Nisam ni “za” ni “protiv”. Samo ne vidim svrhu.Nemam nista protiv gejeva. Daleko bilo, da nije njih, ljudska civilizacija bi bila lisena nekih od najboljih dela muzike, knjizevnosti, slikarstva, umetnosti uopste… Ne mislim da je to stvar izbora. Takodje, ne mislim da je to bolest.
Takodje ne mislim i da ne treba da uziva zastitu zakona – ali ni vecu, ni manju od svih nas ostalih. I ceo koncept “ponosa” mi je potpuno neshvatljiv. Ja mogu da se ponosim na to što sam mozda uspela da ubijem “desetku” iz politicke ekonomije, a da pre toga nisam spavala 6 dana, vec sam samo bubala – to je MOJA zasluga. Mogu da se ponosim sto sam dobrovoljni davalac krvi, i to vec godinama. To je MOJ doprinos. I ponosim se time sto ne jedem meso. To je stvar MOG izbora i to je MOJA zrtva. Ali se ne ponosim time sto sam belkinja. Sto sam strejt. Sto imam smedju kosu. Braon oci. Zasto? Zato sto ja sa time nemam veze, takva sam se rodila.
Zbog cega bih se onda ponosila necim sto nije plod mog truda?
Da zaokruzim celu pricu… Kazes da si gej.Pa sta? Nije me briga da li si gej. To je tvoja stvar. Sta radis, sa kime radis, i kako radis, to je tvoja licna stvar.Mene zanima kakav si covek. Sta si uradio u svom zivotu? Cime imas da se pohvalis? Ko su ti prijatelji? Ako je tvoja orijentacija ono sto stavljas u prvi plan i ono što de definise… nije li to…..tuzno ?