LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Sapliglossis sinuata




63e322.jpg


Ova biljka, cvetnica je poreklom sa prostora Južne Amerike, a u naše krajeve je donela osveženje u vidu čarolije, u svim duginim bojama. Biljka je iz porodice pomoćnica i iznenađuje velikim brojem različitih boja.
Cvetovi su joj u obliku trube i kao da su presvučeni mrežicom, a cvetaju u crvenoj, ružičastoj, plavoj, žutoj, smeđoj boji mahagonija...
Kod nas se još uvek slabo gaji, a može se koristiti i kao rezani cvet, koji se slaže u raznim kombinacijama sa mnogim cvećem.
Seje se u martu mesecu u klijališta ili u zatvorene prostore, a direktna setva je moguća tek u aprilu mesecu i to na dobro zaštićenom mestu u bašti. U maju se presađuje na razmake od oko 30 cm.
Visina ovog cveta je od 60-80 cm, a cveta od juna do augusta meseca. Voli zemljište bogato hranljivim materijama i toplo, zaštićeno mesto.
Postoje vrste u raznim mešovitim i raskošnim bojama.

777445.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
DIGITALOSPURPUREA-Naprstak


DigitPu2.jpg


Cvetnica pripada porodici zevalica i ova biljka raste u prirodi uz rubove šuma i na čistinama. Pripada grupi visokih cvetnica i može da naraste u visinu do150 cm. Cvetne stapke su prekrivene zvonastim cvetovima koji su prošarani u sredini, u bašte donose malo šumskog ugođaja.
Koristi se i kao rezani cvet, veoma dekorativan. Samonikle biljke su obično crveno-ružičaste boje, ali danas postoje mnoge hibridne vrste u raznim kombinacijama boja. Tako imamo žuto-bele, žute, ružičaste i tamno-crvene boje ovog cveta.
Seje se direktno u baštu, u junu mesecu, a presađuju se kad biljčice ojačaju na razmake od 30-40 cm, kasno u jesen. Ovo je dvogodišnja biljka koja cveta tek naredne godine od juna do augusta, a neke vrste cvetaju kasnije, od augusta pa sve do oktobra meseca.
Biljka najviše voli polusenovita mesta, a veoma lepo izgleda ako se posadi ispred crnogoričnog drveća i grmlja.
Voli humusno zemljište, blago kisele reakcije, ali suho i sa dobrom drenažom.
Ako se cvetovi redovno orezuju, nakon cvetanja, biljka ima duži vek trajanja. Lepo se uklapa u prirodne bašte, zajedno sa samoniklim trajnicama, grmljem i papratima. Stara i samonikla vrsta je veoma otrovna i treba upozoriti decu na tu osobinu.
Novije vrste "Gloxinea Prachumischung" naraste do visine od 100 cm, Sperlingov "Mervita" (pastelne boje) i rasta od 120-140 cm cveta od augusta do oktobra.

camoletdig.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
DRAGOLJUB [Tropaeolum majus}-narodni naziv:
dragoljub
divlji, kapučinka
Opis biljke: Uzgaja se kao ukrasna biljka u baštama, a raste i u svetlim bukovim šumama. Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama.Ima jarke narandzasto žute cvetove, išarane prugama, svojstvenog mirisa. Sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog koga deluje kao antibiotik, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C. Pošto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme.Lišće i cvet beru se za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen kada sazri. Zbog sadržaja vitamina služi kao proljećna salata. Posto se biljka može uzgajati u saksiji, na balkonu ili u stanu (zimi) osigurava nam cele godine lekovitu vitaminsku salatu. Sumporno ulje u dragoljubu lekovito je u slučaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi, koristi se kod astme, pojačava izlučivanje mokraće, olakšava poteškoće bolesne žuči, jača polnu moć. Uzima se tri puta dnevno po 1 kafena kasicica alkoholature / tinkture / . Dragoljub uništava i životinjske parazite. Ekstrakt se pokazao kao izvrsno sredstvo protiv lisne vaši i drugih parazita. Iz lista dragoljuba dobija se sumporno eterično ulje industrijskog naziva "Tromalit", koje ima veliku antibakterijsku moć.Takodje se koristi u lečenju disajnih i mokraćnih organa.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424

Oleander(Nerium Oleander)
To je suptropska biljka kojoj je potrebno mnogo sunca pa se često vidi kao samonikla biljka duž mediteranskih obala. Nalazi se i u suptropskoj Aziji i u Japanu. Ime je staro-grčko, kojim se koristio Dioscorides, ali poznatiji je pod imenom vrste Oleander. Pripada porodici Apocynaceae, a donešen je u Evropu 1956 godine. Oleandri su prelepe biljke, sa cvetovima u nežnim bojama: beloj, ružičastoj, purpurnoj i narandžastoj. Neke forme imaju jednostruke a neke dvostruke cvetove. Vrboliko lišće može biti sasvim zeleno ili lepo prošarano. Listovi su dugački i uski, pršljenasto nanizani duž stabljike, međutim, biljka je vrlo otrovna i ako se lišće jede, može prouzrokovati smrt životinja i ljudi. I cvetovi su otrovni. Ipak, oleandar je omiljen jer nema mnogo sobnih biljaka koje traže samo svetlo, toplo i prozračno mesto. Biljke se kupuju u fazi cvetanja od maja pa nadalje. Tada se može izabrati željena boja. Kao i muškatle, takođe mediteranske biljke, oleandri se leti mogu posaditi vani. U umerenim područjima bez mrazova mogu biti stalno posađeni napolju i uza zid okrenuti jugu. Zimi ako temperatura previše padne zaštitite ih plastičnom folijom.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
KARAKTERISTIKE: Veličina: izraste u veliki grm visok 2 - 5 metara, u obimu do 6 metara. Međutim u saksiji obično naraste do 46 cm. Rast: raste prilično brzo 25 - 30 cm godišnje. Doba cvetanja: celog leta. Da bi se cvetovi otvorili potrebo im je mnogo svetla i topline, pa se pupoljci koji se otvaraju u jesen često ne otvaraju ako im nije toplo. Miris: biljka bez mirisa. Svetlo: važno je uvek mnogo svetla. Leti će uspevati napolju ali i zimi zahteva svetlo mesto. Staklenik je povoljniji nego dan, jer uživa u intezivnom sunčanom svetlu. Temperatura: ne voli previše topline. Ne pogoduju mu temperature iznad 16°C ako prozračivanje nije idealno. Zimi je sve u redu dok temeratura ne padne ispod 5°C. Ne odgovara im centralno grejanje. Voda: često zalivajte. Leti gotovo svakodnevno, zimi zalivajte jedanput u 10 dana, najbolje kišnicom. Najvažnije je da voda bude topla, jer se može dogoditi da se cvetovi ne otvore. Prehranjivanje: leti dok raste, dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Vlažnost vazduha: godi im prskanje jedanput mesečno, ali ono nije bitno. Vazduh: potrebno im je mnogo čistog vazduha i provetravanje. Presađivanje: pogoduju im velike saksije ali ne presađujte prečesto, najviše jedanput u 2 - 3 godine i to u martu. Obrezivanje: dobro ih obrežite nakon cvetanja da zadrže lep grmolik oblik. Izbojte ispod cvetnih pupoljaka takožđe se trebaju odstraniti da bi pupoljci bolje cvetali. Razmnožavanje: reznicama vrhova stabljika koje se uzimaju u proleće. Mogu se zakaoreniti u zemlji ili toploj vodi. Rastu brže u toplom , a uzmu li se u rano proleće cvetaće iste godine. Reznice se mogu zakoreniti i u julu i avgustu. Zakorenite ih pri 16 - 18°C. Seme se može posejati u maju pri 18 - 21°C. Životni vek: vrlo je dug ako biljku zalivate, prehranjujete i zimi zaštitite od mraza. Biljke pratilice: raste zasebno, a godi joj strujanje vazduha. Laka/teška: jednostavno se uzgaja u osunčanim prostorijama ili unutrašnjim vrtovima. Pri centralnom grejanju u uz slabo svetlo ne cveta.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Hrizantema(Dendranthema) baštenska
U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.Položaj: Godi joj položaj na sunčanom mestu; prilikom izbora staništa moramo uzeti u obzir da će prilikom cvetanja , u jesen, već biti više senke, znači mesto treba da je osunčano i u septembru i oktobru.Zalivanje: Zahteva redovno ali ne i preobilno zalivanje.Period cvetanja: septembar, oktobar.









 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424

LEPA KATA(ASTER)
Lepa Kata višegodišnja biljka, bujnih cvetova, odgovaraju joj osunčana mesta, mada uspeva i kraće osunčanim delovima. Narasta do visine oko 20-30cm. Tokom zime se može uzgajati u zatvorenom prostoru ali je zemlji potrebno dadavati djubrivo kako bi posepešilo cvetanje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
LEPI JOVA-LEPI ČOVEK (Impatiens balsamina) Visegodisnja biljka, vodenasto socnog stabla i listova. Na svom razgranatom stablu forme zbuna nosi cvetove zanimljivog oblika, raznih nijansi i konbinacija crvene i bele boje. Sadi se u saksije i sanducice na svim mestima koja su zasticena od direktnog sunca, pa zahteva zasenjena mesta ili istocne i zapadne strane.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Neven (Calendula officinalis)
Neven je jednogodišnja, ređe dvogodišnja, ukrasna biljka, visoka do 60 cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sedeći, produžno loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. Cela je stabljika prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je žute, tamnožute ili narandžaste boje. Na vrhu svake grane je mirisna, najčešće narandžasto žuta cvast sa jezičastim cvetovima. Cveta od juna do novembra, razmnožava se semenom koje se seje u jesen ili proleće. Po poreklu je mediteranska biljka, a kod nas se svugde gaji kao omiljeno narodno cveće. Neven se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tkozvane "duple" cvasti jake narandžaste boje. Cvet treba brati po suvom i sunčanom vremenu i što pre osušiti na jakoj promaji da što bolje sačuva divnu prirodnu boju i miris.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424

Plamenac, visoki
Visoki plamenac je veoma omiljeno baštensko cveće, trajnica koja bogato cveta. Postojbina mu je Severna Amerika. Srednje je visine, 70-80 cm, uspravne stabljike, bokorastog rasta. Listovi su jajastog oblika, na vrhu šiljasti. Kod nas se gaje mnoge vrste visokog floksa; cvetovi su raznih nijansi ružičaste boje, ponekad i boje ciklame, a otvaraju se tokom leta, u moćnim grozdastim cvastima. U periodu cvetanja, ovaj floks je naročito dekorativan. Odgovara mu vlažno stanište, blizu vode ili ono koje je izloženo padavinama. Na jakom suncu plamenac oboli, brzo ga napadne plamenjača.
Položaj: Najbolje se oseća u polusenci, na izrazito sunčano mesto ga sadimo samo ako mu je obezbeđena vlažna mikroklima.
Zalivanje: Redovno i obilno.
Tlo: Dugo i lepo cveta samo na zemljištu sa odgovarajućom količinom vlage i bogatom hranjivim materijama, te sa dobrom drenažom.

Temperatura: Visoki plamenac je najdekorativniji na toplom i vlažnom staništu. Inače dobro podnosi našu klimu.Period cvetanja: Juli, avgust.

 
Natrag
Top