Biblija i nacionalizam (vjera i nacija)

VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Božja volja je oduvek bila da ima svoju organizovanu crkvu koja će da uz njegovu pomoć i vodstvo da obavlja misiju propovedanja jevanđelja ovom svetu, o tome jasno govore apostoli kada opisuju novozavetnu crkvu kao instituciju ili društvo vernih, što izraz "Eklesia" i znači - skup pozvanih.

Kada ne bi bilo tako, onda mi kao pojedinci možem da verujemo u što god želimo a da se naša mišljenja diametralno razlikuju, a sa druge strane da sebe nazivamo crkvom.

Bog želi da verni budu jednomisleni i povezani vezama uzajamne ljubavi, hrabrenja i bodrenja, pomaganja..itd, a to je jedino moguće u organizovanoj crkvi u kojoj on sam ustanovljava istinu i vodi je putem darova svoga Duha.


CRKVA BOŽJA

Hristos i apostoli su posle svog zemaljkog života - ostavili novozavetnoj crkvi Hrićansko nasleđe zasnovano na istini zapisanoj u svetoj Božjoj reči Bibliji, kao i autoritet i silu da ovu istinu objavljuje ovom svetu.
Ova istina koju je Bog tokom starozavetne istorije objavio preko proroka i u novom zavetu preko svojih učenika apostola - je jedna i nepromenjiva.
Takođe - Božja crkva kojoj je ova istina poverena i po kojoj se ona prepoznaje kao takva, a koja je u svim vremenima bila čuvar istinske vere u Boga i njegovu reč - je jedna.
Bog je svojoj crkvi dao duhovne darove - od kojih je najznačajniji proročki dar, kroz koje on usmerava crkvu da ovu istinu objavljuje ovom svetu, otkrivajući joj i nove istine - koje nisu u sukobu sa istinom zapisanom u reči Božjoj, već su upravo date za razumevanje iste.
U biblijskim spisima starog i novog zaveta, otkriveni su principi i obeležja po kojima se može prepoznati prava Božja crkva u ovom svetu.

U nastavku su navedena neka od ovih obelezja:

BOŽJU CRKVU SU OSNOVALI HRISTOS I APOSTOLI:

"A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha;
Jer je za vas obećanje i za djecu vašu, i za sve daljne koje će god dozvati Gospod Bog naš.
I drugijem mnogijem riječima svjedočaše, i moljaše ih govoreći: spasite se od ovoga pokvarenoga roda.
Koji dakle rado primiše riječ njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.
I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hljeba, i u molitvama.
I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.
A svi koji vjerovaše bijahu zajedno, i imahu sve zajedno.
I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.
I svaki dan bijahu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hljeb po kućama, i primahu hranu s radosti i u prostoti srca" ( dela Apostolska 2.38 - 47 )

"Tako dakle više nijeste tuđi i došljaci, nego živite sa svetima i domaći ste Bogu,
Nazidani na temelju apostola i proroka, gdje je kamen od ugla sam Isus Hristos,
Na kome sva građevina sastavljena raste za crkvu svetu u Gospodu;
Na kome ćete se i vi sazidati za stan Božij u duhu" ( Efescima poslanica 2. 19 - 22 )
ONA PRIZNAJE ISUSA HRISTA KAO JEDINOG SPASITELJA I POSREDNIKA PRED BOGOM:

"Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.
Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroza nj.
Koji njega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje već je osuđen, jer ne vjerova u ime jedinorodnoga sina Božijega" ( jevanđelje po jovanu 3. 16 - 17 )

"Reče mu Toma: Gospode! ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati?
Isus mu reče: ja sam put i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me" ( jevanđelje po Jovanu 14. 5 - 6 )
"Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus,
Koji sebe dade u otkup za sve, za svjedočanstvo u svoje vrijeme" ( 1 poslanica Timotijeva 2. 5 - 6 )

"Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenija;
Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mi mogli spasti" ( dela apostolska 4. 11 - 12 )

ONA PRIZNAJE REČ BOŽJU I BOŽJI ZAKON -DESETZAPOVESTI KAO JEDINO PRAVILO VERE I POSLUŠNOSTI:

REC BOŽJA:

"I imamo najpouzdaniju proročku riječ, i dobro činite što pazite na nju, ako na vidjelo koje svijetli u tamnome mjestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašima.
I ovo znajte najprije da nijedno proroštvo književno ne biva po svome kazivanju;
Jer nikad proroštvo ne bi od čovječije volje, nego naučeni od svetoga Duha govoriše sveti Božiji ljudi" ( 2 poslanica Petrova 1. 19 - 21 )

"Ali ti stoj u tome što si naučio i što ti je povjereno, znajući od koga si se naučio,
I budući da iz malena umiješ sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenije u Hrista Isusa. Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, Da bude savršen čovjek Božij, za svako dobro djelo pripravljen" ( 2 poslanica Timotiju 3. 16 - 17 )

BOŽJI ZAKON:

"I tako, sine moj, čuvaj se onoga što je preko ovoga, jer nema kraja sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo čitanje umor je tijelu.
Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovijesti njegove drži, jer to je sve čovjeku.
Jer će svako djelo Bog iznijeti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednika 12. 13 - 14 )

"Ko ima zapovijesti moje i drži ih on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam.
I reče mu Juda, ne Iskariotski: Gospode! šta je to da ćeš se nama javiti a ne svijetu?
Isus odgovori i reče mu: ko ima ljubav k meni, držaće riječ moju; i otac moj imaće ljubav k njemu: i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti.
Koji nema ljubavi k meni ne drži mojijeh riječi; a riječ što čujete nije moja nego oca koji me posla" ( jevanđelje po Jovanu 14. 21 - 24 )

Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu" ( Otkrivenje Jovanovo 14. 12 )

DRŽI DAN SUBOTNI KAO USPOMENU NA STVARANJE I SIMBOL BOŽJE STVARALAČKE SILE I AUTORITETA:

"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja učini;
I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini;
To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo" ( 1 knjiga Mojsijeva 2. 1 - 4 )

"I reče Gospod Mojsiju govoreći:
A ti kaži sinovima Izrailjevijem i reci: ali subote moj čuvajte, jer je znak između mene i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem.
čuvajte dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskvrnio, da se pogubi; jer ko bi god radio kakav posao u nju, istrijebiće se ona duša iz naroda svojega.
Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi.
Zato će čuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujući subotu od koljena do koljena zavjetom vječnim.
To je znak između mene i sinova Izrailjevih dovijeka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se.
I izgovorivši ovo Mojsiju na gori Sinajskoj, dade mu dvije ploče svjedočanstva, ploče kamene pisane prstom Božijim" ( 2 knjiga Mojsijeva 31. 13 )

"Da se bojimo dakle da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj njegov, ne odocni koji od vas.
Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena riječ, jer ne vjerovaše oni koji čuše.
Jer mi koji vjerovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: zato se zakleh u gnjevu svojemu da neće ući u pokoj moj, ako su djela i bila gotova od postanja svijeta.
Jer negdje reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od sviju djela svojijeh.
I na ovom mjestu opet: neće ući u pokoj moj.
Budući pak da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najprije javljeno ne uđoše za neposlušanje;
Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se prije kaza: danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastijeh srca.
Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio po tom.
Daklem je ostavljeno još počivanje narodu Božijemu.
Jer koji uđe u pokoj njegov, i on počiva od djela svojijeh, kao i Bog od svojijeh.
Da se postaramo dakle ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku nevjerstva.
Jer je živa riječ Božija, i jaka, i oštrija od svakoga mača oštra s obje strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srdačnijem.
Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne može postradati s našijem slabostima, nego koji je u svačemu iskušan, kao i mi osim grijeha.
Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomoć" ( Jevrejima poslanica 4 poglavlje )

( Napomena: u ovom tekstu u Jevrejima poslanici 4 poglavlju - za izraz "počinjavanje" koristi se Jevrejska rec "SABATISMOS" koja u Jevrejskoj terminologiji označava svetkovanje subote - subotni odmor.
Prema tome ovaj tekst bi trebalo da glasi: "Daklem je ostavljeno još subotnje poćivanje narodu Bozjem, kako i stoji u nekim prevodima biblije sa Grčkog jezika ).

POSEDUJE DUH PROROŠTVA ( PROROČKI DAR ):


"I poslije ću izliti duh svoj na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare.
I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;
I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.
Sunce će se pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.
I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod"
( knjiga proroka Joila 2. 28 - 32 )

"I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, a potom čudotvorce, onda darove iscjeljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike.
Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi učitelji? Eda li su svi čudotvorci?
Eda li svi imaju darove iscjeljivanja? Eda li svi govore jezike? Eda li svi kazuju?
Starajte se pak za veće darove; pa ću vam još bolji put pokazati" ( 1 poslanica Korinćanima 12. 28 )

"Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete. .
Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne sluša, a on duhom govori tajne.
A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utjehu i utvrđenje.
Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja" ( 1 poslanica korincanima 14. 1-4 )

PROPOVEDA JEVANĐELJE SVIM LJUDIMA:

"I propovjediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svijetu za svjedočanstvo svijem narodima.
I tada će doći pošljedak" ( jevandjelje po Mateju 24. 14 )

"I pristupivši Isus reče im govoreći: dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.
Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime oca i sina i svetoga Duha,
Učeći ih da sve drže što sam vam zapovijedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin" ( jevandjelje po Mateju 28. 19 - 20 )

"I reče im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvijeh treći dan;
I da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oproštenje grijeha po svijem narodima počevši od Jerusalima. A vi ste svjedoci ovome" ( jevandjelje po Luki 24 46 - 48 )

OBJAVLJUJE VEST O SKOROM HRISTOVOM DOLASKU I BOŽJEM SUDU:

"Da se ne plaši srce vaše, vjerujte Boga, i mene vjerujte.
mnogi su stanovi u kuci oca mojega, da nije tako kazao bih vam.
Idem da vam pripravim mesto, I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja" ( jevandjelje po Jovanu 14. 1 - 3 )

"Neću vam pak zatajiti, braćo, za one koji su umrli, da ne žalite kao i ostali koji nemaju nada;
Jer ako vjerujemo da Isus umrije i vaskrse, tako će Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s njim.
Jer vam ovo kazujemo riječju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji, nećemo preteći onijeh koji su pomrli.
Jer će sam Gospod sa zapoviješću, sa glasom arhanđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije;
A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Tako utješavajte jedan drugoga ovijem riječima" ( 1 Solunjanima 4. 16-17 )

"Ali i za ovakve prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: gle, ide Gospod s hiljadama svetijeh anđela svojijeh, Da učini sud svima, i da pokara sve bezbožnike za sva njihova bezbožna djela kojima bezbožnost činiše, i za sve ružne riječi njihove koje bezbožni grješnici govoriše na nj" ( poslanica Jude 1.14 - 15 ).

"I reče mi: ne zapečaćavaj riječi proroštva knjige ove; jer je vrijeme blizu.
Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.
I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovijem" ( otkrivenje 22. 12 )

POZIVA SVET DA UPOZNA BOGA I NJEGOVU LJUBAV KROZ LIČNO ISKUSTVO SA NJIM - PUTEM PREDANJA I ODRICANJA OD GREHA I GREŠNIH ŽELJA:

"Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni" ( jevandjelje po Jovanu 3. 16 )
"A ovo je život vječni da poznaju tebe jedinoga istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista" ( jevandjelje po Jovanu 17. 3 )

"Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte ga, dokle je blizu.
Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našemu, jer prašta mnogo" ( knjiga proroka Isaije 55. 6 - 7 )

"Zato još govori Gospod: obratite se k meni svijem srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.
I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnjev i obilan milosrđem i kaje se oda zla" ( knjiga proroka Joila 2. 12-13 )

"Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapovijeda svima ljudima svuda da se pokaju;
Jer je postavio dan u koji će suditi vasionome svijetu po pravdi preko čovjeka koga odredi, i dade svima vjeru vaskrsnuvši ga iz mrtvijeh" ( dela Apostolska 17. 30 - 31 )

"Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago čovjeku koji se uzda u nj" ( psalam 34. 8 )

ONA JE PROGONJENA U PERIODU OD 1260 GODINA STAROZAVETNE ISTORIJE:

"I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mjesec pod nogama njezinijem, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda.
I bješe trudna, i vikaše od muke, i mučaše se da rodi. Isa.
I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaha, koja imaše sedam glava, i deset rogova; i na glavama njezinijem sedam kruna; Dan.
I rep njezin odvuče trećinu zvijezda nebeskijeh, i baci ih na zemlju. I aždaha stajaše pred ženom koja šćaše da se porodi, da joj proždere dijete kad rodi.
I rodi muško, sina, koji će pasti sve narode s palicom gvozdenom; i dijete njezino bi uzeto k Bogu i prijestolu njegovu.
A žena uteče u pustinju gdje imaše mjesto pripravljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu i dvjesta i šezdeset dana" ( Otkrivenje 12 poglavlje )
"Ово вам казах да се не саблазните.
Изгониће вас из зборница; а доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини
И ово ће чинити, јер не познаше оца ни мене" ( jevanđelje po Jovanu 16. 1 - 3 )
"A čuvajte se od ljudi; jer će vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim biće vas.
I pred vlastelje i careve vodiće vas mene radi za svedočanstvo njima i neznabošcima.
A kad vas predadu, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati.
Jer vi nećete govoriti, nego Duh Oca vašeg govoriće iz vas.
A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće deca na roditelje i pobiće iH.
I svi će mrzeti na vas imena mog radi; ali koji pretrpi do kraja blago nje
A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Jer vam kažem zaista: nećete obići gradova Izrailjevih dok dođe Sin čovečiji" ( jevanđelje po Mateju 10. 17 - 23 )

Izvor: Velike istine biblije
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Isus nije ''osnovao crkvu'', on je ''okupio ljude koji se nazivaju crkva'', a izraz ''crkva'' eklezija, znaci ''skupstina'' ili ''skup ljudi''.

Miroljub ti viri iz tastature.

Ljudi su od ovoga napravili citavu dogmu da bi zgrtali pare i sebi skupljali blago.

Najbolji primjer su adventisti sedmog dana.

Crkva u 1. veku nije imala ni gradjevine ni imovinu, skupljali se po kucama i rupama'' hranili siromasne, radili patili i ginuli(to je krst Hristov poneti), a opet se takva zvala ''crkva'', zato sto ''crkva nije institucija''. Crkva je telo Hristovo.

Crkva od dana Pedesetnice (silaska Duha Svetoga) ima svoje vodstvo, vođe. A paralelno sa širenjem Crkve, i po ljudstvu i teritorijalno, apostoli rukopolaganjem postavljaju nove starješine. Dakle, hijerarhijska struktura Crkve rođena je zajedno sa rađanjem Crkve, i širi se širenjem Crkve. A hijerarhijska struktura je upravo ono što nazivamo "institucija". Čitaj u Svetom Pismu, lijepo ti piše kako se na Saboru u Jeruzalemu nisu okupili svi kršteni, nego apostoli i još određeni krug vođa u Crkvi. To je bila i Isusova volja i Isusova nakana i Isusova uputa apostolima. Dakle, zaista je besmislena ona tvoja prva rečenica - "Isus nije "osnovao crkvu". Isus je osnovao Crkvu i baš je Isus htio da ona ima svoju hijerarhiju. Zar bi apostoli učinili suprotno Isusovoj zapovijedi i Isusovim uputama?
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Драган - опет спремљен материјал? А ја се понадао да ћемо разматрати које то народе Господ спомиње и зашто. Зашто Господ од почетка неке народе критикује јер чине одређену неправду, чине безакоње и идолопоклонство. Шта Господ нас, Новозаветни народ (хришћане), упозорава који су то народи који ће ратовати на Јерусалим против Господа. Да мало боље дефинишемо нацију и национализам. Када национализам може бити добар, а када води даље од Бога. Бар да онда ископирам и ја нешто из Википедије да се види основни појам.

Нација
Из Википедије, слободне енциклопедије
Нација (од лат: nasci, што значи бити рођен) је етапа у развоју народа која се манифестује у стварању државе. То је друштвена заједница људи који говоре истим језиком, који су заједнички проживели политички и културни развој и који су прожети свешћу о узајамној припадности и целовитости у односу према другим нацијама.[1]

Нација има заједничку територију, тло, земљу као колевку живота и гаранцију опстанка, свој језик, националне установе (породица, традиционалне обичајне установе, типично етничке, културне установе) и државу са системом поличких институција и тела. Упркос свему, нација није друштво и не прекорачје праг политичког реда односно националне државе.

У Западној Европи реч нација чешће има значење сви држављани, а у Средњој и Источној Европи националност односно народност везује се за етничност и тзв. етнонацију.[2]


Национализам
Из Википедије, слободне енциклопедије
250px-Eug%C3%A8ne_Delacroix_-_La_libert%C3%A9_guidant_le_peuple.jpg


Слобода води народ, Ежен Делакроа, слика која представља француски национализам у току Француске револуције

Национализам или народњаштво је концепт који у суштини представља приврженост сопственом народу и држави.[1]

У ширем смислу, национализам може значити приврженост властитом народу и његовим интересима, занемарујући интересе других народа [2] Појам се такође односи на доктрину [3] или политички покрет [4] по којој нација дефинисана у оквирима етничке припадности или националне културе, има право да конституише независну, суверену или аутономну политичку заједницу, базирану на заједничкој историји и судбини. У својим екстремним облицима, фашизму у Италији и Шпанији и националсоцијализму у Немачкој, у првој половини 20. века, национализми ове врсте заговарају ауторитативну државу са ограниченим индивидуалним правима грађана, а у случају националсоцијализма и антисемитизам, супериорност аријевске расе и милитаризам[5].

..............

Основна социјално-психолошка функција национализма је формирање и учвршћивање националног идентитета, као и буђење и јачање националне свести ради хомогенизације нације и учвршћивања националне државе.

Супротно, екстремни случајеви национализма у односу на позитивни односно негативни сентимент, воде ка шовинизму.


Шовинизам
Национал-шовинизам је појава међунационалне мржње. До шовинизма најчешће долази услед осећаја надмоћи или узвишености над осталим нацијама или осећаја угрожености од стране других нација.



Патриотизам

Патриотизам или родољубље јесте концепт чије значење обухвата различита позитивна осећања и ставове чији су објекти сопствени народ, језик, држава, историја и култура. Он подразумева развијену националну свест, оформљен национални идентитет.

За разлику од родољубља, национализам може укључивати пристрасно идеализовање сопствене нације, док шовинизам садржи и елементе нетрпељивости, мржње и агресивности према њима.

______________________

Дакле, све се може разделити на здраворазумни однос према сопственом народу, када се обично по хришћанском принципу уочавају мане нације и ради се на просвећивању, продуховљењу и повезивању са Богом; и на неразумни однос када се нација идеализује као да нема мана, већ да је супериорнија од осталих.


Ја лично волим да упростим. Лично морам да знам ко сам, шта сам, које су моје мане и греси, како да ојачам сопствени карактер, коме се Богу молим и сл. Како Господ каже:

- Љуби ближњег свог као самог себе.

... тако и ми морамо поступати по тој заповести. Да бих ја волео ближње, морам и себе заволети. Тако и за народ важи. Како ћу ја волети други народ, ако сопствени омрзнем? Кршим ли ја тако заповест Христову?

А ако само себе и свој народ волим, а друге понижавам, вређам и имам предрасуда, онда је то одлика самољубља. Неиспуњавање заповести.

Данас људи мрзе сами себе. Према себи се односе деструктивно као према непријатељу. Како ће онда друге волети? Како да воле друге нације и народе, када своје мрзе?
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Još jedno pitanje koje se postavlja je sledeće - ko danas stvarno voli svoju naciju, odnosno ljude koji je čine, i ko se može nazvati istinskim patriotom, da li onaj ko nije pročitao nikada ni jednu reč iz biblje i nije spreman da učini nikakvo istinsko delo ljubavi prema bilo kome, a sa druge strane na svaki miting neke političke partije izađe u centar grada sa zastavom, i svim snagama podržava sportske reprezentativne timove, i sutra je čak na nagovor političkih i verskih vođa spreman i da ubije pripadnike drugih naroda i vera iz čistih nacionalnih i verskih ciljeva - li su to oni koji sa rečju Božjom u ruci objavljuju jevanđelje kako bi se ljudi otrgli iz ropstva greha i bili spaseni, i koji vole sve ljude bez obzira na veru, naciju, boju kože, ili socijalni i društveni status.

Čak šta više, da li je ljubav prema naciji i veri - običaj da se proklinju verski neistomišljenici, što i danas podržavaju određene struje unutar Spc-a, u šta sam se lično uverio prisustvujući skupovima gde se govorilo protiv sekti.

Ovde se želi proturiti ideja kako su pripadnici drugih crkava najveći mrzitelji svog naroda.

Ovakve optužbe da pripadnici drugih crkava mrze svoju naciju i narod - je van svake pameti i krajnje nedobronamerno smišljena neistina, jer kako neko ko je svoje srce predao u ruke Gospodu - može ikoga da mrzi, i ko želi da se svi ljudi spasu.

Razmišljajmo kada nešto izjavljujemo, jer može biti da upravo nas na takve izjave navodi naša mržnja koju pripisujemo drugima.

Pozdrav i svako dobro!
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
05.09.2013
Poruka
4.465
Rimljanima 3:5,6
5 Ako li nepravda naša Božiju pravdu podiže, šta ćemo reći? Eda li je Bog nepravedan kad se srdi? Po čoveku govorim:
6 Bože sačuvaj! Jer kako bi mogao Bog suditi svetu?
Rim 9:25
25 Kao što i u Josiji govori: Nazvaću narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.
Rim11:13,21
13 Jer vama govorim neznabošcima; jer, budući da sam ja apostol neznabožaca, hoću da hvalim svoju službu
21 Jer kad Bog rođenih grana ne poštede, da i tebe kako ne nepoštedi.

Cinjenica je da je u "biblijskim ratovima" vise ljudi pobio sam Bog ,negoli u to vreme njegov narod Izrael.
Isto ce se desiti i u velikoj nevolji koja sledi,a opisana je "kao u danima potopa i Noja"...
 
Učlanjen(a)
21.09.2015
Poruka
1.460
Vera i nacionalizam nemaju veze jedno sa drugim i to crkva uci oduvek, na sve se ljude gleda isto to je ucenje pravoslavne crkve.Videh sliku monaha kako prisi na ovoj temi, evo ima ovde u bulevaru jos jedan koji prosi e pa znajte da to nisu monasi niti manastira videli, monasi nemaju pravo da napuste manastir i da prose, to su obicni ljudi, varalice oblace mantije i prose, to uopste nije monaska mantije, verujete mi strucnjak sam za to, svi napadi na crkvu su neosnovani.Sto se tice nacionalizma, Didahi iz 1. veka govori protiv toga i uopste postovanja nacionalnih vrednosti, ja sebe ne smatram Srbinom vec hriscaninom.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Ja sam Srbin Adventista, i moj cilj je da svi ljudi bez obzira na nacionalnost upoznaju Božju reč i Gospoda Isusa, i da dopuste da on u njima deluje svojim Duhom da postanu novi ljudi ispunjeni ljubavlju, ljudi moralni puni duhovnih rodova, i da tu ljubav i poznanje Boga šire dalje, jer tako će se Bog proslaviti i njegov dolazak ubrzati, i on doći da stvori svoje carstvo mira i ljubavi na ovoj zemlji..Amin!
 
Učlanjen(a)
21.09.2015
Poruka
1.460
Sta je Srbin?
Sloven, Kelt, Grk, ilir, Dacanin, Tracanin, Hun, Avar ili sve to zajedno?
Ja bih rekao sve to zajedno, Srbi nemaju neko plemenito poreklo mi smo mesavina raznih naroda na ovoj raskrsnici sveta.
 
Učlanjen(a)
21.09.2015
Poruka
1.460
Nema u hriscanstvu nacionalnosti, u prvim vekovima propagiranje nacionalizma i rasizma je vodilo do epitimije, Dela apostolskih ucenika iz 1. veka svedoce o ovom.
 
Natrag
Top