolicine vlage pa dolazi do oštecenja na biljkama. Borovnica takode ne podnosi višak vlage u zemljištu. Nivo podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod površine zemljišta. Ukoliko se pojavi višak vode u zoni korena u toku više dana, odnosno ako ista ne otice, može doci do stvaranja nekih jedinjenja toksicnih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivicnih bolesti izazivaca truljenja korena i izdanaka borovnice. Grad nanosi znacajne štete borovnici, kako plodu i listu tako i jednogodišnjim letorastima i starijem drvetu. Štete su višegodišnje. Žbun se teško opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u cilju njegove obnove. U podrucjima u kojima se javlja grad obavezno je postavljanje protivgradne mreže što dodatno poskupljuje investiciju.

 

[Nostradamus]

Izbor sadnog materijala

Najveci broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvodacima, radi sigunije oplodnje preporucuje gajenje nekoliko koje se medusobno mogu oprašivati. Na izbor sorti uticu sledeci cinioci: zahtevi tržišta, rodnost, vreme sazrevanja, dužina berbe i otpornost prema bolestima. Za podizanje plantažnih zasada borovnice koristiti iskljucivo sadni materijal proizveden na neki od vegetativnih nacina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom državnih ovlašcenih institucija. Sadni materijal mora biti garantovane sortne cistoce i besprekornog zdravstvenog stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i grinja), odnosno mora posedovati odgovarajuci certifikat u Republici Srbiji se uglavnom može nabaviti sadni materijal iz uvoza. Na tržistu zemalja sa razvijenom kulturom gajenja visokožbunaste borovnice se najcešce mogu naci dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute) sadnice. Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajucim kontejnerima sa vecom ili manjom kolicinom supstrata. Mogu se saditi tokom citave vegetacije, od proleca do jeseni. Takode, dobra osobina ovakvih sadnica je da se mogu transportovati na velika rastojanja u dužem vremenskom roku bez opasnosti od sušenja i oštecenja. Balirane sadnice su stegnute u mrežu u kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mreža i supstrat se stavljaju nakon vadenja sadnice, pre isporuke. Obicno su stare tri godine i bolje su razvijene od kontejnerskih. Posle sadnje mreža se vremenom sama raspada.

 

[Nostradamus]

Obavezno sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: certifikat o sortnoj cistoci i fitosanrtarno uverenje o zdravstvenom stanju. lzbor zdravog sadnog materijalaje od najveceg znacaja za rentabilnu proizvodnju. Može se koristiti samo sadni materijal od proizvodata i distributera koji su registrovani za ovu delatnost.
Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o sadnom.

 

[Nostradamus]

Opis nekih sorti visokožbunaste borovnice

Bluta (Bluetta) je relativno kržljava, vrto rodna sorta, ranog sazrevanja. Plodovi su sitni do srednje krupni, privlacne tamno plave boje. Pogodna je za rucnu berbu. Slabo podnosi transport.


Blukrop (Bluecrop): je americka sorta stvorena u Weyneouth-u u državi New Jersey. Žbun je bujan, uspravan, otporan prema suši, zimskim mrazevima i prouzrokovacima bolesti. Vrlo je rodna sorta. Grozd je rastresit sa krupnim, loptastokolacastim cvrstim bobicama, svetloplave boje. Mezokarp je nakiseo, aromatican, dobrog kvaliteta. Bobice ne pucaju i ne opadaju u punoj zrelosi. Dobro podnosi transport i cuvanje zbog cega se preporucuje kao vodeca sorta.

 

[Nostradamus]

Sl. 7 Sorta Blueray
Blurej (Blueray) je takode americka sorta nastala u istoj istrazivackoj stanici kao prethodna sorta. Žbun je bujan, uspravnog rasta, vitalan. Grane se pod teretom roda povijaju. Sazreva srednje rano. Grozdovi su mali, zbijen. Bobice su veoma krupne, loptastokolacastog oblika svetloplave boje, sa obilnim pepeljkom. Ne pucaju. Meso je cvrsto, slatkonakiselo, aromaticno i vrlo ukusno. Odlicno podnosi manipulaciju i transport.