Samo pastirate, e pa sad malo ja:
Samo napred!
Iznesite najbolje argumente.
Oni koji se negativno odnose prema svetim ikonama obično se pozivaju na Sveto Pismo, tačnije Knjigu Izlaska, gde je rečeno: „Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grijehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene“ (2 Moj. 20: 4-5).
Interesantno da autor na početku uopšte ne spominje da citira 2. Božju zapovest.
(doduše ne citira ni sam kraj zapovesti gde se izriče blagoslov nad onima koji vole Boga i koji drže zapovesti Njegove:
Exo 20:6
A činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.
Slučajno izostavljanje? Ili je autoru smetalo da ljudi pročitaju da Bog izriče blagoslov nad ljudima koji ga vole i čuvaju zapovesti Božje? Procenite sami)
Kasnije ćemo videti autor smatra da ovoj zapovesti prethodi 3. stih.
Exo 20:3 Nemoj imati drugih bogova uza me.
Bilo bi dobro da nam autor svima kaže koja je onda prva Božja zapovest?
Da li Vi mire možete da nam odgovorite na to pitanje (pošto se očigledno slažete sa tekstom kojeg ste postavili. Ili se možda ne slažete sa kontrukcijama autora?)?
Po mišljenju tih ljudi, ovde je direktno izrečena zabrana prikazivanja i onoga što je na nebu i onoga što je na zemlji.
Ovo je namerno izvrtanje istine. Ili kako bi narod to rekao LAŽ!
2. Božja zapovest zabranjuje klanjanje materiji.
Zar to Bog nije jasno objasnio?
Bog ne zabranjuje umetnost, kao što to autor u tekstu objašnjava. To je valjda jasno svima koji su čitali Bibliju.
Bog zabranjuje klanjanje materiji i to autor krši. Pa čak i druge ljude uči i time navodi da prihvate njegovo objašnjenje da bi isto tako kršili 2. Božju zapovest.
To radi arhijerej pravoslavne crkve. A mire000 to prihvata i širi dalje tu jeres!
Uza sve to, u Svetom Pismu nailazimo na opis jerusalimskog Hrama izgrađenom po Božijem dopuštenju, u Trećoj knjizi o carevima, glava 6. Stih 29. Navodimo: „A sve zidove domu unaokolo iskiti rezanijem heruvimima.“
A gde obitavaju heruvimi? - Na nebu.
Šta piše u 2. Božjoj zapovesti?
Exo 20:4 Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje.
Exo 20:5
Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene;
Exo 20:6 A činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.
Upravo ono što autor pokušava da opravda!
Bog zapoveda! A verni ljudi prenose Božju zapovest.
A svi vi se pravite nevešti i kažete da su optužbe da se zapravo ne prave nikakve slike.
To je laž gospodo! Koristite se lažima.
Bog osuđuje klanjanje materiji. I zato kaže da ne pravite ništa (pa bio motiv sa zemlje ili neba ili ispod zemlje) što ćete upotrebiti za klanjanje!
Dalje: “i palmama i razvijenijem cvjetovima iznutra i spolja...“ A drveće gde raste? Na zemlji.
Lukavo!
Ko se koristi lukavstvom da bi ulovio svoje žrtve?
SOTONA
Kao što vidimo, u jerusalimskom Hramu, stvorenom po volji Božijoj bile su predstave onoga što je gore na nebu i onoga što je dole na zemlji.
Tako je!
To se zove umetnost.
I tim simbolima se ne treba klanjati.
Kada se hram osveštavao, blagodat Božija je toliko ispunila sveto mesto da neko vreme ljudi nisu mogli tu da prebivaju.
Tačno.
Za razliku od hramova gde se ljudi klanjaju materiji po upustvu sveštenika lažne religije.
Tamo Boga nema! Zapravo ima boga. Tamo je prisutan bog ovoga sveta.
Ikone koje plaču su demonstracija njihove sile, kojima varaju ljude da je Bog prisutan u njihovim crkvama.
I Vi to sve znate i opet opravdavate svo to zlo.
U čemu je smisao zabrane: „Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike“? Zapovest koja se tiče idola trebalo bi čitati ne od 4., već od 3. stiha 20-te glave knjige Izlaska, gde je rečeno: „Nemoj imati drugih Bogova uza me“- i u nastavku sledi zabrana na prikazivanje drugih bogova.
Da li je ovo učenje jedinstveno za celu pravoslavnu crkvu? Mene to interesuje!
Jer ako svaka autokefalna crkva ima svoju nauku onda nema govora o jedinstvenosti pravoslavne crkve.
A kojim božanstvima, od onih na nebu, su se klanjali stari pagani? Suncu, zvezdama, mesecu. Pagani su ih obožavali. Kojim božanstvima, od „onih na zemlji“? Klanjali su se gmizavcima i drugim životinjama. I Biblija zabranjuje klanjanje svim tim bićima, i razume se, njihovo prikazivanje.
A da li 2. Božja zapovest zabranjuje klanjanje hrišćanskim motivima na slikama?
Ili bolje rečeno, da li osuđujete klanjanje kipovima Isusa Hrista? Ako da, zašto?
Odgovorite nam to pitanje. I imaćete odgovor zašto Bog osuđuje klanjanje slikama.
Treba shvatiti ogromnu razliku između sakralnog prikazivanja i onoga što nazivamo idolom.
Opet pokušaj opravdanja umetnosti, kao da je to ono što Bog osuđuje.
Bog osuđuje klanjanje materiji.
Apostol Pavle u jednoj od svojih poslanica piše: „idol nije ništa na svijetu“ (1 Kor. 8: 4). Šta znači idol nije ništa? Postoji statua Zevsa. Ali zar u duhovnom svetu postoji neki Zevs? Naravno, ne. Postoji kip Artemide iz Efesa. Zar u duhovnom svetu postoji Artemida iz Efesa? Naravno, ne.
Hajmo da citiramo taj stih i kontekst za svaki slučaj ako neko hoće da pročita.
1Co 8:1 A za meso što je klato idolima znamo, jer svi razum imamo. Razum, dakle, nadima, a ljubav popravlja.
1Co 8:2 Ako li ko misli da šta zna, ne zna još ništa kao što treba znati.
1Co 8:3 A ako ko ljubi Boga, Bog ga je naučio.
1Co 8:4 A za jelo idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema drugog Boga osim jednog.
1Co 8:5 Jer ako i ima koji se bogovi zovu, ili na nebu ili na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospoda:
1Co 8:6 Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.
1Co 8:7 Ali nema svako razuma; jer neki koji još i sad misle da su idoli nešto, kao idolske žrtve jedu, i savest njihova, slaba budući, pogani se.
1Co 8:8 Ali jelo nas ne postavlja pred Bogom: jer niti ćemo biti veći ako jedemo, ni manji ako ne jedemo.
1Co 8:9 Ali se čuvajte da kako ova sloboda vaša ne postane spoticanje slabima.
1Co 8:10 Jer ako tebe, koji imaš razum, vidi ko u idolskoj crkvi gde sediš za trpezom, neće li njegova savest, slaba budući, osloboditi se da jede idolske žrtve?
1Co 8:11 I s tvog razuma poginuće slabi brat, za kog Hristos umre.
1Co 8:12 Tako kad se grešite o braću, i bijete njihovu slabu savest, o Hrista se grešite.
1Co 8:13
Zato, ako jelo sablažnjava brata mog, neću jesti mesa doveka, da ne sablaznim brata svog.
Da li Vi radite ovako kako apostol savetuje? Ne!
Idol je ništa jer se nikakva duhovna realnost, sem besova, iza njega ne nalazi. Kazano je da u idolima prebivaju đavoli (1 Kor. 10: 20).
Idoli predstavljaju suprotnost Svetom Bogu. I meso žrtvovano tim idolima predstavlja posvećenje tome koga idol predstavlja. A to su izmišljeni bogovi. Oni ne postoje mi to znamo.
Ali apostol govori da žrtve tim idolima zapravo predstavljaju žrtve đavolima. I apostol ne želi da hrišćani imaju udeo u zajednici sa đavolima.
Da citiramo taj tekst...
1Co 10:1 Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi kroz more prođoše;
1Co 10:2 I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru;
1Co 10:3 I svi jedno jelo duhovno jedoše;
1Co 10:4 I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za njima: a stena beše Hristos.
1Co 10:5 Ali mnogi od njih ne behu po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.
1Co 10:6 A ovo biše ugledi nama, da mi ne želimo zala, kao i oni što želeše.
1Co 10:7 Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što stoji napisano: Sedoše ljudi da jedu i da piju, i ustaše da igraju.
1Co 10:8 Niti da se kurvamo, kao neki od njih što se kurvaše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade.
1Co 10:9 Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.
1Co 10:10 Niti da vičemo na Boga, kao neki od njih što vikaše, i izgiboše od krvnika.
1Co 10:11 Ovo se pak sve događaše ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta dođe.
1Co 10:12 Jer koji misli da stoji neka se čuva da ne padne.
1Co 10:13 Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijeg; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možete podneti.
1Co 10:14 Zato, ljubazna braćo moja, bežite od idolopoklonstva.
1Co 10:15 Kao mudrima govorim; sudite vi šta govorim.
1Co 10:16 Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristovog?
1Co 10:17 Jer smo jedan hleb, jedno telo mnogi; jer svi u jednom hlebu imamo zajednicu.
1Co 10:18 Gledajte Izrailja po telu: koji jedu žrtve nisu li zajedničari oltara?
1Co 10:19 Šta dakle govorim? Da je idol šta? Ili idolska žrtva da je šta?
1Co 10:20
Nije; nego šta žrtvuju neznabošci, da đavolima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa đavolima.
1Co 10:21 Ne možete piti čaše Gospodnje i čaše đavolske; ne možete imati zajednicu u trpezi Gospodnjoj i u trpezi đavolskoj.
1Co 10:22 Ili da prkosimo Gospodu? Eda li smo mi jači od Njega?
1Co 10:23 Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali sve ne ide na dobro.
1Co 10:24 Niko da ne gleda šta je njegovo, nego svaki da gleda šta je drugog.
1Co 10:25 Sve što se prodaje na mesarnici, jedite, i ništa ne ispitujte savesti radi;
1Co 10:26 Jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj.
1Co 10:27 Ako li vas ko od nevernika pozove, i hoćete ići, jedite sve što se pred vas donese, i ne premišljajte ništa savesti radi.
1Co 10:28 Ako li vam pak ko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onog koji vam kaže, i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj.
1Co 10:29 Ali ne govorim za savest tvoju, nego drugog; jer zašto da moju slobodu sudi savest drugog?
1Co 10:30 Ako ja s blagodaću uživam, zašto da se huli na mene za ono za šta ja zahvaljujem?
1Co 10:31 Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite.
1Co 10:32
Ne budite na sablazan ni Jevrejima, ni Grcima, ni crkvi Božijoj,
1Co 10:33 Kao što ja u svačemu svima ugađam, ne tražeći svoje koristi nego mnogih, da se spasu.
Sakralno predstavljanje heruvima u Hramu ukazuje na realno postojanje Božijih anđela, heruvima, kao što i predstava Hrista u crkvi ukazuje na realnog Hrista, u Koga mi verujemo.
Sve je to u redu sve dok ne odlučite da se poklonite materiji.
Zato je između sakralne predstave i fantazije idolopoklonika beskrajna provalija.
Uh, uh... mi nismo idolopoklonici kao oni.
Smešno!
Jedno je slika koja ukazuje na Prasliku, a drugo su idoli koji nisu ništa na svetu, jer se iza njih ne nalazi nikakva realnost.
Da li bi Sotona mogao bolje da kaže? Ne verujem.
Pazite sada ide zaključak...
Zašto je neophodno držati ikone?
Neophodno!!!
Kada je nešto neophodno to znači da ne možete da živite bez toga.
Ikona otklanja naš čulni subjektivni doživljaj jedne ili druge božanske realnosti.
A čemu subjektivni doživljaj beskrajnog Tvorca neba i zemlje?
Možete li zamisliti beskrajnost? Ne možete!
A zašto biste beskrajnog Boga ograničavali? I još se tome klanjali?
Isus Hrist je otkrio karakter Oca. I to treba da upoznamo svi i da onda poklonimo u svojoj molitvi takvome Bogu! Koji nema kraja! Koji je postao čovek. Koji je pokazao ljubav. ITD.
Nekada davno razgovarao sam sa nekom verujućom ženom, pravoslavnom hrišćankom po veroispovesti, i pitao sam je: „Nemate ikone, kako se onda molite?“. Žena mi je vrlo iskreno odgovorila: „Hristos je u mom srcu, i ja Mu se molitveno obraćam.“
Pazite kako svešteno lice navodi jednu hrišćanku (pravoslavnu) na greh idolopoklonstva.
Očigledno da je ova žena drugačijeg mišljenja. Ne klanja se ikonama.
Onda sam se zainteresovao: „Recite, a kako on izgleda?“ Prilično se zbunila, ali sam zamolio da ipak odgovori, na šta je rekla: „Niskog je rasta, riđ“- „Da li vas on podseća na nekog?“ „Da, u mladosti sam poznavala jednog računovođu koji mnogo liči na Njega...“
Malo pre je hrišćanka rekla da se moli Hristu i da ga ne zamišlja, a sada ipak govori suprotno.
Menja iskaz! Zašto se ne bi držala svoga verovanja? Čudno zar ne?
Ljudski subjektivni doživljaj duhovne realnosti je izvrnut jer, kao rezultat grehovnog pada, najviše je postradao čulni aparat čoveka (Mt. 15:19).
A Biblija?
Da li Biblija pomaže čoveku da izgradi ispravnu sliku pravog Boga?
Mnogo je opasno verovati svojim fantazijama i halucinacijama.
Sada će nam stručnjak odgovoriti čemu treba da verujemo.
A ikona je lik projavljen svetom čoveku koji je ili sam pisao ikonu, ili rukovodio ikonopisca dok je radio original.
Ovo sam Sotona govori!
A ostali ikonopisci su pravili kopije. Ikona je bestrasno viđenje duhovne realnosti, što nam umnogome pomaže, posebno u vreme molitve.
Gde će Sotona više da udari nego da spreči grešnika da se obrati lično Isusu Hristu u molitvi.
Zna Sotona da će na taj način onemogućiti grešnika da se spoji sa Svetim Bogom.
I zato mu pruža zabludu da bi ga sprečio da stupi u zajednicu sa nebeskim Ocem.
1Ti 2:5
Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus,
Heb 4:13 I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo.
Heb 4:14
Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja.
Heb 4:15 Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.
Heb 4:16
Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.
Eto kako se stupa u kontakt sa Svetim Bogom. Preko Isusa Hrista!
Direktno se obraćate Bogu kada se pozivate na Isusa Hrista jedinog posrednika između Vas grešnika i Svetoga Boga!
Ali Sotona ima "bolji plan"!
Onemogućiti grešnika da stupi u kontakt sa Bogom kršenjem 2. Božje zapovesti.
Ako bi se neko ispravio po ovom pitanju, postoji još jedna prepreka...
Onemogućiti grešnika da stupi u kontakt sa Bogom kršenjem 4. Božje zapovesti.
To je već malo teže za progutati za mnoge "hrišćane". Treba bukvalno žrtvovati egzistenciju jer subotari nisu dobrodošli.
Eto zašto Sotona nameće surogate? Da biste se Vi odvojili od Boga!
Drugi važan aspekt. Obično, kada diskutujem sa ljudima drugih veroispovesti i postavlja se pitanje o ikonama, primećujem da i oni imaju prikaze. Na primer, u časopisima „Jehovinih svedoka“, kao što su „Stražarska kula“, i u drugim izdanjima postoje prikazi Hrista, apostola, proroka... Kada ukazujem na te okolnosti, odgovaraju mi: „Ali mi se ne klanjamo tim slikama“. Govoreći o poštovanju ikona, diskutujemo o dve stavke: prva - mogu li se imati slike; druga - mogu li se te slike poštovati. Uzgred budi rečeno, mi pravoslavni nikada u odnosu prema ikonama ne koristimo termin „klanjanje“, samo „poštovanje“ koje u našoj tradiciji ima značenje „klanjanje sa poštovanjem“. Ako se zadržimo na prvoj stavci, očigledno je da predstave imaju svi. Jevanđeljski hrišćani dele dečije Biblije sa puno ilustracija, dok kod drugih nalazimo ilustracije u časopisima, brošurama i u drugim izdanjima. Kao odgovor na pitanje da li se mogu poštovati slike, otvaramo knjigu Izlaska, glava 3., stihovi 1-4. i 5. koji je ključni i na koji ćemo obratiti posebnu pažnju.
„A Mojsije pasijaše stado Jotoru tastu svojemu, svešteniku Madijamskomu, i odvede stado preko pustinje, i dođe na goru Božiju Horiv. I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagorijeva. I Mojsije reče: idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagorijeva kupina. A Gospod kad ga vidje gdje ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: evo me.“ I - pažnja! Sada ide 5. stih, za nas vrlo važan: „...A Bog reče: ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mjesto gdje stojiš sveta zemlja.“
Nameće se pitanje: a zašto je zemlja postala sveta? Da li se promenio njen hemijski sastav? Kada postavljam ovo pitanje predstavnicima raznih nehrišćanskih ideologija, odgovaraju: „Tamo je prisustvovao Gospod“. Onda gledam na njihove lakirane cipele i kažem: „Izuvajte se. Bog je svugde prisutan. Eto, o tome se govori u Psaltiru, psalam 138, stih 7: „Kuda bih otišao od duha Tvog, i od lica Tvog kuda bih pobegao? Da izađem na nebo, Ti si onde. Da siđem u pakao, onde si. Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora: I onde će me ruka Tvoja voditi, i držati me desnica Tvoja.“
Bog je sveprisutan. Dakle zašto je zemlja postala sveta? Budući da je rečeno Mojsiju: „Izuj obuću svoju s nogu svojih.“ Razlog: „jer je mjesto gdje stojiš sveta zemlja“. Nastaje prirodna pauza i nepravoslavci mi odgovaraju sa tačke gledišta pravoslavne tradicije: „Svaki put kada Bog projavljuje svoje prisustvo posredstvom materije, dolazi do osveštanja te materije.“
Da, svaki put kada Bog projavljuje svoje prisustvo posredstvom materije, dolazi do osveštanja te materije. Bog je projavio svoje prisustvo i u jerusalimskom Hramu, i psalmopojac David kaže: „A ja po velikoj milosti Tvojoj ulazim u dom Tvoj, i klanjam se u svetoj crkvi Tvojoj sa strahom Tvojim“ (Ps. 5: 7).
Blagodat Božija raznovrsno i raznoliko deluje u ovom svetu. Ona može delovati čak preko odeće svetih ugodnika Božijih. U knjizi Dela svetih apostola kaže se: „I Bog činjaše ne mala čudesa rukama Pavlovijem, tako da su i čalme i ubruščiće znojave od tijela njegova nosili na bolesnike, i oni se isceljavahu od bolesti, i duhovi zli izlažahu iz njih“ (Dap. 19: 11-12). Blagodat Božija može delovati čak preko ostataka, preko moštiju ugodnika Božijih- o tome čitamo u 4. Knjizi o carevima: „I dogodi se kad pogrebavahu nekoga čovjeka, ugledaše četu i baciše čovjeka u grob Jelisijev; i kad čovjek pade i dotače se kostiju Jelisijevih, oživje i usta na noge svoje“ (4 Car. 13: 21). A šta je vaskrslo tog čoveka? Kosti? Naravno da ne. Blagodat Duha Svetoga, koja je počivala-gde? - na kostima Božijeg proroka. Ovde je jasno naglašen momenat: „prilikom pada dotače se kostiju“ proroka Jeliseja, ožive i ustade na noge svoje.
Za nas je ikona sveti odraz. A sve što je posvećeno Bogu zaslužuje poklanjanje puno poštovanja. U knjizi proroka Danila govori se o tome kako je vladar Valtasar koristio u pogrešne svrhe sudove iz doma Gospodnjeg, iako je sa protestantske tačke gledišta čaša-čaša. Iste noći Bog je umrtvio Valtasara i njegove ljude zato što nisu imali poštovanja prema svetim sudovima, dopustio je da budu ubijeni. (Danilo 5. glava). U Bibliji se kazuje kako neki muž zvani Uza, videvši da se Kovčeg Zaveta nagnuo prilikom prenošenja, osmeli se da ga pridrži i istog trenutka pade mrtav na zemlju. (2 Sam. 6:7)
Poštujemo Gospoda u Njegovim čudesnim pojavama preko svetih mesta, osveštanih stvari Njegovih ugodnika,
preko svetih ikona, koje su vrlo važna napomena o Božanskom i prikazuju nam upravo pravilan doživljaj duhovne realnosti bez povezanosti sa našim subjektivnim utiscima.
Ikonodulija ni u kojoj meri ne pritivreči reči Božijoj. Naprotiv, Sveto Pismo dokazuje važnost tog poštovanja usmerenog na proslavljanje Boga i Njegovih svetih.
Protojerej Oleg Stenjajev
Trebalo bi zaista mnogo vremena da bi se odgovorilo na svaku zabludu koja se sadrži u kopiranom tekstu.
Verujem da je ovo dovoljno.
Napominjem svima da ne slušaju lukavstva kojem se sveštenici služe da bi vas zadržali u zabludi.
Poštujte Boga onako kako je On sam zapovedio!
I Bog će izvršiti ono što je sam rekao i zapisao svojim prstom na kamenim pločama Dekaloga...
Exo 20:6
A činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.
(deo zapovesti koji autor teksta nije hteo da citira)
