bastensko cvece

[Nostradamus]

Jorgovan
Ovaj svima poznat i omiljen cvetni grm nije potrebno posebno opisivati. Pripada porodici maslinki. Svake godine ljubitelji cveća već zimi nestrpljivo očekuju prve procvetale grane jorgovana, koji će na otvorenom procvetati tek u Maju.
Jorgovan je vrlo rasprostranjen grm. Pojedine vrste odomaćene su u Kini, a ostale uglavnom u Aziji. Naš poznati vrtni jorgovan koji nas svako proleće obraduje svojim mirisnim rascvetalim granama potiče izvorno sa područja Balkanskog poluostrva. U Evropu je dospeo zaobilaznim putem preko Turske, negde u drugoj polovini 16 veka. Dosta vremena je prošlo dok se uzgajivači nisu pozabavili jorgovanom. Otprilike 300 godina nakon što je prvi grm jorgovana donešen u Beč, uspelo im je uzgojiti tek 25 različitih sorti.

 

[Nostradamus]

Veću zainteresovanost uzgajivača pobudio je jorgovan tek krajem 18. i početkom 19. veka. Tada nastaju nove sorte sa popunjenim cvetnim šticima i novim bojama cvetova.

Danas postoji oko 900 sorti vrste Syringa-vulgaris. Međutim u rasadnicima se može nabaviti relativno mali broj sorti. Najveći broj sorti jorgovana su oplemenjene sorte, pa se u rasadnicima najčešće nude one na kojima se ti postupci oplemenjivanja mogu najlakše sprovesti, a osim toga se pokažu i najotpornijima. Naziv je dobio od grčke reči Syringa što znači lula, cev, frula što ukazuje na oblik cvetova i vulgaris - običan.

 

[Nostradamus]

Božur
Postojbina ove biljke su oblasti jugoistočne Evrope i Mala Azija. Biljka je visoka svega 30-50 cm, raste veoma sporo, ali formira lep, bujan bokor. Cvetovi su teški, u tamnocrvenoj, beloj, roza boji i u izrazitom su kontrastu sa finim, nežnim, sjajnim tamnizelenim listovima i sa krhkim izgledom cvetne stabljike.Kao pravi kuriozitet, može da se gaji u lejama sa trajnicama, ili u kamenitim baštama.

Položaj: Najlepši je kada je na sunčanom staništu, ili u polusenci.
Zalivanje: Redovno i obilno.
Tlo: Hranjivo, humozno tlo izbalansirane strukture optimalno je za gajenje božura.
Temperatura: Voli toplotu, sadimo ga na zaštićeno mesto.
Period cvetanja: April, maj.

 

[Nostradamus]

Đurđevak
Ime đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji.
Stalan je pratilac hrastovih i lipovih šuma i svetlih četinarskih šuma, gde odlično raste u dubokom plodnom i lako propusnom humusnom sloju sena ili polusenu.

Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su cvetovi zvonastog oblika, bele boje, snažnog i prijatnog mirisa. Cveta u aprilu mesecu a plod je trodelna bobica crvene boje.

 

[Nostradamus]

Značaj đurđevka kao veoma omiljenog rezanog ili saksijskoh cveća bio je naročito velik pre 100 i više godina, kada se u Nemačkoj proizvodio u neverovatno velikim količinama i predstavljao provorazredni eksportni artikal. U naše vreme potisnule su ga druge vrste rezanog cveća, te mu je značaj nešto opao.

Največi proizvođači đurđevka su Nemačka sa proizvodnjom u okolini Hamburga, Libeka i u oblasti Šlezvig - Holštain, gde se duž reke Elbe, na kiselim i peskovitim terenima, nalaze najbolja proizvodna područja.

Kod nas ne postoji organizovana proizvodnja cveta za rezanje niti proizvodnja rizoma radi pospešivanja. Tadašnja celokupna ponuda rezanog cveta obezbeđuje se branjem cvetova po šumama ili sa površina u kućnim vrtovima gde gotovo bez ikakve nege odlično raste u senci krupnih stabala.

Đurđevak se veoma mnogo koristi kao rezani cvet i za ozelenjavanje zasenčenih delova kućnog vrta.

 

[Nostradamus]

Kadifica

Čak i za vreme tmurnog dana ova privlačna meksička jednogodišnja biljka izgleda izuzetno raskošno i veselo. Stabljike 30 cm visoke, grmolikog rasta, imaju tamno zelene listove i od sredine leta sve do jeseni jarke žute ili smeđe - zagasito crvene cvetove.
U sandučiću ispred velikog prozora treba držati impozantniju biljku kao što je T. Erecta (Kadifica uspravna) koja naraste od 60 cm do 90 cm. U martu ili aprilu sadi se seme na temperaturi od 16 do 18°C.

U maju se uzgajaju sadnice u hladnoj prostoriji koje se naknadno presađuju u sunčani prozorski sandučić ispunjen bilo kojim dobrim kompostom za lončanice. Biljke se sade na razmak od oko 23 cm. Kad je vreme suvo treba ih obilno zalivati. Kadifica podjednako lepo ukrašava i čini veselim i lepim i naše vrtove.

 

[Nostradamus]

Zumbul
Zumbul je dobio ime po Hyakinthosu lepom mladiću iz Grčke mitologije. U podnožju Sredozemnog mora i Male Azije rasprostranjeno je oko 30 do 40 vrsti, od kojih je samo mali broj našao primenu u cvećarstvu.
Za zumbule u Evropi postoji podatak da su cvetali u botaničkoj bašti u Padovi 1543 godine. Prvi zumbuli bili su niski i sa jenostavnim cvetovima, često samo sa jedan - dva cveta na dršci. Proizvodnjom zumbula prvi su se počeli baviti Holanđani oko 1700 godine, da bi već 1793 godine Holanđanin G. Voorheim opisao 249 duplo cvetnih i 107 jednostavno cvetajućih sorti. Do današnjih dana Holandija je ne samo zadržala proizvodnju lukovica zumbula već je postala isključivi proizvođač sa 816 hektara. Pokušaji proizvodnje u okolini Berlina, kao i u SAD su propali.

 

[Nostradamus]

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Lukovice su krupne, okruglog oblika, dno lukovice je udubljeno, dok je spoljni oblog nešto zadebljao sa naglašenim korenovim vencem. Koren je žiličast i ne grana se. Lako prodire u zemlju i optimalna dužina je oko 60 cm. Koren je veoma osetljiv te ako u toku presađivanja ili transporta dođe do oštećenja već razvijenih žila, one se neće regenerisati, pa će doći do zastoja u porastu, a kod jačih oštećenja i do propadanja.

Treba pomenuti sledeće vrste:

* H. Amethystinus, koja naraste do 20 cm, ima lepe svetloplave cvetove. Rasprostranjen je u Pirinijeima, Južnoj Francuskoj i u Južnim delovima naše zemlje.


* H. Dalmaticus, je patuljastog rasta, svetlo plavog cveta, rasprostranjena je u šumama Dalmacije.


* H. Leucophaeus, ima svetlo plav cvet koji se razvija u kasno proleće. Rasprostranjena je prostoru od Jadranskog - Crnog mora.


* H. Orientalis raste u Siriji, a i naša je naznačajnija vrsta, jer je poslužila kao polazni materijal za dobijanje svih danas gajenih krupno cvetnih zumbula.

 

[Nostradamus]

Karanfil, baštenski
Postojbina baštenskog karanfila je zapadna i srednja Evropa. Visok je samo 10-20 cm, ali šireći se svojim razgranatim rizomom zauzima veće površine. Listovi su zimzeleni, sivozelene boje, šiljasti. Na vrhu tankih stabljika tokom leta se otvaraju mirisni cvetovi raznih nijansi ružičaste boje. Kod nas se gaje razni varijeteti ovog karanfila. Dekorativno ostrvce od ovog cveća ukrašava kamenite bašte, rubne površine i prednji deo leje sa trajnicama, a manje površine mogu da se zasade njime i da posluže umesto travnjaka. Podmlađujemo ga redovnim delenjem korena, u protivnom neće biti dugog veka.
Položaj: voli sunčano mesto, eventualno blaga senka.

 

[Nostradamus]

Zalivanje: redovno ga zalivamo, ali ne preobilno.
Tlo: karanfil voli vodopropusno zemljište sa manjom količinom kreča.
Temperatura: voli toplotu, nije mnogo zahtevna biljka.
Period cvetanja: maj, juni.