LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Takođe dve najniže grane se usmeravaju prema napred i jedna nešto viša od druge. Treća grana u ovom stilu se usmerava unazad u visini izmedu dve bočne grane da bi se dobila dubina u izgledu. Biljke u klasičnom uspravnom stilu izgledaju najbolje u ovalnim i pravougaonim posudama. Ne postavljajte biljku u centar posude, drvo treba da bude na trećini rastojanja od jedne ivice.

Ako birate biljku iz rasadnika za ovaj stil proverite da je stablo u osnovi pravo i da se ne račva. Orezati manje grane i grančice koje su blizu osnove stabla. Takve grane odvlače pažnju od osnovne kompozicije. Slobodni uspravni stil ima sličan raspored grana kao klasičan ali je vrh umesto da bude uspravan savijen blago napred. Ova krivina obezbeduje da grane drveta izgledaju kao u pokretu i daju neformalan izgled. Mnoge biljke iz rasadnika su prirodno iskošene i zbog toga pogodne za slobodni uspravni stil. Proverite nakrivljenost drveta posmatrajući biljku odozgo. Ako ovaj izgled nije privlačan možete pomeriti korenovu balu da bi ste nakrenuli drvo u željenom pravcu. Ako izaberete vertikalno drvo u rasadniku a želite da ga gajite u slobodnom vertikalnom stilu nagnite ga pri presađivanju. Za slobodni uspravni stil izbor saksije je kao za klasični.

U iskošenom stilu stablo je nagnuto pod još oštrijim uglom nego u prethodnom. Najniža grana treba da bude usmerena u pravcu suprotnom od iskošenja stabla.

Vrh drveta je blago povijen napred. Najniže grane su aranžirane u grupama po tri pocevši od trecine visine stabla. Njihov izgled oponaša drvo u prirodi povijeno vetrom. Ovaj stil najbolje izgleda ako je drvo posadeno u centru okrugle ili kvadratne posude.

U kaskadnom stilu stablo počinje da raste uspravno iz zemlje, zatim naglo skreće na dole i stiže ispod donje ivice saksije. Zbog ovih razloga posuda se postavlja na posebno postolje. Kaskadni stil treba da ima najviše svog lišca ispod nivoa zemlje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
U prirodi u ovom stilu raste drveće na stenama i u kanjonima. Oblikovanje drveća u kaskadnom stilu zahteva više vremena nego prethodni stilovi. Izaberite niskorastuće vrste umesto da prisiljavate drvo da raste u ovom stilu. Savijte celo drvo napred tako da jedna zadnja grana postane vertikalna a da bočne grane prirodno padaju. Kaskadno oblikovane biljke obično izgledaju dobro u okruglim ili šestougaonim posudama čija je visina veća od širine. Drvo treba da bude posadeno van centra.

Polukaskadni stil ima stablo koje u početku raste pravo a potom pada ali ne tako naglo kao kod kaskadnog stila.

Padajuće grane predstavljaju prednji deo drveta a zadnje grane se oblikuju bliže stablu nego u drugim stilovima. U polukaskadnom stilu grane ne bi trebale da prelaze dno posude ali bi trebale da budu ispod nivoa zemlje. Biljke koje se dobro prilagođavaju kaskadnom i polukaskadnom stilu su vrste kleka, visterija, vrbe, zvezdasti jasmin i neki javori.

Pre nego oblikujete bonsai drvo po nekom od ovih pet stilova trebalo bi da imate viziju njegovog izgleda u posudi.

Nemojte da sadite drvo na način primeren jednom stilu a da ga onda nasilno gajite u drugom.

Imajte na umu opštu ideju kada formirate bonsai. Uspravno drveće treba da izgleda stabilno u posudi. Drveće u iskošenom i kaskadnom stilu cesto ima vidljivo gornje korenje kao i biljke koje prirodno imaju takav oblik. Bez obzira na izbor stila, jednostruko stablo ili grupa, sve zavisi od vašeg izbora biljke za sadnju i vaše sposobnosti da jasno zamislite konačan izgled vaše biljke.

U ovom odeljku je prikazan skup osnovnih stilova koji u svojoj kompoziciji sadrže samo jedno drvo.

Moguće je takode praviti kompozicije koje sadrže više primeraka pa i čitave šumice (slika 10). Takođe je moguće praviti kompozicije sa biljkama na steni koje odgovaraju vizuelnim situacijama na kamenitim planinskim staništima (slika 8).
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Nabavljanje biljaka


Do bonsai se može doći na nekoliko načina. Za početnika je najbolje da izabere za rad biljke koje su široko rasprostranjene u našim krajevima. Takve biljke su vrlo često pogodne za bonsai kulturu ali pri izboru konkretnog primerka treba povesti računa o veličini, lišću, stablu i korenju. Najčešće birane vrste, zbog svojih dobrih karakteristika su: beli i crni bor (Pinus nigra, Pinus silvestris), obična i kineska kleka (Juniperus communis i Junipems chinensis), grab (Carpinus betulus), visteria (Wisteria floribunda, Wisteria sinensis), brest (Ulmus spp), ukrasne trešnje (Prunus subhirtella). Istaknimo sada vrste koje su preporučljive početnicima:

pirokanta (Pyracantha cochinea) jer je zimzelena biljka sa sitnim listovima; kotonaester (Cotoneaster dammeri) koji ima slične karakteristika; sitnolisni nar (Punica granatum nana) koji je listopadni, sa sitnim lišćem a vrlo lako cveta i rada; kleka (Junipems virginiana) četinar sa puno iglica koji dobro podnosi orezivanje. Početne bonsai biljke možete prikupiti i iz okolnih šuma ili ih možete i sami proizvesti iz semena ili reznica. O tome će biti više reči kasnije.

Ljubitelji bonsaia takođe mogu kupiti formirani ili delimično formirani bonsai iz domaćih kolekcija. Sa primercima nabavljenim u cvećarama treba biti vrlo pažljiv jer su intenzivno gajeni u staklenicima pod idealnim uslovima pa je moguće da loše podnesu period prilagođavanja.

Nabavka u rasadnicima

15.jpg

Najlakši način da početnik dođe do bonsaia je kupovina mlade biljke u rasadniku i njeno formiranje i negovanje. One se obično prodaju u kontejnerima od 1 do 15 litara i imaju dobro razvijen korenov sistem. Kupujte samo mlade, zdrave biljke. Pri kupovini obratite pažnju na sledeće:

• Tražite biljke koje su dobro ukorenjene i razgranate. Biljka treba da podnese oštro početno orezivanje.

• Pogledajte biljku u celini a potom sklonite lišće i posmatrajte bazu stabla sa svih strana. Bolje je izabrati biljku sa više lišća. Budite sigurni da biljka ima grane gde je vama potrebno.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Ne kupujte biljku koju je teško presaditi u posudu. Pri presađivanju u manju posudu ne stanjujte korenov sistem odjednom. Postepenim smanjivanjem korenovog sistema u periodu od nekoliko godina nećete oštetiti biljku a dobićete adekvatan korenov sistem. Ako prvo orezujete i oblikujete nadzemni deo a zanemarite korenov sistem neke biljke će se osušiti.
Prikupljanje biljaka u prirodi (yamadori)

16.jpg
Pronalaženje biljaka u prirodi i njihova adaptacija je težak posao za početnika. Putovanje na terene gde pogodni primerci mogu biti nađeni ne mora uvek dati rezultate. Takode bar jedna godina mora proći da bi se biljka prikupljena na ovaj način mogla posaditi u odgovarajuću posudu. Mnogo nege joj je neophodno u tom periodu. Ipak, rezultat je prelepa biljka. Najbolje vreme za prikupljanje biljaka u prirodi je mart i april, na kraju sezone mirovanja. Pri prikupljanju biljaka korisno je poneti: mali sklopivi ašov, plastične kese i kanap za uvijanje korenove bale ( da se spreči isušivanje); mahovina za pakovanje korenove bale; posuda sa vodom za osvežavanje lišća i korena; mala poluga za odvajanje korena od stene. Poštujte sledeća pravila:
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
1. Obezbedite dozvolu vlasnika zemljišta za vađenje biljaka.

2. Nemojte nasumice vaditi biljke. Budite sigurni da nisu na listi zaštićenih biljaka. Zapamtite da se ništa ne sme vaditi iz nacionalnih parkova i sličnih zaštićenih terena.

3. Prilikom vađenja vodite računa da ne oštetite glavni koren. Prikupite što je moguće više zemlje oko korena. Starije drveće zahteva veću negu i postupnije pripreme za presađivanje u posudu.

4. Kada obložite korenje vlažnom mahovinom umotajte ga u plastičnu kesu. Često orošavajte grane.

5. Kući otpakujte kesu pažljivo. Ako je kesa papirna ili od jute nije neophodno njeno uklanjanje. Posadite biljku u baštu, na mestu zaštićenom od sunca i vetra.

6. Polivajte biljku i proverite korenje za nekoliko meseci. Prihranjujte biljku vrlo pažljivo (koristite blage doze).

7. Posle bar jedne godine drvo se može presaditi u posudu. Za veće drveće može biti neophodno postupno presađivanje iz većih u manje posude dok se ne dođe do željene. Pri svakom presađivanju pažljivo orezati korenje i proporcionalno tome orežite nadzemni deo biljke. Na taj način povećavate šanse da se biljka prilagodi bonsai kulturi.

8. Dve godine nakon pronalaženja u prirodi možete početi sa redovnim oblikovanjem.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Uvod




znak.gif


Bonsai je drevna umetnost oblikovanja i negovanja minijaturnog drveća u plitkim posudama. Cilj bonsai kulture je da se razvije majušno drvo koje ima sve vizuelne odlike drveta koje raste u prirodnom okruženju. Takav izgled se postiže primenom bonsai tehnika, uglavnom orezivanjem i oblikovanjem korena i grana. Tekstura i izgled stabla, mahovina i prateće biljke u posudi doprinose da minijaturno drvo ima izgled drveta u prirodi. Drvo koje možete sa ponosom pokazati može se formirati za nekoliko sezona. Gajenje minijaturnog drveća u saksiji je privlačan hobi i istovremeno način da se veliki broj biljaka prilagodi našim estetskim potrebama. Bonsai zahteva svakodnevno zalivanje u periodu rasta i redovno orezivanje. U zavisnosti od prirodnog staništa biljke koja se oblikuje kao bonsai drvo ona se drži na otvorenom ili u kući. Biljke koje u našim krajevima prirodno rastu na otvorenom, moraju se držati na otvorenom. Vrste koje se u našim krajevima gaje kao kućne biljke mogu se držati u kući. Bonsai koji se drži na otvorenom može se povremeno uneti u kuću radi dekoracije i oplemenjivanja prostora u kojem se boravi.

Bonsai je kao umetnička forma nastao u drevnim orijentalnim kulturama. Potiče iz Kine (II vek pre nove ere), a nadalje je razvijan u Japanu. U 13. veku Japanci su sakupljali drveće koje je raslo u restriktivnim prirodnim uslovima te je po veličini bilo malo a po formi je izgledalo kao drvo normalne veličine i nastavljali da ga gaje u posudama. U Evropu su prvi bonsai primerci stigli na Svetsku izložbu u Londonu, 1901 godine. Kada je potražnja za malim drvećem porasla, Japanski baštovani su počeli da formiraju bonsai primerke negovanjem mladih biljaka iz njihovog okruženja. Oblikovali su biljke stvarajući izgled starog drveta iz prirode. Tokom godina Japanci su razvili tehnike za oblikovanje bonsai drveća i postavili standarde oblikovanja i formiranja koji su postepeno postali klasični bonsai stilovi.

Bonsai kao hobi vam omogućava da svoje slobodno vreme provodite u neposrednom kontaktu sa prirodom i da razumevajući je ostvarite potpun sklad sa svojim okruženjem.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Principi gajenja

Nisu sve biljke podjednako pogodne za bonsai kulturu. Da bi se stvorio realističan izgled minijaturnog drveta potražite biljke sa sledećim karakteristikama:

• sitno lišce odnosno iglice,

• kratko rastojanje izmedu listova,

• privlačan izgled kore i korena,

• dobra razgranatost.

Svi delovi idealnog bonsaia: stablo, grane, grančice, listovi, cvetovi, plodovi, pupoljci i korenje trebalo bi da budu u potpunom skladu sa veličinom drveta. Biljke gajene kao bonsai treba da imaju sitne listove ili listove koji postaju sitniji u bonsai kulturi. Biljke krupnog lišca (na primer platan) izgledace neskladno. Većina vrsta javora i hrastova uglavnom dobro reaguje na bonsai negu i razvijaju sitne listove i poprimaju dobar izgled. Medu biljkama sitnog lišca i iglica su: smrče (slika 1), borovi (slika 2 i 3), brestovi (slika 4), grabovi (slika 5), hrastovi (slika 6) i javori (slika 7 i 8). Biljke izabrane za bonsai trebalo bi da imaju privlacnu koru i da im stablo odaje izgled starosti. Stablo treba da ima debljinu ali i da bude u proporciji sa celim drvetom. Takode, stablo treba da se postepeno sužava prema vrhu. Ponekad jedna ili dve glavne grane se moraju skratiti da bi se naglasila vertikalna linija stabla. Da bi se pokazala starost, gornji deo korenovog sistema kod starijih biljaka je vidljiv. Ovo je posebno efektno ako su koreni jaki i dobro rasporedeni. Uvijen i isprepletan korenov sistem treba ispraviti prilikom presadivanja. Bonsai iz rasadničkog materijala i drveće skupljeno u prirodi treba da imaju korenov sistem koji ce doprineti opštem izgledu stabla. Biljka treba da ima "najbolji profil" tj. najbolju stranu za posmatranje. Izaberite prednju stranu drveta u samom pocetku gajenja jer će te ga dalje presađivati i oblikovati imajući u vidu prednju stranu drveta. Ipak, tokom rada sami ćete odlučiti da li će doći do nekih promena u odnosu na početnu ideju o izgledu. Prednja strana bonsaia treba da ponudi lep pogled na glavno stablo koje treba da bude vidljivo od osnove do prve grane (otprilike jedna trećina visine drveta). Svugde na drvetu, ali najviše na prednjoj strani, grane treba da izgledaju balansirano, da lebde u prostoru. Ne treba da budu savijene i sa teškim vrhom. Grane ne treba da budu jedna naspram druge na istoj visini. Grane daju dimenziju i ustanovljavaju osnovni oblik drveta. Bonsai treba da ima harmonično rasporedene grane bez nepoželjnih praznina . Nedostatci mogu biti uočeni ako se drvo posmatra odozgo. Gornje grane ne bi trebalo da nadkriljuju donje. Pre nego što odlučite o obliku svog bonsaia proučite drvo pažljivo uzevši u obzir prirodnu formu vrste. Obratite pažnju kako odraslo drveće iste vrste raste u svom prirodnom ambijentu da bi ste dobili sto prirodniji izgled vašeg bonsai drveta. O konačnom obliku i veličini vašeg bonsaia odlučite na početku oblikovanja. Napravite skicu šta želite da postignete i neka vam to bude vodilja u radu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
juniperusIglice.jpg
parvifloraIglice.jpg
pinusIglice.jpg
ulmusList.jpg

1. Juniperus communis
2. Pinus parviflora
3. Pinus mugo
4. Ulmus parvifolia
carpinusList.jpg
hrastroburList.jpg
palmatumList.jpg
campestreList.jpg

5. Carpinus betulus
6. Quercus robur
7. Acer palmatum
8. Acer campestre
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Kalendarske aktivnosti


Bonsai drveće oblikovano od uobičajenih šumskih vrsta mora se držati napolju. U zatvorene prostorije mogu se unositi samo u specijalnim prilikama i na kratak vremenski period jer se o zatvorenim prostorijama, osim u specijalizovanim, najcešće ne može postici mikroklima neophodna biljci za opstanak.

Nega u leto
Bonsai drveće je zbog restriktivnih uslova u kojima živi, vrlo osetljivo i stoga zahteva dosta pažnje naročito u letnjem periodu kada su vremenski uslovi relativno nepovoljni. Biljka se smešta na otvorenom prostom (bašta, dvorište, terasa) gde ce biti izložena direktnom suncu tri do pet sati i to pre podneva. Direktno izlaganje suncu u periodu najveće žege treba izbegavati. U periodu najveće žege poželjno je da je biljka u senci. Takođe mesto treba da je u zavetrini kako bi se izbegli isušujuci vetrovi (isparavanje vode pri vetru se povećava do pet puta). Kako je teško postići sve ove uslove na jednom mestu zaštita biljke od sunca i vetra postiže se postavljanjem odgovarajućih zaklona i paravana. U letnjem periodu biljke se zalivaju najmanje jednom dnevno (zavisi od veličine i dubine posude) a po potrebi i više puta dnevno. Zalivanje se obavlja tako da se vodom preliva cela biljka ne samo posuda. Prilikom zalivanja u vodu kojom se zaliva može se dodati tečno dubrivo za prihranu biljaka. Ima specijalizovanih za bonsai, a mogu se koristiti i obična kojih ima u svakoj cvećari. Dubrenje se obavlja samo u periodu intenzivnog rasta. Sredinom leta prihranjivanje se proređuje da bi biljka spontano ušla u period mirovanja.

Nega u jesen
U ovom periodu se nastavljaju pripreme biljke za period mirovanja. Sa smanjenjem temperatura i povecanjem vlage u vazduhu i padavina proreduje se i zalivanje a prihranjivanje polako ukida. Orezivanje se ne primenjuje posle jula jer novi izboji ne bi bili u stanju da prežive zimu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Nega u zimu
Osnovni problem u zimskom periodu je kako učiniti da biljka preživi hladnoću i niske temperature do proleća. Za taj problem postoji čitav niz preporuka. Svakako da je najkomfornije ako ste u stanju da obezbedite hladan staklenik (prostor u kome temperatura ne pada ispod tri do pet stepeni sa dovoljno svetla i vlage). U našim uslovima to je dosta teško pa se koriste razna priručna rešenja. Najvažnije je zaštititi koren od smrzavanja i to se postiže polaganjem u zemljane rovove odgovarajuće dubine i prekrivanjem tanjim slojem zemlje, polaganjem biljaka u piljevinu ili zaštitom na neki drugi način.

Nega u proleće
Proleće je vreme kada bonsai počinje svoj rast i tada se primenjuje presađivanje i orezivanje ako je potrebno. Biljka sada ima celu vegetativnu sezonu da raste i razvija se.

Prikaz radova tijekom godine na crnogoričnom bonsai drveću:

Vrsta
Obrada grana
Obrada pupova

Obrada žicom

Presađivanje Obrada korijena

Položaj

Napomena
Abies
Jela

Ožujak-Kolovoz
Ožujak-Svibanj, skratiti na 1 cm
Studeni-Veljača
Ožujak-Travanj
Zasjenjeno
--
Cedrus
Cedar

Siječanj-Travanj
Lipanj
non-stop
Siječanj-Travanj
Sunce
Voli vapnenastu zemlju
Chamaecyparis
Pačempres

Veljača-Travanj
Nove izdanke do Listopada za 2/3 skratiti
non-stop
Siječanj-Travanj
Zasjenjeno
--
Cupressus
Čempres

Siječanj-Ožujak
Nove izdanke do Rujna za 2/3 skratiti
non-stop
Veljača-Travanj
Sunce
Neotporan na mraz
Juniperus
Borovica

Siječanj-Svibanj
Travanj-Rujan, nove izdanke za 2/3 skratiti
non-stop
Siječanj-Ožujak
Sunce
Voli svjetlost
Larix
Ariš

Siječanj-Ožujak
Svibanj-Srpanj, nove izdanke skratiti na 2 snopa iglica
non-stop
Siječanj-Veljča
Sunce
Voli vlagu
Picea
Smreka

Siječanj-Studeni
Nove izdanke u Srpnju skratiti na 1/2 - 1 cm
Srpanj-Listopad
Siječanj-Ožujak
Sunce
--
Pinus
Bor

Rujan-Ožujak
Nove izdanke na početku Srpnja potpuno odstraniti
Rujan-Veljača
Siječanj-Veljača
Sunce
--
Pinus parviflora
Djevojački bor

Rujan-Veljača
Izdanke prije kretanja iglica u Srpnju skratiti na 1/3 - 2/3
Listopad-Veljača
Veljača-Ožujak
Sunce
Osjetljiv na vlagu
Sequoiadendron Mamutovac
Prosinac-Ožujak
Nove izdanke uvijek do Rujna za 2/3 skraćivati
Travanj-Prosinac
Siječanj-Ožujak
Sunce
Oprez pri savijanju grana
Taxodium
Siječanj-Ožujak
Nove izdanke od Svibnja-Srpnja za 2/3 skraćivati
non-stop
Siječanj-Ožujak
Sunce
Voli vlagu
Taxus
Tisa

Siječanj-Studeni
Nove izdanke od Svibnja-Rujna za 2/3 skraćivati
non-stop
Siječanj-Ožujak
Polusjena
Voli vapnenastu zemlju
Thuja
Siječanj-Studeni
Nove izdanke od Travnja-Rujna za 2/3 skraćivati
non-stop
Siječanj-Ožujak
Sunce
--
Prikaz radova tijekom godine na listopadnom bonsai drveću:

Vrsta
Obrada grana
Obrada pupova

Obrada žicom

Presađivanje Obrada korijena

Položaj

Napomena
Acer
Javor

Ožujak-Svibanj
Ožujak-Kolovoz, nove izdanke skraćivati na 1-3 para listova. U Lipnju odstraniti sve lišće.
Ožujak-Kolovoz
Prosinac-Veljača
Lagana polusjena
Javor je kao bonsai osjetljiviji na mraz
Berberis
Prosinac-Svibanj
Ožujak-Kolovoz, nove izdanke stalno skraćivati
Lipanj-Srpanj
Studeni-Ožujak
Sunce
--
Betula
Breza

Studeni-Siječanj
Travanj-Kolovoz, u Lipnju odstraniti sve lišće.
Svibanj-Kolovoz
Ožujak-Travanj
Polusjena-Sunce
Često zalijevati
 
Natrag
Top