{Arhiv} stari postovi - rešeni problemi
- Začetnik teme superlik
- Datum pokretanja
- Status
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 19.10.2009
- Poruka
- 9.187
CPU ?!
Centralni procesor (en. Central Processing Unit ili samo CPU) je srce svakog računara, iako centralni procesor nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi dijelovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).
Svaki procesor izvana izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smješteni u jednom čipu. Prvi put takvo nešto je uspjelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici prvi put uspjeli da u jedan čip smjeste silna integrisana kola i tranzistore, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el. energije.
Veoma često se spominje i Moore-ov zakon koji objašnjava da se svakih 18 mjeseci broj tranzistora i brzine udvostručava, a glasi ovako: The complexity of an integrated circuit, with respect to minimum component cost will double in about 18 months.
Kako radi CPU?
Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je mašinski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
Poslije obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobijaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.
source:
Wikipedija
....znači,postojeće računalo možeš "poboljšati " tako da dodaš RAM-a i
eventualno da promijeniš procesor,naravno u granicama koje određuje
matična ploča (motherboard).
Centralni procesor (en. Central Processing Unit ili samo CPU) je srce svakog računara, iako centralni procesor nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi dijelovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).
Svaki procesor izvana izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smješteni u jednom čipu. Prvi put takvo nešto je uspjelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici prvi put uspjeli da u jedan čip smjeste silna integrisana kola i tranzistore, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el. energije.
Veoma često se spominje i Moore-ov zakon koji objašnjava da se svakih 18 mjeseci broj tranzistora i brzine udvostručava, a glasi ovako: The complexity of an integrated circuit, with respect to minimum component cost will double in about 18 months.
Kako radi CPU?
Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je mašinski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
- Pomoću ALU (en. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.
- Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mjesta na drugi
- Shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija
- Artimetričko logička jedinica (ALU)
- Registri
- Program counter
- Intrukcijski registar i dekoder
Poslije obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobijaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.
source:
Wikipedija
....znači,postojeće računalo možeš "poboljšati " tako da dodaš RAM-a i
eventualno da promijeniš procesor,naravno u granicama koje određuje
matična ploča (motherboard).
Član
- Učlanjen(a)
- 19.06.2009
- Poruka
- 405
Osim da promjenis procesor možeš ga i overclockat u biosu ali samo manje vrijednosti pošto pretpostavljam da imas seriski hladnjak, ako hoces extremno overclockanje morat ces kupit bolji i jaci hladnjak za proc (zalman realtek itd.)
Član
- Učlanjen(a)
- 07.11.2009
- Poruka
- 335
Idi na Start - Run ukucaj msconfig pa idi na Startup - onda uradi screenshot i okači da pogledam...
Uradi screenshot pomoću ovoga programa ako ne znaš drugačije...
FastStone Capture
Uradi screenshot pomoću ovoga programa ako ne znaš drugačije...
FastStone Capture
- Učlanjen(a)
- 22.08.2009
- Poruka
- 4.109
Sta su virusi, crvi i trojanski konji?
Virusi, crvi i trojanski konji su zlonamerni programi koji mogu da izazovu štetu na vašem računaru i podacima koje imate na njemu. Oni takođe mogu da uspore Internet vezu, pa čak i da koriste vaš računar za dalje širenje na računare vaših prijatelja, porodice, kolega, kao i na ostatak Weba. Dobra vest je to što, uz malu prevencije i malo razmišljanja, postoji manje šansi da ćete postati žrtva ovih pretnji. Zamislite to kao zaključavanje ulaznih vrata na stanu.
Pročitajte ovaj tekst do kraja da biste saznali sve o odlikama virusa, crva i trojanskih konja i o razlikama između njih.
Šta je virus?
Virus je deo računarskog koda koji se prikači na program ili datoteku tako da može da se prenosi sa računara na računar, šireći pri tom zarazu. Virusi mogu da oštete vaš softver, hardver i vaše datoteke.
Virus je kôd napisan sa jasnom namenom da sam sebe umnožava. Virus pokušava da se širi od računara do računara tako što se kači na neki program. On može da ošteti hardver, softver ili podatke.
Isto kao što opasnost kod ljudskih virusa varira od Ebole do jednodnevnog gripa, tako i među računarskim virusima postoje oni koji su samo mala smetnja pri radu do onih koji su potpuno destruktivni. Dobra vest je to što se pravi virus ne širi bez ljudskih postupaka koji bi ga pokretali, kao što su deljenje datoteke ili slanje e-poruke.
Šta je crv?
Crv je, kao i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog računara na drugi, samo što on to radi automatski, preuzimanjem kontrole nad funkcijama računara koje omogućuju prenos datoteka i podataka. Kada crv uđe u vaš sistem, on dalje može da putuje sam. Velika opasnost kod crva jeste njihova sposobnost da se umnožavaju u ogromnim količinama. Na primer, crv bi mogao da pošalje kopije sebe samog svima iz vašeg adresara e-pošte, a zatim bi njihovi računari uradili to isto, čime se izaziva domino efekat zagušenja u mrežnom saobraćaju što usporava poslovne mreže i Internet u celini. Kada se oslobode, novi crvi se šire veoma brzo, zagušujući mreže, što može da znači da ćete vi (i svi ostali) morati da čekate duplo duže da se otvore Web stranice na Internetu.
Crv je potklasa virusa. Crv se obično širi bez pomoći korisnika i sam distribuira sopstvene potpune kopije (možda izmenjene) širom mreža. Crv može da zauzme memoriju ili propusni opseg mreže toliko da računar prestane da reaguje.
Pošto crvima nije potreban „program-domaćin“ ili datoteka da bi putovali, oni takođe mogu da se krišom uvuku u vaš sistem i omoguće nekome drugome da daljinski kontroliše vaš računar. Sveži primeri crva jesu crvi Sasser i Blaster.
Šta je trojanski konj?
Poput mitološkog trojanskog konja koji je ličio na poklon, ali su u njemu bili sakriveni grčki vojnici koji su zauzeli Troju, savremeni trojanski konji su računarski programi koji deluju kao koristan softver, a zapravo ugrožavaju vašu bezbednost i izazivaju puno štete. Jedan skorašnji trojanski konj pojavio se u obliku e-poruke koja je imala priloge za koje se u poruci tvrdilo da su Microsoftove bezbednosne ispravke, a ispostavilo se da su to bili virusi kojima je zadatak da onemoguće antivirusni softver i zaštitni zid.
Trojanski konj je računarski program koji deluje korisno, a zapravo je štetan.
Trojanski konji se šire tako što navode ljude da otvaraju programe misleći da oni potiču iz legitimnih izvora. Microsoft često šalje bezbednosne biltene putem e-pošte da bi bolje zaštitio korisnika, ali oni nikada ne sadrže priloge. Takođe, sva bezbednosna upozorenja objavljujemo na našoj Web lokaciji za bezbednost pre nego što ih pošaljemo korisnicima e-poštom.
Trojanski konji se mogu nalaziti i u besplatnom softveru koji preuzimate. Nikad nemojte preuzimati softver iz nepouzdanog izvora. Microsoftove ispravke i zakrpe uvek preuzimajte pomoću usluga Microsoft Windows Update ili Microsoft Office Update.
Kako se crvi i drugi virusi šire?
Gotovo svi virusi i mnogi crvi ne mogu se širiti ukoliko ne otvorite ili ne pokrenete zaraženi program.
Mnogi najopasniji virusi su se proširili pre svega preko priloga e-pošte – datoteka koje su poslate uz e-poruku. Da vaša e-poruka ima prilog vidi se obično po ikoni sa spajalicom koja predstavlja prilog i prikazuje njegovo ime. Fotografije, pisma napisana u programu Microsoft Word, čak i Excelove tabele, sve su to samo neke od datoteka koje svakodnevno možete dobijati putem e-pošte. Virus se pokreće kada otvorite datoteku iz priloga (obično dvostrukim klikom na ikonu priloga).
Savet: Nikad ne otvarajte prilog e-pošte ako ga niste očekivali i ako ne znate tačan sadržaj priložene datoteke.
Ukoliko primite e-poruku sa prilogom od nepoznate osobe, odmah je izbrišite. Nažalost, više nije bezbedno ni otvarati priloge od ljudi koje poznajete. Virusi i crvi imaju sposobnost da ukradu podatke iz programa za e-poštu i da pošalju sami sebe svima sa spiska u adresaru. Tako, ako dobijete e-poštu od nekoga sa porukom koju ne razumete ili sa datotekom koju niste očekivali, uvek se obratite osobi koja je poslala poruku da biste utvrdili sadržaj priloga pre nego što ga otvorite.
Drugi virusi se mogu širiti pomoću programa koje ste preuzeli sa Interneta ili preko zaraženih diskova koje ste pozajmili od prijatelja ili čak kupili u prodavnici. Primeri zaraze ovim putem su ređi. Većina ljudi dobija viruse tako što otvori i pokrene nepoznati prilog e-pošte.
Kako da znam da li imam crva ili neki virus?
Kada otvorite i pokrenete zaraženi program, možda nećete znati da ste se zarazili virusom. Vaš računar može da uspori, da prestane da reaguje ili sistem može početi da pada i da se ponovo pokreće svakih nekoliko minuta. Ponekad virus napada datoteke koje su vam potrebne za konfigurisanje računara. U tom slučaju može da se desi da pritisnete dugme za uključivanje računara i ugledate samo prazan ekran.
Svi ovi simptomi su uobičajeni znaci da vaš računar ima virus. mada bi mogli biti izazvani i hardverskim ili softverskim problemima koji nemaju nikakve veze sa virusima.
Obratite pažnju na poruke sa upozorenjem da ste poslali e-poruku koja je sadržala virus. To bi moglo da znači da je virus naveo vašu e-adresu kao pošiljaoca zaraženih e-poruka. To ne znači obavezno da vi imate virus. Neki virusi imaju mogućnost falsifikovanja adresa e-pošte.
(izvor: microsoft.com)
Virusi, crvi i trojanski konji su zlonamerni programi koji mogu da izazovu štetu na vašem računaru i podacima koje imate na njemu. Oni takođe mogu da uspore Internet vezu, pa čak i da koriste vaš računar za dalje širenje na računare vaših prijatelja, porodice, kolega, kao i na ostatak Weba. Dobra vest je to što, uz malu prevencije i malo razmišljanja, postoji manje šansi da ćete postati žrtva ovih pretnji. Zamislite to kao zaključavanje ulaznih vrata na stanu.
Pročitajte ovaj tekst do kraja da biste saznali sve o odlikama virusa, crva i trojanskih konja i o razlikama između njih.
Šta je virus?
Virus je deo računarskog koda koji se prikači na program ili datoteku tako da može da se prenosi sa računara na računar, šireći pri tom zarazu. Virusi mogu da oštete vaš softver, hardver i vaše datoteke.
Virus je kôd napisan sa jasnom namenom da sam sebe umnožava. Virus pokušava da se širi od računara do računara tako što se kači na neki program. On može da ošteti hardver, softver ili podatke.
Isto kao što opasnost kod ljudskih virusa varira od Ebole do jednodnevnog gripa, tako i među računarskim virusima postoje oni koji su samo mala smetnja pri radu do onih koji su potpuno destruktivni. Dobra vest je to što se pravi virus ne širi bez ljudskih postupaka koji bi ga pokretali, kao što su deljenje datoteke ili slanje e-poruke.
Šta je crv?
Crv je, kao i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog računara na drugi, samo što on to radi automatski, preuzimanjem kontrole nad funkcijama računara koje omogućuju prenos datoteka i podataka. Kada crv uđe u vaš sistem, on dalje može da putuje sam. Velika opasnost kod crva jeste njihova sposobnost da se umnožavaju u ogromnim količinama. Na primer, crv bi mogao da pošalje kopije sebe samog svima iz vašeg adresara e-pošte, a zatim bi njihovi računari uradili to isto, čime se izaziva domino efekat zagušenja u mrežnom saobraćaju što usporava poslovne mreže i Internet u celini. Kada se oslobode, novi crvi se šire veoma brzo, zagušujući mreže, što može da znači da ćete vi (i svi ostali) morati da čekate duplo duže da se otvore Web stranice na Internetu.
Crv je potklasa virusa. Crv se obično širi bez pomoći korisnika i sam distribuira sopstvene potpune kopije (možda izmenjene) širom mreža. Crv može da zauzme memoriju ili propusni opseg mreže toliko da računar prestane da reaguje.
Pošto crvima nije potreban „program-domaćin“ ili datoteka da bi putovali, oni takođe mogu da se krišom uvuku u vaš sistem i omoguće nekome drugome da daljinski kontroliše vaš računar. Sveži primeri crva jesu crvi Sasser i Blaster.
Šta je trojanski konj?
Poput mitološkog trojanskog konja koji je ličio na poklon, ali su u njemu bili sakriveni grčki vojnici koji su zauzeli Troju, savremeni trojanski konji su računarski programi koji deluju kao koristan softver, a zapravo ugrožavaju vašu bezbednost i izazivaju puno štete. Jedan skorašnji trojanski konj pojavio se u obliku e-poruke koja je imala priloge za koje se u poruci tvrdilo da su Microsoftove bezbednosne ispravke, a ispostavilo se da su to bili virusi kojima je zadatak da onemoguće antivirusni softver i zaštitni zid.
Trojanski konj je računarski program koji deluje korisno, a zapravo je štetan.
Trojanski konji se šire tako što navode ljude da otvaraju programe misleći da oni potiču iz legitimnih izvora. Microsoft često šalje bezbednosne biltene putem e-pošte da bi bolje zaštitio korisnika, ali oni nikada ne sadrže priloge. Takođe, sva bezbednosna upozorenja objavljujemo na našoj Web lokaciji za bezbednost pre nego što ih pošaljemo korisnicima e-poštom.
Trojanski konji se mogu nalaziti i u besplatnom softveru koji preuzimate. Nikad nemojte preuzimati softver iz nepouzdanog izvora. Microsoftove ispravke i zakrpe uvek preuzimajte pomoću usluga Microsoft Windows Update ili Microsoft Office Update.
Kako se crvi i drugi virusi šire?
Gotovo svi virusi i mnogi crvi ne mogu se širiti ukoliko ne otvorite ili ne pokrenete zaraženi program.
Mnogi najopasniji virusi su se proširili pre svega preko priloga e-pošte – datoteka koje su poslate uz e-poruku. Da vaša e-poruka ima prilog vidi se obično po ikoni sa spajalicom koja predstavlja prilog i prikazuje njegovo ime. Fotografije, pisma napisana u programu Microsoft Word, čak i Excelove tabele, sve su to samo neke od datoteka koje svakodnevno možete dobijati putem e-pošte. Virus se pokreće kada otvorite datoteku iz priloga (obično dvostrukim klikom na ikonu priloga).
Savet: Nikad ne otvarajte prilog e-pošte ako ga niste očekivali i ako ne znate tačan sadržaj priložene datoteke.
Ukoliko primite e-poruku sa prilogom od nepoznate osobe, odmah je izbrišite. Nažalost, više nije bezbedno ni otvarati priloge od ljudi koje poznajete. Virusi i crvi imaju sposobnost da ukradu podatke iz programa za e-poštu i da pošalju sami sebe svima sa spiska u adresaru. Tako, ako dobijete e-poštu od nekoga sa porukom koju ne razumete ili sa datotekom koju niste očekivali, uvek se obratite osobi koja je poslala poruku da biste utvrdili sadržaj priloga pre nego što ga otvorite.
Drugi virusi se mogu širiti pomoću programa koje ste preuzeli sa Interneta ili preko zaraženih diskova koje ste pozajmili od prijatelja ili čak kupili u prodavnici. Primeri zaraze ovim putem su ređi. Većina ljudi dobija viruse tako što otvori i pokrene nepoznati prilog e-pošte.
Kako da znam da li imam crva ili neki virus?
Kada otvorite i pokrenete zaraženi program, možda nećete znati da ste se zarazili virusom. Vaš računar može da uspori, da prestane da reaguje ili sistem može početi da pada i da se ponovo pokreće svakih nekoliko minuta. Ponekad virus napada datoteke koje su vam potrebne za konfigurisanje računara. U tom slučaju može da se desi da pritisnete dugme za uključivanje računara i ugledate samo prazan ekran.
Svi ovi simptomi su uobičajeni znaci da vaš računar ima virus. mada bi mogli biti izazvani i hardverskim ili softverskim problemima koji nemaju nikakve veze sa virusima.
Obratite pažnju na poruke sa upozorenjem da ste poslali e-poruku koja je sadržala virus. To bi moglo da znači da je virus naveo vašu e-adresu kao pošiljaoca zaraženih e-poruka. To ne znači obavezno da vi imate virus. Neki virusi imaju mogućnost falsifikovanja adresa e-pošte.
(izvor: microsoft.com)
- Učlanjen(a)
- 22.08.2009
- Poruka
- 4.109
na koliko ti megaherca radi jedna a na koliko druga. ako je razlicito probaj u biosu namjestiti da obe rade na isto Mhz. i skini mem test i pusti ga da vrti i vidi hoce li ti bacati erore,ako ne onda bi trebalo da radi stabilno. najpozeljnije bi bilo da imas dvije iste memorije.
Besplatna alatka za dijagnostikovanje Memtest86+, koja radi sa butabilnog CD-a, proverava memoriju sistema i traži greške u njoj.
Nakon rezanja na disk ISO imidža programa koji ste preuzeli, moći ćete da ga upotrebite za butovanje bilo kog računara direktno u memorijski test. Standardni test bi trebao da pronađe većinu grešaka u radnoj memoriji. Ostavite preko noć da se skenira vaš računara, najmanje 4 sata skeniranja.
http://www.memtest.org/
Besplatna alatka za dijagnostikovanje Memtest86+, koja radi sa butabilnog CD-a, proverava memoriju sistema i traži greške u njoj.
Nakon rezanja na disk ISO imidža programa koji ste preuzeli, moći ćete da ga upotrebite za butovanje bilo kog računara direktno u memorijski test. Standardni test bi trebao da pronađe većinu grešaka u radnoj memoriji. Ostavite preko noć da se skenira vaš računara, najmanje 4 sata skeniranja.
http://www.memtest.org/
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 28.10.2009
- Poruka
- 911
Mozda ce ti nesto od ovog koristiti, na brzinu sam pretrazio net, dakle, nista nisam probao. Ako nesto nadjes ili ti nesto koristi od ovoga, obavesti nas:
SAJTOVI:
ili
ili
ili
SOFTVER
ili
ili
(radi na Blackberry telefonu)
ili
Na kraju krajeva, u Google ukucaj "music recognition" pa trazi.
SAJTOVI:
Kod:
http://www.wildbits.com/tunatic/ili
Kod:
http://www.musicline.de/de/melodiesucheili
Kod:
http://www.omras.org/ili
Kod:
http://www.midomi.com/SOFTVER
Kod:
http://3d2f.com/tags/song/recognition/ili
Kod:
http://www.wildbits.com/tunatic/ili
Kod:
http://www.shazam.com/music/web/home.htmlili
Kod:
http://www.brothersoft.com/downloads/music-recognition.htmlNa kraju krajeva, u Google ukucaj "music recognition" pa trazi.
- Status