LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Drveće i grmlje pogodno za bonsai


Iako je vrlo veliki broj vrsta pogodan za bonsai navešćemo najpre spisak vrsta koje uspevaju u našoj klimi a možemo ih nabaviti u šumi ili u rasadnicima.

Listopadno drveće
• Acer buergeiranum (Bergerov javor)

• Acer campestre (klen)

• Acer palmatum (japanski javor)

• Acer tataricum (javor)

• Betula verrocosa (bradavičava breza)

• Carpinus betulus (grab)

• Cotoneaster sp. (dunjarica)

• Crataegus monogyna (glog)

• Fagus sylvatica (bukva)

• Forsythia sp. (forzicija)

• Fraxinus omus (crni jasen)

• Ligustrum vulgare (kalina)

• Malus sp. (jabuke)

• Moms alba (beli dud)

• Prunus spp. (šjive)

• Tilia cordata (sitnolisna lipa)
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Četinari:
• Cedrus atlantica (atlantski kedar)

• Junipems communis (kleka)

• Junipems virginiana (virdžinijanska kleka)

• Larix decidua (ariš)

• Picea abies (smrča)

• Pinus mugho (planinski bor)

• Pinus nigra (crni bor)

• Pinus silvestris (srebrni bor)

• Taxus baccata (tisa)
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Izlaganje bonsai drveća



17.jpg
18.jpg

Utisku koji biljka ostavlja osim njenih estetskih kvaliteta u mnogome zavisi i od načina na koji se biljka izlaže. Prilikom izlaganja treba voditi računa o tome da oko biljke ima dovoljno prostora, da nisu prisutni objekti koji odvlače pažnju sa biljke. Takođe biljka mora biti smeštena na odgovarajuće uzdignutom postolju ili polici kako se ne bi posmatrala iz pticije ili žablje perspektiva. Pozadina na mestu gde je biljka izložena bi trebalo da je svetle, ujednačene boje kako bi se lako uočavali i najsitniji detalji na biljci.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Oblikovanje


Prilikom oblikovanja bonsai biljaka cilj je da se u što kraćem vremenskom roku dobije lepa i zdrava biljka koja zadovoljava sve estetske kriterijume za dobar bonsai. Da bi se to postiglo prva odluka koja se mora doneti je izbor stila u kojem ce se biljka oblikovati. Veština oblikovanja bonsai biljaka poznaje široki dijapazon tehnika za rad sa biljkama koje u različitom stepenu i intenzitetu zahtevaju drastične i ireverzibilne intervencije na biljkama. Izbor tehnika je takav da se od proizvoljne biljke može odnegovati bonsai u proizvoljnom stilu ali vreme za koje se to postiže jako zavisi od primenjenih tehnika. Zbog toga je jedno od osnovnih pravila pri izbom stila u kojem ce se gajiti određena biljka da odabrani stil odgovara prirodnoj formi same biljke.
Sledeći korak je prilagodavanje same biljke odabranom stilu. Ukoliko se ispoštuje prvo navedeno pravilo tada se ovaj korak uglavnom sastoji u definisanju željenog oblika, što znači da morate u glavi stvoriti sliku kako želite da biljka izgleda i dalje preduzimati korake da taj izgled u perspektivi postignete. To znači da se odlučujete koja strana biljke će biti prednja koja zadnja a zatim u skladu sa tim vršite vertikalnu i horizontalnu organizaciju prostora koji biljka zauzima kako bi se postigao efekat trodimenzionalnosti i kako bi odnos izmedu delova biljke delovao lepo i prirodno. Time ste odabrali grane koje su vam neophodne i njih zadržavate a ostale nepotrebne grane uklanjate. Ovim se završava prava faza u oblikovanju bonsai biljaka a to je planiranje.

Sledeći korak je sprovođenje formiranog plana u delo i tri osnovne operacije koje se izvode na biljkama u cilju postizanja željenog oblika su orezivanje, ožicavanje i zakidanje pupova.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Orezivanje
Orezivanjem se uklanjaju suvišne grane, proređuje lišće i koren. Time se ostvaruje osnovna kontrola rasta i izgleda biljke.

Orezivanje grana
rez1.gif
rez2.gif
rez3.gif
Orezivanje grana je jedna od najosetljivijih operacija prilikom oblikovanja bonsai drveća i zbog toga joj se pristupa tek kada smo uspešno obavili prvi deo posla a to je odluka o stilu, izgledu i visini bonsai drveta koje želimo da oblikujemo. Sa tako formiranim odlukama prilazi se orezivanju suvišnih grana drveta. lako izbor grana za odstranjivanje zavisi od konkretno odabranog stila i postizanja željenog oblika postoje neka univerzalna pravila koja je poželjno ispoštovati prilikom orezivanja grana.
Orezivanje grana je jedna od najosetljivijih operacija prilikom oblikovanja bonsai drveća i zbog toga joj se pristupa tek kada smo uspešno obavili prvi deo posla a to je odluka o stilu, izgledu i visini bonsai drveta koje želimo da oblikujemo. Sa tako formiranim odlukama prilazi se orezivanju suvišnih grana drveta. lako izbor grana za odstranjivanje zavisi od konkretno odabranog stila i postizanja željenog oblika postoje neka univerzalna pravila koja je poželjno ispoštovati prilikom orezivanja grana.
. Prilikom odstranjivanja grane rez se izvodi u njenom dnu tako da po mogućstvu zahvati i deo kore okolnog dela, kako se ne bi formirali ružni patrljci, već da buduće formirana kora prekrije ožiljak reza. Rez takođe ne sme biti previše dubok jer tada kora neće biti u stanju da ga prekrije i to je potencijalno izvorište bolesti za biljku.

Ožiljak nastao rezom se popunjava specijalnom masom kako bi do zarastanja bio zaštićen od štetočina i gljivica.

. Poželjno je da se osnovne grane penju spiralno ka vrhu a da gledano iz ptičije perspektive međusobno najbliže grane čine uglove od 120 stepeni. Ovo je naravno idealna situacija koju vrlo često nije lako ostvariti ali joj treba težiti. Shodno tome od dve grane koje rastu tačno jedna naspram druge ili jedna iznad druge jednu treba ukloniti.

Orezivanjem grana formira se osnovna vizuelna struktura biljke primerena željenom obliku i visini.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Orezivanje izboja
acer4.jpg
Nakon orezivanja grana na preostalim granama se tokom vremena formira izvestan broj novih izboja. Orezivanjem i proređivanjem izboja se formira krošnja drveta, održava i unapređuje postignuti izgled drveta.
zakidanje.jpg
Za odstranjivanje izboja važe slična pravila kao i za odstranjivanje grana.Skraćivanje izboja se preduzima zarad profinjenja strukture krošnje biljke i podrazumeva odsecanje samo dela izboja. Pri tome treba voditi računa o sledećem:
• Svi rezovi na bočnim granama se izvode iznad najbližeg pupa u željenom nivou tako da rez prati smer rasta pupa i da je blizu pupa koliko god je to moguće.

• Novi izboj će se formirati u smeru u kojem raste ostavljeni pup. To nam daje mogućnost daljeg planiranja u oblikovanju konkretne biljke.

• Treba voditi računa prilikom odsecanja grana previše unazad jer se u zavisnosti od vrste novi izboji na starijim granama teže ili lakše pojavljuju.

• Orezivanjem izbojaka treba usmeravati novoformirane grane da rastu tako da popunjavaju prazan prostor, ali da ne rastu jedna u drugu ili da se prepliću.

Treba napomenuti da su ovo uopštena pravila i da se kao takva mogu primeniti na veliki broj biljnih vrsta ali i da pojedine vrste imaju neke svoje specifičnosti cije poznavanje olakšava oblikovanje bonsai drveća od tih vrsta.

U ovom odeljku ćemo pomenuti i uklanjanje pupova.

Pupovi predstavljaju zametke novih grana. Ukoliko nam na mestu gde se pojavio pup koji će formirati granu ta grana nije potrebna tada se taj pup uklanja. To stoga jer je bolje odmah ukloniti pup kako biljka ne bi gubila snagu i hranu na formiranje grane koju ćemo i onako u dogledno vreme odstraniti jer je nepotrebna. Opisana tehnika se primenjuje kod listopadnog drveća dok je stvar sa četinarima nešto drugačija.

Kod četinara se najednom mestu pojavljuje u zavisnosti od vrste od jednog do pet pupova. Ukoliko je na mestu pojave pupa potrebna grana ostavlja se onoliki broj pupova koliko je grana potrebno, u saglasnosti sa prethodnim pravilima jedan ili dva, ostali se odstranjuju pri čemu se uklanjaju najjači pupovi. U zavisnosti od stepena formiranosti biljke pupovi se ili uklanjaju ili prikraćuju tako što se rukom ili oštrim makazama odstrane dve trećine pupa
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Orezivanje listova
24.jpg
Orezivanje listova se preduzima kod biljaka u finalnoj fazi oblikovanja i njime se postiže smanjenje veličine listova. Ova operacija se najčešće obavlja kada je biljka u punoj vegetativnoj snazi, najčešće početkom leta, i primenjuje se samo na zdravim i jakim biljkama. Sastoji se u tome da se sa svih grana uklone svi listovi. Po uklanjanju svih listova biljka zahteva posebnu negu.
Ne sme biti izložena direktnom suncu, mora biti zaštićeno od vetra i jakih kiša te u slučaju jako toplog vremena redovno orošavana. Zalivanje se u periodu dok biljka ponovo ne olista proreduje
Orezivanje korena
p1.gif
p2.gif
p3.gif
p4.gif

Da bi se biljka mogla lepo oblikovati i da bi imala lep i svež izgled od osnovne važnosti je kvalitet korena. Redovnim presađivanjem i orezivanjem korena postiže se njegova optimalna funkcija koja kao rezultat daje biološki zdravu i jaku biljku. Kod dobrih bonsai biljaka korenovu masu čini mnoštvo tankih razgranatih korenčića. Ovo se postiže odstranjivanjem debelih, odrvenelih delova korena prilikom presađivanja. Tako se biljka stimuliše na stvaranje novih korenčića još finije strukture čime se stvara adekvatan potencijal biljke za apsorbovanje tečnosti i hranljivih sastojaka iz zemlje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Tehnika ožicavanja se koristi za usmeravanje rasta grana, postizanje potrebnog oblika stabla i grana. Primenjuje se tako što se deo koji se želi oblikovati obmota žicom odgovarajuće debljine i potom oblikuje prema planiranom obliku.

clip_image004_0000.jpg
clip_image006_0000.jpg
Pravilna omotavanja žicom stabla i grana
Ova tehnika je ograničena krutošću dela koji se oblikuje no i pored toga vrlo je moćna i delotvorna.

Osnovna pravila tehnike su:

• Ožicavanje se vrši žicom odgovarajuće debljine, žica treba da bude taman toliko debela da omogući željeno savijanje.

• Žica mora biti ravnomerno namotana (sa jednakim razmacima između namotaja) prijanjajući oko željenog dela. Ne sme se previše pritezati da se ne useče u koru drveta.

• U pravilnim vremenskim intervalima mora se stara žica skidati i nova stavljati ako deo nije fiksiran u željenom položaju da se žica ne bi zbog rasta biljke usekla u koru.

Kada se žica namota na željeni deo rukama se žica dovede u željeni položaj u kome se zbog svoje elastičnosti nađe i omotani deo.

Tokom vremena omotani deo stiče krutost u izvedenom položaju i tada trajno zadržava postignuti položaj. Sila koja se primenjuje u postizanju željenog položaja mora biti primerena elastičnosti toga dela inače može doći do loma ili pucanja čime nastaju trajna oštećenja. Za ožicavanje se koriste lako savitljive vrste žice različite debljine. Najčešća je bakarna. Čelične žice treba izbegavati jer su podložne koroziji.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Proizvodnja biljaka

Postoji više načina da se proizvede sopstvena biljka i to su u stvari svi oni načini na koje je regularno i uobičajeno razmnožavanje i umnožavanje biljaka.

Proizvodnja iz semena
seedgerm1.jpg
Oblikovanje biljaka dobijenih is semena je najduži proces ali i proces koji daje najviši stepen kontrole i oblikovanje bez izrazito drastičnih intervencija. Seme se pripremi za sadnju na uobičajen način, posadi se i tako iznikla biljka se drži u zemlji dve do pet godina kako bi postigla odgovarajući izgled i drvnu masu. U tom periodu se takode primenjuju tehnike oblikovanja korena, stabla i grana. Po isteku ovog perioda biljka se presaduje u odgovarajuću posudu i nastavlja se sa oblikovanjem.
Proizvodnja iz reznica
2-02.jpg
Ovaj način se primenjuje kod biljaka koje se lako razmnožavaju reznicama. Reznice se formiraju odsecanjem neodrvenelih vrhova novih grana tako da imaju pet do osam pupova, listovi osim dva vršna se odstrane i reznica se potopi svojim donjim delom u vodu ili se zabodu u pesak u klijalištu. Nakon šest do osam nedelja pojavljuju se sitni beli korenčići.Treba sačekati da korenčići budu dva do tri santimetra dugi te biljku posaditi u posudu.Vrste koje su pogodne za ovakvo razmnožavanje su maslina, kotoneaster, azaleja, lijander, razne vrste fikusa itd.
Zakorenjivanje poleganjem
clip_image002_0001.jpg
Poleganje je tehnika koja se primenjuje za dobijanje novih biljaka od grana matične biljke koje su dovoljno elastične i duge da mogu da se polegnu u zemlju. Poleganjem se od neodrvenelih grana matične biljke formiraju nove biljke. Tehnika se sastoji u tome da se elastična grana matične biljke položi u unapred pripremljeno udubljenje u zemlji pri čemu se sa donje strane grane napravi zarez i delimično odstrani kora. Zatim se grana učvrsti kako bi ostala u tom položaju i zatrpa iskopanom zemljom. To mesto treba redovno zalivati kako bi se ubrzalo pojavljivanje korena. U zavisnosti od vrste do formiranja korena dolazi u periodo od oko osam nedelja do devet meseci.
Po formiranju korena grana se odseca od stabla i presaduje u posudu. Vreme u koje je ovo najpodesnije raditi je za većinu vrsta sredina proleća. Na slici (gore levo) prikazano je dobijanje biljaka poleganjem.













Margotiranje
clip_image004_0001.jpg
Margotiranje je tehnika kojom se od već formiranih, odrvenelih, grana formira nova biljka. Izvodi se tako što se na mestu gde se želi formirati koren sa grane skine kora u dvostrukoj širini debljine grane u obliku prstena (slika levo). Zatim se sa donje strane priveže najlon a oko ogoljenog dela stabla nanese smesa vlažne mahovine i humusa te se poveže najlonom koji obezbeđuje da masa stoji fiksirana na tom mestu i sprečava gubitak vlage.
Kako nije moguće apsolutno sprečiti isušivanje povremeno treba masu osvežiti vodom. Kada kroz masu počnu da izbijaju korenčići grana se odseca neposredno ispod najlona, prisutni patrljak do korena se potom odstrani i biljka smesti u posudu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Sadnja i presađivanje


Po isteku prvog ili drugog vegetacionog perioda biljka se iz radne posude smešta u bonsai posudu primerenu njenim dimenzijama. Izvesna količina korenove bale i zemlje oko nje se zadržava a ostatak se uklanja i delovi korena izvan ovog dela se uklanjaju. Po isteku sledećeg vegetacionog perioda ova procedura se ponavlja i to sve dok se ne odstrane nepotrebni, odrveneli delovi korena, a korenova bala ne postane skup sasvim finih korenovih niti.

Presađivanje
Presađivanje je operacija kojom se održava korenova bala u dobrom stanju što biljci daje potencijal za zdrav i lep izgled. Ova operacija se sprovodi kao redovni oblik brige o bonsai drveću a sa kojom učestalošću to zavisi od vrste biljke, starosti i brzine kojom se biljka razvija. Tako na primer sasvim mlade biljke valja presađivati svake godine. Delimično formirane biljke pak zavisno od vrste, borovi se presaduju svakih tri do pet godina, biljke koje cvetaju i donose plod svake ili svake druge godine. Vrste koje rastu jako brzo presađuju se čak dva puta godišnje. Ovo se naravno odnosi na zdrave biljke koje imaju adekvatnu negu. Pravo vreme za presađivanje je rano proleće neposredno pred ili na samom početku vegetacionog perioda. Presađivanje se takode može obaviti u kasno leto ili ranu jesen ali ovaj period treba koristiti samo u krajnjoj nuždi jer se može desiti da rezultati budu ispod očekivanja. Ne preporučuje se presađivanje u kasno proleće ili rano leto jer je tada biljka u punom naponu vegetativnog razvoja.

19.jpg
20.jpg
21.jpg

Priprema posude za presađivanje Nasipanje peska i zemlje Postavljanje i učvršćivanje stabla.
22.jpg
23.jpg

Nabijanje zemlje i ravnanje Čišćenje viška zemlje
Može se pojaviti potreba za vanrednim presađivanjem ako su se u zemlji pojavile štetočine, ako se razbila posuda ili ako se naknadno utvrdi daje zemlja ispošćena. U slučaju kada se utvrdi daje zemlja ispošćena problem se može prevazići tako što se skine tanak površinski sloj zemlje iz posude i nadomesti humusom. U periodu mirovanja presađivanje se nikako ne vrši jer dolazi do odumiranja korena.
 
Top