BOROVNICA - Vaccinium myrtillus

[Nostradamus]

Nega i zaštita zasada borovnice uprvoj godini: Negom i zaštitom u prvoj godini potrebno je zasad pripremiti za što vecu i kvalitetniju rodnost u godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i rucno plevljenje i trave oko sadnice, navodnjavanje i zaštitu od bolesti i štetocina.
Nega zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehnickih i pomotehnickih mera kako bi borovnica svake godine davala stabilan i kvalitetan prinos i to: prihranjivanje zasada mineralnim dubrivima, održavanje zemljišta, malciranje, rezidba, navodnjavanje i održavanje zemljišta u stanju optimalne vlažnosti i zaštita od bolesti, štetocina i korova.

 

[Nostradamus]

Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka. Pri izvodenju ove mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne bi izazvala promena pH vrednosti supstrata, što bi imalo negativni efekat po sadnice. Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je dubrenje organskim i mineralnim dubrivima. Svake trece godine treba koristiti stajnjak u kolicini od 30 tona po hektaru. Borovnica dobro reaguje na azotna dubriva, ali se bolji rezultati postižu upotrebom kompleksnih dubriva. U maju ili junu prve godine poslesadnje treba koristiti po50-60g KAN-a po sadnici. Dubrivo rasturiti na 25-30cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti kompleksna dubriva (NPK - 8:12:26 + MgO) ili vockal (NPK 8:5:24 + MgO i gvozde) u kolicini 400-500kg/ha. Dubrenje treba izvesti krajem novembra ili pocetkom decembra pre snega. Prihranjivanje KAN-om u kolicini od 200 do 250 kg/ha izvoditi pocetkom marta i krajem maja, s tim što se u prvom terminu koristi 100-150kg/ha, a u drugom terminu100 kg/ha.

 

[Nostradamus]

Održavanje zemljišta u zasadima borovnice se najcešce vrši tako što se meduredni prostor zatravi i kasnije redovno vrši malciranje. Manje je povoljno održavati zemljište u vidu jalovog ugara jer se cestim freziranjem gube ogromne kolicine vegetativne mase. Prostor u redu se održava plitkim okopavanjem, vodeci racuna da se ne ošteti korenov sistem sadnice. Primena herbicida nije preporucljiva osim u slucaju kada nemamo drugog izbora. Tada se veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson, Basta) u kolicini 3-5 lit./ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima visokožbunaste borovnice. Malciranje je postupak zastiranja zasada razlicitim materijalima. U tu svrhu se mogu upotrebljavati bukova kora, strugotina ili folija. Dobre strane malciranja su što je zemljište ispod malca u stanju povoljne vlažnosti, nije moguc porast korova i slicno. Veliki nedostatak je da se ispod malca naseljavaju razlicite vrste glodara koji mogu naneti ogromne štete korenovom sistemu. Iz tog razloga je neophodno postaviti mamke.

 

[Nostradamus]

 

[Nostradamus]

Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod vecine drugih vocnih vrsta. Borovnica donosi rod na letorastima izprethodne vegetacije, a pocinje da rada druge godine posle sadnje. Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Pošto vecina sorti imaju sklonost da prerode, namece se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe. Kod sorata sa tendencijom poleganja bocnih izdanaka namece se njihovo uklanjanje ili prekracivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim izdancima potrebno proredivanje rodnih grana unutar žbuna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagodena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna po naosob. Jaka rezidba koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju pojedinih izdanaka žbuna i jakom prekracivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, povecanja krupnoce ploda i ranijeg zrenja. Ukoliko se želi postici kasnije zrenje rezidbu treba svesti na najmanju meru. Uopšteno govoreci, oštra rezidba borovnice se ne preporucuje, sem u slucajevima jace regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veci prinos, te zbog toga treba slabije orezati. Njima treba obezbediti odgovarajucu kolicinu vode u svako doba. Jaca rezidba se sprovodi kod slabijih žbunova, na lošijim zemljištima sa deficitom hrane i vlage. Sa rezidbom treba poceti tek u cetvrtoj godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakržljale grane pri osnovi žbuna. U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba sto više reducirati na nekoliko jacih rezova u cilju uštede radne snage pri cemu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bocne grane. Povijene bocne izdanke takode treba uklanjati. Cesto je potrebno vršiti smanjenje rodnog potencijala na 3 - 5 rodnih pupoljaka po grani. Jacina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grancici, što zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolecnih mrazeva. U principu rezidba se može izvršiti u svako doba posle opadanja lišca do završetka cvetanja ukoliko je potrebno.

 

[Nostradamus]

Sl. 18 Simptomi nedostatka gvožda
Mnogi proizvodaci zanemaruju ulogu pcela u gajenju ove vocne vrste. Brojnim ogledima je dokazano da sa unošenjem pcelinjih društava u zasade borovnice dolazi do bolje oplodnje, krupnijih i kvalitetnijih bobica a time i neuporedivo veceg roda. Na površini od 0,20 ha dovoljno je unošenje jednog jakog pcelinjeg društva.

 

[Nostradamus]

Navodnjavanje: Navodnjavanju kao neophodnoj meri kod plantažnog gajenja borovnice mora se posvetiti posebna pažnja. Pored obezbedenja dovoljnih kolicina vode mora se voditi racuna i o njenom kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadržaju gvozda. Potrebne su cesle provere pH vrednosti vode da ne bi došlo do promene kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji.
Visok sadržaj gvožda u vodi za zalivanje može da izazove na bobicama pojavu pega braon boje koje smanjuju tržišnu vrednost plodova.

 

[Nostradamus]

Najkvaliletniji nacin zalivanja se obezbeduje sistemom "kap po kap". Upotrebom ovog sistema najracionalnije se koristi voda, biljke se ne kvase po površini lišca cime se smanjuje opasnost od nastajanja i prenošenja bolesti. Posebna pogodnost se ogleda u cinjenici da se pomocu "dozatora" kroz sistem zajedno sa vodom mogu dodavati potrebne kolicine lako rastvorljivih dubriva. Mana ovog sistema je njegova velika osetljivost na mehanicka oštecenja i uticaj vremenskih uslova. Takode, nedoslatak je i ispiranje lako pokretljivih elemenata (azot) iz zone kvašenja u dublje slojeve, usled cega oni postaju nedostupni korenovom sistemu biljke. Navodnjavanje veštackom kišom putem instaliranih stacionarnih ili pokretnih sistema ima brojne prednosti. Ovi sistemi se odlikuju dugim vekom upotrebe, ne predstavljaju smetnju pri izvodenju razlititih operacija u zasadu i veoma se efikasno mogu upotrebiti pri zaštiti zasada od poznih prolecnih mrazeva. Posebno je znacajna njegova uloga u stvaranju povoljnog mikroklimata u zasadu (vlažnosti vazduha koja se veoma povoljno odražava na kondiciono stanje biljaka), što nije slucaj sa primenom sistema "kap po kap". Zbog ove i cinjenice efikasne zaštite od mraza, preporucujemo instaliranje oba sistema ("kap po kap" i sistema za navodnjavanje veštackom kišom).

 

[Nostradamus]

Sl. 21 Gajenje borovnice u plasteniku
Treci, ništa manje efikasan sistem je navodnjavanje vodenim kolima kojim se zalivanje vrši vrlo racionalno i kvalitetno. Sistem se sastoji od mini vodenih topova koji prave neprekidno vodeno kolo ispod biljke. Precnik vodenog kola je obicno jednak precniku korenovog sistema. Upotreba bilo kog od ova tri sistema za navodnjavanje je u zavisnosti od spoljašnje temperature, vlažnosti zemljišta ili fenofaze u kojem se biljke nalaze.

 

[Nostradamus]

Zastita borovnice od bolesti i štetocina i korova

Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i štetocine, koje mogu naneti velike ekonomske štete, a u ekstremnim slucajevima dovesti i do propadanja zasada. S obzirom da se borovnica ne gaji u bližoj i daljoj okolini smanjena je mogucnost postojanja vece koncentracije prirodnih štetocina i bolesti. Zbog toga je vrlo važno zdravstveno stanje sadnica borovnice. Eventualna pojava bolesti i štetocina može biti prouzrokovana i zdravstveno neispravnim sadnicama. Štete borovnici mogu naneti eriofidna grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner, štitasta vaš i rutava buba u vreme cvetanja. Kržljavost žbunova borovnice izaziva virus kržljavosti borovnice. Ukoliko se u zasadu primete takvi žbunovi treba ih odmah iskrciti i uništiti i obratiti se proizvodacu sadnica. Plamenjaca borovnice se javlja u vidu pega velicine 2 - 20 mm na grancicama, liscu i zelenim plodovima. Zaraza može biti jaca u uslovima povecane vlažnosti (kišnih godina) i više temperature. Bolest se suzbija preparatima na bazi kaptana (Venturin), mankozeba (Ditan) i strobilurina. Rda stabla i lista borovnice može naneti velike štete ovoj vocki. Ispoljava se u obliku mrkih pega velicine 2 -3 mm. Pege se postepeno šire i mogu zahvatiti citav žbun. Najveca opasnost preti krajem proleca i pocetkom leta pri vlažnom i toplom vremenu. Bolest utice na smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova.