bastensko cvece

[Nostradamus]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Parthenocissus tricuspidata - lozica​

Slična predhodnoj vrsti, nešto sitnijeg lišća, zbog čega, iako jednako otporna, deluje znatno nežnije. Jesenja boja listova je od žute preko narandžaste, do crvene i ljubičaste.

Na slikama: prolećni izgled biljke, jesenji izgled biljke, krošnja u proleće, krošnja u jesen. [/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD] [TABLE]
[TR]
[TD][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Tecoma radicans (Campsis radicans) - kampsis​

Krupnocvetna, bujna, izuzetno snažna listopadna penjačica. Stablo može porasti u dužinu i do 15 m. Uz podlogu se penje vazdušastim korenčićima. Odgovaraju joj duboko, plodno i vlažno zemljište. Na siromašnijim ne dostiže svoju lepotu u potpunosti. Osetljiva je na mraz, mada izdržava temperature i do -20ºC. Dosta brzo raste i pokriva podlogu. Izuzetno snažan rast kontroliše se orezivanjem krajem zime na dužinu od 15-20 cm. Najveći ukras su veliki, narandžasti, trubasti cvetovi, koji se u velikom broju javljaju od jula do septembra. [/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] [FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Koristi se za ozelenjavanje pergola, ograda, zidova, senica, najčešće u kombinaciji sa glicinijom. U rasadniku uzgajamo nekoliko varijeteta različitih nijansi boje cveta.

Na slikama: odrasla biljka, krošnja sa cvetovima, cvetovi, plodovi - krupne mahune.[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

---

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

​

[/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Wisteria sinensis - glicinija​

Po svemu slična predhodnoj vrsti, kampsisu, osim što cveta maja-juna, pa se ove dve vrste zapravo smenjuju u cvetanju. To je razlog što se ove dve vrste najčešće sade zajedno, čime se obezbeđuje bujna cvetna vertikala od kraja proleća do početka jeseni. Cvetovi su bledo ljubičasti ili beli (u našem rasadniku možete naći više varijeteta) i mirisni, u veoma krupnim, do 30 cm dugim grozdovima.

Smatra se najdekorativnijom puzavicom, pa se često sadi i sama, oblikuje kao žbun, ili čak uz potporni stub i kao manje drvo izuzetne "žalosne" forme. [/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] [FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Na slikama: osnovna vrsta ljubičastih cvasti, varijetet 'Alba' belih cvasti, cvetovi u bujnim cvastima, krošnja u cvetu, bujna krošnja po precvetavanju, plodovi - krupne mahune.[/SIZE][/FONT][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Vinca sp. - zimzeleni

Vinca major - veliki zimzelen​

[/SIZE][/FONT] [FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Zimzeleni, višegodišnji, polegli polužbun. Puzeće stabljike dugačke i do 1,5 m. Iz njih izbijaju uspravne grančice visine do 30 cm. Listovi zeleni, sjajni, dugi oko 5 cm. Cvetovi svetlo ljubičasti do ljubičasti. Cvetaju veoma rano, početkom marta. Veoma je otporna, dobro podnosi sušu i direktno sunce, a obzirom da je polužbun, ukoliko nadzemni deo strada od niskih temperatura, brzo se obnavlja.

Koristi se kao gust pokrivač tla. Veoma čest u žardinjerama na balkonima i terasama, kao zimski ukras. Privlačan je i kada se sadi na potpornim zidovima, kada se spušta niz njih. Pogodan za alpinetume, ali mu se rast mora kontrolisati, da ne bi ugrozio ostale slabije biljke.

Na slikama: zimzelen u alpinetumu, kao pokrivač tla, krošnja, listovi, cvet.​

[/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 120"][FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Vinca major 'Alba'
beli zimzelen​

[/SIZE][/FONT] [FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Varijetet belih cvetova​

[/SIZE][/FONT] [/TD]
[TD]

[/TD]
[TD] [FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Vinca major 'Variegata' - šareni zimzelen​

[/SIZE][/FONT] [FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Varijetet zelenih listova sa belim rubom. Na slikama: alpinetum, potporni zid, krošnja u cvetu, listovi. [/SIZE][/FONT] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Vinca minor - mali zimzelen​

[/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

[FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Vinca minor - mali zimzelen​

[/SIZE][/FONT] [FONT=Arial,Helvetica,sans-serif][SIZE=-1]

Zimzeleni, polegli, polužbun. Puzeće stabljike dužine do 50 cm. Listovi sjajni, tamno zeleni, dugačkioko 3 cm. Cvetovi ljubičasti, cvetaju veoma rano u proleće, već početkom marta. Ne bira uslove sredine, pa raste i na osunčanim mestima, ali bolje u polusenci i senci. Domaća je vrsta i ima je u našim vlažnim šumama.

Koristi se kao gust pokrivač tla, gušći nego veliki zimzelen, naročito ispod drveća guste krošnje, u alpinetumima, žardinjerama, na terasama i balkonima...

Na slikama: zimzelen u alpinetumu, kao pokrivač tla,
krošnja u cvetu, listovi, cvet. [/SIZE][/FONT]

 

[Nostradamus]

Bergenia cordifolia ( Bergenija )

je jedna od onih vrsta koje ostaju ukras vrta i zimi. Njeni listovi tada poprime crvenkastu boju. Dolaskom prvih toplijih dana ukrase je prekrasni ružičasti cvetovi. Bergenija je zimzelena trajnica iz porodice Saxifragaceae. Njeno prirodno stanište prostire se od Afganistana preko južnog Tibeta pa do Himalaja. Ova biljka naraste u visinu oko 40 cm, dok u širinu naraste i više od pola metra. Listovi su joj ovalni, pri bazi suženi, glatki i sjajni, izražene nervature. Narastu u dužinu i do 25 cm, a budući da su kožasti dobro podnose zimu. Kada se spuste temperature, poprimaju brončano zelenu boju. U proleće lisnatu rozetu krase zvonoliki cvetovi formirani u metlicu koja naraste i do 40 cm visoko. Cvetovi su uglavnom obojeni u nijansama ružičaste, a samo nekoliko sorti ima bele cvetove.

Bergenia cordifolia voli polusenovite ili potpuno senovite položaje pa je zbog toga još cenjenija jer nema mnogo vrsta koje uspešno uspevaju na gredicama u senci. Voli vlažno, ali humusom bogato tlo. Hladni i suvi zimski vetrovi mogu je oštetiti pa je zasadite u zaštićenom delu vrta kako biste zimska oštećenja sveli na minimum. U proleće, kada krene vegetacija, listove koji su se smrzli tokom zime odstranite. Bergenija cveta svega nekoliko nedelja. Da biste produzili cvetanje, barem na kratko redovno uklanjajte precvetale cvetove. Ova biljka lako se razmnožava. Možete to učiniti pomoću semena koje se seje u supstrat pomešan sa peskom ili vegetativno pomoću rizoma. Kod ove biljke nisu zabeleženi veći problemi s biljnim bolestima ili štetocinama.

Zbog svoje male visine i rasta u širinu često se koristi kao pokrivačica tla. Takođe se koristi u kamenjarima i kao obrub za gredice ili šetnice.

 

[Nostradamus]

Africki ljiljan

Ove divne cvetnice sa visokim peteljkama zanimljive su zato sto se lako gaje, a sem toga, cvetaju od jula do septembra, do vremena kada se lepota rascvetalog leta vec zavrsava. Grupica od tri-cetiri agapanta vremenom stvara krupan trs atraktivnih trakastih listova, ukrasenih i divnim stitastim cvastima na dugackim i cvrstim peteljkama. Poznati su agapanti sa nijansama boje od svetloplave do tamnoplave, ponekad sa ljubicatom nijansom a postoje i cisto beli. Najpoznatije vrste su Agapanthus campanulatus i Headbourne-hibridi. Obe vrste dosezu visinu od 60 do 90 cm, a zimi se njihovi listovi suse. Postije ipak i zimzelene vrste koje su malo manje nezne.

Nega u prolece i leti

Biljke koje su prezimele mozemo presaditi napolje tek u aprilu ili maju, kada vec nestane opasnost od mrazeva. To je vreme kada se mogu presadjivati, a suvise guste biljke mozemo razdeliti. U saksiju sa precnikom 20 cm sadimo mesnate korene na dubinu, od prilike 8 cm, pri cemu dno saksije opremimo debelim slojem drenaze. Prilikom sadnje koristimo kvalitetno bastensko zemljiste.

Presadjenu biljku stavljamo na zasticeno mesto, nejbolje blizu zida, orijentisanog ka jugu ili zapadu. Agapant u pocetku treba malo vode. Tek posle pojave prvih listova u zemljistu treba odrzavati vlagu, ali biljka se ne sme prekvasiti. U vreme velikih zega potreba zalivanja je veca. Biljke gejene u staklenicima ili zimskim bastama zahtevaju dotok svezeg vazduha.
Djubrimo ih tecnim djubrivom svake dve ili tri nedelje, a u vreme stvaranja pupoljaka svake nedelje.

Nega u jesen i zimi

Headbourne-hibridi su otporni na zimu, ali ostale vrste agapanta moraju da prezime u hladnom stakleniku ili hladnoj prostoriji, ali sa temperaturom iznad nule. To se narocito odnosi na zimzelene vrste koje su veoma osetljive. Sa izuzetkom Headbourne-hibrida i vrste kod kojih nadzemni delovi u jesen odumiru i kod kojih prezime samo koreni, agapante treba stititi pred mrazem. Stavljamo ih na mesto gde je temperatura uvek iznad nule i od kraja septembra do marta, ili cak aprila odrzavamo u suvoj sredini. Biljke koje prezimljavaju napolju pokrivamo folijom a od mrazeva ih stitimo slojem lisca ili treseta kojim pokrivamo tlo. Od septembra do marta i ove vrste ne zalivamo.

Razmnozavanje

Najjednostavniji nacin razmnozavanja je deljenje biljaka u martu ili aprilu. Agapant najlepse cveta onda kada biljke u posudi nisu isuvise gusto zbijene. Razume se da razdeljene biljke cesto procvetaju tek sledece godine. Jedinke odgajene iz semena cvetaju tek posle dve godine i ne zna se kakve ce boje da budu njihovi cvetovi jer prilikom oplodnje nastaju stalno nove kombinacije obelezja.

Agapanthus campanulatus

Agapanthus africanus

 

[Nostradamus]

Campanula Medium-zvoncic

Ova biljka pripada dvogodišnjem baštanskom cveću, a potiče iz porodice zvončića i ima veoma raskošne cvetove. Poreklom je iz Južne Europe i Turske gde raste kao samoniklo cveće. Rod Campanula sadrži oko 300 različitih vrsta.
Listovi su poredani nasuprotno na stabljici i po rubovima su nazubljeni.
Veliki zvončići okruglastog oblika, a poznati su još iz starih bašti naših baka, gde su bili omiljeno cveće. Cvet svojim
izgledom stvara cvetne piramide, koje zatvaraju prazna mesta u baštama, a veoma lepo izgleda u rubnim nasadima.
Mnogo se koriste za rezani cvet i veoma se lepo uklapaju uz mnoge cvetnice.
Postoji više vrsta i boja ove biljke, jedne vrste imaju jednostavne, a druge punjene cvetove. Cvetaju u beloj, ljubičasto-
plavoj i ružičastoj boji.
Seje se od maja do juna meseca direktno u baštu, kad biljka nikne i malo se razvije, presađuje se na razmake od 30-40 cm.
Naraste u visinu od 40-80 cm, a cveta sledeće godine od juna do augusta meseca, neke vrste i do kraja jeseni.
Voli blago neutralno do alkalno zemljište, bogato humusom, a najbolje uspeva na sunčanim mestima.
Pošto postoji veliki broj različitih vrsta ovog cveta, niže vrste se lepo uklapaju u kamenjare. Nabrojaću samo neke od vrsta ovog
cveta: Campanula medium, Campanula carpatica, Campanula isophylla, Campanula persicifollia itd.

Ako biljku želite uzgajati kao rezani cvet, posadite je posebno u leje, jer kod sečenja biljke ostaju prazna mesta (rupe), koje
kvare izgled vaše bašte.

 

[Nostradamus]

Rubeckija Laciniata

Rudbekija pripada porodici Asteraceae i poreklom je sa prostora Severne Amerike. Svojim mirisom i izgledom jako privlači insekte, naročito leptire. Pripada višegodišnjim zeljastim biljkama.
Ovo je još jedna biljka koja se često susretala u baštama naših baka. Cvet je kuglaste forme i liči na male suncokrete. Ovo je biljka koja voli polupropusno zemljište i sunčano do polusenovito stanište. Nije zahtevna biljka, jedino zbog svoje visine i prilično teških cvetova, obavezno treba podupirače. Raste jako visoko, od 60cm pa sve do 2 metra, zbog toga je potrebno praviti veći razmak između biljaka. Veoma se brzo širi i može se razmnožavati delenjem korena.
Biljka cveta jako dugo i može se koristiti kao rezani cvet. Dugo opstaje u vodi, a može se kombinovati i sa drugim cvetnicama.
Postoji više vrsta ovog lepog cveta, ima cvetova sa običnim jednostrukim laticama pa sve do punih loptastih formi i cvetaju u žutim tonovima.
Vrste i sorte: R. fulgida var. sullivantii, "Golsturm" zlatno-žuta, vrhunska sorta bogatog i dugotrajnog cvetanja, zatim "Goldguelle" zlatno-žuta, punih cvetova i visine oko 80cm. "Goldball" zlatno-žuta visoka vrsta, punih cvetova, naraste do 2 metra. "Juligold" zlatno-žuta ranog cvetanja i visine od 170-200cm.

Ja imam samo ovu vrstu Rudbekie i veoma sam zadovoljna njenim cvetanjem. Nije sklona bolestima, a ni štetočinama.