LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
ANEMONA.Breberina.Ranunculaceae

images

Rod visegodisnjih biljaka,koje cvetaju u prolece,leto i jesen,ponekad rizomskih i gomoljastih,sa cvetovima koji su uglavnom zaobljeni i plitko peharasti.
Listovi su zaobljeni ili ovalni, cesto podeljeni na 3-15 segmenata. Potpuno su ili delimicno otporni na mraz. Vecina vrsta dobo uspeva na potpuno osuncanim mestima ili u polusenci, na zemljistu bogatom humsom, s dobrim odvodnjavanjem. Razmnozavajte ih deobom u prolece, semenom posejanim krajem leta dok je sveze ili odseccima korenja zimi. Dodir sa biljnim sokom moze da nadrazi kozu.

images



images


Anemone "Onore zober"
images


Anemona apennina
images
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
images
images

Ovo je svima dobro poznata begonia, mala biljka do 25cm uglavnom uspravnog rasta.
Cveta od pocetka aprila ali se ne preporucuje sadnja pre 20 aprila, zbog opasnosti od poznih mrazeva. Cvetanje prestaje tek u kasnu jesen kada biljke unisti prvi mraz.
Moze se saditi u kombinaciji sa gotovo svim biljkama, idealna je za pravljenje cvetnih slika na cvetnjacima, ili obruba i bordura.
Odgovara joj pozicija od polusenke do punog sunca. Cak i na senovitim mestima izlgeda lepo.
voli toplotu i ukoliko je dobro zalivate odlicno podnosi i letnje zege.

Sadi se u saksijama 15cm precnika u zardinjere po tri biljke ili na otvorenom cvetnjacima to 25biljaka na kvadr.metar. Prilikom sadnje na otvorenom dobro je da se u zemlju umesa i malo treseta
Razmnozava se iskljucivo semenom mada se reznice mogu oziliti ali je to neisplativ posao. Za setvu trazi isoke temperature pa je najbolje da se setvom bave profesionalni proizvodjaci. Kupovina gotovih biljaka je najbolje resenje.
Ne zalivajte je hladnom vodom, jer je osetljiva na temperaturne sokove.
Odstajala voda sa vodorastvorljivim djubrivom ucinice je trajnom i lepom. Intenzitet boja listova dosta zavisi od jacine svetla na kojem se gaji. Za crveno lisne varijatete birajte suncanije pozicije. [TABLE]
[TR]
[TD="class: smalltext, width: 100%, colspan: 2"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
images

Lan je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Koren joj je kratak, vretenast. Naraste u visinu od 30 do 80 cm. Stabljika je uspravna, okrugla, glatka, u gornjem delu je razgranata. Listovi su raspoređeni naizmenično, lancetasti, dugi su 2 do 3 cm, široki 2 do 4 mm, glatki, zeleni ili sivozeleni. Na vrhu stabljike na dugačkim drškama nalaze se cvetovi skupljeni u cvastima. Čašica i krunica su sastavljeni od po pet listića. Krunični listići su svetloplave, ružičaste ili ljubičaste boje, na vrhu zaobljeni, a prema osnovi klinasto suženi i žućkaste boje. Plod je loptasta čaura dužine 6 do 8 mm sa 8 do 10 semenki. Semenke su duge do 5 mm, a široke do 2 mm, spljoštene, duguljaste, svetlosmeđe su boje i sjajne. Bez mirisa su i sluzavog i uljastog ukusa kada se zagrize.

Lan

Drugi nazivi: Glavičica, kučina, len, pitomi lan, pravi lan.
Latinski naziv: Linum usitatissimum
lan.jpg
laneno-seme.jpg

Opis biljke. Lan je jednogodišnja biljka. Stabljika je tanka, vlaknasta i slabo obrasla sitnim duguljastim listovima. Na vrhu ogranaka ima po jedan sitan, vrlo nežan, plav cvet. Plod je okruglasta čaura. Seme je spljošteno, glatko i duguljasto, svetlosmeđe boje.

Stanište. Lan se gaji kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zrelo seme.

Hemijski sastav. Seme sadrži trigliceride , belančevinaste materije, ugljovodonike, sluzi, vitamin A, organske kiseline, fermente.

Lekovito delovanje. Laneno seme skuvano kao čaj ublažava iskašljavanje jer omekšava sluz. Pomaže kod plućnih, crevnih i želudačnih bolesti, promuklosti, lošeg apetita. Deluje kao purgativ. Kao oblog se koristi kod napada reume i gihta. Laneno ulje služi kao sredstvo za otvaranje, za lečenje hemoroida i opekotina.

Način upotrebe. Čaj od semena: 2-3 kašikice semena držati 6-8 sati u šolji vode. Sluzavi čaj ocediti, malo ugrejati i piti u manjim gutljajima 3-4 puta na dan. Seme kao oblog. Samleveno seme sa medom.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
DALIJA - GEORGINA

Dahlia variabilis

KORIJEN: Podzemni dio dalije je gomoljasti korijen u čijim odebljanjima je spremište hrane. Dijeli se tako da se odreže gomolj koji na staroj stabljici ima pup.
TLO: plodno, hranjivo zemljište, u jesen dobro pripremljeno
SADNJA: sadi se u proljeće, april - maj na rastojanju 40-50 cm za sitne i 50-100 cm za krupne sorte uz postavljanje oslonca za rast
CVJETANJE: cvjeta u lijepim žarkim bojama , jednobojni ili šareni, u periodu maj - jesen; visina stabljike 60 -200 cm
POLOŽAJ: sunčana do slabo sjenovita mjesta koja su zaštićena od jačih vjetrova
ZALIJEVANJE: poslije sadnje zalijevanje nije potrebno, ali nakon početka intenzivnog rasta i u sušnom periodu treba intenzivirati zalijevanje

DahliaDinnerplateMixed.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
rod: Ageratum
fam: Compositae
vrsta:
Ageratum mexicanum
Ageratum​

Ageratum vodi poreklo iz Meksika gde moze da naraste cak i do pola metra. Kod nas ageratum izraste 15-25 cm. Nadzemni deo je u obliku bokora (razgranatog zbuna). Listici su ovalni na nalicju prekriveni dlacicama. Cvetovi su sitni u glavicastim cvastima, uskih iglicastih stranica. Boja cveta bela, plava ili ljubicasta. Ageratum cveta od juna pa sve do oktobra. Razmnozava se setvom semena u februaru u staklarama. Jos dok je u staklari ageratum se 2 puta pikira i krajjem aprila, pocetkom maja iznosi se na stalno mesto.
Ageratum trazi suncana mesta mada dobro podnosi polusenku. Trazi umereno vlazno i hranljivo zemljiste. Zbog visine i izgleda na zelenim povrsinama se koriste za cvetne tepihe, bordure i ivice. Mada se moze koristiti i za terase.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Ulex europeus 'Flore Plena'

Ulex_europeus__Plenus_.jpg


47146.jpg


Na internetu kazu da je ova biljka listopadna a u novom florinom katalogu da je zimzelena......
Raste do 2.5 metara u sirinu i visinu ima bodljikavo lisce koje je zeleno cveta u prolece leto cevastog oblika i zute boje. Uspeva na kiselim peskovitim predelima voli sunce , potrebno joj je orezivanje.
clip_image002.gif


clip_image002-1.gif
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Cotoneaster horizontalis (kotoneaster, horizontalna dunjarica)


irga-2.jpg

Poluzimzelen zbun iz zapadne Azije.

Raste sporo
Listopadni, široko razgranat grm sa gustim, tamnosmeđim grančicama.
Razvija se pri zemlji u sirinu mnogobrojnim granama, ne vise od 1 metar
Listovi naizmenični, jednostavni. Sitni su , sirokoelipticni, dugi do 1 cm, sa lica glatki, tamnozeleni.
U jesen poprime ljubicastu boju.
Cvetovi su pojedinacni, crvenkasti, razvijaju se u maju i junu. Prividan plod je jabucast, jajast ili sirokoobjajast,
koralnocrvene boje, sjajan, sadrzi 3 semena.
Razmnožava se semenom, polozenicama, reznicama, kalemljenjem
Vrsta dobro uspeva na svakom zemljistu.
Pogodna je pokjedinacnu i grupnu sadnju sa perenama.
Kod nas je najcesca vrsta Cotoneaster dammerii, zimzeleni, puzajuci zbun
sa brojnim ukrasnim formama kao sto su:

-Coral Beauty - visoka 0.60 m
-Jurgi- visoka 0.40-0.60 m,
-Skogholm- visoka 1-1.5 m sa padajucim granama,
-Winterjuwel- visoka 0.50 m
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Spartium junceum - žuka


560pq2.jpg



Listopadni, veoma razgranati zbun koji raste duz Sredozemlja i Jadranskog Mora, u Maloj Aziji. Naraste do 3 m u visinu. Grane su sibolike, guste, uspravne. Izbojci su goli, svetlozeleni. Koren je dobro razvijen.
Listovi su linearni, goli, celog oboda, dugi 2-4 cm, siroki 1.5 cm, skoro sedeci, s nalicja dlakavi.
Vrsta je jednodoma. Cvetovi su u uspravnim vrsnim grozdovima, zlatnozuti, mirisljavi, javljaju se u aprilu i maju. plod je sjajna, sivocrna mahuna duga 4-8 cm, siroka 5-7mm.
To je vrsta koja dobro podnosi susu ali ne i niske temperature. Nema zahteve u odnosu na kvalitet zemljista. Pogodna je za pojedinacnu sadnju, masive, grupe i za zive ograde.

[TABLE]
[TR]
[TD="class: smalltext, width: 100%, colspan: 2"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: smalltext"]
[/TD]
[TD="class: smalltext"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

brnistra1zd2.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Laurocerasus - Lovorvisnja

Ime je dobila od latinskih reci laurus sto znaci lovor i cerasus sto znaci tresnja, zbo slicnosti lista i cveta.
Od oko 25 vrsta zimzelenog drveca i zbunja koje raste u Aziji, Sredozemlju i Americi kod nas se javlja od prirode samo jedna vrsta. Listovi su kozasti, zimzeleni. Cvetovi su beli, skupljeni u grozdaste cvasti. Plod je socna crna kostunica.

Vrsta:
Laurocerasus officinalis - lovorvisnja

11_laurocer_off_1.jpg
3203.jpg

Zbun ili nisko drvo, sa arealom u Maloj Aziji, Zakavkazju, Iranu, Bugarskoj, Jugoistocnoj Srbiji, gde raste na visinama do 1200m. Raste brzo, narocito u mladosti.
Izraste u visinu 6-8 m i nize. List je izduzenoeliptican, kozast, sjajan, celog oboda, prvi vrhu zasiljen, pri osnovi okruglast, s lica tamnozelene boje, a sa nalicja svetliji, s cetiri zlezdice u donjem delu liske, na kratkoj peteljci.
Razmnozava se semenom, poleganjem, preznicama, kalemljenjem.
Vrsta dobro podnosi senku i niske temperature. Voli duboko i vlazno zemljiste. Dobro podnosi orezivanje pa je pogodna za zive ograde ali i za gupe i pojedinacnu sadnju, narocito njene ukrasne forme:

- Maunt Vernon
- Rotundifolia
- Van Nes.

Velika1886.jpg


lovorvisnja-lat-p-laurocerasus-offi.jpg
 
Natrag
Top