Nadam se da ćete imati vremena da pročitate tekst.
dr.Alfred Kinsey
Za vecinu nas nepoznata osoba, osoba koja je tvrdila da 95 procenata Amerikanaca uživa u devijantnom seksu, što ga je vodilo daljem zaključku: da su sve forme seksa legitimne i da se ljudi ne smeju smatrati prestupnicima zato što ih upražnjavaju. Pedofilija, incest, homoseksualizam za Kinsija nisu bile perverzija i on je radio sve da zbaci zakonska ograničenja koja su zabranjivala njihovo upražnjavanje. Sam projekat dotičnog gospodina,
SEKSUALNO PONASANJE MUSKARCA 1948 GOD.koji se vodio iz njegovog instituta-KINSEY INSTITUTE FOR RESEARCH IN SEX,GENDER AND REPRODUCTION , su podržale u tadašnje, a za nas i danas najpoznatije i najveće svetske fondacije, Rockefeller Foundation,Ford Foundation, Carnegie Fondation, najviše iz finansijskih razloga jer su same fondacije imale i danas imaju veće budžete od npr. USA nekad i sad, pa do drugih kojih se neću doticati u ovoj temi.
Medjutim, najzanimljivije je što su najvažniju ulogu u ugrađivanju Kinsijevih laži u same temelje zvanične politike i široko prihvaćenih stavova, imala dva njegova najpoznatija sledbenika, nama već itekako poznati, Hugh Hefner, koji je ideje svog gurua pokrenuo kroz magazin Playboy, posvećen unapređenju seksualnog buđenja kroz „soft-kore“ pristup, i time, pornografiju učinio društveno prihvatljivom i za nas manje poznati, a za neke i ne Harry Hay, osnivač homoseksualnog pokreta. Ono što se mora priznati je da je dr. Kinsi bio biseksualac, pedofil, sadista i sadomazohist, zavisnik od pornografije i sve te njegove abrevijacije danas se smatraju kulturno prihvatljivim i široko su promovisane u popularnoj kulturi: filmovima, televiziji, knjigama, časopisima, reklamama, i zato se moze priznati da je kulturna validacija i mejnstrimizacija homuseksualnosti jedan od najvećih preokreta koji se može smatrati njegovim trijumfom.
Očito sam možda preširok. ali je vrlo bitno za ovo što sledi. Ozbiljnijom se analizom dotičnog gospodina bavila Dr. Judith A. Reisman i ako nekoga više zanima može pogledati njen web s.
Seksualno-industrijski kompleks obuhvata seksologiju, ili takozvano „sistematsko izučavanje seksualnog ponašanja“ (koje neprekidno, navodnim novim „naučnim“ dokazima pomera granice „normalnosti“ u seksu); fondacije (između ostalog finansiraju i etabliranje najrazličitijih LGBT organizacija širom sveta); pornografiju i farmaceutsku industriju. Trenutna kinsijevska kampanja, koja se sprovodi kao jedna od strategija seksualno-industrijskog kompleksa, usmerena je na legalizaciju pedofilije. Američka psihijatrijska asocijacija (APA) je 1973. uklonila homoseksualnost sa svoje liste „poremećaja“ na osnovu glasanja svojih članova. Većina istraživača homoseksualnog pokreta zaključila je da je taj potez APA-e postavio temelje za legitimizaciju homoseksualizma. I, pazite: 22 godine nakon toga, 1995, APA je uklonila pedofiliju i sadizam iz svoje klasifikacije „poremećaja“, Dijagnostičkog i statističkog priručnika IV (Diagnostic and Statistical Manual IV).
Kao i kada je u pitanju
homoseksualna propaganda i psihološke akcije umekšavanja (desenzitizacije prema homoseksualizmu), kojima su bile potrebne godine delovanja da bi nas dovele tu gde smo danas,
pedofilski lobi istim koracima „normalizuje“ seksualni odnos tipa „odrasli – dete“. Homoseksualci dobijaju pravo na usvajanje dece. Udžbenicima i nastavom na kojoj se promoviše homoseksualizam, deca se korak po korak usmeravaju ka homoseksualnoj orijentaciji kao društveno prihvatljivijoj. Zlostavljači dece dobijaju „status konsultanata“ u UN i organizuju serije konferencija, na kojima se donose konvencije, po kojima se u „prava deteta“ ubraja i „pravo na seks“. Homoseksualni brakovi su, i to bi trebalo veoma ozbiljno shvatiti, samo fasada kojom se maskira njihov osnovni cilj – pravo na usvajanje dece, što je veoma opasno i stavlja decu u jednu užasnu situaciju, čije se loše posledice ne mogu proceniti. To je tragična pozicija gde su deca eksperimentalni zamorčići i sva istraživanja pokazuju da su rezultati tog eksperimenta veoma loši. Piter LaBarbara je sproveo neka od istraživanja, koja su pokazala, da ukoliko dete stavite u poziciju da živi u sredini u kojoj se menjaju uloge partnera, tamo gde je čest slučaj da neko od partnera umre od SIDE, dete je izloženo traumatičnim stanjima i iskustvima. I upravo to, ne isključuje veliku mogućnost da bude seksualno zlostavljano, zbog čega se, po mom mišljenju, ubrzano i radilo na tome da se deci omogući „pravo na seks“. Roditelji, dede i babe, tetke i svako kome je stalo do prava deteta na pravilan razvoj, trebalo bi da shvati da se nalazimo usred strašnog rata, čija će žrtva, ukoliko se nešto radikalno ne promeni, biti upravo deca.
Kingsi, koga je holivudska A produkcija u tumačenju Lajama Nisena, prikazala kao novog Darvina, genija koji je ljudsku seksualnost otrgao iz kandži mračnog puritanizma, i sam je bio opsesivni pedofil i sa svojim saradnicima u takozvanoj „sobi 34“ seksualno je zloupotrebio 317 dece u formi naučno-protokolarnog istraživanja. Saradnici su štopericom merili vreme za koje su deca, pod dejstvom stimulansa, dobijenih od „naučnika“, doživljavala ono što je Kinsi registrovao kao orgazam.
Zahvaljujem ukoliko ste pročitali.
http://en.wikipedia.org/wiki/Alfred_Kinsey
The Kinsey Reports
http://en.wikipedia.org/wiki/Alfred_Kinsey#The_Kinsey_Reports
http://www.drjudithreisman.com/
http://www.conservapedia.com/Peter_LaBarbera
Liam Nisson KINSEY LETS TALK ABOUT SEX [video]http://www.imdb.com/video/screenplay/vi4192404249/[/video]
http://www.imdb.com/title/tt0362269/