Besmrtnost ili smrtnost duse

[Laodikeja]

Biblija kaže sledeće:

"Tada izgibe svako tijelo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zvijeri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi. Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što bijaše na suhu, pomrije" ( 1 Mojsijeva 7. 21 - 22 )

Lično mislim da je ovaj tekst samo aluzija na činjenicu - da je Bog u početku udahnuo Duh životni u nos Adama.
To ne znači da se Duh nalazi SAMO u nosu, ili pak glavi, već da je ta sila prisutna u celom biću čoveka, kako u glavi i u grudima ili srcu, tako i u udovima, i celom biću.
Ona struji kroz celo telo i pokreće ga, i održava životnu energiju i vitalnost.
Odsecanjem jednog uda ili organa u ljudskom telu - ne znači da će duh životni time biti odstranjen.

Ima ljudi koji su doživljavali takve deformacije lica zbog određenih povreda, da su bukvalno ostajali bez jednog dela lica i nosa, tako da je bukvalno tumačenje gornjeg teksta da je duh životni isključivo u nosu - pogrešno.

 

[mire000]

Biblija kaže sledeće:

"Tada izgibe svako tijelo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zvijeri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi. Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što bijaše na suhu, pomrije" ( 1 Mojsijeva 7. 21 - 22 )

Lično mislim da je ovaj tekst samo aluzija na činjenicu - da je Bog u početku udahnuo Duh životni u nos Adama.
To ne znači da se Duh nalazi SAMO u nosu, ili pak glavi, već da je ta sila prisutna u celom biću čoveka, kako u glavi i u grudima ili srcu, tako i u udovima, i celom biću.
Ona struji kroz celo telo i pokreće ga, i održava životnu energiju i vitalnost.
Odsecanjem jednog uda ili organa u ljudskom telu - ne znači da će duh životni time biti odstranjen.

Ima ljudi koji su doživljavali takve deformacije lica zbog određenih povreda, da su bukvalno ostajali bez jednog dela lica i nosa, tako da je bukvalno tumačenje gornjeg teksta da je duh životni isključivo u nosu - pogrešno.

Slazem se, moje misljenje je da je Duh koji nasledjujemo (kazem nasledjujemo - jer prilikom rodjenja ne ulazi novi duh u telo - vec se prenosi sa nasih roditelja na nas) Bozji Duh, i da on sve nas prozima. Ali takodje taj Duh je nosioc i nase induvidualne svesti i licnosti, pa ka mozemo nazvati i "nasim Duhom"(Duhom covecjim). I on se vraca k Bogu prilikom smrti..

Taj Duh, buduci "zajednicki", takodje moze nasoj induvidualnoj svesti, preneti informaciju o stanju drugog zivog bica koji isto deli tu silu. Tako mozemo objasniti i empatiju, reinkarnaciju i druge pojave sa tim povezane..

Sad nije toliko bitno jel nasa induvidualna svest(nas licni Duh) nastavlja svesnu egzistenciju i nakon smrti tela. Bitnije je shvatiti ovu cinjenicu da je taj Duh "nosioc licnosti" odnosno "informacije"..
I to je ono sto ja svo vreme pricam, a ti ne moras uopste verovati da taj Duh nastavlja svesnu egzistenciju, to nije kljucna stvar..

Pitanje, sta kaze izvorni tekst, jel u tom stihu "dusa" tacan prevod ili "duh"?
Bitna je razlika?

Ako je "dusa" - to je dokaz da se termini duh/dusa u Bibliji poistovecuju, i to je dokaz Tripu, da ni crkva ne gresi ako ove stvari poistoveti (ili ih usko poveze).

 

[Laodikeja]

Duh životni je ono što oživljava čoveka, to je Božja sila, i ona dolazi od Boga.
Duša živa ne dolazi od Boga, i ona nije nikakva oživljujuća sila, već je to izraz kojim biblija definiše živa bića.
Duša živa je manifestacija živog koju stvara Duh životni prilikom ulaska u beživotno telo, tada čovek postaje živ, i to biblija naziva duša živa, ili kako neki prevodi navode "živo biće"

Kada čovek umre, duh životni se vraća Bogu, i život prestaje, manifestacija živog koja je definisana kao "Duša živa" se više ne manifestuje, odnosno - prestaje da postoji.

Još nešto vezano za presađivanje glave.

Lično smatram da su ljudi toliko otišli u svom bezumlju, da čine abnormalno loše stvari.

Pitam se kakva je svrha presađivanja glave jednog na telo drugog čoveka.

Zamislimo jedan takav čin.
Pitanje koje se postavlja je sledeće: da li će osoba A kojoj se glava presadi na telo osobe B nastaviti da razmišlja i živi kao osoba A, ili kao osoba B.

Ako uzmemo u obzir da se danas presađuju organi jednog čoveka u telo drugog - srce, bubrezi, organi, itd.. i taj čovek nastavlja da živi sa novim organima, veća je verovatnoća - da će osoba A nastaviti da razmišlja i živi sa novim telom osobe B.

Druga mogućnost bi bila čak nemoguća i Bogohulna, jer niko ne može preuzeti tuđe misli, razum, i svest, i nastaviti da živi sa glavom i sve što se u njoj nalazi drugog čoveka.

To u stvari znači - da jedan čovek zadržava ličnost, svoje misli, razum, svest, sećanja, samo zamenjuje svoje telo i kompletne organe za drugo.

Pitanje je - da li je ovo moguće, ali medicina je toliko uznapredovala, da ništa nije nemoguće.

 

[Taramana]

Ne nasleđuje se duh od roditelja.
Dete oživljava u četvrtom mesecu a kad bi od roditelja dobijalo duh onda bi odmah u začeću stigao ali to nije tako već svako ima svog duha od Boga primljenog i ne vraća mu se roditeljskiduh kad oživi već njegov.
Mi nebi bili zasebne ličnosti ako bi uzeli roditeljski duh niti roditelj može dati deo svog duha detetu već to Bog daje i Bogu se vraća.

 

[Laodikeja]

Sve je živo i prožeto Božanskom oživljujućom silom, ali na čelijskom nivou, i razvija se u telu muškarca, a potom u telu žene nakon začeća.

 

[Taramana]

Sve je živo i prožeto Božanskom oživljujućom silom, ali na čelijskom nivou, i razvija se u telu muškarca, a potom u telu žene nakon začeća.

Vidi se čovek medicinar iz prve ruke...
Hajde se malo edukuj po pitanju začeća i oživljavanja bebe nemoj se uvek brukati,pa ti baš ništa neznaš ni iz jedne oblasti života...jesi li ti sa Marsa ili Oriona?

 

[Laodikeja]

Da, sve je tako u tvojim snovima.

 

[mire000]

Duh životni je ono što oživljava čoveka, to je Božja sila, i ona dolazi od Boga.
Duša živa ne dolazi od Boga, i ona nije nikakva oživljujuća sila, već je to izraz kojim biblija definiše živa bića.
Duša živa je manifestacija živog koju stvara Duh životni prilikom ulaska u beživotno telo, tada čovek postaje živ, i to biblija naziva duša živa, ili kako neki prevodi navode "živo biće"

Kada čovek umre, duh životni se vraća Bogu, i život prestaje, manifestacija živog koja je definisana kao "Duša živa" se više ne manifestuje, odnosno - prestaje da postoji.

Još nešto vezano za presađivanje glave.

Lično smatram da su ljudi toliko otišli u svom bezumlju, da čine abnormalno loše stvari.

Pitam se kakva je svrha presađivanja glave jednog na telo drugog čoveka.

Zamislimo jedan takav čin.
Pitanje koje se postavlja je sledeće: da li će osoba A kojoj se glava presadi na telo osobe B nastaviti da razmišlja i živi kao osoba A, ili kao osoba B.

Ako uzmemo u obzir da se danas presađuju organi jednog čoveka u telo drugog - srce, bubrezi, organi, itd.. i taj čovek nastavlja da živi sa novim organima, veća je verovatnoća - da će osoba A nastaviti da razmišlja i živi sa novim telom osobe B.

Druga mogućnost bi bila čak nemoguća i Bogohulna, jer niko ne može preuzeti tuđe misli, razum, i svest, i nastaviti da živi sa glavom i sve što se u njoj nalazi drugog čoveka.

To u stvari znači - da jedan čovek zadržava ličnost, svoje misli, razum, svest, sećanja, samo zamenjuje svoje telo i kompletne organe za drugo.

Pitanje je - da li je ovo moguće, ali medicina je toliko uznapredovala, da ništa nije nemoguće.

Sve ok, ali je problem sto ne shvatas cinjenicu da je Duh nosioc licnosti, a da li je svestan to ja ne potenciram u ovom trenutku..

Ne nasleđuje se duh od roditelja.
Dete oživljava u četvrtom mesecu a kad bi od roditelja dobijalo duh onda bi odmah u začeću stigao ali to nije tako već svako ima svog duha od Boga primljenog i ne vraća mu se roditeljskiduh kad oživi već njegov.
Mi nebi bili zasebne ličnosti ako bi uzeli roditeljski duh niti roditelj može dati deo svog duha detetu već to Bog daje i Bogu se vraća.

Tu se ne slazem, nasledjujes krv i gene, pa opet ti nisi svoj roditelj. Citas da se moze podeliti Duh, Ilija predaje deo svoga Duha Jeliseju.. To jednostavno tako funkcionise... Duh se prenosi i deli, kao i krv i ostale komponente...

 

[Laodikeja]

Sve ok, ali je problem sto ne shvatas cinjenicu da je Duh nosioc licnosti, a da li je svestan to ja ne potenciram u ovom trenutku..

Mire, danas sam razmišljao o tome, i ja bih mogao recimo prihvatiti ideju - da je Bog u delove svog duha koji udahnjuje u biće svakog čoveka koji se rađa na zemlji, usadio određene informacije o ličnosti, za svakog čoveka pojedinačno, kao recimo kakav program, ali nikako - da je taj duh neko bestelesno biće koje nastavlja da živi nakon smrti tela.
Ovo je diskutabilno, jer za duh životni se kaže da se nalazi u Bogu, i u tom smislu gore pomenuta tvrdnja je praktično ne moguća, jer duh životni je u tom smislu samo oživljujuća sila koja u sebi nema ništa osim moć da oživljuje, i da se sve što se tiče čoveka, informacija o ličnosti, svesti, itd - nalazi u fizičkom telu, a da duh životni samo pokreće mehanizme ličnosti, svesti, itd..

 

[Taramana]

Tu se ne slazem, nasledjujes krv i gene, pa opet ti nisi svoj roditelj. Citas da se moze podeliti Duh, Ilija predaje deo svoga Duha Jeliseju.. To jednostavno tako funkcionise... Duh se prenosi i deli, kao i krv i ostale komponente...

Čiji se duh vraća Bogu naš ili naših očeva u nama?
Pošto je otac nasledio odsvog oca tako svi imamo jedan duh koji se prenosi i koji je onda kriv a koji nije?
Genetika je MATERIJAi ona se prenosi.
Duh u Iliji NIJE ILIJIN već Božji jer se Ilija nije rođenjem od svog roditelja domogao siline duha već je pomazanjem kao i svi proroci primio Svetog Duha koji se POJAVLJUJE U SVIMA koji veruju a tad u svima pozvanim i određenim za službu.