BORBA ZA IKONE U HRIŠĆANSTVU

[Laodikeja]

Ne postoji biblijski dokaz za bilo koju tvrdnju takve vrste, ali nije bitno, ovo nije tema za to..

 

[tripo 41]

Mrak je i tišina, nigde nema java,
> Ne budite sunce neka ga, nek spava.
> A što će vam svetlost kad joj sjat´ ne date,
> Istinu i pravdu i u mraku znate,
> Al vi, bedni ljudi, i manji i veći,
> Ne smete te reči na sva usta reći.
> Od postanka svoga idole lijete
> Gde se od svetlosti iza njih krijete.
> Gde nema prečage stvorite je sami,
>
> Od nemoćnih slika sve i sva ištete.
> Idoli su grozni pobožnost obukli;
> Dokle su istinu i savest utukli.
> Jer svaki taj idol, što gode ima,
> Hoće malo mita, ma bilo i dima.
> Klanjaju se ljudi, za to vrat imaju,
> Pred svakom prevarom da lepo klimaju.
>
> (Ljubomir Nenadovic)

 

[Marko1933]

РЕВНОСНИ ПРОТЕСТАНТ​

Једног летњег дана 1991. г. на дворишту око старчеве келије налазило се мноштво поклоника. У то време дошао је и један Грк, који је већ одавно живео у Немачкој и тамо постао ревносни протестант.
Старац га је, као и све остале, послужио ратлуком и водом. Протестант се обратио старцу:
"Ви православни, а посебно ви на Светој Гори, поклањате се Богородици као Самом Богу, заборављајући да је Она обична жена! Исто тако, поклањате се иконама и претпостављате да оне могу да чине чуда! Што је још горе, обраћате се моштима ваших светаца и, мада оне у великом броју случајева пропадају, ви их без гађења целивате! Све то показује да се ви, православни, налазите у великој заблуди!"

Odgpovor:

Ova prica nije ispravna. Protestanti ne smatrsaju Bogorodicu "obicnom zenom".


Сад ми, молим те, реци још нешто. Да ли код куће имаш фотографије својих родитеља, браће, сестара, жене, деце, пријатеља?"
"Наравно да имам!"
"А зашто онда ми не бисмо имали "фотографије" нашег небеског Оца, нашег Господа, наше Мајке, Пресвете Богородице, као и наше браће, светих мученика?

Pa ko vam brani da imate bilo cije fotografije na zidovima? Mozes da ih imas koliko god hoces.
Medjutim, nije problem u postovanu umetnosti i rodbinskih dslika, nego problem je u tom sto je sluzba ikonama i bilo kakvim predmetimsa prestup DRUGE zapovesti. "NE GRADI..... I NEMOJ IM SE KLANJATI NITI IM SLUZITI."

 

[Marko1933]

Jesu na nebu, samo toliko posto nije tema.
A ako jesu, to znaci da nije ni pogresno da se braca mole za nas...

Postovanje Mire,
Odavno se nismo culi.

Ako su pokonici na nebu, zbog cega je onda potreban Hristov dolazak?
Da li si negde procitao u Bibliji da ce pokojnici, pre vaskrsenja, sa Neba doci na zemlju? Znas da nisi.

Ako su pravednici na nebu, koja je svrha vaskrsenja?
Ionako ovo smrtno telo nece naslediti besmrtnost.
U tom slucaju vaskrsenje bi bilo besmisleno.
Pravednici nece vaskrsnuti na nebu, nego ce izavci iz grobova.
Tek prilikom Hristobvog dolaska i vaskrsenjem, mrtvi ce primiti besmrtnos (neraspadljivost) a ne pre toga. 1, Korincanima 15,52[/QUOTE]

 

[mire000]

Postovanje Mire,
Odavno se nismo culi.

Ako su pokonici na nebu, zbog cega je onda potreban Hristov dolazak?
Da li si negde procitao u Bibliji da ce pokojnici, pre vaskrsenja, sa Neba doci na zemlju? Znas da nisi.

Ako su pravednici na nebu, koja je svrha vaskrsenja?
Ionako ovo smrtno telo nece naslediti besmrtnost.
U tom slucaju vaskrsenje bi bilo besmisleno.
Pravednici nece vaskrsnuti na nebu, nego ce izavci iz grobova.
Tek prilikom Hristobvog dolaska i vaskrsenjem, mrtvi ce primiti besmrtnos (neraspadljivost) a ne pre toga. 1, Korincanima 15,52

[/QUOTE]

Pozdrav Marko.

Ovo je sve pogresno receno, a logika je preuzeta od onih koji ne poznaju ucenje crkve, nije tvoja. Ti si pametan covek pa zasto koristis tudje?

Uzmi ucenje crkve po svim ovim tackama pogledaj, pa onda kazi imaju li ovakva pitanja uopste smisla?
Nemaju nikakvog.

Necu ti odgovarati ovde nista, jer nije tema..

 

[Laodikeja]

Jevreji pre Hrista, Hristos i apostoli, ni prvi Hriscani - nisu u svojim crkvama imali nikakve slike, niti su odrzavali Bogosluzenje tako sto su palili svece, kadili i pevali pred slikama, klanjali se pred likovima starozavetnih velikanima vere, i slici Hrista, ili prikazima nebeskog carstva.

Ovo je pocelo da se uvlaci u crkvi sa pocetkom sredine drugog veka iz mnogobostva, i mnogobozackog obicaja umetnickog oslikavanja hramova posvecenih mnogobozackim bogovima, i njihovim slikovitim prikazima.



CRKVENO SLIKARSTVO, IKONE I KULT SVETACA

Običaj crkvenog slikarstva i upotrebe ikona u religijske svrhe - ima mnogobožačko poreklo, i bio je zastupljen u različitim kulturama i filozofijama starog sveta

U mnogobožačkim filozofijama - postojao je običaj da se unutrašnjost hramova ukrašava slikama i zidnim prikazima bogova i boginja kojima je hram bio posvećen, kao i simbolima, slikovitim predstavama duhovnog sveta i elementima vezanim za čoveka ui zagrobni život.

U ovu grupu zidnog slikarstva - posebno mesto zauzima Egipatska umetnost, sa svojim tipičnim predstavama bogova, i slikovitim prikazima iz života Egipatskih faraona, njihova ovozemaljska vladavina, smrt i prelazak iz vidljivog sveta u svet bogova.

Zidovi hramova su bili oslikavani i hijeroglifskim pismom, u kome su opisani različiti mitovi i legende, kao i zapisi iz istorije ratova i Egipatske civilizacije.

**

U starom Vavilonu - zidovi hramova su uglavnom bili ukrašavani slikama svetih životinja, kao i ornamentima iz prirode i čovekovog svakodnevnog života.

** **

**


Običaj simboličnog oslikavanja postoji u masoneriji.
U masoneriji hram predstavlja makrokosmos - njegova unutrašnjost je simbol univerzuma u kojoj su predstavljeni astrološki simboli, planete sazvežđa, i u samom centru svevideće oko - kao simbol vrhovnog boga sunca.
Sam izgled hrama je kockastog oblika i u ritualnom smislu predstavlja ujedinjenu silu svetlosti i mraka, kao i njihov stalni sukob.

**

Običaj slavljenja svetaca takođe ima mnogobožačko poreklo i potiče iz paganskog kulta mrtvih i verovanja da duše pokojnika posle smti - mogu uticati na materijalni svet, i da su zainteresovane za dobrobit svjih bližnjih.
U nekim filozofijama - duše umrlih su se zamišljale kao moćni duhovi koji su mogli da se razgnjeve ili da kazne ako im se ne bi udovoljilo.
U tu svrhu - postojali su rituali koji su trebali da umire duhove i učine ih zadovoljnima.
Postojao je oičaj da se se nakon smrti sačuvaju pokojnikove lične stvari - delovi odeće, nakita, kose i delova tela, koji su imali magijsko kultni karakter i smatrani su svetima.
U toku 4 veka - u Hrišćanskoj crkvi se dešavaju duboke promene.
Pod uticajem mnogoboštva a u težnji da se mnogobošcima olakša prelaz u Hrišćanstvo - crkvene vođe pretvaraju mnogobožačke hramove u Hrišćanske crkve, a mnogobožačke bogove u Hrišćanske svece, promenivši samo formu - dok je suština ostala ista.
Najpre se u Hrišćanskim crkvama ovog razdoblja - javljaju slike, i to u istočnim crkvama samo slike, a u zapadnim pored slika i kipovi.



**





**

Narod je u slici ( ikoni ), gledao neposrednu Božju blizinu, verovao je da slika ima čudotvornu moć, bilo je čak i sveštenika koji su strugali boju sa slika i mešali je sa svetom pričesti.
U crkvi se gotovo 150 godina vodila borba za i protiv obožavanja slika.
Tu borbu je odpočeo car Lav III Isaurijski ( 741 - 755 n. e ).
Njegov sin Konstantin - bio je još vatreniji protivnik obođavanja slika.
On je 754 godine - sazvao sabor u Hijereji na Maloazijskoj obali, na saboru je bilo prisutno 333 episkopa, obožavanje slika ( izjavili su Episkopi ), protivi se nauci svetog pisma.
Godine 787 je II Nikejski sabor je ukinuo zaključke Hijerejskog sabora i opet uspostavio obožavanje slika.
Pod carem Lavom V Jermeninom - opet je odpočela borba protiv obožavanja slika.
Za vreme carice Teodore - proglašena je restauracija ikona.
Opet je jednim sinodom uspostavljeno obožavanje slika, i 11 mart 843 godine - se slavio kao dan pobede pravoslavlja ( i ako je to bio najveći poraz u istoriji borbe za veru ).
Taj praznik je istočna crkva sačuvala do danas kao "nedelju pravoslavlja.

IZVOR - DUHOVNI VAVILON

 

[mire000]

Jevreji pre Hrista, Hristos i apostoli, ni prvi Hriscani - nisu u svojim crkvama imali nikakve slike, niti su odrzavali Bogosluzenje tako sto su palili svece, kadili i pevali pred slikama, klanjali se pred likovima starozavetnih velikanima vere, i slici Hrista, ili prikazima nebeskog carstva.

Ovo je pocelo da se uvlaci u crkvi sa pocetkom sredine drugog veka iz mnogobostva, i mnogobozackog obicaja umetnickog oslikavanja hramova posvecenih mnogobozackim bogovima, i njihovim slikovitim prikazima.



CRKVENO SLIKARSTVO, IKONE I KULT SVETACA

Običaj crkvenog slikarstva i upotrebe ikona u religijske svrhe - ima mnogobožačko poreklo, i bio je zastupljen u različitim kulturama i filozofijama starog sveta

U mnogobožačkim filozofijama - postojao je običaj da se unutrašnjost hramova ukrašava slikama i zidnim prikazima bogova i boginja kojima je hram bio posvećen, kao i simbolima, slikovitim predstavama duhovnog sveta i elementima vezanim za čoveka ui zagrobni život.

U ovu grupu zidnog slikarstva - posebno mesto zauzima Egipatska umetnost, sa svojim tipičnim predstavama bogova, i slikovitim prikazima iz života Egipatskih faraona, njihova ovozemaljska vladavina, smrt i prelazak iz vidljivog sveta u svet bogova.

Zidovi hramova su bili oslikavani i hijeroglifskim pismom, u kome su opisani različiti mitovi i legende, kao i zapisi iz istorije ratova i Egipatske civilizacije.

**

U starom Vavilonu - zidovi hramova su uglavnom bili ukrašavani slikama svetih životinja, kao i ornamentima iz prirode i čovekovog svakodnevnog života.

** **

**


Običaj simboličnog oslikavanja postoji u masoneriji.
U masoneriji hram predstavlja makrokosmos - njegova unutrašnjost je simbol univerzuma u kojoj su predstavljeni astrološki simboli, planete sazvežđa, i u samom centru svevideće oko - kao simbol vrhovnog boga sunca.
Sam izgled hrama je kockastog oblika i u ritualnom smislu predstavlja ujedinjenu silu svetlosti i mraka, kao i njihov stalni sukob.

**

Običaj slavljenja svetaca takođe ima mnogobožačko poreklo i potiče iz paganskog kulta mrtvih i verovanja da duše pokojnika posle smti - mogu uticati na materijalni svet, i da su zainteresovane za dobrobit svjih bližnjih.
U nekim filozofijama - duše umrlih su se zamišljale kao moćni duhovi koji su mogli da se razgnjeve ili da kazne ako im se ne bi udovoljilo.
U tu svrhu - postojali su rituali koji su trebali da umire duhove i učine ih zadovoljnima.
Postojao je oičaj da se se nakon smrti sačuvaju pokojnikove lične stvari - delovi odeće, nakita, kose i delova tela, koji su imali magijsko kultni karakter i smatrani su svetima.
U toku 4 veka - u Hrišćanskoj crkvi se dešavaju duboke promene.
Pod uticajem mnogoboštva a u težnji da se mnogobošcima olakša prelaz u Hrišćanstvo - crkvene vođe pretvaraju mnogobožačke hramove u Hrišćanske crkve, a mnogobožačke bogove u Hrišćanske svece, promenivši samo formu - dok je suština ostala ista.
Najpre se u Hrišćanskim crkvama ovog razdoblja - javljaju slike, i to u istočnim crkvama samo slike, a u zapadnim pored slika i kipovi.



**





**

Narod je u slici ( ikoni ), gledao neposrednu Božju blizinu, verovao je da slika ima čudotvornu moć, bilo je čak i sveštenika koji su strugali boju sa slika i mešali je sa svetom pričesti.
U crkvi se gotovo 150 godina vodila borba za i protiv obožavanja slika.
Tu borbu je odpočeo car Lav III Isaurijski ( 741 - 755 n. e ).
Njegov sin Konstantin - bio je još vatreniji protivnik obođavanja slika.
On je 754 godine - sazvao sabor u Hijereji na Maloazijskoj obali, na saboru je bilo prisutno 333 episkopa, obožavanje slika ( izjavili su Episkopi ), protivi se nauci svetog pisma.
Godine 787 je II Nikejski sabor je ukinuo zaključke Hijerejskog sabora i opet uspostavio obožavanje slika.
Pod carem Lavom V Jermeninom - opet je odpočela borba protiv obožavanja slika.
Za vreme carice Teodore - proglašena je restauracija ikona.
Opet je jednim sinodom uspostavljeno obožavanje slika, i 11 mart 843 godine - se slavio kao dan pobede pravoslavlja ( i ako je to bio najveći poraz u istoriji borbe za veru ).
Taj praznik je istočna crkva sačuvala do danas kao "nedelju pravoslavlja.

IZVOR - DUHOVNI VAVILON

Laodikeja, pises svasta, zar u katakombama nisu slikali slike mucenika, nisu palili svece, nisu pevali i nisu odrzavali Bogosluzenje?
Upravo taj nacin Bogosluzenja se i zadrzao do dan danas a vi to nazivate paganskim?
Stvarno covek ovde moze svasta cuti, a odakle vam sve to? Izvor: "Duhovi vavilon", a zasnovano na fiktivnoj prici iz neke smesne knjige...

Toliko je smesno da i nije vredno komentara, al da kazem zbog drugih sto ce citati, povezujete sa egiptom, vavilonom, masoneriojom.. veze s vezom nemate..

 

[Laodikeja]

Mire, razmem da zelis da opravdas Pravoslavni nacin Bogosluzenja, i sve sto se u toj crkvi cini, ali to nema veze sa izvornim Hriscanstvom, gde su se Hriscani okupljali u prostoriji oko stola, citali biblijske tekstove sa biblijskom porukom, pevali pesme, i upucivali molitve Bogu.

To se danas ( sa minimalnim razlikama ) uglavnom sacuvalo u protestantskim crkvama, koje vekovima od prve crkve nisu menjale nacin Bogosluzenja.

Pravoslavni i Rimokatolicki nacin Bogosluzenja, kao i sve elemente u tom Bogosluzenju i samom enterijeru i eksterijeru crkve - je uvela lokalna Rimska crkva iz mnogobostva svojim otpadom od Hristove crkve sredinom 2 veka, i moze se sa pravom reci da je to autenticno preslikano mnogobostvo i mnogobozacko Bogosluzenje.

Ovo nije fikcija, vec cista istorija koju poznaju i akademici, i istoricari.

Nije problem ne pisati o tome ako to nekoga povredjuje, ali se iz ljubavi prema istini i spasenju drugih mora ukazati na istinu, jer precutati znaci podrzavati laz i biti ravnodusan prema spasenju drugih.

Moje pobude ne sadrze nista sebicno, vec iskljucivo bratsko zalaganje za spasenje drugih, ali onavljam - nije problem o necemu ne pisati, vec samo ukazati na istinu da bi se covek podstakao da istrazuje, prvenstveno - sta rec Bozja govori o tome.

Pozdrav i mir u Gospodu!

 

[Adrian BG]

Jevreji pre Hrista, Hristos i apostoli, ni prvi Hriscani - nisu u svojim crkvama imali nikakve slike, niti su odrzavali Bogosluzenje tako sto su palili svece, kadili i pevali pred slikama, klanjali se pred likovima starozavetnih velikanima vere, i slici Hrista, ili prikazima nebeskog carstva.

Ovo je pocelo da se uvlaci u crkvi sa pocetkom sredine drugog veka iz mnogobostva, i mnogobozackog obicaja umetnickog oslikavanja hramova posvecenih mnogobozackim bogovima, i njihovim slikovitim prikazima.

Шта ће апостолима и првим хришћанима слике и живописи њих самих, када је апостолство и мучеништво тек отпочело? Први хришћани и јесу мало касније почели са осликавањем јеванђеља, као што и ви секташи качите слике када објашњавате Данилово пророчанство. Нама то служи као подсетник и осликани приказ онога у шта верујемо. У подвижништво тих хришћана који су страдали за веру.

Ако тако сагледавате, онда не бисте смели ни филмове да снимате и гледате, а ни аудио записе да користите, јер се то није тада користило.

Филм - Утисак покретних слика се базира на физичкој особини људског ока-ретиналној перзистенцији (лат. persistentio retinalis). Наиме, мрежњача (ретина) људског ока има особину да продужава трајање светлосне дражи око 1/10 секунде након њеног престанка. Ако видимо неколико статичних слика које се брзо смењују, претходна слика нам се „стапа“ са следећом и, у случају филмског записа, имамо илузију континуираног кретања - мада се филм састоји из низа статичних слика.


Што се тиче твоје тврдње (и оних који су те научили да пишеш тако) да је то многобожачки обичај осликавања и да су све наше цркве паганске (сем ваше), говори колико занемарујеш Стари завет који злоупотребљаваш само онда када ти треба. Тачно је да на Хориву нико не виде никакав лик, али доласком Господа Христа видесмо.


7. Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га. (Јован 14)




1. Царевима, глава 6
23. А у светињи над светињама начини два херувима од дрвета маслиновог; десет лаката беше висок сваки.
................
28. И обложи херувиме златом.
29. А све зидове дому унаоколо искити резаним херувимима и палмама и развијеним цветовима изнутра и споља.
30. И под дому обложи златом изнутра и споља.
31. И на уласку у светињу над светињама начини двокрилна врата од дрвета маслиновог, којима прагови с довратницима беху на пет углова.
32. И на тим двокрилним вратима од дрвета маслиновог изреза херувиме и палме и развијене цветове, и обложи их златом, и херувиме и палме обложи златом.



1. Дневника, глава 28
15. Под меру за свећњаке златне и жишке златне, по тежини сваког свећњака и жижака његових, и за свећњаке сребрне по тежини сваког свећњака и жижака његових, према потреби сваког свећњака;
16. И злата под меру за столове на којима ће стајати хлебови постављени, за сваки сто; и сребра за столове сребрне;
17. И за виљушке и за котлиће и за зделе злата чистог, и за златне чаше под меру, за сваку чашу, и за сребрне чаше сребра под меру за сваку;
18. И за олтар кадиони чистог злата под меру; и слику од кола златних херувима, који ће раширивши крила заклањати ковчег завета Господњег.




Језекиљ, глава 41
18. И беху начињени херувими и палме, једна палма међу два херувима, и у сваког херувима беху два лица:
19. Лице човечје према палми од туда, и лице лавово према палми од овуда; тако беше начињено по свему дому унаоколо;
20. Од земље до врх врата беху херувими и палме начињене, тако и по зиду у цркви.
25. И на вратима црквеним беху начињени херувими и палме, као по зидовима; и греде дрвене беху пред тремом споља.



2. Мојсијева, глава 40
24. И намести свећњак у шатору од састанка, према столу на јужну страну шатора.
25. И запали жишке на њему пред Господом, као што беше заповедио Господ Мојсију.
26. И намести олтар златни у шатору од сведочанства пред завесом.
27. И покади на њему кадом мирисним, као што беше заповедио Господ Мојсију.


2. Мојсијева, глава 25
34. И на самом свећњаку нека буду четири чашице као бадем и јабуке и цветови.
35. Једна јабука под две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега; тако ће бити под шест грана што ће излазити из свећњака;
36. Јабуке и гране њихове из њега нека излазе; све једноставно од чистог злата.
37. И начинићеш му седам жижака, и палићеш их да светле са сваке стране;


4. Мојсијева, глава 8
1. И рече Господ Мојсију говорећи:
2. Кажи Арону и реци му: Кад запалиш жишке, седам жижака нека светли напред, на свећњаку.
4. А свећњак беше скован од злата, и ступац му и цвеће сковано; по прилици коју показа Господ Мојсију тако беше начинио свећњак.
3. И учини Арон тако, и запали жишке да светле спреда, на свећњаку, као што Господ заповеди Мојсију.



4. Мојсијева, глава 16
46. И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче.
47. И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ.



35. Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене; (Лука 12)

Свећа представља нашу веру и надање, зато нас прати у молитвама. Очигледно је слабо знање о свештеничкој служби америчких секти, зато и саблажњавају цео хришћански свет како је у питању многобоштво и паганизам. Заиста, велика саблазан за слабе у вери.

 

[Laodikeja]

Neka Gospod pomogne da se slabi utvrde u jevandjelju, a sve trice, kucine, izgovore, i pravdanja da odbace, jer rec Bozja je bitna, sve ostalo je proizvod ljudskog.

Ako zelimo da sluzimo Bogu celim srcem - molicemo se da nas on povede sta da cinimo, i sta je pred njime prava sluzba, i ne treba nista ciniti makar nam ko to rekao, bilo kakav crkveni autoritet, dok nas sam Bog ne osvedoci da li treba nesto ciniti ili ne, jer ko su ljudi da nam oni sugerisu sta je ispravno a sta ne..

Slava Bogu!