Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Beleška: this_feature_currently_requires_accessing_site_using_safari
РЕВНОСНИ ПРОТЕСТАНТ
Једног летњег дана 1991. г. на дворишту око старчеве келије налазило се мноштво поклоника. У то време дошао је и један Грк, који је већ одавно живео у Немачкој и тамо постао ревносни протестант.
Старац га је, као и све остале, послужио ратлуком и водом. Протестант се обратио старцу:
"Ви православни, а посебно ви на Светој Гори, поклањате се Богородици као Самом Богу, заборављајући да је Она обична жена! Исто тако, поклањате се иконама и претпостављате да оне могу да чине чуда! Што је још горе, обраћате се моштима ваших светаца и, мада оне у великом броју случајева пропадају, ви их без гађења целивате! Све то показује да се ви, православни, налазите у великој заблуди!"
Odgpovor:
Ova prica nije ispravna. Protestanti ne smatrsaju Bogorodicu "obicnom zenom".
Сад ми, молим те, реци још нешто. Да ли код куће имаш фотографије својих родитеља, браће, сестара, жене, деце, пријатеља?"
"Наравно да имам!"
"А зашто онда ми не бисмо имали "фотографије" нашег небеског Оца, нашег Господа, наше Мајке, Пресвете Богородице, као и наше браће, светих мученика?
Pa ko vam brani da imate bilo cije fotografije na zidovima? Mozes da ih imas koliko god hoces.
Medjutim, nije problem u postovanu umetnosti i rodbinskih dslika, nego problem je u tom sto je sluzba ikonama i bilo kakvim predmetimsa prestup DRUGE zapovesti. "NE GRADI..... I NEMOJ IM SE KLANJATI NITI IM SLUZITI."
Jesu na nebu, samo toliko posto nije tema.
A ako jesu, to znaci da nije ni pogresno da se braca mole za nas...
[/QUOTE]Postovanje Mire,
Odavno se nismo culi.
Ako su pokonici na nebu, zbog cega je onda potreban Hristov dolazak?
Da li si negde procitao u Bibliji da ce pokojnici, pre vaskrsenja, sa Neba doci na zemlju? Znas da nisi.
Ako su pravednici na nebu, koja je svrha vaskrsenja?
Ionako ovo smrtno telo nece naslediti besmrtnost.
U tom slucaju vaskrsenje bi bilo besmisleno.
Pravednici nece vaskrsnuti na nebu, nego ce izavci iz grobova.
Tek prilikom Hristobvog dolaska i vaskrsenjem, mrtvi ce primiti besmrtnos (neraspadljivost) a ne pre toga. 1, Korincanima 15,52
Laodikeja, pises svasta, zar u katakombama nisu slikali slike mucenika, nisu palili svece, nisu pevali i nisu odrzavali Bogosluzenje?Jevreji pre Hrista, Hristos i apostoli, ni prvi Hriscani - nisu u svojim crkvama imali nikakve slike, niti su odrzavali Bogosluzenje tako sto su palili svece, kadili i pevali pred slikama, klanjali se pred likovima starozavetnih velikanima vere, i slici Hrista, ili prikazima nebeskog carstva.
Ovo je pocelo da se uvlaci u crkvi sa pocetkom sredine drugog veka iz mnogobostva, i mnogobozackog obicaja umetnickog oslikavanja hramova posvecenih mnogobozackim bogovima, i njihovim slikovitim prikazima.
CRKVENO SLIKARSTVO, IKONE I KULT SVETACA
Običaj crkvenog slikarstva i upotrebe ikona u religijske svrhe - ima mnogobožačko poreklo, i bio je zastupljen u različitim kulturama i filozofijama starog sveta
U mnogobožačkim filozofijama - postojao je običaj da se unutrašnjost hramova ukrašava slikama i zidnim prikazima bogova i boginja kojima je hram bio posvećen, kao i simbolima, slikovitim predstavama duhovnog sveta i elementima vezanim za čoveka ui zagrobni život.
U ovu grupu zidnog slikarstva - posebno mesto zauzima Egipatska umetnost, sa svojim tipičnim predstavama bogova, i slikovitim prikazima iz života Egipatskih faraona, njihova ovozemaljska vladavina, smrt i prelazak iz vidljivog sveta u svet bogova.
Zidovi hramova su bili oslikavani i hijeroglifskim pismom, u kome su opisani različiti mitovi i legende, kao i zapisi iz istorije ratova i Egipatske civilizacije.
**
U starom Vavilonu - zidovi hramova su uglavnom bili ukrašavani slikama svetih životinja, kao i ornamentima iz prirode i čovekovog svakodnevnog života.
** **
**
Običaj simboličnog oslikavanja postoji u masoneriji.
U masoneriji hram predstavlja makrokosmos - njegova unutrašnjost je simbol univerzuma u kojoj su predstavljeni astrološki simboli, planete sazvežđa, i u samom centru svevideće oko - kao simbol vrhovnog boga sunca.
Sam izgled hrama je kockastog oblika i u ritualnom smislu predstavlja ujedinjenu silu svetlosti i mraka, kao i njihov stalni sukob.
**
Običaj slavljenja svetaca takođe ima mnogobožačko poreklo i potiče iz paganskog kulta mrtvih i verovanja da duše pokojnika posle smti - mogu uticati na materijalni svet, i da su zainteresovane za dobrobit svjih bližnjih.
U nekim filozofijama - duše umrlih su se zamišljale kao moćni duhovi koji su mogli da se razgnjeve ili da kazne ako im se ne bi udovoljilo.
U tu svrhu - postojali su rituali koji su trebali da umire duhove i učine ih zadovoljnima.
Postojao je oičaj da se se nakon smrti sačuvaju pokojnikove lične stvari - delovi odeće, nakita, kose i delova tela, koji su imali magijsko kultni karakter i smatrani su svetima.
U toku 4 veka - u Hrišćanskoj crkvi se dešavaju duboke promene.
Pod uticajem mnogoboštva a u težnji da se mnogobošcima olakša prelaz u Hrišćanstvo - crkvene vođe pretvaraju mnogobožačke hramove u Hrišćanske crkve, a mnogobožačke bogove u Hrišćanske svece, promenivši samo formu - dok je suština ostala ista.
Najpre se u Hrišćanskim crkvama ovog razdoblja - javljaju slike, i to u istočnim crkvama samo slike, a u zapadnim pored slika i kipovi.
**
**
Narod je u slici ( ikoni ), gledao neposrednu Božju blizinu, verovao je da slika ima čudotvornu moć, bilo je čak i sveštenika koji su strugali boju sa slika i mešali je sa svetom pričesti.
U crkvi se gotovo 150 godina vodila borba za i protiv obožavanja slika.
Tu borbu je odpočeo car Lav III Isaurijski ( 741 - 755 n. e ).
Njegov sin Konstantin - bio je još vatreniji protivnik obođavanja slika.
On je 754 godine - sazvao sabor u Hijereji na Maloazijskoj obali, na saboru je bilo prisutno 333 episkopa, obožavanje slika ( izjavili su Episkopi ), protivi se nauci svetog pisma.
Godine 787 je II Nikejski sabor je ukinuo zaključke Hijerejskog sabora i opet uspostavio obožavanje slika.
Pod carem Lavom V Jermeninom - opet je odpočela borba protiv obožavanja slika.
Za vreme carice Teodore - proglašena je restauracija ikona.
Opet je jednim sinodom uspostavljeno obožavanje slika, i 11 mart 843 godine - se slavio kao dan pobede pravoslavlja ( i ako je to bio najveći poraz u istoriji borbe za veru ).
Taj praznik je istočna crkva sačuvala do danas kao "nedelju pravoslavlja.
IZVOR - DUHOVNI VAVILON
Jevreji pre Hrista, Hristos i apostoli, ni prvi Hriscani - nisu u svojim crkvama imali nikakve slike, niti su odrzavali Bogosluzenje tako sto su palili svece, kadili i pevali pred slikama, klanjali se pred likovima starozavetnih velikanima vere, i slici Hrista, ili prikazima nebeskog carstva.
Ovo je pocelo da se uvlaci u crkvi sa pocetkom sredine drugog veka iz mnogobostva, i mnogobozackog obicaja umetnickog oslikavanja hramova posvecenih mnogobozackim bogovima, i njihovim slikovitim prikazima.